AgroNET – Centar za obrazovanje i istraživanja” sa Univerziteta u Beogradu Poljoprivrednog fakulteta, u saradnji sa Univerzitetom Kalifornija (UC) - Davis „Postharvest Technology Center“ (SAD) kreirali su prvi specijalistički kurs „Savremene tehnologije čuvanja voća i povrća posle berbe” prema potrebama industrije u sektoru voća i povrća, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

 Kurs se sastoji iz dva dela:

- Prvi, teorijski deo kursa biće održan u Naučno tehnološkom parku, u Beogradu, ulica Veljka Dugoševića 54, od 2. do 5. decembra 2019. godine.

Cilj Kursa je da kompanijama omogući da na osnovu stečenih znanja formulišu sopstvene strategije za očuvanje kvaliteta proizvoda i marketing.

Polaznicima će se preneti najsavremenija znanja u oblasti očuvanja kvaliteta, procesa zrenja i propadanja svežih hortikulturnih proizvoda, GAP-a i sistema za rukovanje proizvodima posle berbe. Polaznici će se upoznati sa tehnologijama za skladištenje, pakovanje i rukovanje svežim voćem i povrćem. Steći će znanja o značaju bezbednosti hrane, upoznaće se sa standardima i propisima, sa higijenskim dizajnom, kao i savremenim praksama marketing-menadžmenta.

- Drugi deo kursa su posete industriji, planirane za 6. i 7. decembar 2019. Tokom obilazaka industrije, polaznicima će biti prikazane različite operacije i tehnologije rukovanja voćem i povrćem nakon berbe. Objekti planirani za posetu su skladišta za pakovanje, rashladni i skladišni sistemi i distributivni centri na različitim lokacijama u Srbiji.

 Ovo je prvi Kurs u Srbiji, sertifikovan od strane UC Davis Postharvest Centra i Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 

Za dodatne informacije, možete nas kontaktirati na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na broj 062/871-6958 ili 069/344-9949.

Izvor: Agrobizni magazin

Većina malinjaka u Ivanjici ponovo se crveni. Maline su rodile u novembru, lepše i slađe nego u julu.

Očigledno je da su klimatske promene uslovile nesvakidašnju sliku u njivama i dale "crvenom zlatu" drugu šansu. Rađale su maline i ranije kada im vreme nije, ali ovako, u čitavim grozdovima, sredinom novembra, nikada do sada, kažu proizvođači.

- Pre neki dan sin je došao i video da su maline rodile, tada je i nas obavestio, iznenađeni kvalitetom i krupnoćom maline, možda i lepše nego u leto, neočekivano je za ovo doba godine - kaže za Info ligu Saja Drndarević iz sela Dubrava.

- Neobično, da u ovo doba naberemo nekoliko šaka plodova maline dobrog ukusa čak boljeg nego u leto. Verovatno da ishod sledeće berbe neće biti od značajnog prihoda, klima se izmenila reklo bi se da malini više prijaju oktobarski uslovi nego letnji. Očekujemo manji negativan uticaj, nadamo se da neće drastično uticati na sledeću sezonu roda - rekao je Tomislav Čabarkapa iz Ivanjice.

- Jedne godine kad im nije vreme isto su rodile maline, gde smo ustanovili da veliku štetu pravi klimatski uslovi jer u zimskom periodu nema snega, a golomrazica uništi pupoljke, na stablu maline unište se mladari pa stablo ostaje golo, a ako i koji pupoljak opstane, mladar maline ostane kratak pa je rod duplo manji. U ovom sušnom periodu bez vlage i primerenih uslova za ovo doba godine, uticaće na rod iduće godine - navela je Snežana Nikačević iz Bukovice.

Stručnjaci tvrde da će sve to loše uticati na rod naredne godine a s obzirom da se miholjsko leto ne predaje, te da su najavljenje visoke temperature i sledeće nedelje, o posledicama će se tek pričati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2697624/ivanjicki-malinjaci-crvene-se-u-novembru-hoce-li-jesenja-berba-ugroziti-rod

Srpski dani osiguranja treću godinu zaredom biće održani u Aranđelovcu, od 27. do 29. novembra, a tokom tri dana će predstavnici osiguravajućih kuća, visoki državni zvaničnici kao i domaći, regionalni i stručnjaci iz inostranstva, razmatrati različite teme iz oblasti osiguranja.

