Ilustracija Ilustracija Goran Đaković

Šta je najveći problem u Srbiji prilikom uvođenja GLOBALG.A.P. standarda?’ Истакнут

Аутор  mar 05, 2016

U poslednjih 20 godina povećana je pažnja svetske javnosti na temu bezbednosti hrane. Ova tema posebno je dobila na značaju, posebno u razvijenim državama koje najčešće uvoze poljoprivreno-prehrambene proizvode. S obzirom da iz država u razvoju ili čak nerazvijenih zemalja dolazi velika količina jeftine robe, postavlja se pitanje koliko je ona bezbedna za upotrebu. Zbog toga se javila potreba za standardizacijom proizvodnje koja bi trebala da reguliše ovaj problem.

Kao rezultat ovog problema nastao je veliki broj standarda koji imaju za cilj definisanje I upravljanje bezbednošću hrane koja se nalazi u prometu. Veliki broj ovih standard odnosi se na kontrolu obrade i prerade poljoprivrednih sirovina u cilju dobijanja finalnog prehrambenog proizvoda. Na ovaj način nastali su standardi kao što HACCP (Hazard Analyisis and Critical Control Point-analiza rizika I kontrola kritičnih tačaka), BRS (British Retail Consortium-britanski konzorcijum maloprodaje), IFS (International Food Standard – intenacionalni standard za hranu), SQF (Safe Quality Food – bezbedna kvalitetna hrana).

Ono što je najveći problem kod nabrojanih standarda, jeste da se oni bave uglavnom kontrolom prerade poljoprivrednih proizvoda dok se kontroli primarne poljoprivredne proizvodnje pridaje jako mala pažnja.

GLOBALG.A.P. standard predstavlja međunarodni trgovinski standard dobre poljoprivredne prakse i odnosi se na kontrolu svih aktivnosti u procesu primarne poljoprivredne proizvodnje, odnosno u procesu dobijanja poljoprivrednih proizvoda koji se koriste u svežem stanju, ali se ne koriste za industrijsku preradu. Pored procesa primarne proizvodnje, GLOBALG.A.P. kontroliše i procese berbe i rukovanja poljoprivrednim proizvodima nakon berbe.

GLOBALG.A.P. je međunarodna neprofitna organizacija koja ima zadatak da obezbedi sigurnu i održivu poljoprivredu širom sveta. Ovaj standard podrazumeva strogo vođenje računa o higijeni na gazdinstvu, pravilnoj upotrebi đubriva i pesticida, hemijsku i mikrobiološku ispravnost vode za navodnjavanje, socijalnom statusu radnika, zaštiti životne sredine i na kraju stvaranje svesti o odgovornosti svakog pojedinca u proizvodnji prema sebi, društvu i životnoj sredini.

Uvođenjem GLOBALG.A.P. standarda proizvođači u Srbiji bi bili konkurentniji na evropskom i svetskom tržištu. Mnogi proizvođači povrća u Srbiji se oslanjaju na izvoz u Rusku Federaciju zbog povoljnog trgovinskog sporazuma. Međutim, uvođenjem GLOBALG.A.P. standarda u primarnu proizvodnju njihovi proizvodi postaju znatno skuplji, a u tom slučaju se otvaraju vrata i na tržištu Evropske Unije. Na taj način bi srpski proizvođači bili konkurentniji, a zarada bi bila veća jer uvođenjem ovog standarda dobijamo kvalitet koji je neophodan da bi bili konkurentni.

Veoma je važno istaći komercijalni karakter ovog standarda. On predstavlja pre svega poslovni standard, odnosno, njegova uloga nije da se nađe na krajnjoj ambalaži koja je dostupna kupcu vež služi pre svega poslovnoj komunikaciji. Uvođenjem ovog standarda, proizvođači mogu kupcima da garantuju kvalitet svog proizvoda, a pre svega zdravstvenu ispravnost, a samim tim i bolju pregovaračku poziciju  prilikom sklapanja ugovora.

 U razgovoru sa Dr Dubravkom Savić, vanrednim profesorom na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu dobili smo odgovor na pitanje: ‘’Šta je najveći problem u Srbiji prilikom uvođenja GLOBALG.A.P. standarda?’’

„Bitno je naglasiti da GLOBALG.A.P.  standard nije zakonska obaveza, ali jeste nepisani zakon tržišta širom sveta. U zemljama sa savremenim povrtarstvom/poljoprivredom ne započinje se primarna poljoprivredna proizvodnja bez paralelnog uvođenja tog standarda. Takođe, jedna od barijera u uvođenju standarda GLOBALG.A.P.  kod nas jesu i neujednačeni rezultati naših akreditovanih laboratorija (ISO 17025). Dešavalo se da za iste uzorke svojih proizvoda, proizvođač dobije prilično različite rezultate iz nekoliko različitih akreditovanih laboratorija u Srbiji, mada je veoma značajno i pravilno uzimanje uzoraka za analize. Neophodna nam je nacionalna laboratorija, koja bi bila i međunarodno priznata referentna ustanova, u kojoj bi se primenjivale najsavremenije metode (hemijske i mikrobiološke analize) za ispitivanje hrane odnosno vode za zalivanje, zemljišta, jestivih delova povrća i voća. Takva laboratorija bi mogla da bude i centar u kojem bi se analizirali uzorci ne samo iz Srbije već i iz zemalja u regionu, pa i iz sveta, kao što je slučaj sa mnogim svetski referentnim laboratorijama u koje uzorci stižu iz svih delova sveta brzom poštom i to sa jedinstvenim ciljem: dobijanjem pouzdanih hemijskih i mikrobioloških analiza biljnih uzoraka ili uzoraka iz stočarske proizvodnje (hrane uopšte), a time i unapređenjem kvaliteta života“.

 

 

 

 

 

 

 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30