Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, povodom velikog broja zainteresovanih za ulaganje u pčelarstvo, konsultovali su profesora Miću Mladenovića, vrhunskog stručnjaka za pčelarstvo i člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i poručuju da je održivi razvoj pčelarstva siguran i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja. Proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda je zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti. Pčelarstvo je povoljno za oba pola i različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi sa blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina.
Srbija poseduje oko 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a prema podacima nekih asocijacija pčelara, ima oko 1.100.000 košnica. Registrovanih pčelara je oko 15.000, ali se pretpostavlja da se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava. Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega sortne vrste meda - bagremov i suncokretov čine po trećinu i još jednu trećinu poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i sve druge. Prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda: voska, matičnog mleča, polenovog praha ili pčelinjeg hleba - perge, matica i rojeva, propolisa i pčelinjeg otrova, koji je u vrhu alternativnih preparata u sanaciji mnogih autoimunih bolesti.
Ministar Krkobabić, posebno naglašava da su šanse za uspeh pčelarskih gazdinstava mnogo veće ako se udruže u specijalizovane pčelarske zadruge:
„Kada bi se i te zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji. U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga: verovali ili ne - izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa!?! Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda, sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje.“
U Srbiji je 2018. godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, izvezeno 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara. Uvezene su 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra, ali, uglavnom, u kompenzacionim poslovima. Cena meda u EU varira iz godine u godinu i kreće se od 5-7 evra za kilogram bagremovog meda i 4-4,5 evra za kg livadskog. Naš med, posebno bagremov, kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju zemlje Severne Afrike, Indija, Japan i Kina. Iako je Kina najveći svetski izvoznik, zainteresovana je za uvoz svih vrsta srpskog meda, a Japan posebno za suncokretov med.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručuje da četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe, uz napomenu da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci. Može se očekivati prinos od najmanje 20 kilograma meda po košnici ili od 200 košnica najmanje 4 tone meda, čija je vrednost oko 15.000 evra. Savremene košnice domaće proizvodnje koštaju oko 6.000, a sa pčelinjim rojem oko 12.000 dinara. Neophodna oprema: za otvaranje košnica, armiranje satnih osnova, centrifugiranje meda i ambalaža za med koštaju oko 4000-5000 evra. Ta invesiticija koristi se narednih 20 i više godina.
Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela. Raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama je na raspolaganju čitavih 9 meseci, a imamo i jednu od najboljih rasa pčela na svetu Apis mellisera carnica.
Ogroman je značaj pčela za poljoprivredu Srbije. Pčele svake godine, prema rečima profesora Miće Mladenovića, oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu u povrtarstvu Srbije za 148 miliona evra.
Srbija proizvodi šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom: Homoljski, Kačerski, Đerdapski, Deliblatski, Fruškogorski i Vlasinski, a u postupku registracije je Šumadijski med. Za pčelarstvo su značajni i: Kopaonik, Tara, Jastrebac, Besna Kobila, Cer, Stara planina, Đerdap, Vršački bregovi, Banat i Bačka... Jedinstven u Evropi je med sa Rtnja.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da zasnuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva, da se udruže u zadrugu, primenjuju savremene tehnologije i viši stepen prerade u pčelarstvu i koriste opremu kao što je to uradila pčelarska zadruga „Med i voće“ u Vlasotincu, koja je podsticajnim sredstvima projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ nabavila najsavremeniju pčelarsku opremu: automatsku mašinu za izradu šećernih pogača, mašinu za izradu satne osnove, električni otklapač saća, opremu za vrcanje meda, sušaru za polen i opremu za kontrolu pčelinjih proizvoda. Digitalnim aparatima kontrolišu prirodna svojstva, gustinu i vlagu meda. Proizvode invertni sirup za prihranjivanje pčela i specijalni kremasti med. Uspešne su i pčelarske zadruge u okviru pomenutog projekta Kabineta za regionalni razvoj: „Bi kuper“, Merošina, Devča, „Plan B“ Batočina, „Homolje med“ Žagubica, „Zaplanjska matica“ Gadžin han...
Nacionalni tim za preporod sela Srbije će se zalagati za veće subvencije pčelarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, za očuvanje pčelinjeg fonda, a Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku rojeva, pčelinjih matica i opreme za pčelarstvo. Nacionalni tim za zainteresovane organizovaće stručne posete najuspešnijim pčelinjacima i zadrugama, uz savete o tome kako da se udruže.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Srbiji se pčelarstvom bavi oko 15.000 pčelara, koji poseduju oko 1,2 miliona košnica, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), povodom nedavnog obeležavanja međunarodnog Dana planete zemlje. Pčele svake godine oprašivanjem podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 450 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra.

Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom sto puta je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Utvrđeno je da pčele povećavaju prinose voćaka i to: jabuka, šljiva, krušaka, trešanja i višanja za oko 60 odsto, suncokreta za 40, semena deteline za oko 70 odsto, a plodove i semenje raznog povrća i za više od 70 odsto. U SAD najveći prihod pčelari ostvaruju od usluga oprašivanja poljoprivrednih kultura pčelama (u protivvrednosti od 100 kg meda po košnici).

Pesticidi su proizvod hemijske industrije i predstavljaju u izvesnom smislu zagađivače koji su štetni ako se ne primenjuju u tačno propisanim količinama, vremenu i na odgovarajući način. Oni zagađuju vodu, zemljište i biljne proizvode i time izazivaju bolesti ljudi i životinja. Nekontrolisana i prekomerna upotreba pesticida izaziva mnogobrojne štetne posledice.

Danas se u poljoprivrednoj proizvodnji protiv više od 20 hiljada štetnih agenasa vodi borba sa više od 800 registrovanih preparata pesticida na bazi 400 i više aktivnih suptanci, od kojih su oko 150 insekticidi. SPOS ističe da je Evropska komisija, pre dve godine, većinom glasova donela odluku o potpunoj zabrani upotrebe tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotianidin, imidakloprid i tiametoksam), insekticida koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) predstavljaju rizik za pčele.

Za predlog zabrane upotrebe glasalo je 18 zemalja, među kojima su i najveće zemlje članice EU, dok su protiv bili predstavnici Mađarske, Rumunije, Danske i Češke. Između ostalog se navodi i da u sadašnjim okolnostima, kada u velikoj meri život pčela ugrožavaju najnovije poljoprivredne tehnologije, klimatske promene, GMO, snažni pesticidi, širenje bolesti, štetočine i prirodni neprijatelja pčela, postoji potreba da se razvije globalna strategija za zaštitu pčela.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/453326/Pcele-povecavaju-prinos-jabuka-za-60-odsto

 

 

