Sa dolaskom proleća ima sve više posla u voćnjacima. Mnoge voćne vrste cvetaju veoma obilno, a čak i posle loših vremenskih uslova u vreme oprašivanja
zameću veliki broj plodova koje stablo nije u stanju da nosi. Voće ima razvijen mehanizam odbacivanja plodova koji su manji i zakržljali (tzv. junsko opadanje
plodova), ali kod jabuka to nije dovoljno, pa je neophodno dodatno proređivanje, da bi se poboljšao kvalitet roda. Osim toga, prevelik broj plodova na stablu utiče i na loš kvalitet i slabije formiranje rodnih pupoljka naredne godine.
Ručno ili hemijsko proređivanje?
Proređivanje može da se radi ručno ili tretiranje hemijskim sredstvima. Kako objašnjava profesor dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, mlada stabla jabuke lakše je prorediti u odnosu na ona u punoj rodnosti. Za optimalni rezultat se kod mladih stabala (do 3 godine) preporučuje ručno proređivanje ili hemijsko sa nižim dozama preparata. Jabuke se ručno proređuju posle junskog otpadanja plodova i tada se uklanjaju zaraženi, deformisani, mehanički povređeni plodovi kao i sitni na kratkim grančicama i plodovi u senci. Stabla u punoj rodnosti koja su slabe bujnosti lakše je prorediti u odnosu na bujna stabla koja opada ukoliko je prethodna godina bila visoko rodna. Na bujnost stabla utiču i suša ili oštećenja na listovima u jesen, te položaj
grana koje su najbujnije na vrhu krošnje koju je teže prorediti nego donji i unutrašnji deo stabla. Zato je važno prilikom primene preparata dobro isprskati krošnju. Za hemijsko proređivanje najčešće se koriste bioregulatori (sintetičkih biljnih hormona) koji simuliraju prirodni proces i dovode do otpadanja zakržljalih plodova. Kako napominje profesor Keserović za pravilnu primenu preparata neophodno je razumeti kako oni deluju, uticaj spoljne
sredine, ali i fizioloških procesa u stablima jabuke kao što su formiranje rodnih pupoljaka i otpadanje mladih plodova. Na osnovu svih ovih faktora se određuje doza preparata, dok se količina vode za hemijsko proređivanje plodova kod jabuka dozira se prema zapremini krošnje, odnosno starosti i bujnosti stabala.
Razlike među sortama
Prilikom hemijskog proređivanja jabuka treba voditi računa o sorti. Naime, mucu, ajdared, jonagold, breburn se relativno lako proređuju, ali treba voditi računa da se ne pretera. Sa druge strane teško se proređuju zlatni delišes, fudži, gloster, klonovi gale i spur tipovi crvenog delišesa. Razlika se ogleda u odnosu na toleranciju prema preparatima koji su genetski uslovljeni sortama i predstavljaju nasledne razlike u enzimskim sistemima. Preparati za
hemijsko proređivanje biljka najvećim delom upija preko lista, zato je neophodna zdrava, funkcionalna lisna površina. Prskanje je bolje uraditi po hladnijem
vremenu (15 do 20 stepeni) jer list bolje upija preparat. Osim ovoga, toplo vreme u vreme oprašivanja dovodi do većeg broja semenki u plodu što proređivanje čini težim.
Kako utvrditi kad je vreme za proređivanje? Profesor Keserović kaže zametanje ocenjuje na osnovu praćenja intenziteta rasta mladih plodića neposredno nakon oplođenja. Više od 7 do 8 plodića po kvadratnom santimetru poprečnog preseka grane na kojoj se nalaze, znak je previsokog zametanja i to treba prorediti. Osim proređivanja plodova kao najpouzdaniji metod je ručno uklanjanje cvetova ili cvasti. Najbolje vreme za proređivanje je od faze crvenog pupoljka do faze balona i preporučuje se da se uklone polovina do tri četvrtine ukupnog broja cvasti.
Hemijsko proređivanje
Kao objašnjava profesor dr Zoran Keserović hemijsko proređivanje daje najbolje rezultate, a preparat se bira na osnovu sorte i ostalih navedenih parametara. Hemijskim proređivanjem poboljšava se krupnoća, obojenost, hemijski sastav plodova, osiguravaju se redovni prinosi, olakšava zaštita i berba. Osim toga otpadanje plodova jabuke pre dostizanja optimalnog momenta zrelosti manje je izraženo kod proređenih stabala u odnosu na neproređena. Na velikim plantažama ručno proređivanje se primenjuje samo kao dopuna i korekcija hemijskom proređivanju. Tokom sezone nekada je potrebno dva ili tri
