Одштампајте ову страницу
Ilustracija: Rotkivice su uvek tražene Ilustracija: Rotkivice su uvek tražene

VEROVALI ILI NE: Bašta i uzgoj povrća u soliteru! Истакнут

Аутор  jan 10, 2019

Branje paradajza ispred solitera, uzgajanje povrća u vodi ili sejanje farme bilja u sopstvenoj kuhinji polako postaje trend koji se iz svetskih metropola preliva i na Srbiju. Da koncept urbane poljoprivrede, pored zadovoljavanja potrebe za svežom zdravom hranom, može da bude i profitabilan, svedoče brojni primeri, među kojima i malo poljoprivredno gazdinstvo usred Beograda koje je napravila i uspešno vodi Jana Mitrović.

Ova majka troje male dece 2016. napustila je stalan posao ekonomiste u multinacionalnoj kompaniji da bi se posvetila uzgoju mikrobilja - rotkvica, graška, rukole, cvekle, bosiljka, brokolija... - i to u sopstvenoj kuhinji. Hobi i želju da decu hrani zdravo za nekoliko meseci pretvorila je u pravi posao, od koga zavise mnogi renomirani restorani.

- Sve je počelo slučajno. Prvo sam htela da gajim klice, ali kada sam na internetu istraživala kako to da radim, naišla sam na primere uzgoja mikropovrća. Odlučila sam, ipak, time da se bavim pošto je to dobra priča za restorane, jednako je zdravo kao i klice, a i proces uzgoja je bezbedniji. Počela sam sa dve police za biljke u svojoj trpezariji u soliteru. U početku sam bila skeptična da to može da uspe, da će to neko želeti da kupi, ali je moj suprug bio ubeđen da je to prava stvar. Onda sam počela da obilazim restorane po gradu, po principu gerila marketinga, upadala sam u kuhinju i nudila šefovima moje proizvode, ostavljala flajere i uzorke na probu, i polako je jedan po jedan restoran počeo da naručuje - otkriva Jana za Kurir svoje početne korake u biznisu.
Ističe da je posao započela sa uzgojem šest-sedam vrsta biljaka.
- Za taj početak mi je trebalo oko 1.000 evra za osvetljenje, seme, ambalažu, zemlju... Ulaganje se vratilo za dva do tri meseca, do kada sam stekla oko dvadesetak kupaca. U međuvremenu sam prešla u lokal, proširila farmu, zaposlila koleginice koje mi pomažu u sadnji i svakodnevnom razvozu sada već 16 vrsti mikrobilja kojim snabdevam više od sto restorana u Beogradu i Novom Sadu - navodi Jana, dok ekipi Kurira s ponosom pokazuje svoju farmu na kojoj, pored povrća, niče i jestivo cveće. Njeni proizvodi odnedavno su i u maloprodaji u ekskluzivnijim hipermarketima.

- Ima potražnje, ali mora da se radi svakog dana zbog potreba restorana. Ljudi generalno još nisu navikli na ovu hranu, ali pozitivno reaguju pogotovu kad čuju koliko je zdravo, jer mladica biljke ima između četiri i 40 puta veću koncentraciju vitamina nego odrasla biljka - istakla je Jana.
Za uzgoj mikrobilja potrebni su organsko seme, malo zemlje i obična voda. Seme se nekoliko sati potopi u vodu da nabubri, zatim se na suvom drži 24-48 sati, u zavisnosti od vrste, da proklija, a onda zaseje u zemlju. Većini biljaka potrebno je od sedam do 10 dana da narastu za prodaju, a najduže grašku - 15 dana. Restorani ga najčešće koriste za dekoraciju, ali i za spremanje kompletnog obroka.
Ona uzgaja nekoliko vrsta rotkve, grašak, rukolu, brokoli, crveni kupus, cikoriju, pšenicu, bosiljak...
Urbanu baštu začinskog bilja i salatnog povrća pokrenulo je Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju Naša kuća.

Anica Spasov, predsednica udruženja, ističe da je specifičnost njihove bašte, pored toga što u njoj rade mladi sa teškoćama u razvoju, i to što biljke gaje hidroponski, samo u vodi, i što ih osvetljavaju LED lampama, čime se ubrzava njihov rast.
- Pomoću ovih lampi dan se produžava za pet do šest sati, tako da biljke rastu brže - kaže Anica.

Ona veruje da će ovo postati tehnologija budućnosti s obzirom na klimatske promene.

- Za opremanje 50 kvadrata trebalo nam je oko 10.000 evra. Ali kasnije je potrebno samo đubrivo i struja za LED lampe, koje su mali potrošači - navodi Anica.

"Naša kuća" gaji japansku blitvu, japanski ren, bosiljak, majčinu dušicu i drugo začinsko bilje, a uskoro počinju proizvodnju jagoda i čeri paradajza.
Po ugledu na svetske metropole, u Beogradu je 2013. godine osnovana prva zajednička bašta Baštalište.

Ljubitelji zdravog načina života iz prestonice, koji se nikada nisu bavili poljoprivredom, započeli su proizvodnju organskog povrća za sopstvene potrebe na iznajmljenoj njivi u Slancima, koju su podelili na više manjih parcela. Danas Baštalište ima 21 parcelu i tridesetak članova.

- Interesovanje za ovaj koncept urbane poljoprivrede postoji, ali postoje i mnogi izazovi sa kojima se Baštalište susreće - od nepostojanja procedura koje bi nam dale na korišćenje zemljište u javnom vlasništvu, kako je to slučaj u svetu, do izostanka bilo kakve podrše Baštalištu, koje već pet godina opstaje naporima volontera. Iako je bilo pokušaja osnivanja sličnih projekata, Baštalište je i dalje jedina zajednička bašta u Srbiji - navodi Katarina Milenković, osnivač i upravnica Baštališta.

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3185371/beogradjanka-usred-solitera-uzgaja-povrce-i-od-toga-zivi-za-pocetak-treba-1-000-evra-ali-sve-se-vrati-za-2-meseca-foto