sume kolubarskog okruga sume kolubarskog okruga ceca

Šta se dešava sa sečom šuma u Kolubarskom okrugu Истакнут

Аутор  jun 22, 2016

U Srbiji je svake godine sve manje kvalitetnih privatnih šuma, a sve više šikara, zakorovljenih površina a koje se i dalje u javnim knjigama vode kao šume. Na ovu činjenicu upozoravaju šumari i traže što hitnije da se ovome stane na put. Kao i svi drugi krajevi Srbije sa ovim problemom suočava se i Kolubarski okrug. Na ovom području pod šumom je 62.000 hektara, od toga veliki procenat je privatnih šuma oko 50 hiljada hektara (80 odsto), jedanaest hiljada je u državnoj svojini i njima gazduju “Srbija šume”, a tu je i hiljadu hektara šuma kojima niko ne gazduje, koje su i državne i ničije (u vlasništvu su ovdašnjih lokalnih samouprava, pojedinih državnih institucija). U privatnim šumama sve više maha uzima bespravna seča i krčenje, a o kojim se količinama ovako posečenog drveta radi teško je govoriti iz razloga što nepostoje precizni podaci i skoro da je nemoguće doći do njih. Procena Uprave za šume je da je u 2014. i 2015. godini bespravno posečeno deset hiljada kubika drvnih sortimenata. U periodu od 2014. do 2016. godine na području Kolubarskog okruga nadležna inspekcija je podnela 318 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 38 krivičnih prijava, od čega 32 prijave za pustošenje i šest prijava za krađu šuma. - Najveći broj vlasnika živi u gradu ili čak van zemlje i njihove šume stradaju prvenstveno od strane onih koji kradu, a to su najčešće rođaci, komšije ili organizovane grupe koje se javljaju poslednjih godina i to je postao veliki biznis. Bespravnim sečama, samo preko naknade za posečeno drvo na kolubarskom području, budžet Republike Srbije je oštećen za preko 14 miliona dinara, a budžeti lokalnih samouprava za preko šest miliona dinara. Zasigurno je da se na ovom području u privatnim šumama bespravno poseče preko 100 hiljada metara kubnih a prosečna naknada je 200 dinara po metru kubnom – kaže Dragić Tomić, predsednik ekološke organizacije “Eko šum”. Tokom 2015. godine Šumska uprava je doznačila 24.365 m3, a u istom periodu je žigosano 7.104 m3. Postavlja se pitanje zašto neko ko je platio taksu i sve obaveze nije tražio žigosanje i izdavanje propratnice. Odgovor je kažu upućeni jasan “prilikom izlaska na teren radi žigosanja, šumar mora da izvrši kontrolu seče, te ukoliko ima bespravno posečenih stabala, da podnese obaveštenje nadležnom organu.“Kupac ” je zadovoljio zahtev prodavca da izvede šumara, da izvrši doznaku i prodavcu je platio količinu koja je navedena u doznačenom listu, a posekao je “malo” više ... a snaći će se oko prevoza”. - Ukoliko trećina stanovništva u Kolubarskom okrugu za grejanje koristi ogrevno drvo i zasigurno troše minimum sedam kubika po domaćinstvu to znaci da se samo za ogrev poseče blizu 140 hiljada kubika. Tu su i količine ogrevnog drveta koje se iz ovih krajeva prodaju u Beogradu, Novom Sadu i drugim grdovima,a šta je sa tehničkim drvetom i gradjom ... Znači da se mnogo više drveta bespravno poseče u odnosu na one količine koje Šumska uprava doznači. Ovde treba dodati i ekološku štetu koja je deset puta veća od vrednosti sortimenta drveta, tako da ona prelazi tri milijarde dinara. Postoji uporšte u Zakonu da se organizovano pristupi kontroli seče i prometa. Može se reći da nemamo novca za mnoge stvari, te površine treba pošumiti i uraditi još mnogo toga, ali ako počnu da se uzimaju pare od onih koji švercuju drvo, prihodovaće budžet, a ta sredstva se mogu upotrebiti da se ojačaju inspektori. Važno je da se u to uključe nadležne državne institucije (MUP, tržišna i šumarska inspekcija i drugi) koje će uz pomoć JP “Srbija šume” uspešno kontrolisati teren – zaključio je Dragić Tomić. Vršilac dužnosti direktora u Upravi za šume Republike Srbije Saša Stomatović,  kao probleme u ovoj oblasti navodi nezakonite radnje koje se javljaju naročito u privatnim šumama, ugroženost od požara i sušenje šuma. - Jedan od ozbiljnih problema je organizovanje našeg rada u sektoru privatnih šuma gde imate nekoliko stotina hiljada, pa čak i milion vlasnika koji su zapravo vlasnici na papiru, a žive u gradu, inostranstvu i te šume su prepuštene zloupotrebi najčešće rođaka i komšija. Taj problem država ne može da reši sama. Odgovornost moraju da preuzmu i vlasnici a jedan od modela, za koji očekujemo da će na jesen da preraste u kampanju, je udruživanje privatnih vlasnika u razne oblike asocijacija, od zadruga do privrednih društava. To je jedini način da se preduzmu sistemske mere. Preko udruženjabi mogli da imaju svog šumara koji bi radio na njihovom terenu,vodio brigu o šumama, a to je ujedno i način samozapošljavanja gde bi taj inženjer okupio vlasnike, formirao udruženje, a mi bi platili njegov angažman, jer to sad plaćamo preko preduzeća “Srbija šume”koje imaju kapacitetekoje imaju – rekao je Stomatović i dodao da su zakonom predviđeni prioriteti pri korišćenju subvencija za udruženja privatnih vlasnika, koji mogu dobiti sredstva za izgradnju puteva, pošumljavanje. Na području grada Valjeva i ostalih pet opština okruga, gde je preko 50.000 hektara privatnih šuma, rade samo dva republička šumarska inspektora. U Upravi za šume potvrđuju da je na teritoriji cele Srbije neophodno da postoji vise inspektora, jer je kako navode njihov broj u poslednjih petnaest godina značajno redukovan.

Dejan Davidović

 

 

Последњи пут измењено četvrtak, 26 januar 2017 12:12

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31