Ilustracija: Kolač je obavezan i za slavu i za preslavu Ilustracija: Kolač je obavezan i za slavu i za preslavu

Slave i preslave - razlike i sličnosti Истакнут

Аутор  jul 03, 2020

Krsna slava odnosno slavljenje sveca zaštitnika porodice jedinstven je religijski običaj koji postoji samo kod Srba. Veruje se da je slava dan kad je predak, rodonačelnik loze primio hrišćanstvo. Prenosi se s oca na sina i nasleđuje po muškoj liniji. Izuzetno, slavu može da nastavi i žensko čeljade ukoliko ne
postoji muški naslednik. Pored slave, Srbi obeležavaju i preslave koje se u narodu zovu još i poslužice, prislave ili prislužbe.

Šta su preslave?
Preslava je druga slava koja se obeležava, ali skromnije od zvanične krsne slave. Preslavu imate kad ste „domazet”, kada zet dođe u kuću devojke koju je oženio. Kako on postaje glava kuće glavna slava je njegova, dok je preslava – slava njegovog tasta u čiju kuću je došao. Preslava je i slava pobratima koji
nema muških naslednika, ali i dan koji praznujete jer je to važno za vas. Recimo, dan kada ste izbegli smrtnu opasnost, pa u znak zahvalnosti i poštovanja prema svecu koji vas je spasao slavite i njegov dan. Jedna porodica najčešće obeležava jednu slavu, ali može imati više preslava koje se obeležava skromnije u odnosu na krsnu slavu i najčešće u krugu porodice.
Za razliku od krsne slave koja se nasleđuje od najstarijeg pretka, preslavu udajom može doneti žena u kuću muža, posebno kada je ona jedini potomak iz svoje matične porodice. Na ovaj način se nastavlja tradicija obeležavanja i njene slave u novoj porodici. Pravoslavna crkva priznaje preslave koje su najčešće u vezi sa nekim događajem bitnim za tu porodicu. Što se crkve tiče, ne postoji nikakav problem da se slavi i obeležava više slava, niti postoji neki limit koliko bi ih trebalo biti. Ipak, ako neko ima dilemu najbolje je da se obrati svom parohijskom svešteniku koji će ga uputiti šta i kako se slavi. Osim krsne slave i preslave postoje i mesne slave, odnosno svetac koga poštuje i slavi celo selo ili grad bez obzira koje slave obeležavaju meštani.
Sveti Nikola, koji se slavi 19. decembra je najrasprostranjenija slava u Srbiji. Međutim, Srpska pravoslavna crkva i vernici Svetog Nikolu slave i 22. maja u znak sećanja na prenos mošti svetitelja iz drevnog antičkog grada Likija u Bari gde i danas počivaju. Prilikom prenosa njegovih svetih mošti desila su se
mnoga čudesa, iscelili su se bolesni, slepi su progledali, a hromi prohodali, pa je narod odlučio da ga slavi dva puta godišnje. Iako kalendarski ne pripada letu često ga nazivaju letnji Sveti Nikola ili Nikolice, a najčešće se obeležava i kao preslava onih koji 19. decembra slave Svetog Nikolu kao krsnu slavu.
Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je pokretni hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dan nakon Vaskrsa. Po hrišćanskom verovanju, Hrist se tog dana javio učenicima i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.“
Spasovdan je česta preslava kod pravoslavnih Srba, ali i krsna slava Beograda kojom se čuva uspomena na taj dan 1403. godine kada je despot Stefan Lazarević Beograd proglasio srpskom prestonicom, a Spasovdan za gradsku slavu i najčešće se obeležava litijama na ulicama.
Iako se obeležava skromnije u odnosu na krsnu slavu, i za preslavu važe ista pravila - kolač, žito i sveća su obavezni, kao i vino kao simbol prolivene Hristove krvi, a sve ostalo je po volji domaćina. Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb, kako se u molitvi"Oče naš" i izgovara, koji smo dobili od Boga i koji mu
prinosimo u slavu i čast. Takođe, ovaj posebni hleb predstavlja samog Hrista Gospoda, koji je Hleb života.
Na kolač bi trebalo staviti ukras od presnog testa ISHS NIKA, što znači "Isus Hristos pobeđuje". Žito je simbol večnog života i vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život, zbog čega sveštenik osvećuje slavsko žito. Sveća je simbol Hristove svetlosti i treba da bude velika, od čistog voska, najčešće
dugačka 50 cm. Stavlja se u čirak neposredno pre lomljenja kolača koji je pre toga, kao i žito, osveštan u crkvi. Sveću pali domaćin, odnosno najstariji muški član porodice uz prisustvo cele porodice. Sveća gori celog dana i gasi se tek kad ostane na nekoliko centimetara. I za gašenje slavske sveće postoji običaj -
domaćin se prekrsti, uzme malo sredine iz slavskog kolača i ugasi je ili je gasi sa malo vina koje se lagano je sipa uz fitilj sveće.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31