proređivanja bioregulatorima. Citokinini su grupa jedinjenja koja stimuliše deobu ćelija (citokinezu). Prskaju se u svim rastućim organima uključujući
koren i vrhove krošnje. U ovu grupu spada 6 – benziladenin (BA) koji najbolju efikasnot postiže u opsegu koncentracija od 50–150 ppm. Ukoliko je koncentracija veća može doći do izduživanja mladica i asimetriju plodova, a kod crvenog delišesa mogu da izazovu pojavu rđaste prevlake
ili nedovoljnu obojenost jabuke. Primenjuje u periodu od 14–21 dan nakon punog cvetanja, u uslovima kada maksimalna dnevna temperatura prelazi 15°C. NAA se često koristi u kombinaciji sa BA sa ciljem da pojača njegovo dejstvo, pri čemu se dodaje u koncentraciji od 3 do 5 ppm. Sredstva na bazi NAA ne treba dodavati ako su temperature više od 25˚C. Etefon je jedini biljni hormon koji deluje u gasovitom stanju. Ima ključnu ulogu u procesu sazrevanja plodova, podstiče starenje cvetova i plodova, ali njegova efikasnost u proređivanju varira zavisnosti od doze preparata i temperature vazduha
u momentu primene. Često se koristi kao korektivni tretman u slučaju da prethodno proređivanje nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Sredstva na bazi auksina (biljni hormoni regulatori rasta) slična su prirodnim jedinjenjima koja se u mladim organima (semenkama, mladim plodovima, vrhovima izdanaka, pupoljcima) i transportuju kroz biljku floemeom. Brojna su jedinjenja slične strukture koja imaju aktivnost auksina, a najrasprostranjenija u biljnom svetu je indol-sirćetna kiselina (IAA).
Pri određivanju koncentracije preparata za hemijsko proređivanje plodova, pored ostalih faktora treba uzeti u obzir snabdevenost stabala azotom. Dokazano je
da ista koncentracija NAA i BA za proređivanje plodova, pri visokom sadržaju azota u zemljištu može dovesti do slabijeg proređivanja, manje prosečne mase ploda, ubrzanog sazrevanja te lošije skladišne sposobnosti plodova jabuke.
Mehaničko proređivanje cvetova
Alternativa ručnom ili hemijskom proređivanju može biti mehaničko uklanjanje cvetova upotrebom traktora i posebne priključne mašine. Ovo je ekološki prihvatljiv metod, a primenjuje se od 1990. godine. Mašina se sastoji od nosača sa vertikalnom rotirajućom osovinom na kojoj se nalaze sintetičke žice koje se jednostavno mogu postavljati i uklanjati. Osovina ima mogućnost promene nagiba te se može prilagođavati različitim oblicima stabla. Kako se osovina okreće, sintetičke žice udaraju cvetove ili cvasti, posebno na periferiji krune. Intenzitet proređivanja određen je brzinom kretanja, frekvencijom rotiranja osovine i brojem žica. Mane mehaničkog proređivanja ogledaju se u tome da se može primeniti samo kod pojedinih uzgojnih oblika, može dovesti do oštećenja drveta, podstiče razvoj i širenje bolesti ukoliko se žice ne dezinfekuju, (plamenjača, rak grana, krvave vaši) i ima efekta na rast mladara. Ovakva vrsta proređivanja najviše efekta ima kod vitkih stabala koje su zasađene u špalir.
Mehaničko proređivanje vršiti samo pri suvom vremenu i to između stadijuma balona i punog cveta, ali u svakom slučaju pre nastupanja uslova za infekciju bakterioznom plamenjačom. Proređivanje cvetova može da se vrši i hemijskim sredstvima na bazi amonijum-tiosulfata (ATS) koji je bezbedan za korisnike, okolinu i potrošače. ATS oštećuje krunične listiće, tučkove i prašnike cveta, te ne dolazi do zametanja plodova. Međutim, više koncentracije mogu izazvati ožegotine ne lišću. Koristi se u fazi punog cvetanja, odnosno kad počne otpadanje latica i potreban je jedan do dva tretmana. Optimalna temperatura za tretiranje je između 18 i 22˚C.
Osim ovog koristi se i NAD - amid naftil sirćetne kiseline i primenjuje se najkasnije 7 dana nakon punog cvetanja. Međutim, ne sme se primenjivati kod sorti
tipa crvenog delišesa i elstara jer može doći do zaostajanja plodova u porastu, a na ovo jedinjenje osetljive su i fudži i breburn.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkog programa u stočarstvu za period 2020-2024. godine.

