Organizovana je šesta po redu onlajn panel diskusiju u okviru inicijative “Svet hoće domaće” u cilju informisanja i savetovanja proizvođača hrane o problemima i načinima upravljanja Covid-19 krizom.Na panelu pod nazivom „Mali proizvođači hrane: pijace i novi horizonti prodaje“, govorilo se o plasmanu proizvoda malih proizvođača usled zatvaranja pijaca, prilagođavanju vanrednoj situaciji, budućnosti online pijaca, kao i o načinu funkcionisanja pijaca od nedavnog otvaranja uz propisane mere zaštite i načinima pomoći države ovim proizvođačima.

Učesnici panela bili su Marko Majstorović, kabinet Ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Dejan Jednak, koordinator, JKP Gradske pijace Beograd; Ana Nešić, osnivač platforme „Mali proizvođači hrane u Srbiji; Vladimir Milosavljević, vlasnik kompanije Dotika za međunarodnu trgovinu iz Gornjeg Milanovca; Violeta Jordanović, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva (za povrtarsku proizvodnju) Jordanović sa Uba.

“Početkom aprila, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je pokrenulo ePijacu, elektronsku zelenu pijacu kao platformu za povezivanje ponuđača i kupaca“, naveo je Majstorović.

Kako je istakao, već broje preko 2.000 registrovanih i preko 1.300 mapiranih proizvođača.

„Imamo i značajan broj potvrđenih transakcija, a jedan od glavnih uspeha je i to što je nekoliko maloprodajnih lanaca uključilo u svoju ponudu proizvode proizvođača sa ePijace. To nam govori da je ovakva inicijativa, pogotovo u vreme Covid-19 krize, bila preko potrebna i drago nam je da je dočekana sa odobravanjem građana Republike Srbije. Osnova je postavljena, potrebna su dodatna unapređenja, a jedno od njih je da pokrećemo uskoro opciju pretrage koja će distrubuterima olakšati pronalaženje ponuđača u svojoj okolini”, izjavio je Majstorović.

Nakon zatvaranja pijaca usled pandemije Covid-19, brojni proizvođači su bili prinuđeni da pronađu alternativne puteve do svojih potrošača.

Online prodaja se pokazala kao idealno rešenje za mnoge od njih, a pojedini su čak ovim putem rasprodali svoje proizvode. Proizvođači su morali da se prilagode promenjenim potrebama potrošača, vršili besplatnu isporuku i direktno poručivanje, ali sve zajedno je donelo rezultate. Izazov svih online platformi za poručivanje su održivost, logistika, kao i bezbednost hrane.

Ono što su trendovi koji će ostati su povećana potražnja za prehrambenim proizvodima domaće proizvodnje i korišćenje različitih načina plasmana robe, radi smanjenja rizika.

Pijace ponovo rade, potražnja postoji, rad se nastavlja, ali smanjenog kapaciteta i uz pridržavanje svih propisanih mera prevencije i zaštite.

Inicijativa “Svet hoće domaće“, pokrenuta septembra 2018. godine, pomaže promociju i edukaciju domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane.

izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/novi-kanali-prodaje-za-male-proizvodjace-hrane-u-vreme-krize/