Borba protiv korova jedna je od najvećih glavobolja svih uzgajivača kukuruza. S obzirom na to da je ovo najzastupljeniji usev na srpskim oranicama neophodne su pravilne agro-tehničke mere kako bi se kukuruz zaštitio od brojnih korovskih biljaka. U zavisnosti od regije u kojoj se gaji, kukuruz napada štir, peljuga, tatula, palamida, muhari... Ipak, najzastupljeniji je štir koji može ozbiljno da ugrozi prinose kukuruza, pa stručnjaci predlažu kombinovane mere kao
što su pravilan plodored, pravovremena obrada zemljišta, preporučena gustina setve, optimalno đubrenje i primena herbicida.
Štir (Amaranthus retroflexus) spada u skrivenosemenice i jedan je od najrasprostranjenijih korovskih biljaka kod nas. U pitanju je jednogodišnja, zeljasta biljka
koja se osim u kukuruzu javlja i u drugim oranicama, okopavinama, povrtnjacima, lucerištima, livadama, pašnjacima i višegodišnjim zasadima. Vegetacioni period traje 90 do 120 dana tokom kojih prolazi kroz fenofaze: klijanje, nicanje, ukorenjavanje sa usporenim porastom stabla, ubrzani porast stabla i grananje, butonizacija, cvetanje i oplodnja, obrazovanje plodova i četiri faze zrelosti. Trajanja pojedinih fenofaza zavisi od uslova spoljne sredine i bioloških osobina same biljke.
Poznavanje ovih faza je vrlo bitno priliko iskorenjivanja i najbolje je da se herbicidima tretira u vreme nicanja dok korenov sistem još nije u potpunosti formiran. Štir ima uspravno razgranato stablo koje može da naraste više od metar u visinu. U početnim fenofazama stablo je sočno i zeljasto, dok sazrevanjem biljke stablo odrvenjava. Ima vretenast korenov sistem koji je u stanju da upije veću količinu vode i hranljivih materija iz zemlje čime oštećuje gajene useve poput kukuruza. Listovi su jajolikog oblika sa malo nabora po obodu i na dugim lisnim drškama. Cvetovi su na vrhu stabla i bočnih grana skupljeni u uspravnu zbijenu cvast sastavljenu iz gustih zadebljalih klasova. Vršni klas je nešto duži odbočnih, a plod je eliptična čaura.
Klija od proleća do leta, a cveta od leta do jeseni. Njegovo oprašivanje je pretežno autogamno, a jednosemeni plodovi se razvijaju u avgustu. U jednoj cvasti može obrazovati do 5.000 semenki.Iako važi za dosadnu korovsku biljku štir može da se koristi i zaishranu stoke, ali verovali ili ne, i ljudi. Malo je poznato dasu narodi Centralne Amerike još pre 8.000 godina uveli štir u proizvodnju. Zrno i listovi su bili osnovna hrana drevnih Asteka koji su ga cenili kao jednu od najvažnijih namirnica i koristili pri religioznim obredima, smatrajući da je štir hrana dostojna bogova. Većina vrsta štira, a ima ih oko 60,
nije podesna za ishranu zbog sadržaja štetnih supstanci, ali se to prevazišlo oplemenjivanjem ove biljke. Štir se vekovima gajio na izolovanim lokalitetima i u prirodnom obliku, te je sačuvan izvorni genetički materijal koji je oplemenjivačima poslužio za dobijanje sorti za raznovrsnu upotrebu. Glavni proizvođači štira su zemlje Centralne Amerike, a sve je interesantniji i uzgajivačima u Evropi. Čak i u Srbiji postoje ogledne parcele sa gajenim štirom gde pokazuje vrlo visok potencijal rodnosti. Štir se gaji zbog izuzetne hranljive vrednosti, a kao hrana koriste se listovi.
Imaju malu kalorijsku vrednost, ali su bogati vitaminima grupe B, askorbinskom kiselinom, tokoferolom i provitaminom A. Značajan su izvor minerala - kalijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, gvožda, cinka, fosfora... Veličina listova zavisi od sorte i položaja na stablu, a sa porastom biljke do sredine stabla se razvijaju krupniji listovi, koji se zatim se smanjuju, te se najsitniji listovi javljaju na vrhu. Listovi, kao i cela biljka, posebno kada su u pitanju ukrasne sorte štira mogu biti crveni ili ljubičasti sa bogati cvetom koje deluje izuzetno dekorativno. Tokom dana biljka se delimično okreće ka suncu, odnosno izvoru svetlosti. Osim lista genotipovi štira se gaje i zbog zrna koji imaju ujednačeno sazrevanje, što olakšava berbu uz pomoć mehanizacije.Ali da se vratimo štiru kao korovskoj biljci i kako je suzbiti na oranicama. Da bismo znali kako ga uništiti treba pre svega odgovoriti na pitanje zašto je štir toliko štetan? Kukuruz kao širokoredi usev je izuzetno osetljiv na korove, jer od vremena setve do zatvaranja reda prođe nekada i do dva meseca. Za to vreme korovske biljke posebno štir mogu odneti dobar deo prinosa, jer kukuruzu oduzimaju prostor, hranljive materije i vodu.
Preventiva je uvek najbolja mera i tu stručnjaci preporučuju setvu kvalitetnog semena kukuruza i plodored. Kada su u pitanju mehaničke mere one su usmerene ka smanjenju zakorovljenosti na njivama. Suzbijanje štira najbolje rezultate daje u trenutku kada kod biljke još uvek nije dobro razvijen korenski sistem. Od hemijskih preparata preporučuju se preparati na bazi: EPTC, EPTC+Dihlormid, Alahlor+Cijazin. Posle setve, a pre nicanja kukuruza osetljiv je na Pendimentalin+Atrazin+Prometrin, Piridat+Atrazin+Alahlor. Štir je veoma osetljiv na hormonske preparate na bazi: 2,4 D i MCPA. Ipak pre upotrebe treba detaljno pročitati uputstvo ili još bolje konsultovati se sa fito farmaceutom kako bi se izbegle neželjene posledice, a postigla najbolja efikasnost.