Uredba utvrđuje ciljeve odgajivačkog rada i mere za sprovođenje ciljeva iz odgajivačkog programa, kod velikih preživara, u svinjarstvu, kod sitnih preživara, kod kopitara, u živanrstvu, u pčelarstvu, u akvakulturi, kao i finansiranje sprovođenja programa.

U objašnjenju ciljeva odgajivačkog rada stoji da Srbija raspolaže sa 5,3 miliona hektara poljoprivrednih površina, od čega 3,4 miliona hektara čini korišćeno poljoprivredno zemljište.

U cilju racionalnoj korišćenja navedenih površina neophodno je veće učešće stočarstva, veća koncentracija broja stoke po uzgajivaču, povećanje produktivnosti po grlu u proizvodnji mleka, mesa, jaja, vune, kao i kvaliteta tih proizvoda, izvršavanje rejonizacije proizvodnje u skladu sa strukturom zemljišnih površina, navodi se u tom dokumentu koji je usvojen na jučerašnjoj sednici vlade.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2828072/vlada-donela-uredbu-o-merama-za-odgajivacki-program

Proteklih dana društvene mreže su preplavljene komentarima i pitanjima da li treba ulagati u proizvodnju. Pre nego uđemo u diskusiju da li treba ili ne bilo šta raditi treba imati u vidu da je navažnije sačuvati zdravlje pa sve ostalo. Priče na društvenim mrežama o tome kako je svega 100 i više obolelih te da se broju samoubica i smrti od kancera ne može ni blizu meriti već narednih dana mogu pasti u vodu. Ne daj Bože da neki grad zadesi ono što je zadesilo Bergamo u Italiji! Grad od 120.000 stanvnika ima 4000 obolelih. Sada zamislite jedan naš grad te veličine i sa tom epidemijom šta bi smo mi mogli da uradimo???  Gde da smestimo te ljude i kome prvo pomoći. Nedavna izjava jednog doktora da je smtrnost mala ali da je 100% za onog ko je preminuo jeste na prvi pogled smešna ali tačna! Te osobe više neće biti i to je surova istina. Možda je vi ne poznajete ali nekome znači, a da ne govorimo kako je onome koga ovakva situacija lično zadesi.

Jagode u plasteniku kod porodice Racić

Sa druge strane, život mora teći dalje, ljudi će jesti hranu, potrebni su im vitamini, pravilna i dobra pre svega ishrana. To se ne može ni zamisliti bez voća i povrća. U svaki posao pa i u ovaj treba ući sa dobrim mislima i željom za napredak,  tako treba raditi i u poljoprivredi pa i jagode i maline. Ako i ne bude neke velike zarade ove godine biće dogodine. Ako bi sada odustali od redovne agrotehnike kako mislite da dogodine bilo šta radite? Dakle nema tu dileme raditi ili ne. Radi se redovno i normalno samo sa posebnim oprezom na zdravlje i prate se instrukcije državnih organa vezane za mogućnost kretanja. Starije ostavite kod kuće, ako živite na selu dvorište im je dovoljno. Nemojte im se previše približavati fizički jer ste možda vi bili u kontaktu sa nekim ko je bio zaražen. Ne treba biti ni paranoičan već se prosto udaljite jedni od drugih i nemate brige. Ako slabije čuju vičite ali ne prilazite. Tako je najbolje za sve.