Aronija je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike, a pripada porodici ruža (Rosaceae). Na evropskom se kontinentu najviše gaji u
Rusiji, Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava je trenutno vrlo cenjena i tražena.
Aronija predstavlja najjači do sada poznati prirodni antioksidans. U Srbiiji se gaji na par stotina hektara. Sadržaj minerala i vitamina u aroniji je takav da jedna mala čašica ujutru obezbeđuje detoksikaciju organizma i potrebne minerale. Pročišćava krv, posebno je uspešna u podizanju gvožđa, podiže imunitet. Neukusnija je od ostalog bobičastog voća i zbog toga nema veliku komercijalnu primenu.
Milutin Pantić, diplomirani ekonomista iz Beograda, počeo je da gaji aroniju pre 7 godina na sopstvenoj plantaži na površini od 5ha, iako pre toga nije imao iskustva u poljoprivredi. Njegova plantaža je u Sremu, u mestu Deč, koja je jedna od tri najveće takve plantaže u Srbiji. Od prošle godine poseduju i sertifikat o organskoj proizvodnji.
Proizvodnju aronije započeo je na osnovu ličnog pozitivnog iskustva u korišćenju aronije iz Nemačke, koje je bilo inicijalni impuls. Zatim jedan od drugova
sa kojima zajedno radi odlazi u Japan na studijsko putovanje i tamo saznaje koliko Japanci cene aroniju i kolika su im pozitivna iskustva. Svoje impresije donosi u Srbiju i insistira da zasade baš aroniju.
„Naša proizvodnja organizovana je po principima organske proizvodnje. Želja nam je da ovo super voće, aroniju, i sve njene blagotvorne mogućnosti približimo širokoj populaciji. Aronija je poreklom iz Severne Amerike. Indijanci su je koristili u svojoj ishrani. Stavljali su je u hleb da bi sačuvao svežinu. Koristili su plod i list. U Sovjetskom savezu je došlo do njene ekspanzije kada je eksplodirao Černobil. Tada je država SSSR zasadila nepregledne
površine da bi se narod lečio, a teren dekontaminirao“, rekao je Pantić i dodao da je ona u Srbiji relativno nova biljka, kao i da iskustva skoro da nisu postojala.
Ispostavilo se da nema prirodnih neprijatelja pa nije bilo potrebe za hemijskom zaštitom. Na tlu Srbije joj klima odgovara pa su plodovi boljeg kvaliteta od onih sa severa Evrope. Zbog toga je nije teško odgajati u organskim uslovima. Kako navodi tokom rada imali su brojne izazove, s obzirom da nije postojalo prethodno iskustvo u Srbiji, dok je svakako jedan od većih izazova bila berbe koje su ručno rađene, kao i orezivanje obzirom da je potrebno bilo prilagoditi biljku budućem mašinskom branju. Sve se svodilo na nedostatak iskustva.
Ono što je vrlo važno jeste da se aronija ne prodaje kao sirovina, već je važno da se preradi kao bi imala dodatnu vrednost. Milutin kaže da su sebi postavili jedan cilj, a to je prerada aronije bez dodatka šećera, odnosno matični sok od presovane aronije bez dodataka bilo čega, i ističe da su iskustva pokazala veliku delotvornost na zdravlje. Pored toga što prave sok prave i preliv od aronije za prelivanje preko mesa, sireva, sladoleda, kolača, kao i nadev od aronije, koji je jedini proizvod SA ŠEĆEROM. Kao takav, koristi se u kolačima, tortama, pitama. Kolači i pecivo su mesto gde ima odličnu primenu, čineći
veoma ukusnu kombinaciju.
„Aronija, odnosno matični sok se prvenstveno koristi kao lek. Iako naši ljudi SMATRAJU da znaju o blagodetima aronije realnost je potpuno drugačija. Nešto se načulo, ali to nisu bila prava saznanja. Sada se iskustva polako šire i aronija opravdava svoja lekovita svojstva. Oni koji su pristali da probaju su danas naši verni kupci. Ali takvih je malo, za sada, da bi se postigla profitabilna prodaja“, naglasio je Milutin i dodao da pored toga najveći deo plasmana ide hotelima i restoranima, pekarama i poslastičarima. Takođe, stranci su veoma prijatno iznenađeni ukusom koji probaju ali zbog nedostatka iskustva teško se
odlučuju na uvoz u svoje matične zemlje. Izvozimo u Sloveniju i Crnu goru, ali nam je želja da izađemo u Zapadnu Evropu i Skandinavske zemlje. Taj put je, s obzirom da proizvodimo potpuni novitet na tržištu, veoma spor i mukotrpan. Potrebna je pomoć u daljem promovisanju kao i radnjama koje bi nas predstavile Evropi.
Milutin na kraju ističe da je siguran da će vreme aronije doći, ali da od velikih očekivanja i pričama o brzim zaradama nema ni govora. Aronija predstavlja
budućnost na kojoj treba uporno raditi.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

U prvoj polovini maja pčelari Srbije očekuju cvetanje bagrema. Zajednice pčela će medenje bagrema koristiti prema svom trenutnom prirodnom biološkom razvoju. Nedovoljno razvijenim društvima, medenje će omogućiti adekvatnu ishranu sve većoj količini legla. Optimalno snažne zajednice, kod kojih je instinkt razvoja ustupio mesto instinktu sakupljanja hrane, imaće proporcionalno manje legla, ali će zato uneti maksimalne količine nektara zbog obezbeđenja svog opstanka i pripreme za stvaranje roja. Pčelinje zajednice na vrhuncu svoje moći, bagremovu pašu koriste za ostvarenje svog najuzvišenijeg cilja održanja vrste, koji počinje i završava se rojenjem!

