Ilustracija: Egzotičan izgled i boje peruanskog ljiljana Ilustracija: Egzotičan izgled i boje peruanskog ljiljana

Peruanski ljiljan - egzotična lepotica u bašti i vazi Истакнут

Аутор  jul 17, 2020

 

Peruanski ljiljan ili alstromerija (lat. Alstroemeria aurea), poreklom je iz južne Amerike gde ima oko 60 vrsta ovog prelepog cveća. U pitanju je višegodišnja ukrasna biljka koja ne zahteva posebne uslove za negu. Sadi se u baštama, ali kako ne voli vetar treba birati mesta koja su zaštićena od vetra, na sunčanoj strani ili u blagoj senci. Egzotični, nežni cvetovi peruanskog ljiljana često se koriste kao dodatak buketima i u vazi mogu potrajati i više od dve nedelje.

Kako se sadi?

Peruanski ljiljan raste kao divlje cveće širom južne Amerike, a ime alstromerija dobila je u čast švedskog botaničara Klausa von Alstroemera, koji je doneo njeno seme u Evropu u 18. veku. Kao i većina ljiljana razmnožava se deljenjem. Sadi se u zemlju  bogatu humusom i dobre drenaže, uz neutralan do blago kiseli pH faktor tla. Biljka najbolje uspeva u mešavini ilovače, treseta i peska jer joj je potrebna dobro drenirana podloga. Pre sadnje, u rupu koju smo iskopali, treba staviti organsko đubrivo kako bi se  biljka što bolje privikla na nove uslove. Ukoliko želimo da imamo prelepi žbun ljiljana treba ga ostaviti na istom mestu nekoliko godina.

Ovom cveću najviše prija sunčana pozicija u bašti, a ako je sadite u saksije birajte što veće jer dostiže visinu i do jednog metra pa vrlo brzo preraste saksiju. Ima osetljiv koren koji se sporo obnavlja ukoliko je oštećen o čemu treba voditi računa prilikom presađivanja. Takođe, neophodan je razmak od bar 70 santimetara između sadnica kako bi biljka lepo napredovala i razvijala se.

Osetljiva je na zimu i mraz, pa se preporučuje da se biljka na jesen pokrije suvim lišćem ili malčem od bar 20 santimetara kako bi se sačuvala od smrzavanja. Ako nemate malč pri ruci kao zaštita može da posluži sasušeno lišće, piljevina koja se naspe preko orezane biljke i sve se dobro utopli najlonom. Ukoliko se sadi u predelima gde su oštre i jake zime, onda se preporučuje da se biljka izvadi i tokom hladnih dana i čuva u zatvorenom gde temperatura ne pada ispod 10 stepeni. Retko se razmnožava iz semena koje ima sporu klijavost, a mladice se sade tek kad prođu zimski mrazevi.

Alstromerija razvija podmladak iz kojeg se razvija korenje, a kasnije cvetne stabljike s uskim listovima. Na dugačkoj drški stabljike cvetaju trubasti cvetovi raznih boja od nežno roze, bele, narandžaste, ljubičaste i crvene boje do šarenih. Cveta od kasnog proleća do kraja leta. Sunce i letnja žega neće prouzrokovati veće probleme ovom cveću, a zalivanje vodom obogaćenom đubrivom sa fosforom će produžiti period cvetanja. Ipak, treba voditi računa da se ne zaliva previše, a stručnjaci preporučuju da se zaliva pri korenu u kasnim popodnevnim satima kako bise lišće osušilo na suncu u slučaju da ste i njega pokvasili. Na tržištu su dostupne sadnice različitih boja i nijansi, ali i patuljasti peruanski ljiljan koji duže cvata.

Bolesti i kako je zaštiti?

Cvetovi peruanskog ljiljana cenjeni su kao rezano cveće jer se mogu održati u vazi i više od dve nedelje. Za što duže i lepše cvetove u vazni potrebno je sa stabljike ukloniti lišće. Kada cvet uvene u bašti potrebno je ukoliniti ne samo cvetnu glavicu na vrhu, već celu stabljiku sa cvatom, čime se potiče rast novih cvetova.

Alstromerija je u principu otporna biljka, ali je napadaju puževi i biljne vaši, dok previše zalivanja može dovesti do pojave gljivičnih bolesti.

Jedan od prvih znakova da je vaša biljka bolesna je pegavost listova. U pitanju je gljivična infekcija koja se brzo širi. Prvi znak je odumrlost vrhova lišća po kome se sporadično pojavljuju branom fleke slične pegama. Ubrzo list počinje da se suši i potrebno je odmah ga ukloniti. Da bi se izbegla ova bolest treba voditi računa da zasadi budu suvi. U slučaju dugotrajnog kišnog i vlažnog vremena kod peruanskog ljiljana može da se pojavi i siva plesan. Ovo gljivično oboljenje manifestuje se sivkastom prevlakom po lišću i cvetovima. Nastaje i kada su biljke gusto posađene jedna pored druge, pa je potrebno razrediti ih. Budući da se ovo gljivično oboljenje brzo povlači po sušnom i toplom vremenu dovoljno je ukloniti delove biljke koji su se sasušili i vaš ljiljan će se bez problema oporaviti.

Zbog specifičnog prijatnog mirisa peruanski ljiljan je često  na meti puževa i raznih insekata. Ukoliko primetite da su listovi izgrickani po ivicama obavezno biljku isprskajte nekim od sredstava za zaštitu protiv štetočina.

I za kraj savet stručnjaka koji upozoravaju da treba biti oprezan sa ovim cvećem, jer može da izazove alergijske reakcije. Zato, obavezno koristite rukavice bez obzira šta radite oko ove biljke, posebno prilikom sadnje mladica, kako biste se zaštitili od moguće alergije.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31