Na najvećem regionalnom skupu na temu osiguranja, koji organizuje Udruženje osiguravača Srbije (UOS), posebna pažnja biće usmerena na katastrofalne štete i pronalaženju odgovora na pitanja da li je zadatak države da isplaćuje naknadu štete nakon elementarne nepogode, na koji način može da se deluje preventivno, kako motivisati građane da rizik prebace na osiguravajuće društvo, ali i da li bi problem bio rešen da je osiguranje od elementarnih nepogoda obavezno.

- Skoro petina Srbije izložena je poplavama, a od 2005. godine gotovo svake godine zemlju zadese poplave koje se svrstavaju u grupu prirodnih katastrofa. Uz to, manje od 10% građana osigurava imovinu, a samo 3% poljoprivrednih proizvođača osigurava useve od rizika poplave ili požara - istaknuto je u saopštenju UOS-a.

- Svake godine je sve veće interesovanje za Srpske dane osiguranja, što pokazuje koliko je važno da se okupimo, razgovaramo, razmenjujemo iskustvo i pronalazimo rešenja koja su u interesu svih, a ponajviše građana. Želimo da naša konferencija doprinese da svi počnemo da razmišljamo da li nam i koja ponuda na tržištu odgovara, a ne da li nam je uopšte potrebna polisa osigiranja. Tako ćemo stvari pokrenuti na bolje - kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Na trećim Srpskim danima osiguranja govoriće se i o mogućnostima za uvođenje novih vrsta obaveznog osiguranja, o digitalizaciji, ali i o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, primeni veštačke inteligencije u osiguranju.

U Aranđelovcu će biti obeleženo i 180 godina od prodaje prve polise imovine u Srbiji. Sudija Lazar Zuban je davne 1839. godine osigurao kuću koja je izgorela posle nekoliko dana, ali je šteta u potpunosti isplaćena.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2698569/srpski-dani-osiguranja-u-arandjelovcu-od-27-do-29-novembra

Po pravu prečeg zakupa, za poljoprivrednu 2019/2020. godinu izdato je 9.100 hektara zemljišta, od čega 4.600 u jednogodišnji zakup koji su ostvarili poljoprivrednici koji se bave svinjarskom proizvodnjom, dok je preostala površina izdata u dugogodišnji zakupIako je godišnjim programom zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta bilo predviđeno oko 9.600 hektara koje će biti izdato poljoprivrednicima po pravu prečeg zakupa na osnovu stočarstva, ta površina je smanjena za 500 hektara, jer su neki odustali od zakupa, a određene površine su restituisane.

- Ti ugovori su sada u fazi potpisivanja od strane Ministarstva poljoprivrede, a oni su potpisani od strane naših poljoprivrednih proizvođača. Dugogodišnji zakup je, kao i za svaki zakup, trebalo platiti u skladu sa zakonom i pravilnikom za zakupninu unapred i dostaviti sredstva obezbeđenja - kaže Grgur Stipić, šef Službe za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište.

Na period od 10 godina zemlju su dobili oni koji se bave uzgojem goveda, dok uzgajivači mešovite stoke, koji drže pretežno goveda, dobijaju petogodišni zakup. Svinjari su ove godine ostali na jednogodišnjem zakupu i dobili su 4.600 hektara. Preostala državna zemlja površine oko 3.500 hektara, zakupce će dobiti putem licitacije i to na period od 10 godina.

- Ovde je u komunikaciji sa našim strankama poljoprivrednicima došlo do određenih nejasnoća, jer 4.600 hektara koje je opredeljeno za pravo prečeg zakupa na osnovu stočarstva, oni koji se bave uzgojem svinja, na godinu dana će biti praktično za period 2019/2020. godine i ta površina nije predmet licitacije. Ta površina će biti previđena za stočare koji će ostvariti svoje pravo na dugogodišnji zakup za naredni program 2020. godine - dodaje Stipić.

Stočari koji se bave isključivo svinjarskom proizvodnjom koji su ostvarili pravo na jednogodišnji zakup za ovu godinu, ponovo su podneli zahteve za izradu programa i za narednu godinu.

- Moram da kažem da smo obradili zahteve i za naredni program, što se tiče stočarstva. Dakle, to je prvi korak u izradi programa za 2020. godinu. Imamo 73 zahteva koja su nova i oni otprilike, nije još obrađena celokupna dokumentacija, ali za njih će biti opredeljeno oko 800 hektara, a onih 4.600 hektara koji su bili opredeljeni za stočare koji se bave stočarstvom, biće relativno redukovana - poručuje Stipić.