Zato je u savremenom pčelarstvu problem prirodnog rojenja pčela, za mnoge pčelare, kamen spoticanja na korak do cilja. Tome kumuju svi predavači i pisci pčelarske literature, koji tvrde da glavnu bagremovu pašu treba koristiti sa maksimalno razvijenim zajednicama, koje pred medobranje treba da imaju 8-10 DB ili 10-12 LR okvira legla i 60.000 pčela. Njih treba pitati da li su u svojoj pčelarskoj praksi imali bogata vrcanja ili su skidali rojeve sa grana?

Odgovor na ovo pitanje oni upravo i daju govoreći i pišući o borbi protiv rojenja. Ne bih hteo da ih citiram, jer bih morao da pišem o takvim besmislicama kao što je na primer kidanje matičnjaka! Po mom mišljenju, svi koji se „bore“ protiv prirodnog rojenja pčela, trebalo bi bolje da prouče biologiju pčelinjih zajednica, pa će shvatiti da je ta njihova „borba“ isto što i guranje Sizifovog kamena.

Umesto te mukotrpne i beskorisne „borbe“, koja je uvek unapred izgubljena, neophodno je napuštanje prevaziđenog šablonskog i kalendarskog pčelarenja. Takvo pčelarenje je isto što i dobro planiran i obavljen posao, ali u pogrešno vreme i često na pogrešnom mestu.

Ne može se u isto vreme i na isti način pčelariti u Banatu i na Sjeničko-Pešterskoj visoravni, a svaki pčelarski posao obavljen bez usklađivanja sa klimatskim prilikama i bez razumevanja je najčešće kontraproduktivan. Primer za to je i preporuka pčelarima da njihove zajednice treba pre početka rane bagremove paše da budu maksimalno razvijene.

Ako bi u toku razvoja društava vremenske prilike bile baš po meri pčelara, možda bi „naše“ pčele uspele da svoj prirodni razvoj maksimiziraju tako rano. Ali, klima najčešće nije usklađena sa željama pčelara, a pored toga postoji i niz drugih kočnica prolećnog razvoja pčela, pa one kod nas svoj maksimalni razvoj postižu najčešće posle cvetanja bagrema. Pčelar koji razume usklađenost razvoja pčela sa prirodom time će biti zadovoljan, jer će njegove optimalno snažne zajednice, medenje bagrema koristiti u punom radnom raspoloženju. Pčelari koji su tim optimalnim prirodnim razvojem nezadovoljni, spajanjem stvaraju veštačke zajednice maksimalne snage i očekuju mnogo, ali vrlo često posle medobranja dožive razočarenje, jer ne znaju da nije sve u prostom zbiru pčela. U mojoj pčelarskoj praksi najrentabilnije korišćenje bagremove paše postizao sam ne sa maksimalno jakim nego sa optimalno (prosečno) snažnim zajednicama, koje pred bagremovu pašu imaju prirodan sklad i kvalitet svih uzrasta pčela, sa maticom i svim njenim zrelim leglom, a sa što manje mladog legla. Pored toga, neophodna je dovoljna površina izgrađenog medišnog saća i radno raspoloženje pčela.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/04/agro-vesti/pcelari-pripremite-za-majske-radove/

Za pripremu treba koristiti kišnicu i naseckanu biljnu masu biljaka ili osušene biljne ostatke, zatim stavljati u drveno bure (kace) ili plastična burad, preporuka je Zorana Milosavljevića, stručnjaka za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kosovska Mitrovica.Za upotrebu tečnih organskih đubriva mogu se koristiti više biljnih vrsta koje rastu u prirodi i pristupačne su u pripremi kod biljnih vrsta koje se gaje posebno u povrtarstvu. Za pripremu koriste se kopriva, gavez, hajdučka trava, neven, luk, maslačak, komorač, kupusnjače i drugo.

Za pripremu treba koristiti kišnicu i naseckanu biljnu masu pomenutih biljaka ili osušene biljne ostatke, zatim stavljati u drveno bure (kace) ili plastična burad, preporuka je Zorana Milosavljevića, stručnjaka za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kosovska Mitrovica.

