Ilustracija: Finansijski izveštaji važni za svaku granu poljoprrivrede Ilustracija: Finansijski izveštaji važni za svaku granu poljoprrivrede

Finansijski izveštaj u cilju pribavljanja bespovratnih sredstava u poljoprivredi Истакнут

Аутор  jan 01, 2020

Za domaću poljoprivredu može se reći da spada u delatnosti koje ostvaruju dobru profitabilnost u poređenju sa drugim delatnostima i granama. Koliki je značaj poljoprivredne proizvodnje za državu pokazuje najnoviji budžet, usvojen za 2020. godinu, gde je za agrar izdvojen najveći procenat – od oko 95,8 milijardi ukupnih subvencija, poljoprivredi če pripasti preko 41 milijarde. Kada se na ovaj iznos dodaju i sredstva za Program IPARD II koje
obezbeđuje Evropska unija iz svog budžeta, dobija se zaista značajna suma, koja će biti na raspolaganju za pomoć našim poljoprivrednicima sledeće godine.
Kada je reč o skorašnjim pokazateljima razvoja sprske poljoprivrede, dovoljno je navesti nekoliko glavnih podataka. Za period od 11 godina, od 2007. do 2018. godine, bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivrede ukupno je porasla za preko 36 odsto, a samo u prošloj godini, povećanje je iznosilo gotovo 22 procenta. Istovremeno, poljoprivreda ima izuzetan izvozni potencijal – iz godine u godinu, poljoprivredna proizvodnja beleži pozitivan
saldo spoljne trgovine (razlika između izvoza i uvoza) koji je u 2018. godini dostigao 313 miliona evra (u odnosu na 240 miliona 2017. godini). Najzad, doprinos BDV-a poljoprivrede ukupnom bruto domaćem proizvodu stabilno se kreće na 5-7%, što, ukupno posmatrano, svrstava poljoprivredu među prioritete budućeg razvoja privrede u celini.
Mogućnosti finansiranja rasta poslovanja Naravno, svi navedeni pokazatelji na nivou države jesu zbir onoga što se zbiva na nivou pojedinačnih subjekata, bilo da se radi o individualnim proizvođačima, preduzetnicima, zadrugama ili privrednim društvima, od onih najmanjih (mikro) do najvećih privrednih sistema koji
rade u obliku holdinga ili koncerna. Upravo kada se sa pitanja makroekonomskih analiza pređemo na temu ključnih izazova sa kojima se naši poljoprivrednici suočavaju u svakodnevnom poslovanju nailazimo na niz problema. Kao jedna od najtežih prepreka za brži rast poslovanja postavlja se mali broj mogućnosti finansiranja ulaganja u osnovna i trajna obrtna sredstva. Primera radi, podaci iz ovogodišnje ankete 1.000 privrednika koju je sproveo Projekat saradnje za ekonomski razvoj Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) otkrili su da preko 81 odsto celokupnog finansiranja za privredne subjekte u Srbiji potiče iz sopstvenog kapitala. Na drugoj strani, svega devet odsto čine krediti poslovnih banaka, a kada se radi o tzv. alternativnim izvorima finansiranja (mikrofinansiranje, faktoring, operativni lizing i ostali), njihovo učešće na srpskom finansijskom tržištu može se smatrati zanemarljivim.
Na drugoj strani, za obim korišćenja bespovratnih sredstava finansiranja investicionih projekata na nivou privrede, odnosno poljoprivrede ne postoji pouzdana statistika. S tim u vezi, dugogodišnje iskustvo konsultanata iz BDO Business Advisory u savetovanju klijenata prilikom dobijanja bespovratnog finansiranja pokazuje da su se kod domaćih privrednika stvorile dve velike grupe: 1) prva grupa kod koje vlada visok stepen nepoverenja u mogućnost dobijanja bilo kakvih bespovratnih sredstava; 2) druga grupa koju čine oni koji nemaju dovoljno vremena i kapaciteta da prate javne pozive i da pripremaju prijave za bespovratna sredstva.
U praksi, međutim, ispostavlja se da oni koji zaista izdvoje resurse da se prijave ili to učine tako što angažuju savetnike u velikom broju slučajeva na kraju i dobiju novac. U tematici bespovratnih sredstava, važno je na početku razumeti da se uopšte ne radi o jednostavnom poslu. Zavisno od iznosa sredstava i izvora finansiranja, postupci dobijanja novca mogu trajati i po nekoliko meseci, a, ponekad, i više od godinu dana. Dalje, uslovi konkursa zahtevaju prikupljanje i podnošenje obimne dokumentacije i ispunjavanje velikog broja obrazaca. Najzad, ono što je nužan preduslov za uspešno obezbeđivanje bespovratnih sredstava – neophodno je odabrati prave programe koji tačno odgovaraju potrebama konkretnog proizvođača. S obzirom na postojanje
