Ilustracija: Ariljska malina prepoznatljiva svuda u svetu Ilustracija: Ariljska malina prepoznatljiva svuda u svetu

Malina i višnja pod zaštitom! Geografsko poreklo – vrednost više za potrošače! Истакнут

Аутор  okt 25, 2019

Prva dva proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji bila su vina, dingač i postup. U registar Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije upisani su 2. septembra 1986. godine.Oznaku geografskog porekla u Srbiji ima 69 domaćih proizvoda, a to su između ostalog Sremski kulen, Sjenički sir, Leskovački ajvar, Valjevski duvan čvarci, ali i Pirotski ćilimi i ručno pletena odeća Sirogojno iz Užica. Ipak, Evropski sertifikat o geografskoj oznaci porekla do sada su
dobile samo Ariljska malina i Oblačinska višnja. Zbog toga je kako za Telemaster ocenjuje državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović neophodno još više raditi na brendiranju srpskih proizvoda, budući da su potrošači spremni da takve proizvode plate po većoj ceni.
Poboljšanje imidža, veću prepoznatljivost, ali i bolji plasman na inostrano tržište srpski proizvodi mogu dobiti zaštićenu oznaku geografskog porekla. Tako je do sada prodato više od 1.000 tona ariljske maline, rečeno je na skupu posvećeno promociji zaštićenog geoporekla u Srbiji. Evropska banka za obnovu i razvoj
(EBRD) u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar) najavila je danas podršku u promociji ariljske maline i oblačinske višnje na tržištu EU, kao i drugim stranim
tržištima. U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske
maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom koji su organizovali EBRD i kompanija
Nektar. Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne
većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda. „Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvodjačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji
već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU“, kazao je on. Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do preradjivačkog sektora. Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a „Consumer Rules Summit“, 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i regiona.
Mirjana Milutinović iz Udruženje Ariljske maline rekla je da je ovo značajno za male proizvođače da se izbore konkurencijom:
„Naša konkurencija su maline koje dolaze iz Evrope koje su uglavnom mašinski brane, naša proizvodnja je daleko skuplja, ručno je sve brano, ali nam uglavnom garantuje i mnogo bolji kvalitet. Mi se stvarno nadamo da će nam ovo doneti bolju pregovaračku poziciju u odnosu i na kupce i na dobavljače na tržištu“.
Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe kaže da ako se priča o voću i njegovim karakteristikama određeno podneblje svakako utiče na karakteristiku
voća kao i klima, tekstura i ukus proizvoda. “Ove dve vrste voća o kojima pričamo su poznati širom granica ove zemlje. Ovo je korak u pravcu prepoznavanja, promocije i brendiranja tog voća jer smatramo da imamo čime da se pohvalimo kao zemlja i možda smo nedovoljno radili na tome. Zašto ne bismo kroz deset godina imali situaciju kao što je danas prepoznata pršuta Parma, Šampanj iz Francuske i tako dalje? Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom i to „ariljsku malinu“ i „oblačinsku višnju“, ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti
srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći preradjivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova. Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.
Na ovaj način stvoriće se uslovi za jasnu diferencijaciju proizvoda iz Srbije na globalnom tržištu, što će pozitivno uticati na srpsku ekonomiju, ističu iz Ministarstva poljoprivrede. „Šansa Republike Srbije i naše zemlje u oblasti poljoprivredne prehrambene proizvodnje jeste da što veći broj proizvoda zaštitimo sa oznakom geografskog porekla, ali i da dosledno i u većoj meri naši poljoprivrednici, prerađivači koriste taj instrument“ rekao je Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i dodao da su to proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača. On je još istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.Tendencija u Srbiji je da što veći broj njenih proizvoda dobije zaštićeno geografsko poreklo, podržava organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Evropska banka za obnovu i razvoj. Emanuel Hidijer iz FAO - organizacija za hranu i poljoprivredu kaže da su u
slučaju Srbije radili sa veoma specifičnim proizvodima:

„Ideja je da oznake geografskog porekla mogu da udahnu novi život lokalnim ekonomijama, podstičući ruralni razvoj i otvaranje novih radnih mesta posebno za mlade ljude. Oni čine poljoprivredno prehrambene lance snabdevanja više inkluzivnim, tako što povezuju male proizvođače kvalitetnih proizvoda sa velikim kompanijama“ zaključio je Hidijer i dodao još da potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude uskladjeno sa EU.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30