Kako napraviti tečno đubrivo od koprive?
Kopriva je kod nas najrasprostranjenija i može se naći na dobroj humusnoj rastresitoj zemlji. Bogata mineralima, najviše gvožđem i azotom koji biljke koriste za rast i razviće velike biljne mase. Za pravljenje najpre treba pripremiti plastično ili drveno bure. Mesto gde će stajati bure treba biti udaljeno od kuće zbog neprijatnog mirisa koji se javlja tokom fermentacije. Tečno đubrivo od koprive pravi se na ovaj način:
* Kopriva se pokosi u fazi cvetanja i stavlja u bure

* Na jedan kilogram koristi se 10 litara vode kišnice koja treba da prekrije biljnu masu pod pritiskom.
* Bure držati na suncu i prekriti ga gazom ili sitnom mrežom kako životinje (insekti) ne bi upadali unutra.
* Na površini posle par dana će se pojaviti pena, a po prestanku vrenja osetiće se prodoran miris. Ovaj postupak traje 15-20 dana

* Prvih nedelju dana ne treba ništa raditi, a potom svakodnevno drvenim štapom promešati tečnost
* Kada tečnost prestane da peni đubrivo procediti. Tečnost je tamne boje i neprijatnog mirisa.
* Proceđenu tečnost prekriti i držati na hladnom i mračnom mestu do upotrebe
* Pre upotrebe treba razrediti tečno đubrivo u odnosu 1:10 i biljke zalivati po oblačnom vremenu ili u večernjim satima
Ostatke koprive treba staviti u kompost.
Od ostalih gore pomenutih biljaka za pravljanje tečnih organskih biljnih đubriva postupak pripreme je sličan kao kod koprive, posebno kod gaveza - vrlo korisne biljke jer sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, fosvor i mangan.
Ranije smo pisali da će se neki insekti, kao na primer šargarepina muva ili lisne vaši, radije hraniti koprivom nego šargarepom i na taj način moguće je zaštititi biljku. Duvan koriste kod suzbijanja štetočina na koštičavom i jabučastom voću, na jagodama, vinovoj lozi, šećernoj repi i povrću.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koja-prirodna-dubriva-mozete-primeniti-u-povrtarstvu/59505/

Porodica Jovanović iz Baljevca na svom imanju gaji više od 100 koza, izgradili su mlekaru, a posao je započeo najmlađi član, Aleksandar, koji se vratio u rodni kraj. Tridesetak hektara mešovitog terena. Livade, nisko rastinje i šuma. Idealni uslovi za uzgoj koza.

- Ovi tereni ovde i jesu za stočarstvo. Ovčarstvo, kozarstvo, to je nešto što se izgubilo sa ovih prostora. Eto, lagano krećemo nekoliko nas ovde sa tom pričom. Zadovoljan sam poslednjih nekoliko godina koliko smo uradili i šta smo uradili - kaže Aleksandar.

I njegova deca, njih troje, aktivno učestvuju u uzgajanju koza.

- To je došlo nekako iz lične potrebe. Prvo zbog dece, kasnije se to malo širilo - govori Aleksandar.

Koze su počeli da uzgajaju pre sedam godina. Ideja o mlekari nastala je pre tri. Jovanovići su uložili u izgradnju moderne mlekare kapaciteta 2.000 kilograma proizvoda dnevno. Pomogle su i subvencije. Tržište je znatno zahtevnije nego u drugim granama stočarstva.

- Došli smo u situaciju da sada čekamo samo rešenje iz ministarstva i da možemo da krenemo. Nadamo se da će biti zarade, da nam se vrati ovo što smo uložili - ispričao je Nebojša Jovanović iz Baljevca.

Koza je probirljiva životinja u ispaši, pa otuda i kvalitet mleka. Međutim, proizvodi od kozjeg mleka nisu toliko zastupljeni u ishrani u odnosu na kravlje, iako su puni vitamina, aminokiselina i proteina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2866394/u-okolini-raske-uskoro-bi-trebalo-da-proradi-moderna-mlekara-za-proizvodnju

