Ilustracija: AGROKOR, preuzeto sa www.rtv.rs Ilustracija: AGROKOR, preuzeto sa www.rtv.rs Milica Lukić

Šta se dešava sa AGROKOROM i šta će ostati nakon restrukturiranja? Истакнут

Аутор  nov 14, 2017

"Nakon što se postigne nagodba sa poveriocima, u koju snažno verujem, ući će se u tzv. 'debt to equity' scenario. Znači, poverioci će u ući u vlasništvo, i svako će shodno svom potraživanju dobiti deonice u nominalnom iznosu tog duga, a već drugi dan će te deonice pasti 70, 80, 90 posto", kaže Munjiza u intervjuu za Tanjug.

Po završetku restrukturiranja Agrokora, od tog koncerna će verovatno ostati samo poljoprivredna proizvodnja u Hrvatskoj, a dobre kompanije iz njegovog sastava će promeniti vlasnika čim se nađe kvalitetan kupac, uveren je konsultant iz Zagreba Drago Munjiza, koji je do 2006. bio i predsednik Uprave Konzuma.

Budući da će u posedu deonica biti jedna heterogena struktura kompanija iz različitih delatnosti i iz različitih država regiona, oni, po njegovom mišljenju, verovatno, neće biti zainteresovani da ostanu suvlasnici koncerna.

"Vrlo teško će tako heterogena grupa ljudi napraviti dobar društveni ugovor za skupštinu da bi se rukovodilo. Verovatno će tu biti preprodaje. Već u samoj prvoj fazi će se preprodati deo operacija. Ne verujem da će Frikom ili sarajevski Kiseljak ostati u vlasništvu Agrokora, pa ni Merkator...deonice će se preprodavati i na kraju će u Agrokorovom vlasništvu ostati verovatno samo poljoprivredna proizvodnja u Hrvatskoj", smatra Munjiza.

Munjiza, koji u Beogradu boravi radi učešća na konferenciji o prehrambenoj industriji, u organizaciji hrvatske grupe Infoarena, procenjuje da će kvalitetne proizvodne kompanije iz sastava Agrokora biti prodate kvalitetnim konkurentskim firmama, možda i u regiji.

Kao primer navodi da se srpski biznismen Miodrag Kostić interesuje za Merkator, da se Bingo i Tropik u BiH interesuju za sarajevski Kiseljak ili Merkator bh, a u Hrvatskoj Adris grupa, Atlantic, Stanić takođe "gledaju prilike".

"Državni interes će uvek biti PIK-ovi, poljoprivreda, proizvodnja, voda, a Konzum će, čim nađe kupca, verovatno promeniti vlasnika, jednako kao i Merkator", kaže Munjiza.

Objašnjavajući uzroke posrnuća Agrokora, ističe da za to postoji nekoliko objektivnih i subjektivnih razloga.

"Objektivan razlog je ulazak Lidl-Švarc grupacije, odnosno Lidla u Sloveniju, i Lidla i Kauflanda u Hrvatsku....Oni su od Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke dobili neverovatna finansijska sredstva za našu regiju, gotovo 'za badava' - s kamatom manjom od jedan posto", napominje on.

U isto vreme, kako dodaje, Agrokor je plaćao i do desetak posto kamate na godišnjem nivou.

"Ali, moramo reći da Lidl i Kaufland imaju izvrstan poslovni model i oni će uskoro doći i u Srbiju. Do sada su dva puta odgodili dolazak, ali, kad dođu, oni će značajno promeniti trgovačku sliku u maloprodaji hrane u Srbiji", ocenjuje Munjiza.

Drugi razlog je, po njegovim rečima, kriza koja se desila 2008. u celom svetu, a koja je uticala na pad potrošnje u Hrvatskoj.

"Hrvatska je jedna od zemalja koja je tada izgubila najviše bruto domaćeg proizvoda (BDP), preko 25 odsto u odnosu na 2007. i nikada se od toga nije oporavila. Još uvek jedno 13 do 14 posto tog BDP-a u Hrvatskoj fali", kaže sagovornik Tanjuga.

Pored toga, kao razlog posrnuća koncerna navodi i period ekonomske stagnacije u Hrvatskoj za vreme vlade Zorana Milanovića od 2010. do 2014, kada se u Hrvatskoj, kako kaže, "ništa nije događalo".

"Agrokoru kao, ipak kapitalno hrvatskoj, kompaniji je jako bitno domaće tržište... znači pala je potrošnja, desila se deflacija, rane iz 2008. su još ostale, i onda vam jača konkurent, koji gotovo za badava dobija novac. Najbolje se to vidi sada. U ovom momentu Konzum, koji čini dve trećine Agrokora, de facto ima operativnu maržu od 14 posto, a istovremeno Lidl u Hrvatskoj postiže maržu od 26 procenata. To je 12 indeksnih poena razlike", objašnjava on.

Među subjektivne razloge koji su doveli do krize u Agrokoru, ubraja vehementno širenje u biznise koji nisu osnovni.

