Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina Ilustracija: iz arhive Agrobiznis magazina Milica Lukić

Ono što smo gledali na malim ekranima, danas postaje realnost! Истакнут

Аутор  okt 11, 2017

Ratarima će na dohvat ruke u budućnosti biti program na mobilnim telefonima, koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, na našoj ali i susednoj parceli.

Ono što smo gledali pre deset i više godina na malim ekranima, danas postaje naša realnost. Pitanje je trenutka kada će se ovakve priče snimati i u našoj zemlji.

Ali za to nadolazeće vreme moramo biti spremni, dobro inforimisani i dozvoliti naučnicima, bez predrasuda da nam dokažu svoja istrazivanja - jer je ovo njihovo vreme. Apriori odbijanje, samo nama ide na štetu. 

Ovaj material donosimo iz Dizeldorfa, gde smo dva dana gledali i slušali o najnovijim dostignućima iz oblasti poljoprivrede do kojih su došli naučnici kompanije Bajer, koji su organizovali konferenciju za novinare iz celog sveta. 

I baš ono što smo navikli konstantne inovacije iz ove kompanije, samo ovog puta dosta kompleksnije. Ove promene će uticati na promenu u poljoprivredi na globalnom nivou, i čini se da su u ovom slučaju pojedinačni napori da se njima suprostavimo nemogući ali i bespotrebni. Osim lidera kompanije Bajer koji su govorili na ovogodišnjoj konferenciji, reč su imali i nezavisni stručnjaci iz celog sveta. Svi sa sličnom porukom o značaju održive poljoprivrede i ulaganju zajedničkih napora da istrajemo u ovome. 

A zbog čega se u ovom trenutku organizuje konferencija. Razlozi su brojni, ali kao najvažniji se ističe prognoze naučnika da će do 2050. na planeti živeti preko 9 milijardi ljudi. Sa trenutnim kapacitetima, obradivim površinama, visinom prinosa i načinom na koji se gaje kulture, naši potomci ali i oni srećnici koji prežive do tada, neće moći da se prehrane. 

Da ce neke navike vrlo brzo otići u istoriju, prisutni su shvatili već prvog dana kada su nam prikazane inovacije. Jedna od svakako najžnačajnijih za sve poljoprivrednike je i racionalnije korišćenje sredstava za zaštitu bilja. Kako se kod nas ali i drugim zemljama o tome ne vodi posebno računa, koristi se čuvena odokativna metoda, koja se razlikuje od one preporučene. 

Dolazi se do enormnog rasipanja zaštitnih preparata ali samim tim i novca. Krenimo od najosnovnijeg, sipanja zaštitnog preparata u atomizer, koji je do sada naš poljoprivrednik radi uglavno bez zaštitne oprema ali i često je “višak” završavao ili sa spoljašnje strane atomizera ili direktno ne razblažen na usev. Ponuđeno je gotovo idealno rešenje u vidu ovog proizvoda, koji je napravljen da se prilagodi otvor svakoj dimenziji preparata. Dakle bez skidanja zaštitnog sloja, cela količina se stavlja u ovaj ovtor i sipa se ona količina koja je potrebna za površinu koju štitimo tog dana. Ukoliko se utroši cela količina, vrši se dodatno pranje bez ikakvog skidanja, koje odlazi direktno u atomizer i na kraju dobijamo potpuno čistu ambalažu. Sve ostalo je u kvalitenim diznama na prskalicama, koje će izbacivati one količine sredstva za zaštiti bilja koje su biljci potrebne. Ravnomerno i sa istim intezitemom. IZI flou predstavlja zatvropen sistem doziranja punjenja i čišćenja i ove godine su po prvi puti naši poljoprivreednici imali prilku da se uvere u prednosti ovog sistema na Bajerovim danima polja. 