Još jedan san je dosanjan i njegova vrednost je toliko velika, da se ne može izmeriti novcem! Ova 2020. godina neće ostati upamćena samo po otvaranju Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači, već i po nečemu što će strukturno izmeniti sliku pčelarstva u Srbiji, i obeležiti 2020. godinu prekretnicom za formiranje još kvalitetnijeg statusa pčelarstva i pčelara.
Naime, ministar poljoprivrede je na otvaranju XII Državnog pčelarskog sajma obećao da će u roku od mesec dana ispuniti zahtev SPOS-a da pčelari mogu da
direktno plasiraju med u trgovine sa svog poljoprivrednog gazdinstva, bez otvaranja firme. A 2. marta, to obećanje je i ispunjeno! Samim tim, SPOS je još jednom dokazao da svojim Pogonom ne želi monopol na tržištu, već je Pogon samo način za plasman viškova meda, dok će pčelari od sada moći sve svoje količine meda da plasiraju i direktno kroz trgovine, ako su vešti u pregovorima i sa trgovinama dogovore plasman. Ovakav način plasmana meda
predstavljaće i još jedan značajan udar na falsifikatore meda, jer će pčelari potrošačima ponuditi alternativu – pčelinji med vrhunskog kvaliteta na rafovima trgovina.
Prethodnih mesec dana trajali su konstantni kontakti i razgovori sa Ministarstvom poljoprivrede na tu temu. Detaljno je stručno i pravno analizirano kompletno zakonodavstvo, kako od strane Ministarstva poljoprivrede tako i od SPOS-a, i zaključeno je da se sve promenilo već samim donošenjem „Pravilnika o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla“. Naime, njime je omogućeno da na najjednostavniji mogući način SVAKI pčelar može da dobije RS broj, sa kojim ide na tržište. Dobijanje RS broja podrazumeva da pčelar odmah biva upisan u Centralni registar, odnosno njegov deo koji se vodi u Upravi za veterinu, čime stiče punu legalnost. Međutim, nama je ostalo nerazjašnjeno da li je to dovoljno za direktan plasman meda u trgovine od strane svakog pčelara, jer je pravilnik koji je regulisao plasman malih količina određenih poljoprivrednih proizvoda u
prvoj varijanti sadržao i med, koji je kasnije uklonjen, pa je sada ministar obećao da će nas konačno regulisati. Međutim, detaljnom analizom stručnjaka Uprave za veterinu, kao i drugih nadležnih koje je SPOS kontaktirao u prethodnim danima, zaključeno je da je RS broj sasvim dovoljan za direktan plasman kroz trgovine, a evo i zbog kog specifičnog razloga i kako.
Naime, med je PRIMARNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOD, i po tom svom zakonskom statusu se praktično ravna sa voćem i povrćem koje trgovine bez ikakvih smetnji otkupljuju preko otkupnog lista od poljoprivrednih gazdinstava. Jedino što med podleže i drugim propisima, pa je za njegov plasman kroz trgovine
neophodno imati registrovane prostorije u domaćinstvu (RS broj), odgovarajuću deklaraciju na etiketi, prateću analizu meda, a od nedavno i bar kod ili QR kod na etiketi (informacija o tome kako doći do jednog od kodova, nalazi se na kraju ove vesti).U praksi to znači da pčelar, kada ispuni sve
gore navedene uslove, treba da pronađe trgovinu koja želi da otkupi od njega upakovani med, te da ga i otkupi putem otkupnog lista. Kako saznajemo, u prethodnom periodu su neka poljoprivredna gazdinstva sama sebi napravila pečat i izdavala fakture za prodaju meda trgovinama radi daljeg plasmana, ali to je protivzakonito. Prodaja meda trgovinama može ići samo preko otkupnog lista, a jedino poljoprivredna gazdinstva koja su u sistemu PDV-a mogu izdavati fakture, mada takvih u pčelarstvu praktično nema.
Pored cene po kojoj je prodao med trgovini, pčelar stiče i pravo na PDV nadoknadu od 8%. Napominjemo da su oni koji otkupe med dužni saglasno relevantnim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost da pčelarima (koji su nosioci odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva, upisanog u registar istih, vlasnici su, zakupci ili korisnici zemljišta na kojem se nalazi njihov pčelinjak i koji nisu u sistemu PDV-a) pored isplate ugovorene cene na
ime prodatog meda obračunaju – prikažu na dokumentu (priznanici, propratnici, otkupnom listu za otkupljene poljoprivredne proizvode itd.) PDV nadoknadu
u vrednosti od 8 % od ugovorene cene na ime prodate količine meda određene vrste i istu isplate pčelarima. Drugim rečima u dokumentu koji onaj ko otkupi med predaje pčelaru od kojeg kupuje med, pored količine i vrste meda koji se prodaje moraju biti popunjena polja „stopa pdv nadoknade“, „iznos pdv nadoknade“ i „vrednost sa pdv nadoknadom“.