"Tu je zaista bilo svega i svačega. Tako je, pored dobrih biznisa, bilo i onih koji su tek bili u začetku ili koji nisu pošli dobrim putem, tako da su zdravi biznisi finansirali jednu objektivno tešku situaciju, širenje u regionu i neprofitabilne biznise", naglašava Munjiza.

Nedostatak kvalitetnog korporativnog upravljanja u Agrokoru, na koji su se žalili veliki finansijeri, takođe je bila velika mana, jer se, kako ukazuje, jedna tako kompleksna kompanija sa 60.000 zaposlenih vodila kao porodični biznis od 50-ak ljudi.

Tačku na "i" u celoj toj situaciji, smatra Munjiza, predstavljalo je preuzimanje Merkatora koje je trajalo tri godine, a za šta se Agrokor nije dovoljno pripremio u finansijskom smislu, jer je preuzeo gotovo kompletan broj zaposlenih u slovenačkom lancu, plus dug Merkatora.

"U trenutku kupovine, Merkator je imao 14 puta Ebitda maržu, znači operativni profit. Toliko je iznosio dug Merkatora. Znači, de facto 14 godina je neko trebalo da radi da nadoknadi taj dug. To je jako puno", objašnjava Munjiza.

Upitan ko je još, osim vlasnika, odgovoran za krizu u Agrokoru, ističe da je to u Hrvatskoj sada i političko, i pravosudno i biznis pitanje.

"Kako se ja ne bavim ni pravosuđem, ni politikom, ne mogu do kraja da odgovorim na to pitanje. U Hrvatskoj na tome radi državno tužilaštvo, a osnovana je i saborska istražna komisija koja je tek počela sa radom. Znači, taj deo krize političke i pravosudne to će se istraživati par godina i tada će se tek doći do zaključka".

Što se tiče biznisa, podseća da je Ivica Todorić, kada su njegovi najbliži saradnici uhapšeni, sam rekao da je on jedini i isključivi krivac za vođenje biznisa.

"U tom delu sigurno da nije jedini krivac, ali je najodgovorniji, pošto je bio i vlasnik i glavni direktor, a često se bavio i poslovima koji su bili u nadležnosti drugih direktora", napominje Munjiza.

Komentrišući odluku arbitražnog suda u Londonu koji je priznao Lex Agrokor u sporu koji je pred njim pokrenula Sberbanka, kaže da se bitka vodi i dalje.

"Ono što predstavlja veliku pobedu vanredne uprave Agrokora jeste to što je taj postupak iz Londona, za razliku od Srbije i Slovenije, bar na prvom stepenu vraćen i Sberbanka je upućena da naplatu traži unutar dogovora u Hrvatskoj s vanrednom upravom. Međutim, čuo sam da će se Sberbanka žaliti na to. Ima još dva stepena da bi to bila pravosnažna odluka. Videćemo koju će taktiku Sberbanka zauzeti. Vanredni poverenik Ante Ramljak je na neki način pozvao Sberbanku na dogovor", navodi Munjiza.

Odluka zemalja u regionu da ne priznaju Lex Agrokor ga ne iznenađuje, jer, kako kaže, vlade u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji štite zaposlenost u kompanijama iz sastava Agrokora u svojim zemljama.

"Koliko ja razumem njihove postupke, jednako kao što je hrvatska vlada htela da osigura zaposlenost u Hrvatskoj, gde u Agrokoru ima 60 hiljada zaposlenih, verovatno tako i srpska i slovenačka vlada žele da nadziru taj proces. One komuniciraju sa vanrednom upravom, ali žele i da osiguraju zaposlenost, da te kompanije ne budu prodate u bescenje, i žele da budu učesnik u tom procesu", mišljenja je Munjiza.

Što se tiče trajanja samog procesa restrukture Agrokora, ocenjuje da bi u normalnoj situaciji - da nije toliko zaposlenih, toliko kompanija, toliko država i toliko poverilaca - postupak vanredne uprave trebalo da traje tri meseca.

"Znači već ovaj period do aprila iduće godine je jako, neuobičajeno dugačak. Ali, pošto je tu izgleda bilo i kriminalnih radnji, pošto je bilo i mnogo nedoumica, to bi trebalo da bude maksimalan rok do kog bi taj postupak trajao, iako se u teoriji on može i ranije završiti. Ključ je u nagodbi sa poveriocima".

Kako precizira, 66 posto stalnih poverilaca, koji će sada formirati stalno veće poverilaca, vrlo brzo mogu rešiti situaciju, jer su dobro upoznati sa stanjem u Agrokoru.

Povodom inicijative u Sloveniji da se preispita ugovor o prodaji Merkatora Agrokoru i eventualne nepravilnosti iskoriste za njegovo poništenje, sa aspekta biznisa taj ugovor je "gotova stvar", ali možda političari žele da vide ko su bili lobisti, zaključio je Drago Munjiza u intervjuu za Tanjug.

Izvor: www.rtv.rs

Последњи пут измењено utorak, 14 novembar 2017 10:38

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30