Ilustracija:Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ilustracija:Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

EKSKLUZIVNO: Intervju Branislava Nedimovića ministara poljoprivrede za Agrobiznis magazin! Истакнут

Аутор  maj 12, 2019

Kada je došao na funkciju ministra poljoprivrede, Branislav Nedimović iznenadio je mnoge svoje „obožavaoce“ jer zaboga ministar poljoprivrede je diplomirao prava, a ne poljoprivredu. Standardni komentar kao da je to neophodno da bi se vršila pre svega političko pravna funkcija kakvu ima ministar svakog resora pa i poljoprivrede. U resoru gde evropska sredstva nisu još bila na raspolaganju sa budžetom koji nije dovoljan ni za polovinu zemlje i nezadovoljstvom poljoprivrednika suočio se za naše pojmove mlad čovek koji je već iza sebe imao dva mandata gradonačelnika Sremske Mitrovice. Takav hleb većina
ne bi jela, ali on se ipak prihvatio posla.
Nakon tri godine u ovom resoru uz Nedimovića Srbija polako uči da troši evropske novce, kontroliše proizvodnju mleka u nezavisnoj laboratoriji, a budžet prema nekima za malo, a po Vladi Srbije iznosi 5% omiljenog izraza u novijoj srpskoj istoriji BDP.
B. Nedimović: Kada sam počeo da radim već su pričali da nećemo iskoristiti sredstva IPARD-a, da neću sastaviti šest meseci poput mnogih prethodnika, pa su me viđali za ministra privrede i mnoge druge funkcije na kraju ja sam i dalje tu gde sam. IPARD funkcioniše, imamo nacionalnu referentnu laboratoriju, do leta ćemo uspostaviti normalizaciju sistema za plaćanje preko Uprave za agrarna plaćanja gde smo započeli i digitalizaciju prijava. Dakle sve ono što je bilo kamen spoticanja našeg razvoja u sektoru poljoprivrede mi smo polako ali sigurno rešavali. Nismo naravno ni blizu od blagostanja i savršenstva ali mislim da se lakše diše i da imamo značajno više novca na raspolaganju nego ranije. To znači i da će više poljoprivrednika imati podršku države i moći da unapredi svoju proizvodnju.
Da li ste zadovoljni kako teku stvari sa IPARDOM i može li još nešto da se uradi?
B. Nedimović: Do sada je objavljeno i zatvoreno pet javnih poziva u okviru obe IPARD mere. Odziv je bio izuzetan i pristiglo je ukupno 725 zahteva. Kada je reč o individualnim poljoprivrednim proizvođačima, imali smo 629 zahteva, što je odličan odziv i mislim da je sve iznenadio osim nas u Ministarstvu koji smo očigledno imali nešto bolje procene i pripremili se za ovakav ishod.Po mom mišljenju veoma je značajno što imamo i 151 zahtev za investicije, a isto tako imamo 107 zahteva za ulaganja u prerađivačke kapacitete. Skoro polovina zahteva pristigla je iz sektora voća i povrća, veliko je interesovanje
za modernizaciju opreme za preradu i pakovanje proizvoda. Svakako najviše zahteva bilo je za nabavku traktora reč je od 393 predmeta.
Šta treba očekivati do kraja godine?
B. Nedimović: Što se tiče 2019. godine sledi raspisivanje četiri poziva za IPARD za koje je opredeljeno blizu 90 miliona evra. Za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za preradu i marketing u okviru IPARD programa nakon preraspodele sredstava u okviru budžeta obezbedili smo dodatnih 3,3 miliona evra. Siguran sam da će biti interesantno poljoprivrednicima i prerađivačima da se jave na konkurse za nabavku mašina, traktora, izgradnju objekata i njihovo opremanje neophodnom tehnološkom opremom koji počinju na leto. I za sam kraj godine raspisaćemo Mere 7 - Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja koja je usmerena ka razvoju seoskog turizma. Pored podsticaja proizvodnje treba imati kome prodati robu. Obišli ste
značajan broj zemalja koje možda na prvi pogled nisu tako blizu, ali se ispostavilo da nisu ni daleko ni mala tržišta. Cena junećeg mesa se oporavila, proizvođačima je sve interesantniji tov zbog jače podrške države kroz subvencije. Za tovnu junad ona su uvećana sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu.