Iako se još uvek ne može precizno reći na koliko godina će svinjari ubuduće moći dobiti državnu zemlju, izvesno je da će od sledeće godine i oni imati mogućnost dugogodišnjeg zakupa, poručuju iz Službe za poljoprivredu.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/po-pravu-preceg-zakupa-izdato-9.100-hektara-zemljista-id36585.html

Novopazarski poljoprivrednici dobili su danas mehanizaciju za ratarstvo i povrtarstvo čime će sadnja ali i branje biti unapređeni i olakšani. Ovu opremu obezbedila ja Međuopštinska Unija poljoprivrednih proizvodjača iz budzeta Grada predvidjeno za poljoprivredu u 2019.godini.

“Ovo je četvrta tranša mehanizacije u ovoj godini. Danas su dobili sadilice za kupus i kukuruz, mašine za branje krompira i posipanje đubriva. Sledece godine će budžet za poljoprivredu biti povećan za 20 odsto pa ćemo nastaviti da pomažemo ovim vrednim ljudoma” – rekao je pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović.

Poljoprivrednici su zadovoljni savremenom mehanizacijom ali ih svim ostalim što su ove godine dobili najavljujući nove projekte za narednu 2020.godinu.

Vrednost mašina koje su danas podeljene iznosi preko 2,5 miliona dinara.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/11/21/poljoprivrednici-dobili-novu-mehanizaciju-2/65648

Nakon letnjeg perioda proizvodnje potrebno je očistiti plastenike i pripremiti ih za naredni proizvodni ciklus. U Leskovcu, našem najvećem proizvodnom centru
kada je reč o plastenicima, pune su ruke posla. Nakon dve kulture koje se gaje u toku jedne proizvodne godine, umesto treće kulture bi trebalo odmoriti zemljište, odnosno izvršiti kompletnu pripremu za naredni proizvodni ciklus.
Po pravilu u toku jedne proizvodne godine idu dve do tri gajene kulture, a u zavisnosti od toga da li se radi o paradajzu, salati, paprici, krastavcu, opet sve zavisi i način pripreme ali i vreme kada se plastenik priprema za proizvodnju. Svakako da od cene i zahteva tržišta najviše zavisi za koji vid proizvodnje će se proizvođač odlučiti. Nakon čišćenja i izbacivanja starih i sasušenih biljnih ostataka, treba pravilno obraditi i pripremiti zemljište za narednu kulturu.
U uslovima intenzivne proizvodnje, često u slučaju monokulture ili pogrešnog izbora plodoreda, povrtari se susreću sa brojnim problemima koji se direktno tiču
zemljišta, pa je uglavnom na kraju sezone, nakon iznošenja biljnih ostataka, potrebno izvršiti dezinfekciju zemljišta.
Postoji više preparata koji se mogu koristiti u tu svrhu, a ujedno daju odlične rezultate u procesu dezinfekcije. Jedan od takvih preparata je na bazi Dazometa-fumigant, koji se može primeniti, kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima i staklenicima. Pri primeni ovog preparata, koji se primenjuju u mikrogranulama, neophodno je pripremiti zemljište isto kao za setvu. Ako se desi da imamo situaciju kao što je ove sezone gde su se visoke jesenje temperature bez padavina gotovo pa ustalile, zemljište je samo po sebi suvo.
Nephodno je navlažiti zemljište od 60 do 70 % vlage, a zatim rasturiti granule preparata ravnomerno na celoj površini. U procesu dezinfekcije je neophodno zemljište pokriti folijom i držati od 7 do 35 dana u zavinosti od temperature. Vrlo je bitno napomenuti da neadekvatna količina vode može dovesti do slabe
aktivacije preparata.
Pored toga, postoje i preparati čije dejstvo značajno utiče na nematode, mnoge zemljišne patogene. Jedan od takvih preparata je na bazi Metam-sodiuma.
Potencijalni problemi koji se javljaju pri dezinfekciji zemljišta mogu biti u vidu postojanja patogena koji su otporni pa prežive tretman preparatom, tako da je
takođe veoma bitno stvoriti uslove koji će biti nepovoljni brzoj rekonolizaciji i ponovnom razmnožavanju patogena.
U povrtarskoj proizvodnji oduvek su se dosta koristila organska đubriva – stajnjak, treset i kompost, a u novije vreme se dosta koriste i veštačka đubriva sa kojima se može tačno nadoknaditi deficit određenih elemenata u zemljištu. Za ove namene bilo bi poželjno uraditi preciznu analizu zemljišta i na osnovu nje izvršiti đubrenje.
Povrtari na jugu Srbije nakon obrade zemljišta uglavnom koriste stajnjak za nadoknadu organskih materija. Stajnjak sam po sebi obiluje makro i mikroelementima a u isto vreme obezbeđuje zemljište organskom materijom. Pravilno provetravanje, optimalan broj biljaka po jedinici površine, odvodnjavanje zemljišta i pravilan izbor plodoreda, regulacija pH vrednosti, su neke od mera koje smanjuju broj i aktivnost patogena.
Ako se isti problemi javljaju nekoliko proizvodnih sezona za redom, mnogi proizvođači su se odlučili da promene način gajenja. Oni su sa zemljišnog prešli
na bezzemljišni-hidroponika te su na taj način prevazišli prisustvo bolesti i štetočina. Prilikom izbora plastenika poželjno je voditi računa o materijalima od kojih je
na primer folija i svojstvu koje pokazuje prilikom proizvodnje. Najbolje bi bilo koristiti plastenike koje imaju takve folije sa kojih ne kaplju kapi kondenzovane vode. Na ovaj način se značajno utiče na rasprostranjenost štetnih mikroorganizama u plastenicima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Cena živih svinja na domaćem tržištu povećana je sa 160 na 180 dinara po kilogramu, što bi u narednom periodu moglo da dovede do poskupljenja ove vrste mesa i u maloprodaji. Stručnjaci napominju da je moguće da će cena žive vage svinja još rasti u narednom periodu, praktično sve do Božića. Da li će se i kada takva situacija odraziti i na cene u radnjama zavisi od raspoložive količine mesa na tržištu.

