Ilustracija: Proizvođači zadovoljni akontacionom cenom Ilustracija: Proizvođači zadovoljni akontacionom cenom

Lošiji prinosi, ali dobra cena suncokreta Истакнут

Аутор  sep 05, 2020

Žetva suncokreta privodi se kraju, a s njome se polako završava i otkup ovogodišnjeg roda.Mada zemljoradnici nisu baš zadovoljni prinosima, akontacionom cenom jesu, pošto su za kilogram zrna dobili onoliko koliko su smatrali da vredi ovogodišnji rod – od 35 do 38 dinara, s PDV-om.

– Još ne znamo koliko će biti konačna cena, ali zahvaljujući tome što je bilo više otkupljivača, dobili smo cenu kojom smo, možemo reći, zadovoljni jer i od akontnacione cene imamo malu zaradu, i što je najvažnije, nećemo biti na pozitivnoj nuli – kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije, nadajući se da otkupljivači neće biti škrti i zadržati se baš na akontacionim cenama, već će pri konačnom obračunu dati koju paricu više.

Po njegovim rečima, veliki proizvođači akontacionim cenama suncokreta imaju više razloga da budu zadovoljni u odnosu na male, koji su pod uljaricom imali dva-tri hektara.

– Na većim površinama više je roda, pa je i zarada bolja. Zato je preporuka Agarnog saveza Srbije da mali proizvođači menjaju plan setve i preusmere se na proizvodnju u kojoj mogu više zaraditi. Savetujemo ih da se bave povrtarstvom, voćarstvom ili stočarstvom – ističe Manić.

Suncokreta smo, podsećamo, ove godine imali na 220.000 hektara, koliko smo ga posejali i lane. Očekuje se da nacionalni prosek bude na višegodišnjem nivou tri tone po hektaru. Prošle godine uljare su proizvele 650.000 tona ulja, a 100.000 tona te namirnice smo i prodali na inotržišta.

Žetva ranih sorti soje je krenula, ali se ona prava očekuje polovinom septembra. Soje imamo na oko 230.000 hektara, a ratari se nadaju da će kilogram biti bar 40 dinara, koliko sada vredi na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

– Prava cena kojom bi bili baš zadovoljni je 48 dinara, s PDV. Naša soja nije genetski modifikovana, već se može koristiti za ljudsku upotrebu pa naspram tog kvaliteta treba je i vrednovati – naglašava predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Srbije Ivan Vučković.

Kako je kazao, rod dobro izgleda a kada žetva bude u punom jeku, znaće se i da li u mahunama ima dosta zrna, pa će ratari spram visine prinosa znati da li će biti na dobitku, i koliko.

Posle soje sledi i vađenje šećerne repe. Kompanija „Sunoko” objavila je da će repa koštati 34 evra tonu, a po to toj ceni otkupljivaće repu i drugi prerađač, „Helenik šugar” u fabrici šećera u Crvenki. To je cena postignuta s proizvođačima u februaru pa u tom pogledu nema odstupanja od obaveza ugovorenih između dve strane. U ugovorima su navedeni i bonusi ukoliko ratari postignu digestiju iznad proseka.

Koliko će ratari zaraditi na toj ceni i da li će, zavisiće od prinosa. Još ne mogu da kažu pouzdano kakav je rod pošto tek sledi vađenje korena te industrijske biljke krajem septembra i početkom oktobra. U pogledu cene, slažu se da je solidna i pristojna, premda bi, navode, tona repe mogla biti i 36 evra tona.
– Pre nekoliko godina tona korena vredela je svega 32 evra, što je poljoprivrednike odvratilo od sejanja. Zato, kada bi poljoprivrednici dobili nekoliko evra više po toni, više bi je sejali jer, baš zbog male cene, u proteklih nekoliko godina sve manje zauzima prostora na njivama – kaže poljoprivrednik iz Kisača Vladimir Francisti.

Ove godine pod repom je između 36.000 i 37.000 hektara, a kompanija „Sunoko” nedavno je objavila da će u tri šećerane u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, preraditi 250.000 tona šećera.
Po rečima agrarnog analitičara iz Novog Sada Žarka Galetina, cene primarnih kultura, suncokreta, soje i repe ove godine su solidne, i ratari će imati malu zaradu.

– U poređenju s lanjskim cenama, usevi su sada malo skuplji, i to je dobar znak da se prilike u ratarstvu menjaju nabolje – kazao je Galetin.

Govoreći o ceni soje, naveo je da je bitno da tokom žetve, a i kasnije, soja ne padne ispod 40 dinara jer bi u tom slučaju poljoprivrednici ostali bez minimalne zarade.

– Cenu repe formiraju fabrike jer ugovaraju setvu i tako drže cenu, pa u takvim prilikama, kada nema repe na slobodnom tržištu, ratarima daju mogućnost da minimalno zarade, a oni obezbede sirovinu za izvoz i više zarade – naveo je on.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/konkurencija-naterala-ulare-da-dobro-plate-suncokret-05-09-2020

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31