Ilustracija: poludragi kamen Ilustracija: poludragi kamen Milica Lukić

Naučnici došli do novih saznanja: Kamenje koje "raste" Истакнут

Аутор  dec 26, 2017

 

Poljoprivrednici svakog proleća čiste oranice od kamenja koje raste iz zemlje kao da je u nju zasejano prethodne jeseni. Naučna objašnjenja ovog čuda bila su različita. Pretpostavljalo se da je glavni krivac klima i da hemijska razlaganja i slivanje vode prouzrokuju spiranje površinskog sloja Zemljine kore. Zbog toga njeni najotporniji delovi kojih ima svuda (a to je kamenje), isplivavaju na površinu. A onda su se stručnjaci pozabavili istraživanjem posledica niskih temperatura na tlo oranica jer su uočili da se pravo "bujanje kamenja" uvek javlja posle izuzetno hladne zime. Utvrđeno je da kad temperatura padne ispod 0 °C, hladnoća prodire u tlo pretvarajući vlagu iz njega u led. Kako su stene bolji provodnici hladnoće do kamena, ona brže prolazi kroz njega nego kroz tlo u okolini. Takođe, zemljište ispod kamena se brže zaledi od okolnog, baš kao što se i vodena para u njegovoj okolini brže pretvori u led nego ona udaljenija. Neminovno je da stvaranje leda ispod kamena zahteva veći prostor, odnosno led se širi, pa samim tim i kamen tera naviše.

Kad se zemljište odledi, na mesto leda zemlja jednostavno polegne tako da kamenje ostaje izdignuto. Tako zahvaljujući smrzavanju i odmrzavanju kamenje svakog proleća "raste" iz zemlje.    

Zanimljivo je da u Srbiji, u selu Gornji Bučumet ispod planine Radan "raste" poludrago kamenje. Pored puta, na livadama, po voćnjacima, šumama i dvorištima mogu se videti opal, kalcedon, ametist, jaspis, ahat, drago kamenje od kog se pravi skupoceni nakit. Meštani ovog sela su znali samo da je kamenje koje "izvire" iz njihovih njiva tvrdo i postojano, pa su njime posuli puteve, ugradili su ih u temelje svojih kuća, vodenica i bunara. Danas znaju da je to što su ugradili u svoje selo zapravo poludrago i drago kamenje. Mnogi ljudi su dolazili da istražuju ovaj neobičan fenomen.

Prema legendi, ovo selo je blagosiljao Sveti Sava kada je silazeći sa Radan planine iscrpljen i umoran zastao da se odmori. Tada mu je prišla jedna starica koja mu je ponudila bokal hladne izvorske vode i med da se okrepi. Zatečen njenom ljubaznošću, rekao je: "Selo vam se pozlatilo."

Najveća koncentracija dragog kamenja nalazi se na dve lokacije: na obroncima planine Radan i u Gornjem Bučumetu, u mahali Kameno rebro. Geolozi nisu uspeli da ustanove o kolikim rezervama se radi. Pojedine stene su duboko ukopane u zemlju, posebno one u šumi, gde je teren nepristupačan.

Meštani sela žive u bedi i nemaštini, nemaju gotovo nikakve izvore prihoda, ali su vedrog duha i nadaju se da će se uz pomoć dragog kamenja obogatiti svakog trenutka. Već pedeset godina se čuju razne priče o njegovoj vrednosti i potencijalnoj eksploataciji.

I dok se nekim poljoprivrednicima u Srbiji zalomilo da im na njivama s proleća raste drago kamenje, drugi muku muče sa uklanjanjem bezvrednog  koje im samo prouzrokuje štetu.

Autor:  Dragana Ilić 

 

 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30