Malina na poljima AGRBEL sistema (arhiva)

Što se tiče radova u jagodama proizvođači su završili čišćenje i prvu zaštitu kao i prihranu u poljima. U plastenicima jagoda je već cvetala i zametnula plodove. Narednih dana se očekuje mraz te treba jagode zaštiti ako imate mogućnost agrilom, zadimljavanjem i primenom aminokiselina koje će ublažiti toplotni stres. Potom nastaviti sa redovnom negom. Pratite pojavu grinja i plaža lišća ove godine je to izraženo kod jagode.

Kada je reč o malinama posebnu pažnju vam skrećemo na članak koji smo objavili neposredno pred početak krize a koji se odnosi na to kako da sačuvate ovogodišnji rod. 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6026-sacuvajte-rod-malina-strucnjaci-savetuju-sta-da-uradite-do-1-aprila 

Priče o tome da pijace neće raditi nisu tačne i one će pre ili kasnije proraditi tamo gde su zatvorene. Ljudi neće moći proizvode da nabave samo u prodavnicama koje imaju dozvolu da rade već će morati da kupe voće i povrće od proizvođača. U vreme digitlizacije i društvene mreže vam mogu biti od koristi tako da se sa kupcima možete i na taj način povezati. Svakako ohrabrujuće zvuči da je kritično 6 nedelja, dakle do sredine maja tako da i u tom smislu nema opravdanja za nerad i opuštanje. Srbija je neto izvoznik hrane i izvoziće hranu jer ne samo zemlje u okruženju već i bogate države nemaju dovoljno za svoje potrebe. Takav status kao što ima Srbija retko ko može da ima. Turska je takođe recimo samodovoljna država i izvozi velike količine hrane. Ali zato Slovačka ima svega 30% potreeba,  Švajcarska 50%. Kada nečega nema džabe vam i svi novci ovoga sveta. To se videlo sada kada nema maski, rukavica, respiratora....

Nemojte gledati kako vam je sada već kako će biti sutra. Ako niste ništa uradili onda vam sigurno može biti gore nikako bolje. Dakle radite i nadajte se najboljem.

 

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina

Nakon zasedanja Štaba za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici doneta je odluka koja se tiče poljoprivrede i poljoprivrednika. Ovim licima biće dozvoljen rad na njivi, a zabranjena su okupljanja koja važe i za sva druga lica. Ova odluka je na snazi do daljnjeg, a sa aktuelnim informacijama nadležni će obaveštavati građane o novim merama nakon svakog zasedanja Štaba.
S obzirom na proglašeno vanredno stanje, poljoprivrednike će najviše zanimati informacija vezana za subvencije. Prema rečima zaposlenih u Poljoprivrednoj stručnoj službi, a uz konsultaciju sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu i Agencijom za agrarna plaćanja, svi zahtevi za subvencije biće pregledani.Poljoprivreda ne sme da stane, reči su načelnika Gradske uprave za poljoprivredu Vladimira Nastović i poljoprivrednicima će biti omogućen rad na njivi, ali je zabranjen svaki vid javnog okupljanja. Predložene mere podložne su promenama.

