Drveće donosi na stotine različitih vatrenih nijansi listova u baštama, ali i šumama i parkovima. Mnoga od njih, pored predivne jesenje boje lista, stvaraju i plodove koji sazrevaju u punom sjaju upravo u jesen. Plodovi se zadržavaju i do duboko u zimu. Ovom prilikom ćemo navesti neke od najatraktivnijih jesenjih vrsta drveća.

JAPANSKI JAVOR (acer palmatum) otmeno je drvo nižeg rasta. Njegove jesenje varijacije u nijansama boja od purpurne, crvene, narandžaste, zlatnožute, kao i oblikom i veličinom lista ostavljaju bez daha.

KATSURINO DRVO (cercidiphilum japonikum) je jedno od najlepših jesenjih drveća, čije lišće sredinom jeseni poprima žuto-narandžastu boju. Uz lepo lišće ovo drvo ispušta i prelep miris koji podseća na karamel.

PAROCIJA (parottia persika) koju zovu i gvozdeno drvo. Srednjeg je rasta sa širokom lepezom jesenjih boja lista,a od žute i narandžaste do purpurno crvene.

JAREBIKA (sorbus aukuparia) ima upečatljivo crvenkasto žute listove u jesen, ali i crvenkasto rumene plodove koji sazrevaju u septembru, i traju tokom čitave zime, i omiljena su hrana pticama stanaricama.

     

     plod drveta jarebika

Drveće se sadi standardno u jesen i proleće. Međutim, iskustvo govori da je najbolje saditi u jesen posle vegetacije drveta, a oktobar je idealan mesec. Tačnije, drveće treba saditi po početka mrazeva.

Ukoliko je drvo mlado nije loše zaštiti stablo, i pored obaveznog ankerovanja, asurom ili sargijom tako što se obmota sve do krošnje i veže. Time se drvo štiti od niskih temperatura i glodara.

Prilikom izbora sadnice obavezno treba voditi računa o stanju i simetriji krošnje, kao i veličini korena. Krošnja mora da bude simetrična sa svih strana. Koren mora da bude kompaktan sa brojnim žilama.