Ilustracija: Niču voćnjaci na nekad zaparloženoj zemlji Ilustracija: Niču voćnjaci na nekad zaparloženoj zemlji

Kako može da se iskoristi zakupljeno državno zemljite? Истакнут

Аутор  jan 13, 2021

Davanje zaparloženog državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup doprinosi povećanju poljoprivredne proizvodnje, novim investicijama i novom zapošljavanju, kaže v.d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić.
On za Tanjug objašnjava da je u poslednje tri godine država u zakup dala više od 5.000 hektara ovakvog zemljišta.Prema njegovim rečima investitori su na toj nekada zaparloženoj zemlji u najvećem broju slučajeva uložili u podizanje intenzivnih zasada voća ili vinove loze, dakle u proizvodnju koja uglavnom donosi visoke prihode.

Lakić navodi da za uzimanje u zakup ovog zemljišta mogu da konkurišu svi poljoprivrednici koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Zemljište se u zakup izdaje na osnovu javnog konkursa koji oglašavaju jedinice lokalne samouprave za zemljište na svojoj teritoriji, a proces izdavanja zemljišta se sada obavlja digitalnim putem.

"Zainteresovani poljoprivrednici su dužni da prilože potvrdu iz registra poljoprivrednih gazdinstava koju izdaje uprava za trezor da su nosioci gazdinstva u aktivnom statusu", objašnjava Lakić.

Dodaje da zemljištu koje se daje u zakup ne sme biti opterećeno nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, niti sme biti predmet bilo kakvih zahteva za restituciju.

Što se tiče cene zakupa, početna cena je nula dinara. Ona i ostane tolika pod uslovom da niko ne ponudi više, a u protivnom zemljište se izdaje po najvećoj ponuđenoj ceni.

Ta početna cena, prema rečima sagovornika Tanjuga, važi samo za prvih pet godina, koliki je i inače rok da se zemljište stavi u funkciju, odnosno osposobi za poljoprivrednu proizvodnju.

Nakon isteka tog roka plaća se druga cena, koja zavisi od površine zemljišta koje je uzeto u zakup.
"Za površine manje od 10 hektara plaća se zakupnina koja je za 10 odsto manja od prosečne cene zakupa u mestu gde se zemlja nalazi.

Kod površina do 50 hektara plaća se 40 odsto prosečne cene, a za površine veće od 50 ha, 60 odsto cene", objašnjava Lakić.

Navodi da zaparloženog zemljišta ima po celoj Srbiji, ali da se njegova tačna površina ne zna precizno i da je država u prethodne dve godine uradila dosta da utvrdi kakvo je stanje tog zemljišta.

On ističe da iako je ovo zemljište sada u veoma lošem stanju i u startu zahteva veliku investiciju da se osposobi za proizvodnju, ono često ima jednu drugu povoljnu stranu.

Reč je o tome da su recimo zemljišta na kojima su nekada bili voćnjaci u svojini društvenih preduzeća ili poljoprivrednih kombinata, odlična za voćarsku proizvodnju.

To garantuje činjenica da su 50-ih, 60-ih godina prošlog veka, pre podizanja zasada rađene analize koje su potvrđivale da je zemljište pogodno za gajenje određenih sorti voća.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/na-zaparlozenoj-zemlji-nicu-moderni-vocnjaci-i-vinogradi_1197423.html

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31