Ilustracija: Hrskavi, žuti i preukusni čvarci Ilustracija: Hrskavi, žuti i preukusni čvarci

Čvarci sa mlekom?! Da i to postoji! Истакнут

Аутор  dec 20, 2019

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. novembra održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede i Grada Beograda pod kupolama hale tri beogradskog sajma okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinjstvo, ali i potpuno nove i neobične spojeve ukusa
koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih.
Proizvodi od bundeve
Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve. Njegova supruga Marija i on su po zanimanju diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak.
- Bundevu uzgajamo po organskim principima na dva hektara u Crepaji. Ovim poslom se moja porodica i ja bavimo jako dugo, a na našim njivama dominira muskatna bundeva, koja izgledom podseća na tamburicu, imamo i egzotične vrste kao što su hokaido, patišon, špageti bundeva, ukrasne vrste... Pre pet godina supruga i ja rešili smo da odemo korak dalje i počnemo da prerađujemo bundevu. Tako je nastao brend „Lalino zlato“. U ponudi imamo sladak namaz sa i bez šećera, dve varijante turšije od bundeve, imamo čips i kandirano slatko od bundeve - kaže Dejan i dodaje da je zadovoljan interesovanjem potrošača.
- Cilj je da naše proizvode ponudimo inostranstvu. Radimo po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta
s kojima imamo odličnu saradnju. Milenko Ristić iz Pančeva na sajmu je ponudio prave, voćne likere. Unikat je, reče, liker od crne ribizle.
- Imamo i srpski klasik, odnosno liker od maline i višnje. Naši likeri su slatki samo onoliko koliko je neophodno da bi bili pitki. Ne pravimo ih sa rakijom već sa
dearomatizovanim alkoholom tako da u piću dominira miris i ukus voća. Da bi se to postiglo svaki liker mora da ima više od 60 odsto matičnog soka od voća - stručno nam je objasnio Milenko.
Pohvalio nam se da njegove likere koriste naši najpoznatiji barmeni i majstori za koktele, jer daju vrlo specifičan ukus, miris, ali i aromu koktelima.
Slađan Maksić, naš stari znalac sa Etno sajmova hrane i pića, ove godine ponudio je nove ukuse svojih neobičnih, slatkih proizvoda od sušene šljive. Pored već
dobro poznatih suvih šljiva sa orasima i crnom čokoladom, sada u ponudi ima i suve šljive sa lešnikom i karamelom. I odličnog su ukusa, lično smo proverili.

Čvarci u mleku
Na brojnim tezgama šarenilo boja, mirisa, ukusa... Od pršute nam je pošla voda na usta, a onda nam je pažnju privukao natpis "Čvarci u mleku".
- Mleko i čvarci, verovali ili ne, imaju veze. Prilikom topljenja masti i pravljenja čvaraka u tačno određenom trenutku dodaje se mleko. Na taj način čvarci su puni, hrskavi i imaju lepu zlatno - žutu boju. Prilikom konzumacije čvaraka mleko se ne oseti ni u tragovima - otkrio je za Agrobiznis magazin Dejan Brković iz sela Kačar, nedaleko od Zlatibora. Tezgu deli sa Milanom Miletićem Župljaninom, iz sela Laćisleda kod Aleksandrovca s kojim Brković inače
sarađuje.
- Naš pečeni sir je ove godine dobio Oskara na inostranom tržištu i nagradu za najbolji etno brend. Spada u desertne sireve i pravi se potpuno drugačije u odnosu na tradicionalne vrste, a recepturu je osmislila moja mama Živadinka. Imamo tri ukusa - pečeni sir sa domaćom ili slaninom mangulice, kao i sa goveđom pršutom, a peče se na puteru - kaže Miletić i nutka nas da probamo. Već pri prvom zalogaju oseća se savršeno izbalansirana harmonija između
ukusa slanine i sira koji se prosto topi u ustima. A za one koji poštuju tradiciju, pa ne jedu mrsnu hranu sada u vreme posta, tu je zdrav, posni keks od lešnika i aronije koji pravi Nemanja Panić iz Bačke Palanke.

- Godinu dana smo radili na pronalaženju pravog recepta za ovaj keks. Imali smo između 15 i 20 uzoraka i ovaj koji smo ponudili potrošačima pokazao se kao
najbolji. Koristimo isključivo svoje voće koje sami uzgajamo. Imamo 2,5 hektara voćnjaka koji je star osam godina i na kome uzgajamo oko 610
stabala lešnika i oko 500 stabala aronije – kaže Nemanja.
Iako je mlad po godinama, iskustva mu ne manjka kada je u pitanju voćarstvo. Zna šta hoće i ima nameru da širi zasad lešnika, jer smatra da će ovo voće u narednim godinama doneti najveći profit.
- Svi srpski proizvođači jedva da pokrivaju pet odsto potreba našeg tržišta za lešnikom. Sve ostalo dolazi iz uvoza mahom iz Turske. Domaći lešnik brzo se proda, jer je mnogo kvalitetniji i ukusniji od uvoznog. Jedini problem koji mi imamo sa lešnikom je što ga nemamo dovoljno. Zbog svega toga moja porodica i ja već imamo ozbiljne planove za proširenje zasada lešnika. Tata me je uvukao u ovaj posao i nisam se pokajao, jer sam video da ima prostora za
napredak i pristojnu zaradu - zaključuje za Agrobiznis magazin Nemanja Panić.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30