Mirko Đukić iz Unije proizvođača svinja Mačve i Srema, regija koje proizvode najveći broj tovljenika, rekao je za „Politiku” da postoje naznake da će cena živih svinja još rasti zbog povećane tražnje, ali da je „još rano govoriti u kojem procentu”.

– Da li će svinjetina poskupeti u mesarama zavisi od toga kolike su im zalihe. Realno, sa trenutnim cenama nema razloga za poskupljenje mesa, jer su one u maloprodaji već formirane na nabavnu od 180 dinara. Ipak, sudeći po ranijem iskustvu, verovatno je da će doći do rasta cena i u maloprodaji – rekao je Đukić i dodao da su potrebe na tržištu povećane zbog slava, a da prasadi nema dovoljno i da je uvoz trenutno neisplativ.

Kad je reč o junetini, višak ove vrste mesa zbog zastoja izvoza u Tursku nije doprineo osetnijem padu cena u radnjama. Nezvanično se pominje da bi prve isporuke za tursko tržište trebalo da krenu ovih dana. Najbrojnije udruženje proizvođača junadi „Agroprofit” zatražilo je nastavak razmene junadi za kukuruz preko Robnih rezervi, jer smatraju da je ponuđena otkupna cena klaničara od 1, 9 evra po kilogramu niska, kao i da je realno da bude od 2,10 do 2,15 evra. Kako je preneo portal „Agroservis”, izvozna klanica poslednjih dana obrađuje meso sa svojih farmi i iz uslužnog tova, tako da se za sada ne može očekivati veća potražnja na samom tržištu junadi.

Požeška "Budimka" prodata na javnoj licitaciji za 212.700.000 dinara kompaniji "Itn grupa" iz Kosjerića koja koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.Početne investicije u fabriku biće, kako navode, pet miliona evra, a očekuju da će početi sa radom na proleće.

Novi vlasnik "Budimke", direktor i suvlasnik ITN-a, Vera Marković rekla je za RTS da su planirane investicije preko pet miliona evra, a početak rada nekadašnjeg giganta najavljuje za proleće sledeće godine.

"Imamo cilj da nastavimo poslovanje, da proširimo svoju delatnost koja već postoji u fabrici u Kosjeriću sa zamrznutim voćem i povrćem gde je izvoz 99 odsto", rekla je Markovićeva.

Istakla je da se proizvodni program "Budimke" oslanja na njihove sadašnje delatnosti fabrike u Kosjeriću.

Za kupovinu "Budimke", u kojoj je proizvodnja stala 2015. godine, interesovanje su pretodnih godina pokazale kompanije iz Srbije, Evrope i Azije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/prodata-budimka-planirane-investicije-pet-miliona-evra-20-11-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31