Izvor: Agrobiznis magazin

Najčešća greška, koju voćari prave, je ubiranje plodova kada nisu u potpunoj zrelosti, što je pogrešno. Trešnje i višnje treba brati kada su u punoj zrelosti i crvene boje, napominje Biljana Milosavljević, stručnjak za voćarstvo PSSS Kragujevac.Berba trešanja očekuje se za nepunih mesec dana, dok bi plodovi višnje punu zrelost trebalo da dostignu između 15. i 30. juna. S obzirom na to da ove voćarske kulture ne mogu naknadno da sazru u gajbama, neophodno je u voćnjak ući u pravom trenutku i započeti berbu kada su plodovi u punoj zrelosti.

Šumadija, kao centar voćarstva u Srbiji, poznata je po iskusnim proizvođačima koji su dobro upućeni u sistem i način uzgajanja različitih voćarskih kultura. Međutim, najčešća greška, koju voćari prave, je ubiranje plodova kada nisu u potpunoj zrelosti iz bojazni da će doći do prezrevanja i samim tim lošeg kvaliteta i kvarenja, ocenjuje Biljana Milosavljević, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Kragujevac."To je pogrešno. Trešnje treba brati kada su u punoj zrelosti, kada su crvene i imaju čvrstinu da ne došlo do pucanja plodova. Tada se beru i iznose na tržište kao stono voće. Višnje treba brati kada dobiju crvenu boju, nikako bordo", ističe Milosavljevićeva.Plodovi trešnje, koji se ne prodaju odmah po izlasku iz voćnjaka, dodaje, mogu se čuvati i u hladnjačama, ali najviše mesec dana i to na temperaturi od nula do jednog stepena celzijusa. Kada su u pitanju višnje, s obzirom na to da se oprašivanje obavlja insektima, Milosavljević preporučuje da bi u višnjiku trebalo imati četiri do šest košnica.

Osim dobre procene trenutka za berbu, naša sagovornica ukazuje da veliku ulogu ima i sadnja i odabir terena.

"Ukoliko teren ima dosta vlage, onda kod višnje koren truli i brzo se uništavaju takva stabla. Trešnji treba rastresito zemljište gde takođe nema vlage."Klimatski uslovi još jedan su značajni faktor proizvodnje. Iako je krajem marta meseca mraz naneo veliku štetu pojedinim voćnim vrstama, višnja i trešnja dobro su podnele ove vremenske promene."Nisu zabeležene štete u tom pogledu kod ovih voćarskih kultura. Dobro je bilo i cvetanje i oprašivanje. Nema nedostataka, za sada je stanje zadovoljavajuće", zaključuje stručnjak za voćarstvo.Milosavljevićeva ocenjuje da Srbija u poslednjih nekoliko godina beleži dobar rod i kvalitet višanja i trešanja dodajući da proizvođači mogu da ostvare zadovoljavajuće prihode.

"Možemo da se pohvalimo dobrim kvalitetom višnje i trešnje, pogotovo u poslednjih nekoliko godina jer se voćarstvo vrlo dobro razvija posebno kada se radi o višnji i o trešnji. Uvećavaju se zasadi, a primećena je povećana upotreba višanja i trešanja u preradi za proizvodnju kompota, džemova i drugih proizvoda", navodi i dodaje da trešnja, čim se pojavi na tržištu, dobije dobru cenu, te da je ovo voće i najisplativije.Dodaje i da se beleži veći izvoz ističući da se za te potrebe biraju uglavnom prva i druga klasa plodova. U tom slučaju, proizvođači moraju da imaju plodove bez mehaničkih i drugih oštećenja, sa određenom veličinom i zrelošću.Izvoz višanja i trešanja u poslednjih nekoliko godina se povećava, a gajbe ovih plodova odlaze u zemlje Evropske unije. Međutim, i na našem području postoji veliko tržište koje treba zadovoljiti, pa nema potrebe za tolikim izvozom."

