Ilustracija: Đubriva u magacinu Ilustracija: Đubriva u magacinu Goran Đaković

Da li je isplativiji kredit ili je bolje platiti u robi posle žetve? Истакнут

Аутор  jan 19, 2019

U jeku pripreme prolećne setve, poljoprivrednici uveliko računaju kako najjeftinije da nabave seme i repromaterijal. Plaćanje rodom nakon žetve se ne isplati. Zato mnogi rešenje vide u zaduživanju. Od 27 banaka, 12 ima ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede o subvencijama za kredite poljoprivredi, a svega njih sedam daje zajmove za agrar.

Prilikom nabavke repromaterijala, sa kešom u rukama, može da se dobije dobar rabat i druge pogodnosti, pa poljoprivrednici koji nemaju svoja sredstva uzimaju kredite iako su kamate od četiri do šest odsto.

"Da bi napredovali, neophodan je novac za ulaganja u dugoročna investiranja tako i u kratkoročna, gde banke izlaze u susret", kaže poljoprivrednik Vukašin Ristić.

"Gazdinstvo sa tim kreditom ne ide u neizvesnost ranijih modaliteta sklapanja ugovora na zeleno, gde se čekala cena u oktobru, gde je bila velika neizvesnost i obično je to išlo sve na njegovu štetu", kaže Nenad Grgić iz OTP banke. 

Kamate na kredite koje država subvencioniše jesu od jedan do tri odsto. Budući da su sredstva ograničena i da su poljoprivrednicima na raspolaganju samo šest meseci, dve trećine agrarnih kredita su komercijalni. Na njih su kamate daleko više, ali ne mogu svi da ih dobiju.

"Veliki broj učesnika u Srbiji – malih poljoprivrednika, koji često nemaju uknjižene ni sve nekretnine, ne mogu da stave hipoteku, ne mogu da daju neke garancije, zatim naša porodična gazdinstva ne vode knjigovodstvo", kaže Zorica Vasiljević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Minimalni uslov za kredit je da gazdinstvo ima makar jednu proizvodnu sezonu, kako bi banke znale s kim posluju i u odnosu na rizik odredile cenu novca koji pozajmljuju. Koliko god da je taj novac skup, modernoj poljoprivredi je neophodan.

"Vrlo je jasna težnja da stalno investiraju, dakle gde god da se pojavi zemlja koja je na prodaju, oni pokušaju da dođu do nje, takođe vrlo su voljni da obnavljaju mehanizaciju", kaže Zoran Ristić iz Unikredit banke.

"Primetno je da se kod mnogih beleži rast, da su njihove proizvodnje sada i raznovrsnije i više okrenute ka izvozu", Đorđe Radulović iz Banke Inteza.

Na zajam za investiranje u agraru banke naplaćuju kamatu od tri do četiri i po procenta godišnje.

Poljoprivrednici su veoma poželjni klijenti, kažu bankari. Dugove vraćaju na vreme, a često i pre isteka roka, kreditnu sposobnost nikada ne koriste do kraja. Zadužuju se samo onoliko koliko je neophodno. 

Izvor: RTS

Autor: Marija Miladinović Lisov 

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31