ilustracija: konferencija “Trgovina poljoprivrednim proizvodima na pijacama - izazovi i mogućnosti”. ilustracija: konferencija “Trgovina poljoprivrednim proizvodima na pijacama - izazovi i mogućnosti”. Milica Lukić

Hoćemo li moći da kupimo džem na pijaci? Истакнут

Аутор  maj 14, 2017

Agrobiznis magazin je u saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizovao konferenciju na temu “Trgovina poljoprivrednim proizvodima na pijacama - izazovi i mogućnosti”.

Goran Đaković, predsednik udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS je istakao da prema nekim podacima, trgovina na pijacama je opala čak za trećinu, međutim ima nagoveštaja da se situacija ponovo menja, uprkos tome što pijace imaju veliku konkurenciju. Dolazak profesionalnog menadžmenta, modernizacije objekata i tržišna borba samo su neki od mogućnosti za unapređenje poslovanja.

Konferenciju je otvorio Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koji je tom prilikom istakao da će se u skorije vreme doneti Zakon o bezbednosti hrane, omogućiti prodaja preađenih poljhoprivrednih proizvoda na pijacama, kao i sertifikacija tih proizvoda. Ministarstvo će učiniti sve da jedemo bezbednu hranu i da proizvođači mogu da izlažu njihove proizvode direktno na pijacama, bez prisustva posrednika.

Dejan Jednak, direktor analitike u JP "Beogradske pijace" je na konferenciji o perspektivama pijačne prodaje u Srbiji rekao da ovo preduzeće sprovodi velike investicione poduhvate u 2017. godini. On je ovom prilikom rekao da se nastavljaju investicije u obnovu "Kalenić pijace" gde će biti izgradjen i podzemni logistički centar. Takođe će se raditi i na rekonstrukciji ostalih pijaca u gradu a među njima su Paliluska, pijaca na Senjaku, Skadarlija i druge. 

Milena Jerosimović, koordinatorka za poljoprivredu PKS za Južnobački upravni okrug istakla je da je u 2016. godini ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom iznosila 4,6 milijardi dolara, od čega se na izvoz odnosi 3,2 milijarde USD, a na uvoz 1,4 milijarde dolara. Na osnovu ovih podataka iz prethodne godine agrar je ostvario suficit u prometu sa svetom od 1,8 milijardi dolara, što je za 39,7% veše nego u 2015. godini. U odnosu na isti period 2015. godine, izvoz agrara je bio veći za 11,9% dok je uvoz smanjen za 10,7%. U ovom periodu je došlo do blagog porasta udela izvoza agrara u ukupnom robnom izvozu sa 21,4% na 21,6% ali je porastao i saldo razmene za oko 175 miliona dolara.

Goran Malčić, stručnjak za trgovinu je istakao da je zbog dolaska velikih trgovinskih lanaca došlo do gašenja malih prodavnica, međutim zbog aktuelne ekonomske situacije došlo je do pada u prodaji u velikim trgovinskim lancima. On je naveo primer teglice kornišona koja je danas jeftinija u malim radnjama nego u hipermarketima. Malčić je naglasio da je najočigledniji primer problema kod velikih trgovaca primer Agrokora koji je u velikim dugovima o čemu se dosta govori u javnosti.  On je naglasio daSrbija nema dovoljno proizvoda koje traži samo nemačko tržište, tako da treba razmišljati o povećanju proizvodnje organskih proizvoda i bio proizvodnje. Koliko je potrebno razvijati proizvodnju naveo je primer kompota od trešnje koji je nemoguće naći, a postoji veliko interesovanje kupaca.

Последњи пут измењено nedelja, 14 maj 2017 12:51

Остави коментар

Проверите да ли сте унели све потребне информације где је назначено (*). HTML код није дозвољен.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30