Ilustracija: Posle kiša ratari priželjkuju sunce Ilustracija: Posle kiša ratari priželjkuju sunce

Završena prolećna setva! Evo šta je najviše posejano na srpskim oranicama! Истакнут

Аутор  jun 02, 2019

Kiša je dobro nakvasila oranice pa se na našim njivama zelene usevi. Koliko god su tokom setve ratari bili zabrinutu zbog velike suše, sada, posle toliko kišnih dana, priželjkuju sunce da bi se biljke mogle razvijati.Prolećna setva je ove godine brzo završena jer su zemljoradnici, slušajući vremensku prognozu i najavu padavina, posle dugog sušnog perioda požurili da poseju jare poljoprivredne kulture, smatrajući da je bolje da seme dočeka padavine u suvoj zemlji.

Sada kada se na oranicama uveliko prepoznaju po redovima i kukuruz, i soja, i suncokret, i repa, prilika je da se kaže zbirno koliko na njivama imamo useva da bismo, ako se budu smenjivali kiša i lepo vreme, imali u vidu količine koje možemo očekivati prilikom berbe. Po procenama šećerana, repe je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu, pod repom je bilo 50.000 hektara, a u setvi 2017. čak 60.000
Očekivanja su bila da će jedino kukuruza u ovogodišnjoj setvi biti posejano više nego lane, od 950.000 hektara do milion. Mada se u Poslovnom udruženju „Žita Srbije” podaci još zbrajaju, može se reći da su se prognoze obistinile.

– Kukuruz je zauzeo 970.000 hektara – kazao je direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, uz opasku da taj podatak nije još uvek precizan jer su neki ratari čekali kišu da bi krenuli u setvu, dok drugi nisu gledali na sušu, već najvažniji posao u godini završili iščekujući oblake.

Lane je pod kukuruzom bilo 900.000 hektara, a prosečan prinos po hektaru osam tona, pa smo imali 7,2 miliona tona.

– Suncokret je u setvi 2018. godine dostigao istorijski maksimum u pogledu površine na kojima je posejan – 245.000 hektara, sada je zauzeo oko 235.000. Soja je posejana na 230.000 hektara, a lane je pod sojom bilo oko 220.000 – kazao je Saković.

Podsećamo, suncokreta smo lane imali 760.000 tona, prinos po hektaru je bio 3,1 tone. Prosečan prošlogodišnji rod soje bio je 3,5 tone po hektaru pa računajući da je pod sojom bilo 220.000, dobili smo 770.000 tona.

„Žita Srbije” ne vode evidenciju o šećernoj repi, ali po procenama, slatkog korena je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu šećerne repe, to je značajno manja površina jer je u 2018 . pod repom bilo čak 50.000 hektara, a u setvi 2017. i 60.000.

Oni koji su pšenicu posejali jesenas, nemaju više razloga da strepe. Pšenica je kasno nikla, na većini njiva tek u januaru posle topljenja snega. Ali koliko god je tokom zime bila loša, sada odlično izgleda. Za svega nekoliko sedmica ođednom je narasla, počela da klasa, pa se vlati prepoznaju izdaleka. Jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, navodi isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.Generalno, kiša je dobro natopila zemlju pa svaka naredna može škoditi usevima. Jedino soji neće smetati jer, što više kiše, to više soje, pogotovo što je domaće seme otporno na vlagu.

Stručnjaci sada ukazuju na to da, koliko god je poljoprivredi trebalo dobre kiše zbog isušene zemlje, sada usevima treba sunca i toplije vreme.

Obilne padavine mogu štetiti i povrću jer se u slučaju velike vlažnosti mogu pojaviti bolesti pa i povrću treba sunca i viša dnevna temeratura.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/setva-zavrsena-kukuruza-blizu-milion-hektara-suncokreta-235000-01-06-2019

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30