Jedan od razloga uvođenja prava na PDV nadoknadu (samo za gazdinstva koja nisu u sistemu PDV) je i činjenica da pčelari prilikom kupovine određenih roba, potrebnih za bavljenje pčelarstvom kao poljoprivredne delatnosti (prihrana za pčele, repromaterijal, lekovi itd.) plaćaju kupoprodajnu cenu navedenih roba, koja je uvećana za pripadajući iznos poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način smanjuje se udeo poreza na dodatu vrednost u ceni proizvoda odn. roba i materijala koje pčelar kupuje što je veoma značajno za ekonomski tj. finansijski aspekat bavljenja pčelarstvom. Onaj ko otkupi med od pčelara može PDV nadoknadu kasnije odbiti kao poreski kredit od strane države.
BITNO je naglasiti da se na isti način mogu plasirati i mešavine pčelinjih proizvoda sa drugim primarnim poljoprivrednim proizvodima (neprerađeni lešnik,
orasi, drugi pčelinji proizvodi i slično), bez ikakvih problema. Međutim, treba voditi računa o tome šta se sve zakonski podrazumeva pod rečju PRERADA. Naprimer, mlevenje i seckanje nije prerada, te mleveni lešnik ili orahe, ili cele plodove, možete mešati sa medom i plasirati na navedeni način. Međutim, pečenje se smatra preradom, te na gore pomenuti način ne smete plasirati med pomešan sa pečenim lešnikom, već biste za plasman takvih mešavina morali da otvorite firmu, te vodite računa o tome da ne dođete u sukob sa zakonom.
Naravno, podrazumeva se da se prilikom pakovanja meda treba držati osnovnih pravila higijene i standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa”. U najkraćem, med treba puniti u nove čiste tegle, koristiti nove poklopce, a potrebno je obezbediti službeno uzorkovanje meda od strane veterinarskog inspektora (koji će nakon vrcanja meda i vašeg poziva doći, uzeti službeni uzorak i evidentirati količinu meda koju uzorak predstavlja, i sa pristiglom analizom tog uzorka se može plasirati cela količina uzorkovane vrste meda prisutna u trenutku uzorkovanja u vašem skladištu).
Najvažniji deo ove priče je što plasman meda na navedeni način NIJE ograničen po količini (kao što bi bio da se med nalazi u pravilniku o malim količinama), te OBELEŽAVANJE PROIZVODA U MALOPRODAJI BAR KODOM ILI QR KODOM U skladu sa novim Zakonom o trgovini („Službeni glasnik RS“, br. 52/2019) od
31. januara 2020. godine počinje da se primenjuje odredba člana 34. stav 8. ovog zakona kojom se propisuje da roba u trgovini na malo mora biti označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Član 34. Zakona o trgovini odnosi se na deklaraciju proizvoda i njime se predviđa da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje. Roba pored podataka iz stava 1. ovog člana mora biti označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Proizvođač, odnosno za robu iz uvoza uvoznik, dužan je da snabde robu deklaracijom sa tačnim podacima iz stava 1. ovog člana. Podaci iz deklaracije za robu
koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju. Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:
1) na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);
2) neposredno pored robe na mestu prodaje;
3) u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dosretski tako možete kroz trgovine prodati svoju celogodišnju proizvodnju bez ikakvih ograničenja, ako ste vešt pregovarač i uspete da animirate trgovine da baš od vas otkupe med radi daljeg plasmana.
Na kraju, da preciziramo sve navedeno citatima iz zakonskih propisa:
Primarni proizvodi jesu proizvodi primarne proizvodnje, uključujući proizvode zemljoradnje, stočarstva, lova i ribolova. Neprerađeni proizvodi jesu proizvodi
koji nisu bili podvrgnuti preradi, uključujući proizvode koji su razdvojeni, izdeljeni, odsečeni, narezani, otkošteni, usitnjeni, odrani, mleveni, seckani, očišćeni,
obrađeni, oljušteni, mleveni drobljenjem, ohlađeni, zamrznuti, duboko zamrznuti ili odmrznuti.Prerada jeste svaki postupak koji bitno menja početni proizvod, uključujući zagrevanje, dimljenje, salamurenje, zrenje, sušenje, mariniranje, ekstrahovanje, ekstruziju ili kombinaciju ovih procesa.
Zahvaljujemo se svim nadležnima na podršci i pomoći da dočekamo i ovaj dan, da svi pčelari mogu direktno da plasiraju pčelinje proizvode u trgovine, posebno ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, savetniku ministra poljoprivrede Radivoju Nadlačkom, načelniku veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoranu Ivanoviću, načelnici Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva
poljoprivrede Tamari Bošković, a posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić čija je podrška razvoju pčelarstva započela i pre nego je postala ministar u Vladi, a kasnije i premijerka, jer je odavno prepoznala perspektivu ove grane poljoprivrede, te potrebu za pojednostavljivanjem svih propisa radi lakšeg plasmana pčelinjih proizvoda na tržište i samim tim boljeg statusa pčelara.tupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.
Svi podaci iz stava 1. ovog člana moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu. Кao zemlja proizvodnje u smislu stava 1. ovog člana, može da se navede Evropska unija (u daljem tekstu: EU), ako se roba proizvodi u zemlji koja je članica EU. Roba može da bude označena i podacima na stranim jezicima, kao i žigom i drugim podacima ili piktogramima, kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva. Pored podataka iz stava 1. ovog člana koje sadrži deklaracija, roba se deklariše i u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.
Кao mašinski čitljive oznake koje je neophodno da sadrži proizvod u maloprodaji, u Zakonu o trgovini su pomenuti bar-kod i QR kod, ali to mogu biti i neki drugi.
Globalni broj trgovinske jedinice (Global Trade Item Number – GTIN) se koristi za jedinstvenu identifikaciju proizvoda ili usluga i najšire je korišćen sistem identifikacije u svetu, sa globalno jedinstvenom strukturom. Bar kod je linijski kod, označava se nizom crnih linija, a najčešća primena im je u maloprodajama gde elektronski čitači očitavajubroj koji bar kod sadrži i preko tog broja se pronalazi dati artikal u bazi. Кod nas dodeljivanje svih vrsta bar kodova vrši
kompanija GS1 Srbija, koja je deo međunarodne GS1 organizacije. Bar kodove za svoje proizvode mogu dobiti i registrovana poljoprivredna gazdinstva. U zavisnosti od broja artikala, registruje se i odgovarajući broj bar kodova. Broj artikala se određuje u zavisnosti od vrste proizvoda, veličine
pakovanja i slično. Recimo, u slučaju da u asortimanu postoje tri vrste proizvoda u dve različite veličine pakovanja (na primer bagremov, livadski i suncokretov med, koji se prodaju u pakovanjima od 1 kg i 0,5 kg) potrebno je ukupno 6 bar kodova.
Jednokratna članarina koja se plaća prilikom prvog učlanjenja ovoj organizaciji iznosi 18.000 dinara. Za paket do 10 bar kodova, godišnja naknada koja se plaća iznosi 9.120 dinara, dok je recimo godišnji paket do 100 registrovanih bar kodova 14.280 dinara.
Sve dodatne informacije u vezi sa bar-kodom i načinom kako se on dobija mogu se dobiti na linku: http://www.gs1yu.org/need-gs1-barcode.html ili brojeve telefona:
• 011 3132312
• Gordana Korać, viši stručni saradnik,
063/104 28 28
• Marijana Čučković, viši stručni saradnik, 063/104 28 32
Drugi vid mašinski čitljivog obeležavanja je QR kod koji predstavlja matrični kod, ili dvodimenzionalni bar-kod. On funkcioniše na principu matrice crnih
kvadratića koji firmiraju sliku sličnu mozaiku i može se besplatno kreirati putem sledećeg linka: https://www.qr-code-generator.com.
Zakonom nije definisano šta treba da sadrži QR kod. Ovaj kod se može očitati putem aplikacije na telefonu i tako se mogu videti podaci o proizvodu, ali nije
nabrojano koji su to obavezni podaci. Oni mogu biti identični kao na deklaraciji, mogu biti skraćena verzija deklaracije, mogu upućivati na sajt, kontakt telefon
proizvođača, lokaciju na mapi i slično. Iz navedenog možemo zaključiti da je QR kod više informativnog karaktera i usmeren je ka potrošaču, dok je bar kod
primenjiv za identifikaciju proizvoda na globalnom tržištu, ali kako se sa aspekta zakonodavca ne pravi razlika za koji kod se proizvođač mora odlučiti, odluka o tome ostaje na samom proizvođaču.
Novim Zakonom o trgovini, predviđene su i kaznene odredbe, pa tako član 67. predviđa novčanu kaznu od 100.000,00 dinara za prekršaj pravnom licu ako prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom, dok član 68. predviđa novčanu kaznu od 500.000 do 2.000.000 dinara pravnom
licu ukoliko prodaje robu bez deklaracije. Roba koja je nabavljena pre kraja januara 2020. godine, a nalazi se na zalihama bez mašinski čitljive oznake, može se prodavati bez te oznake i posle navedenog datuma.
Za sva pojašnjenja i dodatne informacije možete se obratiti Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija – Sektoru za trgovinu, usluge i politiku
konkurencije, putem kontakt telefona 011/362-0385 i 011/361-9691 ili putem mejla: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Taman kad su prostrane livade između planina Povlena, Maljena, Divčivara, Crnokose, Subjela i Kozomora, na površini od 8.000 hektara ostale bez brojnih stada ovaca, desio se preokret. Preduzetnik Radmilo Gajo Gligorijević sa grupom mlađih domaćina u selu Brajkovićima osnovao je Zemljoradničku zadrugu.

