Ilustracija: Predaš kruške, čekaš pare Ilustracija: Predaš kruške, čekaš pare

Svi zarade na seljaku osim njega samog! Истакнут

Аутор  okt 05, 2019

Život na selu, kažu srpski domaćini, lepo izgleda samo na slikama i u televizijskim emisijama. Ali, kada se zasuču rukavi i radi na njivi od jutra do mraka, to je nešto potpuno drugo. Decenijska nebriga o selu i poljoprivredi uzela je svoj danak, a svaka pomoć države dobro dođe iako je nedovoljna. Mnogi smatraju da su neophodne korenite promene i da država konačno treba da stane na stranu seljaka i proizvođača, a ne da od njihovog teškog rada koristi imaju svi drugi osim njih samih.
Slavoljub Milinković (42) iz sela Štitari kod Šapca bavi se stočarstvom. Ima 16 goveda i sedam krava, uz to obrađuje i njive kako bi, pre svega, za svoju stoku imao hranu, a bavi se i povrtarstvom. Međutim, sve to nije dovoljno i da bi mogao da živi pristojno sa svojom porodicom i školuje sina i ćerku, uslužno vozi kamion i prevozistoku.
- Šta da vam kažem, kako je bilo sada je nešto bolje ali nedovoljno da bi se ljudi, a posebno mladi, zadržali na selu i bavili poljoprivredom. Evo kod nas u Štitarima mogu na prste da nabrojim one koji se bave poljoprivredom a koji su mojih godina, sve ostalo su vremešni ljudi. Ja sam počeo uz oca kao dete i nekako iz navike sam ostao na selu i u poljoprivredi – kaže za Agrobiznis magazin Slavoljub i ističe da je jedina prednost to što je svoj na svome.
Ulaže se, posebno u poslednje vreme, nasipaju se putevi, selo ima gradsku vodi iz Šapca, lekar im dolazi dva puta nedeljno, škola još funkcioniše kako – tako, ali…
- Najveći problem je što u poljoprivredi svi zarade osim samih poljoprivrednika. I hladnjačari, preprodavci na Kvantašu, a mi čekamo da nam neko drugi odredi cenu. Evo pre neki dan sam predao vagon soje, a otkupna cena još uvek nije formirana – kaže naš sagovornik.
U lancu poljoprivrednici – otkupljivači – prodavci cena bilo kog poljoprivrednog proizvoda se „višestruko uvećava“, ceh plaćaju kupci, a kajmak skidaju svi drugi osim seljaka.
- Mnogo se pričalo o izvozu junetine u Tursku, znam ljude koji su podizali kredite da kupe telad, a sada je otkupna cena junećeg mesa pala na 1, 7 evra po kilogramu. Tele kupiš za 667 evra, a bika prodaš za 1.000. Gde je tu ono što je on pojeo da bi dostigao određenu težinu. I kako sad ti da radiš
i nešto zaradiš – pita se Slavoljub.
Ako muškarcima nije lako na selu, ženama je duplo teže. Osim posla u njivi i bašti treba skuvati ručak, vaspitavati decu, prati, peglati, brinuti o porodici. Jelena Krivokuća (31) sa suprugom i dve ćerke živi u selu Mršinci kod Čačka. Ona i suprug bave se plasteničkom proizvodnjom i imaju sedam plastenika.
- Uzgajamo jagode, paradajz i papriku. Život na selu nije lak. Leti ustajem čim svane u pola pet i u plasteniku sam do devet, jer je posle toga previše vruće posebno tokom letnjih vrućina. Nakon toga se bavim kućnim poslovima, a predveče opet u plastenik. Suprug i ja živimo samo od poljoprivrede, to nam je jedini izvor prihoda. Ne mogu da se žalim zaradi se, ali treba dosta para ulagati i u proizvodnju – kaže Jelena i ističe da je najveći problem
prodaja i nestalna cena.
- Nekad se zaradi više, nekad manje kako kad. Deo voća i povrća prodamo na pijaci, deo ovako, uglavnom borimo se i radimo.
Kada je u pitanju život u selu Mršinci najveću zamerku ima na loše puteve. Ali, kako kaže, obećali su nadležni da će to da srede, a njima samo ostaje da se nadaju da će to obećanje i ispuniti.
Mirko Knežević (33) iz sela Počekovina kod Trstenika ima jedan ipo hektar i 3. 000 stabala krušaka. Zasad kruške sorte karmen i viljamonka podigao je 2015.
postavio protivgradnu zaštitu, navodnjavanje, uložio ogroman novac, trud i rad. Nedavno je predao 10 tona viljamovke i 5 tona karmen ovogodišnjeg roda i, kako kaže ako bude imao sreće pare će dobiti za dva meseca kada kruške budu izvezene u Rusiju.
- Radimo po propisanim evropskim standardima, a voće naplaćujemo kao da smo u Siriji. Plasman robe je najbolnija tačka svakog poljoprivrednog proizvođača. Postalo je normalno da radite, a da na isplatu čekate. Ako imate sreće da sarađujetesa proverenim ljudima još ćete neke pare i
dobiti na kašičicu, ako ne ostaje vam samo da se nadate. Znam neke voćare koji nisu naplatili ni prošlogodišnji rod, navodno je propao izvoz i nikom ništa. Sve ide preko naših leđa – kaže Mirko i ističe da proizvodnja košta 45 dinara po kilogramu, a krušku viljamonku su prodavali za 50 dinara. S karmen je prošao nešto bolje jer se kupovala po 70 dinara.
- Proletos zbog mraza dosta voća je izmrzlo još u cvetu, pa prinosi nisu bili očekivani. Ali, nemamo izbora nego da radimo i nadamo se da će dogodine biti bolje, jedino to dogodine nikako da dođe.
U želji da unapredi proizvodnju Mirko se sa još nekim voćarima raspitivao za elektrifikaciju polja, međutim za ovu njihovu inicijativu nisu imali sluha u nadležnimopštinskim službama.
- Gledali su nas kao da smo tražili da postavimo atomsku centralu, a ne stubove i sijalice – kaže uz osmeh Mirko.
Da ne bi zavisio samo od voćnjaka Knežević uzgaja i povrće: papriku, paradajz, celer, cveklu, kupus…
- Ne može drugačije, što zbog naših usitnjenih poseda što zbog neizvesnosti u poljoprivrednoj proizvodnji koja vam u Srbiji dođe kako kockanje. Ali, kako god
da kocka padne opet sve ide preko naših leđa – zaključuje Mirko Knežević iz sela Počekovina kod Trstenika.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31