Vi ste iz kraja gde se svinjarstvo razvilo odavno i gde je tradicija proizvodnje velika, šta se u tom sektoru planira?
B. Nedimović: Nastavićemo da podstičemo sredstvima i po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, kao i za kvalitetne priplodne ovce, koze i krmače. I kod sektora svinjarstva imamo povećanja podsticaja, za kvalitetne priplodne krmače sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu, ali kada je reč o mlečnom govedarstvu treba podsetiti da su sada podsticaji za krave dojilje –30.000 dinara , a bile su 20. 000 po grlu i podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov umesto 10.000 sada su 20.000 dinara po grlu. Mi ćemo nastaviti da vodimo takvu agrarnu politiku da nećemo više računati na jedno već na više tržišta. Dakle trudićemo se da idemo i ka Turskoj, Ruskoj Federaciji, ali i Libanu, Maroku i drugim afričkim državama.

Jedan od interesantnih poduhvata jeste i podrška mladim poljoprivrednicima, čini se da je interesovanje veće nego što se očekivalo?
B. Nedimović: Tako je. Mi smo iz budžeta za 2017. godinu izdvojili nešto više od milion evra a zahvaljujući uštedama odobrili smo po prvi put 10.000 evra bespovratnih sredstava po projektu s tim što je svaki mladi poljoprivrednik morao da obezbedi 25 odsto sam. Interesovanje je bilo veliko, a sredstva je dobilo 667 ljudi u Srbiji. Za 2018. godinu broj zahteva je premašio 1.500, a iznos sa podsticaje je bio do 12.500 evra odnosno 1.500.000 dinara. Ovo su mere koje su napravile pravi zaokret u politici prema mladima na selu. Sve više mladih ljudi nam se javlja i naravno da ćemo ovakvu politiku podrške imati i u 2019. godini. Planiramo da konkurs bude krajem leta, a uslovi se neće bitnije menjati. I dalje će veći broj poena imati mladi inženjeri poljoprivrede i sa završenim srednjim stručnim školama iz ove branše i žene. Međutim, sredstava ima dovoljno za svaki dobar projekat i trudiću se svim silama da izdvojimo maksimalno
sredstava koliko bude na raspolaganju da omogućimo pristojan početak za sve mlade ljude koji žive na selu ili žele da se vrate ili kao što ima primera potpuno
započnu novi život preselivši se iz grada u selo. Svakog dana srećem na terenu te ljude i vidim koliko su zadovoljni sobom i onim što smo zajedno napravili meni je to sasvim dovoljno, a Srbija ima nove generacije poljoprivrednika koji su potpuno spremni za sve prisutniju digitalizaciju i modernizaciju proizvodnje. Da smo nadobrom putu govore i sami pokazatelji proizvodnje jer gde god pogledate imamo značajan rast i takav trend moramo da nastavimo.
Podsetiću vas da su ova sredstva bespovratna, mladi poljoprivrednici na raspolaganju imaju i druge mere koje su povoljnije jer je kamata na primer za subvencionisane kredite 1% i fiksna je kao i rata. Takođe kod IPARD sredstava mladi imaju mogućnost povraćaja novca do 70%, a maksimalan broj bodova dobijaju mlađi od 40 godina i žene.
Šta sa onima koji nemaju oranice?
B. Nedimović: Poljoprivrednicima mladim od 40 godina od sredine juna biće dostupni krediti za kupovinu oranica na 20 godina, uz povoljne kamate koje će iznositi 1,9 do 1,95 odsto. Planira se da maksimalni iznos pozajmice bude između 50.000 i 60.000 evra i u ovom slučaju prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali. Ove pozajmice najverovatnije će biti odobravane bez učešća dok će garancija
biti hipoteka na kupljenu parcelu. Na ovaj način poljoprivrednici će, za sada, moći da kupuju zemljište samo u privatnoj svojini, a nakon izmene Zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih poseda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31