Ilustracija: Širi se tržište hleba Ilustracija: Širi se tržište hleba

Kakav hleb jedemo? Истакнут

Аутор  jan 10, 2020

rbija je u poslednjih godinu dana više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda. Tako je u 2019. na tržište dopremljeno oko 6.000 tona „svežeg” hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra. Godinu dana ranije uvoz je vredeo 3,1 milina evra.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, vekne su najviše stizale iz Rumunije, Nemačke, Bugarske, pa čak i Hrvatske, gde je pre nekoliko dana objavljen podatak da je od ulaska ove zemlje u Evropsku uniju uvoz hleba drastično povećan. Svaka peta vekna na tržište ove susedne zemlje stigla je iz uvoza.

Zvuči neverovatno jer većini potrošača nije poznato da im trgovci i pekari uveliko prodaju vruć hleb i pecivo koji su na naše tržište stigli u šleperima – prethodno pripremljeni i zamrznuti nekada i hiljadama kilometara daleko. Ovde se pred očima kupaca samo „dopeku”, uglavnom u trgovinskim i pekarskim lancima, i prodaju kao sveže.

Ekonomija se u pekarstvu već godinama menja i hleb više nije namirnica koja se proizvodi isključivo na lokalnom tržištu. Naprotiv, naše istraživanje pokazuje da se hlebom, kao i svakom drugom namirnicom, trguje globalno. Tako se na sajtu „Alibabe” mogu naći desetine oglasa za prodaju smrznutog hleba i peciva od različitih vrsta brašna. Prednjače Kinezi, koji osim polugotovih proizvoda nude zamese, opremu i već pripremljene mešavine brašna i aditiva za bilo koju vrstu hleba. Cene variraju, recimo baget iz Perua košta oko dva dolara po kilogramu. Uslov je da narudžbina ne bude manja od jednog brodskog kontejnera – dnevno. Proizvođač, koji posluje još od 1998, navodi da je rok trajanja ovog smrznutog hleba čak godinu dana. Još neverovatnije zvuči ponuda za mešavinu brašna od celog zrna koju nudi veliki trgovac iz Turske. Minimalna porudžbina je pola tone, a cena – 0,01 dolar po kilogramu. „Alibabina” statistika pokazuje da su najčešći kupci svih ovih proizvoda iz Amerike, Velike Britanije i Novog Zelanda.Poznavaoci tržišta objašnjavaju da „parbejking”, kako se popularno naziva ova tehnika pripremanja hleba i peciva (delimično pečeni, a onda brzo zamrznuti i spremni za transport bilo gde) sve više zamenjuje tradicionalno pekarstvo.

Proizvođači na ovaj način mogu da transportuju delimično pečene proizvode van granica i da ih izvoze gde god postoji interesovanje kupaca, najčešće velikih trgovinskih lanaca. Tako se smanjuju troškovi proizvodnje i povećava asortiman, koji više nije uslovljen rokovima trajanja vekni. I trgovci imaju korist jer stiču poverenje kupaca i u svakom trenutku mogu da isporuče hleb i pecivo identičnog kvaliteta. To nije jedini interes koji ostvaruju. Oni koji u radnjama imaju i odeljenje pekare više nemaju potrebu da zapošljavaju visokokvalifikovane pekare. Svaki zaposleni može da bude osposobljen da već gotovo pripremljene proizvode ispeče i postavi na police. Za to je potrebna samo peć, što je dodatna ušteda za trgovce, koji su ranije morali da imaju i specijalizovanu opremu.

Kupci koji su navikli na domaću veknu sa jednodnevnim rokom trajanja znaju da ovaj dopečeni hleb po ukusu ne može da se poredi sa njom. Tehnolozi kažu da mu se dodaju aditivi, ali i kvasac u većim količinama kako bi se obezbedio kontinuiran standard proizvoda – veličina, tekstura... I pored toga, danas praktično ne postoji država koja nije uvoznik hleba. Statistika pokazuje da je u 2016. godini globalni izvoz hleba i pekarskih proizvoda vredeo oko 30 milijardi dolara. Godišnja stopa rasta u ovom sektoru je oko pet odsto. Do 2007. najveći dobavljači bili su Meksiko, Holandija i Amerika. Specijalizovani portal za tržište i maloprodaju „Biz komjuniti” navodi da su u ovom trenutku najveći uvoznici smrznutog hleba SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, koje uvoze trećinu ukupnih količina.

Evropski mediji su pre nekoliko godina objavili da Poljska takođe ima interes da razvija ovaj biznis i da izvozi sve više hleba, vrednosno čak više nego alkoholnih pića. Kada je reč o Srbiji, ona je peti dobavljač, odmah posle Hrvatske. Kako se navodi, pre samo nekoliko godina niko ne bi ni pomislio da izvozi hleb, a sada je poljski hleb u drugim državama sve popularniji. Kada su se granice otvorile pekari su potražili nova tržišta. Najpre su krenuli da prodaju hleb u pograničnim područjima sa Nemačkom i Češkom. Mediji ovaj uspeh pripisuju kreativnosti poljskih pekara (na tržištu je svojevremeno bilo više od 10.000 pekara), koji proizvode po starim recepturama i prave pekarske proizvode od različitih vrsta brašna. Konkurencija u masovnoj proizvodnji hleba i peciva u EU je velika, ali je Poljska zbog specifičnosti proizvoda uspela da osvoji mnoga evropska tržišta. U izvozu je dominantan upravo smrznuti hleb, jer može dugo da se čuva.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445544/Ucili-su-nas-da-je-Vojvodina-zitnica-Evrope-a-Srbija-sada-uvozi-cak-i-hleb

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31