Ilustracija: Mirko i Ivan oževeli dedin recept Ilustracija: Mirko i Ivan oževeli dedin recept

Stari recepti u novom pakovanju Истакнут

Аутор  jan 19, 2020

Na nedavno održanom Ukus festu u Beogradu sreli smo mnoštvo zanimljivih ljudi i njihovih proizvoda. Ono što je opšti utisak je da stručnjaci iz IT sektora sve češće zalaze u sektor poljoprivrede, ali ne da bi je digitalizovali, već da bi radili na njoj kao proizvođači. Tako smo upoznali dvojicu mladih ljudi koji su oživeli recept dede jednog od njih. Reč je o sušenoj ćurećoj pršuti koju smo imali prilike da probamo na ovom festivalu hrane. Mirko i Ivan, dva drugara čija energija i veseli pogledi pored prelepog mirisa i ukusa ćureće pršute, privukli su pažnju brojnih posetilaca pa i nas. „Mirkov deka je bio inspiracija za ovu
proizvodnju, iskoristili smo njegov recept i malo ga modernizovali. Reč je o pršuti koja je odimljena na bukovom drvetu, a koja je prethodno začinjena himalajskom solju i lukom“ ističe Ivan.
Uprkos činjenici da je proizvodnja ove pršute u Jagodini, nekadašnjem centru proizvodnje ćurećeg mesa, Ivan objašnjava da danas nije tako lako pronaći
kvalitetno ćureće meso u Srbiji, ali da oni imaju saradnju sa nekoliko proizvođača u Vojvodini. Mirko za Agrobiznis magazin kaže da planiraju da pored domaćeg, nastupaju i na inostranom tržištu, najpre u Mađarskoj, gde je ćureće meso izuzetno popularno.Iz godine u godinu raste tražnja za sušenom ćurećom pršutom koju na naše tržište plasiraju pod nazivom IGRA UKUSA.
„Ovo je treća ozbiljnija godina od kada radimo. Trenutno je proizvodnja na nivou oko 700 kilograma. Radimo sve timski sa suprugama koje nam pomažu i u distribuciji. Proizvode najviše prodaju putem interneta i po preporuci, u komadima od 300 do 500 grama, a cena je 320 dinara za 100 grama. Zadovoljni smo jer lagano rastemo i nismo zainteresovani za neku hiper produkciju“ objašnjava Ivan.
Ovo je bila prilika i da upoznamo Stefana Stojanović, iz sela Malakonje kod Boljevca. On se sa svojom porodicom bavi proizvodnjom kozijeg i ovčijeg sira. Reč
je o najkvalitetnijim proizvodima kozijeg i ovčijeg mleka koji su dozreli ali su napravljeni sa dodatkom rtanjskog čaja i maslinovog ulja, što ovom siru daje prelep ukus, ali i dodatnu hranljivu vrednost, jer je od davnina poznato da rtanjski čaj ima lekovita svojstva kao i maslinovo ulje. „Da bi proizvod bio spreman za prodaju sir stoji u ulju i rtanjskom čaju mesec dana. Nakon njegovog sazrevanja on stoji još nekoliko meseci tako da nastaje zreo tvrdi sir“ objašnjava za naš časopis mladi proizvođač Stefan, koji je inače član poljoprivredne zadruge.
Za proizvode koje imaju na nedavno održanom sajmu hrane i pića u Beogradu predstavnici zadruge iz Boljevca dobitnici su priznanja nagrade u proizvodnji belog sira. Inače, cena za kilogram ovčijeg sira je 1.800 dinara, a 1.500 za koziji sir. Sir se može kupiti na različitim manifestacijama i direktno kod domaćina. Stefan nam je objasnio da za kilogram kvalitetnog ovčijeg sira treba 7 do 8 litara ovčijeg mleka. Tehnološki postupak proizvodnje ovog sira je takav da se on pritisne da bi se što bolje ocedio, a potom stavlja na odležavanje. Za razliku od ovčijeg, za koziji je potrebno 9 do 10 litara kozijeg mleka.
Porodica Stojanović u svom stadu ima 20 svrljiških ovaca i do 10 koza, planiraju da prošire stado i da povećaju proizvodnju jer je interesovanje za sir veliko. Stefan radi na svom imanju u okviru gazdinstva sa porodicom. „Planiram značajno povećanje stada, investiraću tako da imam između 100 i 150 ovaca i oko 50 koza“ najavio nam je ovaj mladi proizvođač, koji kaže da je sve manje mladih na selu, ali da se on ipak odlučio da ostane na selu. „Bože moj, mili moji kud koji, ja sam se odlučio za ostanak na selu i povećanje proizvodnje, zajednički sa još desetak proizvođača radimo na unapređenju proizvodnje kroz
zadrugu i okupljanje što većeg broja ljudi, imamo kvalitetan proizvod - beli tvrdi sir koji želimo što bolje da pozicioniramo na tržištu“ zaključuje ovaj mladi proizvođač.
Pažnju nam je privukla Mirjam, koja je pored džemova pokazala posetiocima svoj kompot od dunja što nismo imali priliku da viđamo na ovakvim manifestacijama.
„Pored kompota imamo i slatko od dunja i svi naši proizvodi su obogaćeni vitaminom C. Njegova uloga je da bude konzervans, ali i kao dodatak za našu hranu. Dodajemo ga na kraju procesa proizvodnje po recepturi koju je prepisao tehnolog. Reč je o starim srpskim proizvodima nastalim po starim recepturama“.
Recepti za ove proizvode datiraju iz 1936. godine, sada su upakovani na moderan način, a naša sagovornica kaže da želi da bude isključivo posvećena
proizvodnji ovih proizvoda, a voće prepušta da proizvode iskusni voćari. Inače, Mirjam je IT stručnjak i sa suprugom je započela ovaj posao uz manji zasad
dunja koji poseduje.
„Sve je počelo tako što su kupci počeli da nam obaraju cenu dunje pa smo mi odlučili da je sami prerađujemo i da na taj način dodamo vrednost našim dunjama. Što se tiče plasmana naših proizvoda krenuli smo od manjih radnji u velikim gradovima, a takođe je moguća kupovina i putem interneta“
kaže Mirjam, koju smo zamolili da nam otkrije kako proizvodi kompot bez kuvanja: „Plodovi se očiste i iseckaju na kocke, a zatim se nalije
vreo sok koji je sladak, zatim se tegla zatvara i pasterizuje.
Na ovaj način očuvane su sve hranljive materije i imamo fantastičan ukus, a posebnu notu daje karanfilić“. Da bi uspešno radili u ovom vidu proizvodnje potrebno je sarađivati sa prehrambenim tehnologom koji će stari recept i vaše želje pretočiti u proizvod koji je u skladu sa zakonskim propisima. Kada
ovome dodate lepo pakovanje i vašu motivaciju put do kupca je mnogo lakši.
„Za sada ne živimo u potpunosti od ovog posla jer ga još uvek razvijamo, ali se nadamo u budućnosti da će to biti naš glavni izvor prihoda, a do tada kombinovaćemo IT i poljoprivredu“ dodaje Mirjam.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31