Rok za podnošenje dokumentacije za Subvencije namenjene tovu domaćih životinja je do 31. jula 2020. i iz Poljoprivredne stručne službe poručuju da nema razloga za brigu i da će sve druge subvencije biće pregledane ali sporijim tempom.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poljoprivreda-ne-sme-da-stane_1104266.html

Jedan deo poljoprivredne proizvodnje za koju se kaže da je fabrika pod otvorenim nebom odavno se preselio u plastenike i staklenike (zaštićen prostor). Napretkom nauke uslovi proizvodnje u zaštićenom prostoru se neprekidno usavršavaju, dokle se stiglo i u kom pravcu će ići dalji razvoj proizvodnje prof dr Aleksandra Dimitrijević sa Instituta za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu na savetovanju „Agro tech inovacije 2019“ na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prezentovala je u radu na temu „Proizvodnja u zaštićenom prostoru – od delimične kontrole proizvodnje do naučne fantastike“.
Prezentacija je inspirisana delima Isaka Asimova, američkog pisca (tvorca tri zakona robotike) rođenog u Rusiji (1920 – 1992) i njegovim delima počev od „Čelične pećine“ iz 1954. godine, „Golog sunca“ iz 1957. , „Roboti i carstva“ i „Roboti zore“ iz 1985. godine. Profesorka Dimitrijević pokušava da dokumentije svoje razmišljanje da je proizvodnja u zaštićenom prostoru realnost koja se pretvara u bajku koja će postati realnost.
U radu su obrađene tri oblasti : klasična proizvodnja u zaštićenom prostoru, vertikalne i urbane „farme“ i proizvodnja izvan površine Zemlje i proizvodnja na Marsu.
KLASIČNA PROIZVODNJA

Za klasičnu proizvodnju u zaštićenom prostoru važno je obezbediti: svetlosne uslove, materijale, odabrati tipove konstrukcije i tehnologiju gajenja.
U objektima zaštićenog prostora 1936. godine prvi put je primenjeno neonsko svetlo, 2000. godine natrijumove lampe, 2007. led osvetljenje. Problem sa natrijumovim lampama je njihova efikasnost tj činjenica 55% energije predstavlja toplotno zračenje dok 34% odlazi na osvetljenje. Kod LED lampi, toplotno zračenje je znatno manje, svega 15% dok na svetlost odlazi 50%. Obzirom na smanjeno toplotno zračenje, LED osvetljenjem se ostvaruju određene uštede u energiji, nekih 10%, jer se manje energije troši na ventilaciju koja je potrebna radi snižavanja temperature, niža je stopa CO2 emisije, veći prinosi. Primera radi u klasičnom stakleniku prinos paradajza je od 62 do 70 kilograma po m2 dok se sa LED osvetljenja mogu ostvariti prinosi i do 100 kg/m.
Što se tiče spektra svetlosti, najčešće se koristi crveno i plavo osvetljenje. Crveni deo spektra najzaslužniji je za inteziviranje fotosinteze te, samim tim za rast i razviće biljaka (stabljika i list) ali utiče i na regulisanje klijanja semena i cvetanje. Plavi deo spektra utiče na sadržaj hlorofila u biljci i na debljinu lista biljaka, zeleni deo lako prolazi kroz sklop biljaka i tako snabdeva donje listove određenom količinom svetlosti, far red light lako prolazi kroz sklop biljaka, skraćuje vreme cvetanja, biljke formiraju veće listove.
Što se tiče materijala za izradu plastenika sve se više koriste „pametni“ materijali –„fluoroscentne„ folije. Tako je u Španiji za proizvodnju borovnice gde je korišćena fluoroscentna folija zabeležen 60 % veći prinos u poređenju sa „normalnom„ folijom, kod proizvodnje jagode zabeleženo 14,5 % povećanje prinosa.
U svetu se sve više u zaštićenom prostoru gaje atipične kulture, izbegava se gajenje paradajza, salate, rukole i spanaća. Tako se u Španiji gaji smokva koja se ubira u rano proleće kada je cena na tržištu 5 eura po kilogramu. Tendencija je ka usko specijalizovanoj proizvodnji. U Holandiji se vrše istraživanja na polju energetski efikasne integrisane proizvodnje – hortikultura i akvakultura (recirculating acquaculture system –RAS). Hidroponski gajena salata postavljena na bazen sa tilapijom (slatkovodna riba) gde se koristi geotermalna voda koja pogoduje i gajenju tilapije i gajenju salate. Pri tom salata ima koristi i od CO2 koji proizvodi sama tilapija. Ono što je najviše asociralo na Isaka Asimova i njegove knjige je svakako primena robota u objektima zaštićenog prostora. Koriste se za različite operacije Koriste se različite operacije - presađivanje, zaštitu biljaka, ubiranje plodova. Slobodno se može reći da im je osnovna prednost što mogu raditi 24/7/365, ne traže naknadu za rad i ne mogu se žaliti na uslove rada.