Kriza izazvana korona virusom, smatra, ne bi trebalo da utiče na berbu, preradu i plasiranje višnje i trešnje na tržište jer su, podseća naša sagovornica, sve agrotehničke mere i radovi u voćnjacima sprovedeni u roku. Domaća prodaja i izvoz nastaviće se uobičajeno, ali napominje da će voćari morati da se pridržavaju mera socijalne distance, pojačane zaštite i dezinfekcije ukoliko žele da obave berbu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kada-treba-brati-visnje-i-tresnje-i-koje-greske-prave-vocari/59549/

Za poljoprivrednike je tokom vanrednog stanja bio pravi izazov da se izbore sa zabranom kretanja kako bi obradili njive i zasade.
Najveću štetu pretrpeli su povrtari, jer i ono što su odgajili nisu mogli da plasiraju zbog zabrane kretanja, zatvaranja zelenih pijaca i prodavnica kojima isporučuju robu.Porodica Dragačevac iz Lunovog sela kod Užica godinama se bavi povrtarstvom. Pod plastenicima imaju 20 ari ranog povrća, najviše zelene salate, a tu su i jagode, paprika, krastavac, dok na otvorenom gaje kupus, krompir i jagodu.

Kažu da su dve trećine zelene salate bacili tokom vanrednog stanja, jer nisu mogli da isporuče ni prodavnicama, niti ponude na pijaci.

"Zelene salate smo bacili 10.000 glavica, a prodali smo 5.000. Plastenik, koji je stigao, čeka ista sudbina zbog zabrane kretanja. Vreli dani, salata će da sazri i da satrune“, žali se Radoljub Dragačevac.

Dosta bolje je prošao Dragan Cvijović koji svoje proizvode plasira za izvoz i u velike markete koji nisu zatvarani tokom vanrednog stanja. Glavna kultura jagode stiže ovih dana na berbu.

"Iz plastenika nemamo neke ozbiljnije količine i prodajemo po preporuci i prijateljima. Ove jagode na otvorenom stižu za branje za dvadesetak dana i po najavama neće biti problema sa izvozom", kaže Cvijović.

Za one poljoprivrednike koji su pretrpeli štetu u prethodnom periodu, ublažavanje mera i ponovno otvaranje zelene pijace u Užicu daje nadu da bar u narednom periodu neće biti tolike štete sa novim kulturama.

"Najviše smo tu plasirali robe, a sad ide nova kultura. Šteta je već učinjena sa ranim povrćem", navodi Dragačevac.

Ipak, pomoć će, kažu užički poljoprivrednici, stići.

Vlada Srbije je usvojila Uredbe o novčanoj pomoći i o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.

Preko Uprave za agrarna plaćanja poljoprivrednicima je na raspolaganju 2,6 milijardi dinara, a konkretno za povrtare opredeljeno je 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine pod gajenjem povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vanredno-stanje-ostetilo-povrtare-pomoc-vlade-spas_1120204.html

Protivgradne mreže su najbolja zaštita voćnjaka od gradaleda, a uloga im je i da pri visokim temperaturama smanjuju zaštitu od ožegotina. Investicija nije mala (vrednost jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi) ali treba znati da oštećenja od grada, pored toga što oštećuju biljku, nanose štetu na prinosu i za narednu godinu za oko 50%.

Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje da bi se sprečilo oštećenje mladih biljaka.

Radi se o konstrukciji sastavljenoj od stubova,rešetkasto raspoređenih po celoj plantaži,međusobno uvezanih sistemom sajli,ankera,držača,zatezača itd. koji se na kraju prekriva mrežama čija je osnovna funkcija da mehanički zaštite vaše plantaže od grada.

Šta treba znati pri izboru mreže?

Tri parametra su bitna kada se uporedjuju cene mreža: veličina okaca, gramatura i dužina fabričke garancije proizvodjača. Veličina okaca odredjuje i stepen zaštite. Što je veća gramatura to su niti od kojih je mreža ispletena deblje i mreža je jača, otpornija na kidanje i dugotrajnija je. Ako se mreža instalira na mlad zasad svakako je isplativije postaviti mrežu sa dužom fabričkom garancijom. Mreže koje imaju fabričku garanciju 7-8 godina u praksi služe 10-12 godina i njih treba stavljati na stare zasade. Ako se radi o mladim zasadima svakako je bolje i jeftinije postaviti mrežu sa fabričkom garancijom 15 godina, koja u praksi služi 22-24 godine. Ako se kalkuliše da se na mlad zasad postavi jeftina mreža treba znati da će životni vek plantaže biti duži od veka mreže i da će se posle 10-tak godina, pri eventualnoj zameni mreže, morati da se menja i najveći broj kopči za spajanje.

