Ilustracija: Krompir omiljeno povrće u Srbiji Ilustracija: Krompir omiljeno povrće u Srbiji

Krompir sa Rajca Истакнут

Аутор  mar 14, 2019

Kada je donosio krompir u Srbiju, Dositej Obradović sigurno nije ni slutio kakav će značaj imati krompir, ne samo za poljoprivredu već i za ekonomiju uopšte. Poput većine poslova u poljoprivredi i proizvodnja krompira zavisi od mnogo faktora. Na kraju svake sezone krompir treba prodati, a cena, kao što je to u svim tržišnim privredama, nikad se ne zna. Dok nastaju ovi redovi, u Srbiji je prilično velika jagma za semenskim krompirom.
Iskusni kažu da se nešto dešava na tržištu, verovatno zbog dobre cene i plasmana prošlogodišnjeg roda. Mi smo zbog krompira posetili porodicu Vasović, koja se već tri generacije bavi upravo proizvodnjom semenskog, ali i merkantilnog krompira. Oni na nadmorskoj visini većoj od 650 metara, na Rajcu, proizvode ovu kulturu na trideset hektara. Zajedno, otac i sin, sa svojim suprugama, pored krompira pokušavaju da prošire stočarsku proizvodnju. Njihova imanja nalaze se u Gornjim Banjanima, rajačkom selu, koje pripada opštini Gornji Milanovac. I dok je u okolini Aranđelovca sneg uveliko nestao sa njiva, u Gornjim Banjanima zimi se ne nazire kraj. Više od trideset centimetara snega i minus jedan u podne bilo je napolju, ali je zato u kući Vasovića bilo toplo u svakom
smislu. Mlađi Vasović, Đorđe, dočekao nas je sa suprugom i dvoje dece, dok su roditelji bili poslom u selu. Njegov otac Zoran poznati je proizvođač krompira iz ovog kraja.
„Počeli smo proizvodnju krompira 1993. godine, a ranije smo radili i konzumni krompir. U početku smo radili kao poljoprivrednici, a sa promenom zakona osnovali smo firmu „BANJANAC“. Radimo rane i pozne sorte, kako bele tako i crvene. Od belih imamo Arizonu, Rivijeru, Agriju i Lizetu, a od crvenih holandski Dezire,Rudolf, Esmee i nemačku sortu Belarosa“ kaže nam Đorđe Vasović.
Imajući u vidu veličinu posla, Vasovićima je neophodno da angažuju radnu snagu koja uglavnom dolazi iz Niša i okoline. Pored dnevnice obezbeđeni su i smeštaj i hrana. Oni smatraju da je nov način prijavljivanja sezonskih radnika dobra mera i korisna za sve. U početku su mislili da će to njima predstavljati problem i da će često morati da odlaze kako bi prijavljivali i odjavljivali radnike, ali ih je obradovala činjenica da se radnik možđe prijaviti putem mobilnog telefona bez odlaska u bilo koju instituciju. Na njihovim njivama seje se originalni krompir ili elita. Pored krompira seju i pšenicu, kukuruz, a bave se i stočarstvom. Izgradili su i objekat za mlečno govedarstvo koje planiraju da stave u funkciju tokom ove godine za šta se nadaju da će dobiti i podsticaje od
države. U njihovoj štali trenutno su četiri krave i četiri junice, a može ih biti i dvadeset. Đorđe bi želeo da unapredi stočarsku proizvodnju i da se bavi pored krompira i proizvodnjom mleka.
Prosečan rod krompira u ovim krajevima je 35 do 40 tona semenskog krompira, od ukupnog roda koji bude oko 50 tona po hektaru. Ostatak odlazi u konzumni krompir. Bilo je godina kada smo imali rekordne prinose sa 90 tona po hektaru. Setva krompira na ovom području počinje početkom aprila, dok se vađenje krompira vrši sredinom septembra. Za ovaj vid proizvodnje potrebno je imati i velike smeštajne kapacitete, sa adekvatnim uslovima za čuvanje. Kapacitet skladišta kod Vasovića je 500 tona. O korisnosti krompira u ljudskoj ishrani nije potrebno govoriti. Međutim, krompir nije lako zaživeo na Balkanu. Smatrajući ga „đavoljom biljkom“, Srbi su odbijali da ga prihvate i gaje. Slavni Dositej Obradović je, došavši u oslobođeni Beograd 1806. godine iz Zemuna, poneo sa sobom nekoliko vreća krompira. Bile su to veoma teške i gladne godine, pa je Dositej želeo da se Srbi prehrane, naročito preko dugih zima kada im je ishrana bila prilično siromašna i kada je stanovništvo masovno umiralo zbog teške neuhranjenosti. On je naredio jednog dana da se krompir obari onako kako je naložio i da se potom posluži u odaji gde će biti on sa članovima Sovjeta. Kada su doneli vruć krompir, svi su bili u neverici te se niko, pored Dositejevog nutkanja, nije usudio da ga proba, ne samo zato što nisu znali kako se jede, nego i iz staha da ne bude kojim slučajem otrovan. Dositej je potom rekao Karađorđu da jednu poveću vreću krompira treba zasaditi i objasnio mu kako se krompir obrađuje. Tako se vrlo brzo krompir raširio po Srbiji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31