VERTIKALNE I URBANE „FARME''
Za urbane farme (vertikalne farme – hibridne staklenike) ne postoje granice. Podižu se u blizini restorana za gajenje posebnih, aromatičnih začinskih biljaka, sve može da se gaji, svuda. Nema ograničenja, potpuno inženjerski – hiruški precizan pristup gajenju biljaka. Ovakav koncept proizvodnje, osim što obezbeđuje veću produktivnost, ima niže troškove transporta, bolju energetsku efikasnost i viši stepen samoodrživosti, može u potpunosti da podrži koncept organske proizvodnje.
Vertikalne farme mogu da se postave u napuštenim rudnicima uglja, tunelima ili u novoizgrađenim objektima koristeći nove tehnike bušenja podloge vertikalno naniže. Hidroponska postrojenja (koreni biljaka hranjeni hranom bogatom vodom) ili aeroponika (rastuće biljke u vazduhu). Upotreba led jedinica koje omogućavaju fotosintezu u odsustvu sunčeve svetlosti, podzemne vode se mogu direktno koristiti.
Jedna od najvećih vertikalnih farmi Green Spirit Farms (GSF) je osnovana 2014. godine i nalazi se u gradu New Buffalo u Americi. Nalazi se u adaptiranoj bivšoj fabrici plastične ambalaže.
Vertikalne farme su za sada samo ispomoć za velike gradove. Iako sa sobom nosi brojne povoljnosti, koncept vertikalnih farmi nikada ne može da u potpunosti zameni masovnost proizvodnje na velikim obradivim površinama.
PROBE NA ANTARTIKU I SVEMIRSKOM BRODU – BAJKA KOJA SE PRETVARA U REALNOST
Jedna od „bajki“ koja polako prelazi u realnost, je proizvodnja u najsurovijim uslovima na Zemlji i pokušaj proizvodnje izvan orbite Zemlje.
Na Antartiku je postavljen kontejner u kome su stvoreni uslovi za gajenje povrća na hidroponici. Za 9,5 meseci proizvedeno je 268 kilograma povrća na 12,5 m sa 3,5 h rada oko „bašte“ dnevno.
Na svemirskom brodu je izvedena proba gajenja lisnatog povrća na hidroponici u specijalnim kontejnerima zbog gravitacije uz led osvetljenje.
Naučnici su napravili softver za „instruisanje“ rasta i razvića paradajza u svemiru. Softver „govori“ biljci šta kada treba da radi? Da li su ljudi sledeći ?

Vesna Gajić

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Beograd, 19. mart 2019 - Kompanija „Dunav osiguranje“, brinući o zdravlju svojih klijenata i zaposlenih u vanrednim prilikama koje je nametnulo širenje opasnog koronavirusa, donela je odluku o dostavljanju polisa na kućnu adresu i izmeni radnog vremena šalterskih službi, službi za naknadu šteta i Kontakt centra.

Žiteljima starijim od 60 godina, Kompanija će polise osiguranja dostavljati na kućnu adresu bez dodatnih troškova. Ukoliko je njihova polisa pred istekom ili se ukaže potreba za zaključenjem bilo koje vrste osiguravajuće zaštite, dovoljno je da se obrate našem кontakt centru.

Šalteri za prodaju osiguranja u Beogradu biće otvoreni radnim danima od 8:30 do 16:30 časova, a u ostalim mestima u Srbiji u periodu od 8:00 do 16:00 časova.

Službe za naknadu šteta sa strankama će raditi radnim danima od 10 do 14 časova, izuzev u hitnim slučajevima, kada će prijem i procenu šteta obavljati i mimo navedenog vremena.

