Одштампајте ову страницу
Sa letošnje žetve Sa letošnje žetve Goran Đaković

Šta da rade ratari? Izvoz već krenuo za neke proizvode Истакнут

Аутор  okt 27, 2019

Još samo ponegde se može videti neobran kukuruz, dok je žetva soje i suncokreta završena. Istovremeno ističe optimalan rok za setvu pšenice – kraj oktobra – i u tom pogledu ima dve grupe poljoprivrednika: ratarima koji su je posejali već je nikla, dok drugi čekaju kišu pa da polože seme u zemlju.

Podaci Udruženja „Žita Srbije” kažu je od početka oktobra pšenicom već posejano između 250.000 i 300.000 hektara.

Direktor Udruženja Vukosav Saković navodi da se očekuje da ove jeseni pod žitom bude između pola miliona hektara i 550.000, što je manje u odnosu na lanjsku setvu, kada smo pod pšenicom imali 570.000 hektara.

Kukuruza smo ovog proleća posejali na 970.000 hektara i, po podacima Udruženja „Žita Srbije”, prosečan domaći prinos je osam tona po hektaru, što je isto kao i lane.

Saković kaže da je kukuruz obran s više od 90 odsto površina i da ćemo ove ekonomske godine imati 7,7 miliona tona kukuruza.

Kada se oduzme 4,5 miliona tona, koliko nam treba za domaće potrebe, imaćemo da prodamo na inotržište tri miliona tona kukuruza, kazao je Saković, i naveo da je izvoz već dobro krenuo, pošto je van granice prodato 700.000 tona.

Ovogodišnji prinos soje manji je nego lanjski. Pod sojom smo imali 230.000 hektara i po jednom u proseku dobili tri tone, a u prošlogodišnjoj žetvi soje prosečan prinos je bio 3,5 tone.

Sojom ćemo trgovati cele godine, rekao je Saković, i pomenuo da nam je ostalo soje od prošle žetve pa su očekivanja da ćemo imati bar 500.000 tona za izvoz.

Sada je, dodao je naš sagovornik, izvoz solidan, mesečno se inotržištu proda 20.000 tona.

Treba sejati pšenicu, zemlja nije suva
Mada nema kiše, zemlja nije suva, kaže naučni saradnik Inistuta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin.

Kako je dodao, površinski sloj zemlje je suv, ali čim se ašov spusti malo dublje, pod zemljom ima vlage, verovatno i zato što su noći hladne.

No, to ne znači da kiša ne bi dobro došla. Treba bar 20 do 30 litara po kvadratnom metru da bi površinski sloj zemlje dobio vlagu. Pšenica koja je posejana već je nikla, što samo po sebi govori da zemlja nije suva pa poljoprivrednici ne bi trebalo da strepe što nije skoro bilo kiše, koju upravo ovih dana najavljuju meteorolozi, veli Aćin.

Suncokreta smo požnjeli s 220.000 hektara i dobili tri tone po hektaru. Lane smo te uljarice imali na 245.000 hektara, a prinos je bio 3,1 tone po hektaru.

Izvoz je krenuo odmah po ulasku kombajna u njive, kazao je Saković.

Po njegovim rečima, već je na inotrižište otišlo 60.000 tona suncokreta, a u septembru i 20.000 tona ulja.

Najviše domaćeg ulja prodato je u BiH, Hrvatsku i Makedoniju, ali se 2.000 tona našlo i među turskim potrošačima, kazao je Saković.

Z. Delić