Ilustracija: Lakše do kupaca Ilustracija: Lakše do kupaca

Ovo su svi detalji novog pravilnika o proizvodnji i prometu hrane biljnog porekla Истакнут

Аутор  mar 28, 2020

Od 1. marta 2020. počeo je sa primenom pravilnik o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla. Novim pravilima poljoprivrednim gazdinstvima
biće omogućeno da legalno prerađuju voće i povrće, narodski rečeno da prave turšiju, džem, slatko, sokove i to legalno prodaju. Uslov je da budu registrovani
kao preduzetnici, pa će imati pravo i na određene benefite. Pravilnikom koji je propisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede jasno je definisano ko su mali proizvođači, na koji način se radi, čak i higijenski uslovi koje moraju da ispunjavaju kada je u pitanju proizvodnja.
Na koga se odnosi pravilnik?
Nacionalnim propisom biće olakšana trgovina malim proizvođačima neprerađene i prerađene hrane biljnog porekla kao što su brašno, peciva, testenine, voćni sokovi, proizvodi od termički obrađenog voća i povrća, proizvodi od sušenog voća, povrća i bilja, nisko kiseli proizvodi od povrća, prerađene gljive, hladno ceđena biljna ulja i biljni sokovi. To se pre svega odnosi na sve one koji na svojim gazdinstvima proizvode po tradicionalnoj recepturi džemove, sokove, turšiju, ajvar… Benefite će imati pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi i prerađuje najmanje 50 odsto hrane koja je proizvodi na sopstvenom
gazdinstvu. Proizvode moći će nesmetano da prodaje na kućnom pragu, zelenoj pijaci, maloprodajnom objektu, da vrši prodaju dostavom na kućnu adresu i na raznim sajmovima i festivalima hrane.
Stevica Marković iz Udruženja Leskovački ajvar smatra da će od ovog pravilnika najviše imati potrošači koji će tačno znati kakav proizvod kupuju.
Donošenje ovog pravilnika jeste dobro, posebno za one koji, kao naše udruženje proizvode prave po tradicionalnoj recepturi. Na ovaj način
prodaja će biti znatno olakšana, a manje će se raditi u sivoj zoni. Međutim, mi očekuje od države da stane na put nelojalnoj konkurenciji, odnosno onima koji zloupotrebljavaju ime leskovački ajvar, iako njihovi proizvodi nemaju veze sa onim što mi radimo – kaže Stevica i ističe da je dobro što će mali proizvođači sada moći nesmetano da rade u svojim domovima, a takvih je zapravo i najviše.
Dobro je da se uvodi red, ali trebalo bi da se reguliše i položaj proizvođača koji su u sistemu, koji redovno plaćaju porez od onih drugih koji ta pravila zaobilaze. Tu pre svega mislim na nastupe na sajmovima i raznim manifestacijama gde se reklamira roba i mi koji smo u sistemu trebalo bi
da imamo prednost u odnosu na ostale – smatra naš sagovornik.
Ko su mali proizvođači?
Za mnoge možda i najvažnija novina je to što će zahvaljujući ovim pravilnikom mali proizvođači imati mogućnosti da ostvare prava na podsticaje. Uslov je upis u Centralni registar objekata čime će se smanjiti poslovanje u sivoj zoni i uvođenje reda u ovoj oblasti. Proizvođač će s druge strane imati mogućnost da konkurišu za podsticajne mere, da lakše i bezbednije plasira robu na tržište što je danas jedan od ključnih faktora uspešne proizvodnje. U pravilniku je jasno definisano ko su mali proizvođači, ali su i propisane maksimalne količine proizvoda, odnosno hrane koja se može proizvesti i prodati za godinu dana
kada su u pitanju gazdinstva, ali i manji proizvodni objekti.
Primera radi, na ovaj način može trgovati svako gazdinstvo koje proizvodi do 32.000 kg brašna, odnosno ukoliko se bavi proizvodnjom hleba, peciva i pekarskih proizvodi, količine su ograničene do 20.000 kg za gazdinstvo i 40.000 kg za objekat malog kapaciteta. Voćni sokovi i nektari limitirani su na 16. 000 litara godišnje po gazdinstvu, odnosno 32.000 litara za objekte malog kapaciteta. Proizvodi od termički obrađenog voća kao što su džemovi, slatko i marmelade ograničene su na 10.000 kilograma po gazdinstvu…
