Ilustracija: Hrizanteme cvetaju do prvog mraza Ilustracija: Hrizanteme cvetaju do prvog mraza

Hrizantema - jesenja ruža simbol večnog života Истакнут

Аутор  dec 27, 2020

 

Kao što proleće ima svoje cvetne vesnike, tako bašte i u jesen  ožive u raskošnim bojama hrizanteme. Samo ime ovog cveta potiče od grčke rečima Chrys - "zlatni" i Аnthemon - "cvet", što znači zlatni cvet. Kinezi smatraju da ovaj cvet simbolizuje sreću, pa svoje vrtove bogato ukrašavaju hrizantema. Ovaj cvet se nalazi  na japanskom grbu, a u ovoj zemlji ima i svoj dan – Festival sreće. U japanskoj kulturi hrizantema simbolizuje večni život, moć, sreću i bogatstvo i nosilac je jang energije. Kako je u pitanju jesenje cveće koje cveta do prvog mraza hrizantemu zovu i jesenja ruža.

 Poreklom iz Azije

Hrizanteme vode poreklo iz Azije, a u baštama u Evropi prve žute hrizanteme su posađene u 17. veku. Zbog karakteristične boje cveta botaničar Karl fon Line hrizantemu je nazvao “zlatni cvet“. U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočike. Raste u obliku žbuna sa naizmenično raspoređenim listovima,  vole rastresitu i peskovitu zemlju, trpe i senku i polusenku, a najlepše se osećaju kada su na suncu. Gaje se tokom cele godine, ali cvetaju samo u jesen. Cvetovi su raspoređeni u gustim glavicama uglavnom na zajedničkoj cvetnoj osnovi, mogu biti različitih boja sa prečnikom od deset santimetara, dok sama biljka može da izraste i do metar visine. Hrizantemu je neophodno redovno proređivati, a raskošni cvetovi mogu biti u najrazličitijoj paleti boja od bele, preko žute do ružičaste i jarko crvene.

Hrizantema je izuzetno otporna biljka koja ne zahteva previše nege i cveta sve do kasne jeseni, dok ne stegne prvi mraz i  ne zabeli se sneg. Ipak, potrebna joj je zaštita od niskih temperatura pa ukoliko je posađena u bašti potrebno je biljku podseći skoro do zemlje i pokriti je najlonom da ne promrzne tokom zime. Ukoliko je hrizantema posađena u saksije ili žardinjere, unesite ih u podrum ili neku drugu hladnu prostoriju gde je temperatura između pet i osam stepeni, ali gde ima svetlosti. Zemlju održavajte vlažnom tokom zime, ali ne preterujte i biće dovoljno zalivanje jednom nedeljno tokom mirovanja biljke.

U proleće, kada se hrizantema probudi iz zimskog sna i prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, potrebno je orezati suve grančice na dva do tri santimetra iznad zemlje. Da biste imali lep oblik, vrlo je važno uraditi pinciranje. To je podsecanje vrhova iznikle biljke i najbolje je obaviti ga u aprilu ili maju.  Potom hrizanteme zalivati i prihranjivati, kako bi se formirale loptaste forme, ali i krupni svetovi jarkih boja. Kako ističu stručnjaci dovoljno je dohranjivati ih jednom do dva puta mesečno kako bi cvetovi bili što gušći.

Bolesti i kako ih zaštititi

Iako važe za izuzetno izdržljive biljke kojima nije potrebna posebna nega i hrizanteme napadaju bolesti i štetočine. Najčešće ih napada pepelnica, smeđa i bela rđa, kao i pegavost lista . Pepelnica na hrizantemi najčešće se javlja u vidu beličaste navlake koja napada sve zelene površine. Oboleli delovi lista nisu u mogućnosti da vrše fotosintezu, vremenom se suše i otpadaju. U slučaju ove bolesti stručnjaci preporučuju tretman fungicidima. Kada je u pitanju smeđa rđa karakteristični simptomi ove bolesti su tamne fleke i izrasline na lisnoj površini. Širenje zaraze se može sprečiti redovnim provetravanjem u plastenicima, to jest smanjenjem vlažnosti vazduha. Od hemijskih sredstava mogu se koristiti Ridomil gold i Dithane.

Bela rđa se prenosi se sadnim materijalom i manifestuje se na licu listovima u vidu žućkastih pega, dok se na naličju pojavljuju bele pege što dovodi do sušenja lista. Hrizanateme mogu da obole i od pegavosti lista. Prvi simptomi su u vidu okruglastih mrkih do crnih pega koji se javljaju na listu nižih spratova. Bolest se veoma brzo razvija i širi u zasenčenom prostoru pri obilnoj vlažnosti vazduha i slabom provetravanju. Zaštitu treba izvesti fungicidima na bazi bakra i captana, a ukoliko je bolest već uznapredovala, obolele biljke treba odstraniti i spaliti kako se bolest ne bi prenosila na ostalo sveće.

I dok je širom sveta hrizantema simbol sreće, poštovanja i ljubavi u Srbiji je zove „grobljansko cveće“. Razlog za to je vrlo jednostavan. Naime, tokom jeseni se češće izlazi na groblje posebno za miholjske i mitrovske zadušnice. Nekada, kada nije bilo cvećara, u jesen je bilo teško doći do cveća, a osim hrizantema ostalo cveće je već prestalo da cveta. Zato su se na groblje nosile hrizanteme za koju se veruje se da donose mir i spokoj dušama umrlih.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31