Ilustracija: Vaskršnja jaja simbol rađanja Ilustracija: Vaskršnja jaja simbol rađanja

HRISTOS VASKRSE! SREĆAN USKRS! Истакнут

Аутор  apr 28, 2019

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se slavi Isusov povratak u život- vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti tj. prve nedelje posle Velikog petka. Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod pravoslavaca Vaskrs se najranije slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska pravoslavna crkva koja se drži julijanskog kalendara. Ove godine se poklapaju, odnosno na isti dan 16. aprila se slavi katolački i pravoslavni Vaskrs.

 Ovo je praznik kome se najviše raduju decu zbog šarenih vaskršnjih jaja koja su simbol začetka novog života. Legenda kaže da se jaja farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (verna Isusova sledbenica koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista tokom stradanja i kojoj se Isus prvo javio po vaskrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Ona je posetila cara Tiberija, u znak pažnje mu poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima:’Hristos Vaskrse’. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer nema vaskrsenja bez stradanja i smrti.

Vaskrsu prethodni sedmonedeljni post, a pripreme za praznik počinju na Veliki četvrtak koji je dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom kada je Isus odlukom rimskog prokuratora Pontija Pilata razapet i umro na krstu na jerusalimskom brdu Golgota. Tog dana sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara kako bi je vernici celivali. Na Veliki petak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta kada se ne konzumira mast i mrsna hrana, a u domaćinstvu se obustavljaju svi poslovi. Na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Prvo ofarbano crveno jaje je čuvarkuća i čuva se do sledećeg Vaskrsa kao zaštitnik porodice i doma. I dok su naše bake za farbanje jaja koristile lukovinu i razne biljke, savremene domaćice radije posežu za industrijskim bojama, a jaja ukrašavaju sličicama, ukrasnim folijama i nalepnicama. Posle Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti koji je Isus, po predanju, proveo u Hadu, pa ga vernici provode u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje proslava Vaskrsa.

Kao i kod ostalih crkvenih praznika i za Vaskrs se običaji razlikuju od kraja do kraja, od sela do sela u Srbiji. U većini krajeva običaj je da se ukućani ujutru pre odlaska na liturgiju umiju vodom u kojoj je stavljeno vaskršnje jaje, grančica drena, zdravac i bosiljak kako bi bili zdravi. U nekim krajevima majke crvenim jajetom trljaju obraze deci da tokom godine budu zdrava i rumena. Po povratku iz crkve svi sedaju za sto, a ukućani se prvo omrse vaskršnjim jajima. U Pomoravskom okrugu, recimo, pored farbanih jaja mesi se i poseban kolač od belog brašna, sa jajetom u sredini i otiskom krsta na četiri strane kolača što simbolizuje četiri strane sveta. Na Vaskršnjoj trpezi pored šarenih jaja obavezna je pečenica, obično mlado jagnje ili prase. U nekim selima pomoravskog okruga ostao je običaj da se jaje zakopa u vinograd radi boljeg roda i zaštite od nepogoda. Vaskršnja jaja se ne daju pastirima, kako bi se stoka zaštitila od bolesti. Na Vaskrs svi se kucaju (tucaju) jajima što simbolizuje probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. Ovi pozdravi preuzeti iz staroslovenskoj jezika i zadržali su se do danas. Vaskrs se slavi u krugu porodice uz bogatu trpezu. Nekada su domaćice na sto iznosile najbolje domaće proizvode: sir, kajmak, šunku, pršutu, domaće sezonsko povrće. Danas je to svečani ručak uz obavezna farbana jaja, pečenje, kolače ili torte, a sve zavisi od umešnosti domaćice. Vaskrs se praznuje tri dana i, kako kažu stari, valja ustati rano, ali ne valja ići na spavanje pre ponoći, jer će do narednog Vaskrsa takav čovek biti pospan i lenj. Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Tog dana treba obići grobove umrlih srodnika i predaka, izneti farbana jaja što simbolično predstavlja da ih nismo zaboravili na ovaj veliki praznik.

U hrišćanskom svetu Vaskrs se slavi na različite načine, a svima su zajednička šarena, vaskršnja jaja kao simbol ovog praznika. U Belgiji, recimo, u subotu pred Vaskrs zvona na crkvama ne zvone već se kaže da su ‘otišla su’ u Rim. U Češkoj se od vrbinog granja na poseban način isprepletu  ‘pomlazke’ (kao korbači) kojima na Pobusani ponedeljak momci simbolično ‘šibaju’ devojke. Veruje se da svakom ko je dobio pomlazkom to donosi mladost, zdravlje i plodnost. Nekada su seljaci pomlazkama šibali svoju stoku i sve ukućane. U Norveškoj veruju da će se na Vaskrs rešiti ubistva, pa se na televiziji prikazuju detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, a čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistvima. Norvežani imaju i zanimljivu tradiciju koju dele s Dancima - na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotanog u belo platno kako bi ga pojeli u ponoć. Običaj je bio čest u vikinško doba, a Vikinzi su nosili sa sobom zimzelene bobice koje simbolišu život. U Španiji u tekuću vodu se spuštaju mali splavovi sa figurama iz biblijske priče o Vaskrsu, a slavi se uz povorke i gozbe. U Bugarskoj i Ruminiju se na Veliku subotu u prozore stavljaju brašno, so, kvasac i bojena jaja, a od tih sastojaka se na Pobusani ponedeljak zamesi hleb i blagosilja se kako bi godina bila plodna. U Brazilu u pokrajini Minas na Veliku subotu ljudi džepove pune komadićima kvarca koji se na Vaskrs ostavlja kod kuće - za sreću. U Americi se održavaju parade, a u dvorištu ispred Bele kuće u Vašingtonu svake godine se održava najveća ceremonija kotrljanja jaja prilikom koje se porodica predsednika uz zvuke limene muzike druži s decom građana. U Rusiji na Veliki petak je strogi post, niko ne peva, smatra se neumesnim bilo kakvo smejanje ili radovanje. U nedelju niko ni sa kim ne sme da bude u svađi, pa svi svima sve opraštaju ili mole za oproštaj. Ljubljenje je pri tome obavezno.

Hristos Vaskrse! Srećan Uskrs!

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31