Zaštitite čokot na vreme Zaštitite čokot na vreme ceca

Zaštita čokota od niskih temperatura Истакнут

Аутор  dec 06, 2016

Period radnih operacija u vinogradu koji je veoma bitan kako bismo uspešno uticali na rod sledeće godine jeste upravo zimski period tačnije period novembar- februar. Da biste i dalje imali rodan vinograd, potrebno je da tokom zimskog perioda obratite pažnju na sledeće poslove: zaštita čokota od niskih temperatura, duboka obrada zemljišta, đubrenje, i rezidba vinove loze. Zaštita čokota od niskih temperatura- Zaštita se sastoji od u potpunom ili delimičnom zagrtanju čokota, a otpornost loze zavisi od nakupljanja šećera u jesenjem periodu. Mere zaštite se dele na preventivne i terapeutske. U našim uslovima s obzirom na to da loza potpuno izmrzava na -25oC do -30oC, potrebno je da se vrši odabir sorti vinove loze u zavisnosti od rejona. Ukoliko su toplija područja tu su zastupljene manje otporne sorte, dok u kontinentalnim područjima i područjima sa jakim mrazevima tu su zastupljene otporne sorte ili vrlo otporne sorte. Vinograd treba zasnivati na blago nagnutom terenu gde se retko pojavljuju temperaturni ekscesi i gde ne postoje depresije. Ako postoje manje depresije pre podizanja ih treba zatrpati. Ako se vinograd podiže na izlomljenom terenu obavezno pre podizanja ustanoviti tzv. mraznu liniju koja treba da pokaže na kom području ne treba podizati vinograd. Zagrtanje vinograda obavlja se u jesen u toku redovne jesenje duboke obrade zemljišta. Zagrtanje prizemnih delova čokota je obavezno bez obzira na potencijalnu mogućnost izmrzavanja. Kod niskih oblika čokota zagrtanje treba obaviti tako da se pokriju najmanje 3 – 5 okaca na lastarima. Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača a nakon toga obavlja se i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva. Đubrenje vinograda u zimskom mirovanju- Obavlja se u zasadima koji se nalaze u fazi redovne rodnosti. Zimi se đubri mineralnim đubrivima NPK. Da bi se utvrdila potrebna količina za hranjivim elementima, neophodno je povremeno izvršiti analizu zemljišta. Orentacione količine mineralnih đubriva koje se godišnje unose na jedan hektar vinograda su: KAN-a 150-300 kg/ha, superfosfata 300-800 kg/ha, kalijum sulfata 150-400 kg/ha, kalcijum karbonata 8-10 t/ha, mikroelemenata 3-5 kg/ha. Mineralne materije koje se godišnje unose na po 1 ha vinograda mogu se zameniti i unošenjem na svakih 3-4 godine po 10 t/ha dobro zagorelog stajnjaka koji se mora unositi na veću dubinu prilikom obrade. Stajnjak se može zameniti i odgovarajućom količinom treseta, komposta, glistenjaka i dr. Stajnjak kao i fosforna i kalijumova mineralna đubriva treba unostiti u jesen pre jesenje obrade zemljišta kako bi se nakon oranja đubrivo unelo u dublje slojeve zemljišta. Za dublje unošenje đubriva koriste se i depozitori, a za unošenje đubriva u tečnom stanju injektori. Azotna đubriva treba unositi u toku vegetacije jer unos azota tokom jeseni nema mnogo koristi jer se brzo ispira u dublje slojeve. Duboka obrada zemljišta - Jesenja duboka obrada zemljišta sprovode se odmah nakon berbe, odnosno u periodu kada lišće požuti ili pocrveni i kada kretanje sokova u čokotu jenjava. Najbolje je obaviti pre pojave zimskih mrazeva. U zasadima u kojima su razmaci sadnje veći obrada se obavlja mehanizovano uz pomoć plugova, a u uskorednim ručno (duboka kopanja) ili uz pomoć zaprege. Rezidba u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. Stalno se mora imati u vidu da osnovni cilj rezidbe nije samo postizanje što većeg prinosa, nego i negovanje i očuvanje uzgojnog oblika čokota. Rezidbom prvo treba odstraniti sve izdužene krakove ili deformisane rodne čvorove, nedozrele i sasušene lastare. Na taj način se i na najsloženijim uzgojnim oblicima lakše uočavaju rodni elementi, odnosno jednogodišnji zreli lastari s pravim zimskim okcima. Potom se oni orezuju na rod i tako se postiže najpravilniji raspored rodnih okaca. U zavisnosti od sorte i gustine sadnje, svaki čokot treba opteretiti odgovarajućim brojem okaca. Najbolje je da se opterećenost čokota određuje prema jedinici površine, što je 7-10 okaca po kvadratnom metru. Ako je razmak sadnje 2 h 1 metar, po čokotu treba ostaviti najmanje 14, a najviše 20 okaca, u zavisnosti od toga koja je sorta u pitanju.

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30