Ilustracija: Pijaca u Madridu, Španija Ilustracija: Pijaca u Madridu, Španija Milica Lukić

Kako se to radi u svetu: Pijačna tezga u zakup na 50 godina i mirne tri generacije poljoprivrednika Истакнут

Аутор  maj 30, 2017

Kada poljoprivrednik uzme u zakup prodajni prostor u vlasništvu države na pedeset godina, to govori o najmanje dve stvari – da je njegova proizvodnja predvidiva i strateški osmišljena i da ga država vidi kao ozbiljnog partnera. Naravno, i o tome da je reč o uređenom sistemu u kojem može da se razmišlja i ide ne korak unapred, već vizionarski, onako kako zahteva preduzetništvo da bi bilo uspešno.

Nažalost, ovo nije slučaj u Srbiji, već u Evropskoj uniji, u Španiji. Njenu najveću veletržnicu – madridski “Merkamadrid” pre par dana, u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu, posetili su novinari “Agrosmarta”.

Utisak da na pijaci koja je grad za sebe, na kojoj radi 8.000 ljudi, a svakoga dana pazari oko 25.000 kupaca, sve funkcioniše savršeno, potisnulo je razočarenje što poljoprivrednih proizvoda iz Srbije na njoj nema. Jer, uverili smo se, naše voće i povrće ovde ne bi imalo premca s obzirom na ukus i kvalitet, a prodavalo bi se po cenama višestruko višim nego na srpskim pijacama i u radnjama.

Kako nam rekoše u upravi „Merkamadrida“, to ne bi bilo neizvodljivo jer je dovoljno da proizvođači i trgovci iz Srbije sklope posao sa nekom od 800 firmi prisutnih na madridskoj veletržnici. I bilo je, čusmo, izvoznih poduhvata naših voćara pre par godina kada je iz Srbije na „Merkamadrid“ dolazila šljiva, a potom se prodavala po španskim ostrvima za deset evra kilogram. Dakle, izvodljivo je, a da su kojim slučajem na madridske tezge dospele maline,  prodavale bi se i po osam evra i više, borovnice bi išle i do 16, a kupine po 14 evra. Ali...

Pijaca za 12 miliona ljudi

„Merkamadrid“ je javno preduzeće, 48 odsto udela u vlasništvu pripada pijaci, odnosno ministarstvima poljoprivrede i finansija, a 52 odsto pripda Gradu Madridu. Do ove veletržnice, na kojoj se prodaje riba, meso, voće i povrće, svakoga dana dođe 800 kamiona, ima ogromne pomoćne hale za distribuciju i pakovanje, rashladne prostorije... Dobro je infrastrukturno povezana sa susednim provincijma pa snabdeva čak 12 miliona stanovnika Madrida i okolnih regija.

Kamioni stižu oko ponoći, oko dva sata ujutru se namešta roba na tezge, u pola pet se otvara ribarnica i tada na pijaci sve vrvi, kao u sred velegrada. Cene su stvar dogovora, nisu nigde istaknute, utvrđuju se na dnevnom nivou, tačnije – cenkanjem. Kod ribe, u sedam sati ujutru sve je već privedeno kraju, restorani i radnje su se do tada snabdeli, a ono što je od robe ostalo prodaje se jeftinije. Kod voća i povrća nije tako, te cene se drže do kraja pijačnog dana.

Izlagači plaćaju zakup, tezge se izdaju na najviše pet decenija, a kirija se koristi za održavanje, čistoću i ostale potrebe zajedničkog prostora. I zaista, sve je čisto i uredno, po najvišim standardima, a interesantno, na ribljoj pijaci, koja je uz tokijsku najveća na svetu sa asortimanom od više od 350 različitih riba i morskih plodova, nema jakog mirisa, gotovo da se i ne oseti jer su ventilacija i hlađenje na najvišem nivou. Svaki zakupac uređuje štand o svom trošku, a za bezbednost se brine veterinarska inspekcija koja nije u nadležnosti preduzeća Merkamadrid.

Maline kao suvo zlato

Na „Merkamadridu“ razgovarali smo sa Andresom Alvaresom, mladim poljoprivrednikom i trgovcem iz Ekstremadure koji, zajedno sa sestrom, nastavlja s uspehom posao koji je ovde započeo njihov otac, zajupivši tezge na 33 godine. Na imanju Alvaresovih, nadomak Portugala, uzgajaju se maline, jagode i trešnje, a ova familija izveštila se i u proizvodnji kestena. Tezge njihove firme Valgren na najvećoj madridskoj pijaci prepune su voća i povrća iz svih delova sveta jer dobar deo robe kupuju pa preprodaju, a s druge strane, voće i povrće koje proizvedu na imanju u Ekstremaduri prodaju na veletržnici, u marketima i izvoze.

-Maline gajimo na dva hektara, delikatan je proizvod pa površina nije velika. Sezona im je od maja do oktobra, a kutija od 150 grama je oko 1,2 evra – ispričao nam je Andres dodajući da je njihova firma razvila različite brendove i da posebnu važnost pridaju ambalaži i marketingu, a to rade u zavisnosti od profila i potreba supermarketa kojima robu prodaju.

Na „Merkamadridu“ posetili smo i glavne dobavljače mesa i mesnih prerađevina za ugostitelje u Madridu i okolnim mestima – Grupu Nortenos. Kako nam je rekao jedan od menadžera kompanije Konstantino Gonzales, iza ovog velikog proizvođača i prerađivača goveđeg mesa su više od dve i po decenije iskustva u pružanju usluga i posvećenosti svakom kupcu.

-Jedan smo od najvećih proizvođača mesa u Španiji, sa proizvodnjom od 2.000 tona na dan. Na farmama u Španiji i Poljskoj imamo 10.000 grla, a meso kupujemo i od drugih ovdašnjih i stranih proizvođača. Jedna od naših pet klanica je u Maroku. Na „Merkamadridu“ imamo centralni štand, a prodajemo meso i prerađevine i u supermarketima u Španiji i Portugaliji, u lancu veleprodaje koji je prisutan svuda po Evropi – kaže Gonzales pokazujući nam moderne i prostrane objekte Grupe Nortenos na „Merkamadridu“ u kojima se meso tranžira, zamrzava, suši...

Kako smo čuli od njega, meso teleta od četiri meseca prodaje se po 7,8 evra kilogram, a govedinu koju uvoze plaćaju oko četiri i po evra.

Inače, kako smo primetili obilazeći mnoge plantaže voća i povrća, mahom po Andaluziji, trgovci u Španiji znaju da skinu dobar sloj kajmaka otkupljujući robu od poljoprivrednika. Otkupne i prodajne cene često se dobrano razlikuju, od plantaže do tezge narastu nekoliko puta. U Španiji, kao i u drugim EU zemljama, jako je osetljivo pitanje slobode tržišta, pa Agencija za hranu u ovoj zemlji AICA (Information Agency and Food Control), zadužena i za praćenje marži, ne interveniše ako se trgovci drže podnošljivih marži. Uglavnom,  Agencija ima pravo da sankcioniše one koji su zloupotrebili tržišnu poziciju i odredili jako visoke marže, ako za to ima potrebe.

Veletržnica poput „Merkamadrida“ u Španiji je 23. Svima su u vlasničkoj strukturi opština i ministarstva poljoprivrede i finansija. Pijace su ovoj zemlji počele da se razvijaju krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se krenulo sa njihovim izmeštanjem iz gradova zbog logistike, bezbednosti hrane...

Последњи пут измењено utorak, 30 maj 2017 11:52

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30