Kukuruz Kukuruz Olivera

Prepreke malih poljoprivrednika za dobijanje kredita Истакнут

Аутор  feb 01, 2018

Jedan od osnovnih problema srpske poljoprivrede su mala gazdinstva. U proseku poljoprivrednici imaju 4,5 hektara, a gotovo polovina vredi oko pet hiljada evra. Za razvoj i rast potrebni su im krediti, ali oni namaju dovoljno vrednu imovinu za hipoteku. Zalog za zajam je još veći kamen spoticanja za one koji tek kreću u posao.

Porodica Ratković iz Krajišnika kod Zrenjanina bavi se ratarstvom i proizvodnjom mleka. Počeli su sa pet, a sada su stigli do 17 jutara zemlje. Sve to sopstvenim ulaganjem i uz jedan zajam od Garancijskog fonda. Bankarske kredite Srđan izbegava zbog visokih kamata.

"Da bude tako manja kamata od ove sada koju nama nude od 15, 17, čak i 20 odsto, znači takav kredit kao što sam uzeo od Garancijskog fonda. Ali kad ja njih kao čovek poljoprivrednik, ne baš nekog raskošnog obrazovanja, pitam kolika će mi rata konkretno biti, na to pitanje ne mogu da mi odgovore", kaže Srđan Ratković, poljoprivrednik iz Krajišnika.

Povrtarima sa severa Banata problem je što nemaju šta da daju za obezbeđenje kredita.

"Veliki broj njih je sa relativno malim posedima, pa i u tom smislu imaju malo parcela na kojima rade u vlasništvu, a hipoteka na te parcele je jedan od bitnih uslova da bi se kredit dobio", objašnjava Nikola Filipović iz udruženja povrtara "Banatska lenija" iz Kikinda.

Prošle godine država je pomogla 667 mladih poljoprivrednika tako što im je dotirala 75 odsto vrednosti njihovog ulaganja. Za početnike pripremaju posebne projekte.

"Razvijamo jedan projekat gde ćemo pokušati da napravimo alat pa će jedan deo troškova obezbeđenja preuzeti država na sebe ili preko partnera iz sveta koji žele da ovo finansiraju. Imamo nekoliko finansijskih institucija sa kojima pregovaramo", ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Uslov da banka odobri kredit je da gazdinstvo bude registrovano bar dve godine i da ostvaruje profit. Početnici to ne mogu da ispune. Zato se sve češće govori o alternativnim finansijskim institucijama, pa i o zakonu kojim bi njihov rad bio regulisan.

 

izvor : http://www.rts.rs

1 коментар

  • pera tisatera
    Линк коментара pera tisatera ponedeljak, 05 februar 2018 09:22

    Država mora da radi na stvaranju što večeg broja srednjih poljoprivrednih gazdinastava sa posedom oko 50h oranicei ne sumbvecijoniše veča domačinstva od 100h ograniči maksimum da domačinstvo koje poseduje više od 50h nemože drugim poslom bavi osim poljoprivrede i stočarstva kao bilo koji član domačinstva, odnosno opredele ako ne žele poljoprivredom samo da rade onda zemlju koju poseduju više od 50 h moraju da prodaju u zakup(arendu) na javnoj licitaciji Država da raspodeli u zakup državno zemljište prvenstveno svim zainteresovanim registrovanim srednjim gazdinstvima koja poseduju manje od 100h i da zakupom ne prelaze 100h na 10g Time bi dobili veči broj srednjih gazdinstava koja mogu rentabilno da živerade i ulažu u razvoj domačinstva. i onda možemo da pričamo o kreditima kupovini mehanizacije ulaganjima u navodnjavanje o razvoju

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30