Lakše do kupaca
Namera države je da omogući proizvođačima prodaju na kućnom pragu bez strogih Hasap standarda koji su često bili nedostižni baš za manje proizvođače. Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva bavi se uzgojem i preradom bundeve na porodičnom gazdinstvu. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve, sladak namaz sa i bez šećera, čips i kandirano slatko od bundeve. Tako je nastao brend „Lalino zlato“ i, kako kaže Dejan, novi pravilnik će mu pomoći da lakše dođe do kupaca.
Ovaj pravilnik ide na ruku malim proizvođačima kao što smo mi. Naše proizvode pravimo u malim serijama od sopstvenih sirovina i do sada smo ih uglavnom prodavali na sajmovima i nešto manje preko interneta. Sa novim pravilnikom lakše ćemo ući u prodavnice što je za nas veliki i značajan korak – ističe naš sagovornik.
Posebno je značajno, kako smatra, što će mali proizvođači sada raditi u legalnim tokovima. Ovo je dobar korak kako za nas proizvođače tako i za državu. Dobra stvar je što su sada propisi oko objekta u kome se prerađuje voće i povrće više prilagođeni nama. Što se tiče higijene mi smo i do sada
strogo vodili računa o tome, tako da nam to neće predstavljati problem.
Sve proizvode od bundeve u „Lalinom zlatu“ rade po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta sa kojima imaju odličnu saradnju. Objekat u kome prerađuje bundevu upisaće u Centralni registar objekata za lokalno tržište što mu otvara mogućnost da konkuriše kod države za subvencije i za preradu, a ne samo za uzgoj bundeve.
Do sada nismo baš imali sreće sa podsticajima, ali ovo nam pruža još jednu priliku da dođemo do pomoći i novca za unapređenje proizvodnje, zaključuje Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva.
Šta još propisuje pravilnik?
U pravilniku je napomenuto da u objektu malog kapaciteta može da se proizvodi više vrsta hrane, ali da na godišnjem nivou ne prelazi 100 procenata. Gazdinstva će dobiti potvrde o proizvodnji hrane biljnog porekla, deklarisaće svoje proizvode, pa će kupac znati poreklo i sastav robe.
Objekat za preradu treba da ima propisan prostor i higijenske uslove koji moraju da odgovaraju količini i vrsti proizvoda, kao inačinu organizovanja i obavljanja delatnosti. Može da bude u okviru domaćinstva, ali odvojen od stambenog dela, mogu da se koriste obične šerpe, recimo za kuvanje
džema, a u pripremi i proizvodnji koristiće se isključivo voda za piće, dok se sa otpadnim vodama i ostacima mora postupati tako da se štiti životna sredina.
Na koga se odnosi pravilnik:
* Proizvođač na gazdinstvu odnosno pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi i prerađuje hranu koja je poreklom sa sopstvenog gazdinstva
* Proizvođač u objektu malog kapaciteta koji proizvede i prerađuje najmanje 50% hrane koja potiče sa sopstvenog gazdinstva
* Proizvode prodaje na lokalnom tržište – na sopstvenom pragu, zelenoj pijaci, maloprodajni objekat, prodaja dostavom na kućnu adresu i na sajmovima

PROIZVODI I KOLIČINA:

Brašno 32.000 kg
Hleb, peciva i ostali pekarski proizvodi 20.000 kg
Testenina 20.000 kg
Voćni sokovi, nektari i slično 16.000 l
Proizvodi od termički obrađenog voća
(džemovi, marmelade)
10.000 kg
Sušeno i kandirano voće 16.000 kg
Proizvodi od termički obrađenog povrća
(ajvar, ljutenica)
8.000 kg
Sušeno povrće 4.000 kg
Proizvodi od aromatičnog i začinskog bilja 8.000 kg
Kiseli kupus, turšija 40.000 kg
Sušene i marinirane pečurke 8. 000 kg
Hladno ceđena biljna ulja 16.000 l
Promet napitaka od povrća, žitarica (sveže ceđeni ili
termički obrađeni) sve osim soka od voća
32.000 l
Namazi biljnog porekla 8.000 kg
Prženi i pečeni proizvodi (pržene semenke i slično) 32.000 kg
Usitnjeni ili mleveni plodovi (maka, susama, lana)
seckano voće, povrće, pomfrit, smrznuti program
8.000 kg
*Prikazana količina je na godišnjem nivou

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31