Koji stub izabrati betonski ili drveni?

Betonski stub, ma koliko imao glatku površinu, ima pore i šupljine u kojima spore gljivica i larve insekata mogu da prezime i čekaju narednu godinu i pogodno vreme za svoj razvoj i ugrožavanje plantaže.Betonski stub nema elastičnost, težak je, sklon potanjanju. Kape koje se moraju koristiti pri montaži betonskih stubova su 3-4 puta skuplje u odnosu na kape koje se koriste pri montaži drvenih stubova. Ako se topi sneg voda će se povlačiti uz stub (beton upija vodu). Ako noću imamo mraz doćiće do smrzavanja vode i do oštećenja stuba na nivou oko 20 – 50 cm iznad tla, u zavisnosti od visine snega. Betonski stub može da bude rešenje gde nema drveta i gde nema oštrih mrazeva (italija, Grčka, Španija, …) Beton i metal su provodnici toplote. Leti je beton topliji a zimi hladniji od zemljišta u koje je pobijen. Korenov sistem biljaka koji je u kontaktu sa stubom trpi stres i to se direktno odražava na prinos. U gustoj sadnji imamo po 1 ha oko 3.500-4.000 sadnica oko 400 stubova – 10-12% sadnica ima kontakt korenovog sistema sa stubom.

Drveni stub je lakši, ne potanja, elastičan je. Njega je neophodno impregnirati smolama na bazi bakra i u njegovim šupljinama ne mogu da prezime spore gljivica i larve insekata. Nema temperaturne razlike u kontaktu drvenog stuba i korenovog sistema.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/29/agro-vesti/sta-treba-znati-pri-izboru-mreze/

Vlada je formirala radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, objavljeno je u Službenom glasniku.Kako se navodi, ovaj tim će sagledati aktuelnu situaciju u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom, kako se kaže, na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište.

Cilj je da se na osnovu podataka donosu mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.Radna grupa će razmatrati i nepovoljne uticaje klimatskih i zemljišnih uslova na proizvodnju i prinos maline, a kako bi se unapredio sadni materijal maline, uslovi skladištenja, transporta i čuvanja maline.

Takođe, cilj ovog tima je da rade na uređenju pravila otkupa maline i definišsu uslove na otkupnim mestima a koji se tiču klasiranje plodova i drugo...

Na čelo ove radne grupe je postavljen državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, a u timu su predstavnici Uprave carine, Ministarstva trgovine, fakulteta, instituta, Privredne komore Srbije, proizvođači, predstavnici više asocijacija, saveza, udruženja, zadruge, hladnjačari...

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=01&nav_id=1679920

Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora je u toku, a u Upravi za agrarna plaćanja navode da je u planu produžetak roka kako kako bi poljoprivrednici mogli da realizuju investiciju i podnesu zahtev.

Prvobitno je planirano da poljoprivredni proizvođači svoje zahteve mogu da podnose do 29. maja.

U toj upravi kažu za Tanjug da su se na produžetak roka odlučili jer su u prethodnih mesec dana bili otežani uslovi za kompletiranje dokumentacije."Zahtevi pristižu i u vreme vanredne situacije proglašene i obrađuju se po vremenu pristizanja. Potpuni zahtevi se odobravaju i isplaćuju, dok se nepotpuni zahtevi administrativno uređuju dopunom podneska koju Uprava za agrarna plaćanja u ovom momentu obavlja službenim putem", navode u Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.

Do sada je od 401 pristiglog zahteva odobren podsticaj za 165 poljoprivrednih proizvođača, a dalja dinamika obrade zavisiće od samih zahteva.Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini za podsticaje za nabavku novih traktora opredeljeno je 500 miliona dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/uprava-za-agrarna-placanja-produzava-rok-za-podsticaje/eedpfmh

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31