velikog broja projekata, jasno je da nisu svi konkursi namenjeni za svakoga. Dok IPARD II kroz svoju Meru 1 uglavnom podržava nabavku mehanizacije za poljoprivrednu proizvodnju, a u okviru Mere 3 sufinansira veća ulaganja u objekte i opremu za preradu poljoprivrednih proizvoda, Razvojna agencija Srbije sprovodi poseban program podsticaja za prehrambenu industriju, gde su ciljna grupa veći projekti – ulaganja u osnovna sredstva od najmanje 2 miliona evra i zapošljavanje 30 i više novih zaposlenih. Za druge, manje projekte, pre svega za nabavku opreme, najbolji izbor bili bi tzv. nacionalni programi
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Konačno, proizvođači sa teritorije Vojvodine imaju na raspolaganju i sredstva iz budžeta Pokrajine i posebnih fondova, poput programa Prosperitati. Bilo koji program da je u pitanju, finansijska strana čini suštinu projekta. Na prvom mestu, pozitivno finansijsko poslovanje u periodu pre prijavljivanja za sredstva često je jedan od ključnih uslova da program bude prihvaćen. Pritom se posmatraju
pokazatelji, kao što su, između ostalog: a. profitabilnost (neto dobitak je, po pravilu, uslov za dobijanje sredstava); b. likvidnost (recimo, odnos između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza) ili c. zaduženost (primera radi, IPARD II sadrži uslov da odnos između ukupnih obaveza i kapitala ne sme biti veći od 4). Osim pokazatelja poslovanja privrednih subjekata koji se prijavljuju za sredstva, za pozitivnu ocenu projekta neophodno je sastaviti realan poslovni plan koji će odbaciti pozitivne pokazatelje projekta.
Dobar poslovni plan od koristi je čak i u slučaju da postoji dovoljno sopstvenog kapitala, jer nisu sve poslovne prilike jednako dobre. Naime, dobar poslovni plan će jasno ukazati u kom smeru subjekat treba da se kreće, gde da usmeri svoje ograničene resurse (kapital, vreme, radnu snagu). Uloga iskusnog profesionalca - finansijskog savetnika dobija još više na značaju ukoliko se ukaže potreba ili mogućnost za sufinansiranje, odnosno kada treba prikupiti deo kapitala na tržištu, po što boljim uslovima i u što kraćim rokovima.
Veoma je važno, da, pored „brojeva“, poslovni plan sadrži i dovoljno pravih informacija o drugim elementima poslovanja, kao što su kadrovska struktura,
obrazovanje ili radno iskustvo. Veoma važna pitanja, koja često mogu da budu problematična, uključuju tržišta, bilo da se radi o tržištu nabavke ili prodaje. Sve u svemu, dobar, a to znači realan i konkeretan poslovni plan, treba na najbolji način da obradi i predstavi sva tri segmenta poslovanja: i. tržište nabavke, ii. proizvodno-tehnološki proces i iii. tržište prodaje, jer je prirodno da u svakom segmentu postoje i slabe, ali i jake strane.Nekoliko ključnih poruka za naše poljoprivrednike iz ugla finansijskog savetnika:
• sredstva za podsticaje zaista su značajna i povećavaju se iz godine u godinu;
• kod prijavljivanja za bespovratna sredstva treba odabrati one programe koji najviše odgovaraju konkretnim potrebama jednog proizvođača;
• ako poljoprivrednici nemaju dovoljno vremena, znanja i drugih kapaciteta da se samostalno prijave za sredstva, preporuka je da angažuju savetnike koji su specijalizovani za programe pomoći u oblasti poljoprivrede;
• u finansijskom poslovanju i prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja neophodno je voditi računa o tome da glavni pokazatelji poslovanja budu pozitivni
– ovo je često preduslov za dobijanje sredstava;
• da li će podsticaji biti zaista odobreni i u kom iznosu veoma zavisi od kvaliteta poslovnog plana koji se predstavlja izvorima finansiranja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31