Velika pažnja se posvetila i otpadnim vodama, kojih je sve više u celom svetu. Kako da se i one ponovo na što bezbedniji način primene u poljoprivredi. Nažalost, u našoj emisiji od pre dve nedelje , videli smo da na to naš poljoprivrednik ne obraća previše pažnju i da ne mari za kvalitet vode kojom će zalivati usev. Zahvaljujući ovoj inovaciji, zatvorenom sistemu i razlaganju uz pomoć mikroorganizama, za šest meseci šta god da je bilo u njoj potpuno se razgrađuje… Sve se radi po istom principu kao i u prirodu, samo što je ovde proces malo ubrazan i nama je na dohvat ruke. 

Kao što će nam biti na dohvat ruke i program koji će biti instalirani u nasim mobilnim telefonima koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, našoj ali i susednoj parceli. Sa preciznošći će moći da nam ukaže šta nedostaje biljci od makro i mikroelemenata i sa kojim količinama bi trebali da reagujemo. 

Dakle dragi poljoprivrednici, digitalizacija stiže i u poljoprivrevdu. 

Dron će biti vaš mozak i vodič. Štedeće vaše vreme i novac. Digitalna poljoprivreda je već sada prisutna u preko 30 zemalja širom sveta. Kao glavna prednost ovog sistema je precizna aplikacija sredstava za zaštitu bilja, i njihova primena na pojedinim delovima parcela , prilagođene doze , parcijalno gde postoje korovi a ne na celoj površini. Dakle ciljana aplikacija koja štedi vaš novac. 

Ali sve to možda ne bi imalo nikakvog smisla da ne postoji takozvano socijalno prihvatanje između potrošača i proizvođača. I o tome se govorilo kako na konferenciji tako i na panel diskusijama koje su bile organizovane oba dana. 

Sve to što poljoprivrednik proizvede, potrošač želi da bude upoznat. Kada već plaća, on želi da zna šta plaća. I ceo taj pokret od njive do trpeze se dosta forsira pogotovo ne teritoriji SAD-a ali i Evrope. 

To su ujedno bile i ključne reči koje su se provlačile manje više kod svih predavača. 

Inovacija, poljoprivredna održivost i korporativna socijalna odgovornost. 

O tome je pričao i jedan od čelnih ljudi kompanije Bajer Liam Kondon koji je još istakao i da je njihova odgovornost da osiguraju inovacije koje odgovaraju i malim ali i velikim poljoprivrednicima širom sveta, jer se jedino na taj način moze stvoriti odrziva poljoprivreda. Neophodna je ujedinjenost u borbi protiv gladi i siromaštva ali ujedno i u promocija dobrog zdravlja. Iako su podeljena mišljenja protiv GMO i njegovog korišćenja, ipak nauka dokazuje da je upravo zahvaljujući tome može se proizvesti veća količina hrane koja će uspešno prehraniti populaciju. Takođe podaci iz ove tabele ukazuju da jedan procenat ispitanog stanovništva nije za korišćenje pesticida dok se u naučnim krugovima smatra da je to ključni faktor u rešavanju globalne gladi. 

O svim ovim temama se vodila diskusija na panelima. Pa su tako svoja mišljenja suočili doktori nauka, poljoprivrednici, naučnici, inovatori, futuristi iz celog sveta. Teme su bile razne od razumevanja lanca nabavke hrane, ili od sistema od njive do trpeze, pa sve do toga kako možemo da učinimo da produkcija hrane bude odrziva, razvoja tehnologije u poljoprivredi, koliko je važna uloga vlade u regulaciji i inovaciji i na kraju kako današnji poljoprivrednici mogu da pretvore izazove u šanse. 

I baš tako, trebaće i našem poljoprivredniku da na svoje izazove koji su brojni, gleda iz ugla kako da ih prevaziđe i pretvori u šansu. Unapredi proizvodnju, uspostavi korak sa vremenom i bude spreman da cuje ono sto dolazi iz budućnosti, jer jedino na taj način će moći da je i prihvati ali i upotrebi za svoje dobro. Jer upravo zbog toga je i stvoreno.

Izvor: www.b92.net

 

Nedimović: Uskoro još dve pomoći za predstojeću setvu

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3140-nedimovic-uskoro-jos-dve-pomoci-za-predstojecu-setvu

 

 

 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31