Ilustracija: soja Ilustracija: soja Milica

Saveti za dobar prinos soje Истакнут

Аутор  apr 21, 2017

Soja  je biljna vrsta sa dugom tradicijom u gajenju i korišćenju. U relativno kratkom vremenu soja je i kod nas našla svoje mesto među vodećim ratarskim biljnim vrstama. Osnovni razlog gajenja soje jeste povoljan hemijski sastav zrna (između 35 i 40% proteina i oko 20% ulja) što je čini veoma povoljnom sirovinom za ishranu ljudi i životinja.

Spisak proizvoda koji se dobija od soje je dugačak: pored raznih prehrambenih proizvoda i aditiva, soja je sirovina u industriji gume, boja, lakova, farmaceutskoj industriji i sve popularnija sirovina za biodizel. Naime, kulturi soje nema ravne među ratarskim biljkama, jer se ona može koristiti u razne svrhe i kod prerade može biti iskorišćena 100 % . Treba naglasiti agrotehnički značaj soje u plodoredu, jer ista zahvaljujući procesu azotofiksacije obogaćuje zemljište azotom.

Azot je neophodan makroelement bez koga nema visokih prinosa i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Međutim, neke biljke mogu veliki deo potreba za azotom zadovoljiti u procesu azotofi ksacije,vezivanjem atmosferskog azota i prevode ga u oblik dostupan biljkama. Soja zbog visokog sadržaja proteina ima vrlo visoke zahteve za azotom, no kao leguminozna biljka najveći deo azota obezbeđuje azotofiksacijom .

Mnoga istraživanja pokazuju da veće doze azotnih đubriva zaustavljaju razvoj nodula na korenu soje i sprečavaju proces azotofiksacije, a time dovode do smanjenja prinosa. Značaj soje azotofiksirajućih bakterija može se bolje sagledati ako se iznese podatak da oko 25% ukupne energije potrebne u poljoprivrednoj proizvodnji u razvijenim zemljama, odlazi na proizvodnju azotnih đubriva.

Racionalno korišćenje mineralnih đubriva u poljoprivrednoj proizvodnjipodrazumeva kontrolu plodnosti zemljišta, odnosno utvrđivanje hranjivih materija neophodnih za uspešnu proizvodnju na određenoj parceli gde se planira proizvodnja određenog useva. Mineralna đubriva čine znatan deo troškova u poljoprivrednoj proizvodnji i neracionalnom primenom istih, može se ostvariti smanjenje prinosa i finansijski gubitak.Predsetvena primena  manjih doza azotnih đubriva doprinosi povećanju prinosa, a količine azota veće od 50 kg/ha dovode do smanjenja prinosa.

Folijarnom prihranom biljaka ostvareno je povećanje prinosa, uz napomenu da je folijarno đubrivo pored azota sadrži i  fosfor, kalijum i mikroelemente.

Vremenski uslovi tokom vegetacije imaju veliki uticaj na prinos soje, a shodno tome i na delovanje mineralnih đubriva.

Ukoliko ste zainteresovani da nešto više saznate iz oblasti ratarstva i povrtarstva, možete pogledati u našoj rubrici pod istim nazivom.

 

 

Последњи пут измењено petak, 21 april 2017 07:58

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31