Ilustracija: Kadifica - ukras u bašti i lek po potrebi Ilustracija: Kadifica - ukras u bašti i lek po potrebi

Cveće koje leči mnoge bolesti Истакнут

Аутор  jun 18, 2020

Kadifica (lat. Tagetes) je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici suncokreta. Vodi poreklo iz srednje Amerike, ali se uzgaja širom sveta. Ne zahteva posebnu negu, pa spada u red omiljenog cveća koje se sadi u našim baštama ili u saksijama za terase, a može da se koristi i kao rezano cveće. Cveta u zlatnoj, narandžastoj i beloj boji sa bordo detaljima, pa će oplemeniti svaki prostor u kome se nađe. Njeni raskošni cvetovi mogu da potraju do kasne jeseni i prvih mrazeva, što je još jedan razlog više da zasadite kadificu i tokom celog leta uživate u lepoti ovog cveta.

Nije zahtevna za uzgoj
Postoje brojne vrste kadifice čija veličina varira od 30 santimetara do čak dva metra. Čuvena francuska kadifica najčešće poraste u obliku manjeg žbuna do 30 santimetara, dok afrička vrsta istog cveta može da dostigne visinu i više od metar. Bez obzira na sortu kadifica dobro raste u gotovo bilo kojoj vrsti zemljišta. Najbolje uspeva u zemljištu bogatom gvožđem i kiselosti do 6 PH vrednosti. Ima dobru toleranciju na sušu, pa se preporučuje da se sadi u zemlju sa dobrom drenažom. Voli sunce, pa je najbolje posaditi na mestu koje je direktno izloženo suncu ili u manjoj polusenci, dok senku ne podnosi nikako. Ne zahteva puno vode i stalno zalivanje, pa je bolje raste i sveta u zemlji koja je suvlja nego previše vlažna. Kadifica se razmnožava iz semena. Duge, crne semenke mogu
se posaditi u bašti čim prođu prvi mrazevi, ali za najbolje rezultate i ranije cvetanje seme treba posejati u zatvorenom prostoru šest do osam nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza.
Seje se vrlo lako tako što seme pokrijete vlažnim, prosejanim kompostom u tankom sloju. Klija već posle pet do sedam dana, jedino je važno da temperatura u prostoriji bude od 21 do 23 C do izbijanja mladice. Sadnice možete presaditi u baštu sa razmakom od 30 – 38 santimetara, dok se u saksiju sade kad
mladica dostigne visinu oko 5 santimetara. Držite zemlju ravnomerno vlažnom i zaštitite sadnice od punog sunca dok kadifica ne poraste do 15 santimetara i tada je možete izneti na terasu. Malo posnija i suvlja zemlja u koju se sadi uticaće da ima bujnije cveće, a manje lišća. Da biste podstakli njen žbunasti rast
redovno uklanjajte bočne grančice, a ukoliko skidate vrhove biljka će biti više žbunasta sa nešto manjim cvetovima.

Bolesti i borba protiv štetočina
Iako važi za izuzetno otpornu biljku, kadificu uvek zalivajte pri dnu nikako od vrha, jer ukoliko voda dospe na listove i cvetove, oni mogu da istrule. Seme ove biljke se nalazi u čauri i lako ga je skupiti nakon cvetanja tako da dobijate seme za narednu sezonu. Ukoliko je sadite u bašti dobro će doći za obrube vrta i
formiranje raznih cvetnih ukrasa, a kombinacijom boja možete dobiti jedinstvenu cvetnu šaru u svojoj bašti. Kada je u pitanju prihrana poželjno je tokom intenzivnog cvetanja u vodu za zalivanje svaki treći put dodavati specijalno đubrivom za cvetajuće biljke.
Kadifica ima opor miris koji privlači noćne leptire koji je oprašuju. Međutim, uprkos svom oporom mirisu kojim se brani od štetočina spada u omiljenu hranu noćnih puževa, pa treba voditi računa gde je sadite ili stavljate saksije kako bi bile van domašaja ovih štetočina. Kada su u pitanju bolesti ovo cveće
napada siva plesan i pegavost listova. Sivu plesan izaziva gljivica botrytis koja se u vlažnim uslovima brzo širi.
Manifestuje se kao sivkasta skrama koja prekriva uglavnom starije listove i precvetale cvetove, a vremenom može da izazove mokru trulež. Da biste sprečili ovu bolest vodite računa prilikom zalivanja da ne pokvasite lišće i cvetove, a uvele delove biljke odmah uklonite. Pegavost lista se uočava na osnovu okruglih,
smeđih pega po listovima koji pre vremena venu i odumiru. Uzrok bolesti su gljivice koje se razmnožavaju u vlažnim i toplim uslovima, pa i ovde važi preporuka da se vodi računa kako se cveće zaliva i da se oštećeno lišće odmah ukloni.
Lekovitost kadifice
Malo je poznato da se ovo cveće koristi u lekovite svrhe. Kadifica se preporučuje za probleme digestivnog trakta, uključujući loš apetit, gasove, bol u želucu, kolike, crevne parazite i dizenteriju. Koristi se i za kašalj, prehladu, zauške, izbacivanja viška tečnosti iz organizma, jer izaziva znojenje. Žene koriste kadificu da bi podstakle početak menstruacije, kod tretiranja bolnih grudi (mastitis) prilikom dojenja bebe, a poznato je da štiti od pobačaja. Ponekad, dovoljno je staviti list direktno na kožu za lečenje čireva, dok se cvetovi zbog oporog mirisa koriste protiv komarce. Sok od lišća se nanosi na kožu za lečenje ekcema. Ulje kadifice se koristi spolja na koži za lečenje rana od crva.
Esencijalno ulje kadifice je antibiotik, ima antimikrobna, anti-parazitska, antiseptička, anti-spazmatična dejstva, to je i sredstvo za dezinfekciju, insekticid i sedativ. Lekovitost kadifica potiče od sastojka ove biljke koji mogu pomoći u smanjenju otoka, upala i grčeva, smiruju nerve i smanjuju krvni pritisak.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31