Proizvodnja šampinjona u Turskoj Proizvodnja šampinjona u Turskoj Goran Đaković

Korkuteli – mesto gde poraste 50% turskih šampinjona Истакнут

Аутор  dec 28, 2019

Na jednoj od centralnih mesta u gradu na kružnom toku može se videti spomenik u obliku šampinjona znak da ste došli u mesto gde se oni najviše gaje u celoj Turskoj. Toliko ih ima da se ovde nalazi 50% proizvodnje Republike Turske koja podećamo ima skoro 80 miliona stanovnika. Iz regiona Antalija gde pripada i Opština Korkuteli izveze se 25% voća i povrća Turske.

SMS Ersanlar u 1500 kvadratnih metara gaji gljive  i ostavruje proizvodnju na godišnjem nivou od 1250 tona. Ovim poslom se bave od 1988. godine i smešteni u Korkuteli, nazvanoj gljivarskom dolinom Turske sa 16000 stanovnika. Vlasnik kompanije Ersanlar Agriculture je Mehmet Ali Ersan. On je za Agrbiznis magazin objasnio da njegova kompanija prodaje sveže i konzervirane proizvode od šampinjona na tržištima u nacionalnom nivou i da su to uglavnom veliki lanci restorana i picerija. “Proizvođači iz Korkuteli-ja pokrivaju više od 50% tržišta Turske sa godišnjom proizvodnjom gljiva od 28000 hiljada tona. Danas preko hiljadu ljudi radi u proizvodnji gljiva, a posredno oko 5000 ljudi zarađuje za život od ovog posla. Najveće smo i pionirsko preduzeće u našoj industriji sa sopstvenim pogonima za kompost. Svi naši proizvodi podvrgnuti su proveri računara uz pomoć napredne tehnologije. Svakodnevno prenosimo svoje iskustvo i svoje proizvode putem marketinške mreže na nacionalnom i međunarodnom nivou i ne pravimo kompromise kada je u pitanju stopostotna higijena, kvalitet i zadovoljstvo kupaca.

 

Turski proizvođači opreme za plastenike sada izvoze 75% proizvodnje

 

Spominjući da se 75 posto proizvodnje sada izvozi, predsednik udruženja proizvođača opreme i semena za plasteničku proizvodnju SERKONDER Halil Kozan kaže „Mi gradimo plastenike po sistemu „ ključ u ruke “u nekoliko zemalja smo pisutni i tamo šaljemo sav poreban materijal. Dok su domaći projekti ranije bili dominantni, sada u inostranstvu imamo ozbiljne projekte. U stvari, sada izvozimo 75 odsto proizvodnje. Mi gradimo „staklene bašte“u nekoliko zemalja, od Italije preko Grčke, dalje u Azerbejdžanu pa sve do Indije. “

Navodeći da pored izgradnje plastenika u mnogim zemljama širom sveta šalju i materijale koji poseduju evropsku tehnologiju, Kozan dodaje da njihovi članovi imaju godišnji kapacitet proizvodnje plastenik na površini od 5000 hektara. Ukazujući da oni kao SERKONDER pružaju obuke za poboljšanje kvaliteta objašnjava Kozan:„Imamo važnu prednost sa geopolitičkom lokacijom uprkos našim konkurentima kao što su Holandija, Španija, Kina i Koreja. Još jedna prednost su naše cene. “Zato što u našoj zemlji možemo nabaviti nekoliko sirovina.

Pre svega, želeo bih reći da smo na važnoj poziciji u pogledu geotermalnog grejanja. Možemo da proizvedemo 60 kilograma proizvoda po metro kvadratnom iz plastenika u geotermalnim regionima. Takođe koristimo otpadnu energiju za grejanje.”

 

 

 

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta! Kada je reč o izvozu 1,5 milijardi evra je vrednost izvoza u Nemačku a tek onda sa značajno manjim iznosima u SAD, Ruska Federacija i Francuska.

Domaćini su nam pokazali i plastenik koji je urađen kompletno od domaće opreme. Danas se u njemu proizvodi paradajz ali bez zemljišta. Biljka raste u supstratu koji se pravi od kokosove ljuske.

Turska ima i jak sektor proizvodnje semena povrća. U Antaliji se nalazi centar za proizvodnju semena ali i sama povrtarska proizvodnja. Već iz aviona se mogu ugledati velike površine pod plastenicima, ali ono što je zanimlivo i na teritoriji grada Antalija, na samo 10 minuta od mora već možete videti plastenike koji se nalaze između zgrada. Prolaskom kroz naseljena mesta u Antaliji možete videti da je u Turskoj očigledan procvat ekonomije i da se gradi. O tome svedoči veliki broj novih zgrada i onih koje su izgradnji. Istini za volju još treba poraditi na raščišćavanju i uređenju tih delova grada ali verovatno će vremenom i na to doći red.

 

 

Engin Er, direktor izložbe kompanije Grovtech je u razgovoru sa stranim novinarima objasnio da je Grovtech izvozno orijentisan sajam, a ove godine su dočekli više od 90000 posetilaca iz preko 130 zemalja i više od 850 brendova izlagača iz preko 30 zemalja.

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

Последњи пут измењено subota, 28 decembar 2019 17:18

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29