Ilustracija: Semenke od suncokreta traženije od ulja Ilustracija: Semenke od suncokreta traženije od ulja

Šta se i gde najviše izvozi? Истакнут

Аутор  nov 16, 2020

Pandemija kovida-19 nije zaustavila izvoz žitarica ni uljarica. Spoljnotrgovinska razmena ide uobičajeno, s tim što se neke poljoprivredne kulture prodaju bolje, odnosno traže više nego neke druge. Vukosav Saković iz „Žita Srbije” naglašava da se kukuruz baš dobro prodaje na stranom tržištu pa smo u oktobru izvezli 460.000 tona, dok je izvoz soje solidan i mesečno granicu pređe između 25.000 i 30.000 tona.S druge strane, izvoz žita ide slabije, ali ne zato što ga nema na domaćem tržištu, već zato što ga poljoprivrednici čuvaju čekajući još bolju cenu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšeničnog zrna košta 21,5 dinar, bez PDV-a. Da podsetimo, u ovoj ekonomskoj godini s prelaznim prošlogodišnjim zalihama, imamo oko 2,9 miliona tona žita.

– U oktobru smo inokupcima prodali svega 35.000 tona pšenice – kazao je Saković, navodeći da uporedo sa slabijom prodajom pšenice i inotrgovanje brašnom ide sporije. – Mesečno se izveze od 10.000 do 14.000 tona, a moglo bi više jer je domaće brašno jeftinije u odnosu na cenu te namirnice iz drugih zemalja, a po kvalitetu ne zaostaje od ostalih u okruženju, i šire.

U vezi s tim, direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović kaže da brašna imamo napretek jer imamo i pšenice, te da je od jula, kada je krenula nova ekonomska godina, prodato 41.380 tona brašna od nove pšenice, odnosno mesečno malo više od 10.000 tona. Po njegovim rečima, prošle ekonomske godine izvezli smo 140.000 tona brašna.

– Nismo zadovoljni tim količinama jer bismo mogli strancima prodati i više brašna, ali trenutno je takva situacija na tržištu – naglašava Šajatović, i skreće pažnju na to da smo najviše brašna prodali u oktobru – 14.075 tona, što je 35 dosto više nego u septembru.

– Domaće brašno najviše ide ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tona brašna košta 220 evra, a sada pokušavamo da ga prodamo i malo skuplje – 225 evra tonu – kaže Šajatović.

Po rečima direktorke Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olge Čurović, izvoz šećera je znatno slabiji nego prošle i pretprošle ekonomske godine, a razlog je u tome što smo gotovo prepolovili površine pod tom industrijskom biljkom.

– Lanjske ekonomske godine izvezli smo nešto malo iznad 85.000 tona šećera, a samo pre dve godine, kada je repa bila posejana na blizu 60.000 hektara – 125.000 tona – ističe Olga Čurović.Po rečima Olge Čurović, od avgusta do kraja oktobra prodali smo 50.000 tona ulja, a u prethodnoj ekonomskoj godini 158.700 tona.

– Znatno više smo prodali zrna suncokreta od novog roda – 89.369 tona, a od toga je gotovo polovina otišla u BiH, na preradu u Brčko – navela je Olga Čurović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/na-svetskoj-pijaci-kukuruz-dobro-ide-psenica-kaska-16-11-2020

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30