Zadrugari su biznis-plan stavili na uvid Milanu Krkobabiću i dobili 7,5 miliona dinara za razvoj ovčarstva. Za prvih 48 farmera kupljeno je i besplatno podeljeno po 10 umatičenih grla sjeničke pramenke uz obavezu da zadruzi vrćaju po tri jagnjeta.

Zadruga sad ima 200 članova, a na pašnjacima trenutno planduje preko hiljadu umatičenih priplodnih ovaca. Kad bude ukinuto vandredno stanje počeće ponovo otkup, a podeliće još i 200 umatičenih jaganjaca. Uporedo sa osnivanjem novih farmi, preduzimljivi zadrugari počeli su i otkup jagnjadi.

- Sve nam ide od ruke izuzev što dve godine čekamo da dobijemo na korišćenje štalu bivšeg Povlena, koju 20 godina bez naknade koristi privatnik. Čekamo da se štala isprazni i sigurno ćemo je dobiti na licitaciji - nabraja Gligorijev

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2866053/oziveli-ovcarstvo-u-kosjerickom-kraju

Tek u epidemiji, kada smo ostali zarobljeni u stanovima na visokim spratovima, mnogi od nas su shvatili da je život na selu, u prirodi, privilegija. To odavno zna glumac koji se proslavio zahvaljujući ulozi Živojina Džakovića u seriji „Vojna akademija“ – Branko Janković i ide čak korak dalje, pa kaže da je život na selu vrhunac aristokratskog života.Dane provodi sa porodicom u Gunjacima kod Osečine i samo kada ima poslovne obaveze ide za Beograd.„Moja porodica, komšije, uopšte ljudi na selu nisu toliko osetili vanredno stanje i epidemiju. Na kraju krajeva, ne traži se tako puno od nas, a šta god da je pozadina cele ove priče, čovek i ovako i onako treba malo da se smiri“, kaže za Jutarnji program Branko.

Prema njegovim rečima, situacija u kojoj smo se našli utiče na povećano interesovanje za placeve na planini Rožanj jer mnogi hoće da prave mesto gde mogu da pobegnu iz grada.

„Mi u ovakvoj situaciji dovozimo kupcima sir na kućnu adresu, jednom nedeljno vozimo u Beograd, a ko prolazi uvek svrati u naša dva etno-sela“, priča Janković i naglašava da će posle svega što je doneo koronavirus ljudi ipak doći do zaključka i da ćemo se osvestiti šta je kvalitetniji život. Nažalost, zbog situacije, proizvodi koji ostaju na imanju Branka Jankovića nisu mogli preko granice prethodnih nedelja. Uskoro će se normalizovati promet pa će Brankovi proizvodi od kozjeg mleka ponovo stizati do potrošača i u udaljene krajeve.

„Zanimljivo je da na kraju da će koze spasiti svet. Posledica koronavirusa je pneumonija, a kozja surutka i kozji sir regenerišu disajne organe, jetru, jačaju krv… kozji program je dušu dao za sve to“, objašnjava Janković.

Glumački zadaci zbog epidemije uglavnom su odloženi.

„Ulazimo u snimanje serije Tate, pokušavaju da se usklade termini. Imamo 500 epizoda da snimimo, a snimili smo oko 70. Mislim da će pozorište sačekati jesen“, otkriva glumac i poručuje svima da rade na zdravlju i, osim kozjih proizvoda, preporučuje sremuš.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/3941660/branko-jankovic-koze-zdravlje-virusi.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31