Rad Kontakt centra Kompanije radnim danima je produžen i biće dostupan za sva pitanja i preporuke klijentima u periodu od 7:30 do 21:00 čas. Informacije možete dobiti besplatnim pozivom na broj 0800 386 286 ili na mејl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Kompanija „Dunav osiguranje“ ‒ vaš prijatelj i u vanrednim okolnostima!

Dragiša Filipović iz Paraćina 19 godina ima poljoprivredno gazdinstvo. Sve je počelo kada je Živka Filipović, Dragišina majka izgubila posao 2000. godine. Prvo
je počela da pravi sitne kolače, a kasnije da pravi džemove, slatko, sokove od voća, a potom i izvanredan domaći ajvar. Kako nam kaže Dragiša ovo je porodični posao, međutim kada je sezona unajme i po dvadesetak radnika.
U svojoj paleti proizvoda imaju oko 70 artikala, sirupe, matične sokove, paradajz u flaše, slani i slatki program. Papriku gaje na 70 ari, i najbolje se za ajvar
pokazala kurtovska kapija, paprika je srcolikog oblika, i najviše se gaji u Bitolju, tako je najviše ima. Ima je i u Leskovcu, ali po rečima našeg sagovornika, leskovčani su većinom prešli na gajenje paradajza.
Kurtovska kapija ima dosta suve materije,sto je čini odličnom ajvarkom.Prinos je odličan uz dobro đubrenje i zalivanje. Na jednom struku obično raste od 4 do
5 krupnih paprika,a prinosi po struku uz optimalan uzgoj znaju biti čak do 1,5 kg. Mada u proseku uz dobar uzgoj može da doprinese oko 450 kg po aru.U pitanju je najrodnija sorta starijeg tipa paprike na ovim prostorima.
Osim paprike Filipovići gaje i paradajz volovsko srce. Paradajz volovsko srce nenadmašan po ukusu, krupan, rozikast i nešto skuplji od običnog, proizvodi se
manje, jer je osetljiv na transport i lagerovanje. Inače,ko ga jednom proba, druge sorte ovog povrća više ne smatra tako ukusnim. Domaćice znaju da je sok od njega najlepši. Uprkos tome, na pijacama Srbije teško ga je naći. Pre jedanaest godina Dragiša, u nameri da napravi što ozbiljniju poslovnu priču,
osnovao je Kuću zdrave hrane - Filipović, koja se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i povrća. Trenutno, svoje proizvode najviše prodaju
u Beogradu i Novom Sadu, a preko 800 porodica snabdeva sistemom dostave na kućnu adresu.
Posla ima preko cele godine, što na polju, što u proizvodnji. Dragiša je prvi put na sajmu turizma, ali po njegovim rečima, kotizacija je skupa, pa treba sve ukalkulisati. Dragiša se malo više raspitivao kako je u drugim zemljama kada su u pitanju proizvođači kao što je on i istakao da je u Mađarskoj proizvođaču dozvoljeno da proizvede preko 5.000 jedinica, porez se plaća 3 odsto, svoje proizvode prodaju u poluprečniki od 40 km. Mada kako ističe Dragiša ipak, on ne
bi imao kupce u poluprečniku od 40 km.
Ali ipak ideja je odlična, i treba neke stvari uzeti i primeniti kod nas. Potrebna mu je pomoć da izgradi objekat, da bi mogao da proširi proizvodnju, kako
bi iz forme poljoprivrednog gazdinstva prešao u preduzetnike, tako da će i država imati koristi.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Setva kukuruza je na pragu, a poljoprivredni proizvođači u Srbiji nemaju razloga za strah budući da ima dovoljno semenskog materijala, kažu sagovornici Tanjuga i navode da je veliki deo njih već obezbedio kako repromaterijal, tako i đubrivo.
Zamenik direktora Instituta za kukuruz "Zemun Polje" Miodrag Tolimir kaže da bi prolećna setva kukuruza mogla početi za oko dvadesetak dana u nižim regionima i toplijim zemljištima, a da je najveći deo poljoprivrednika već obezbedio seme kukuruza.Oko 70 procenata tržišta je snabdeveno, a ostatak poljoprivrednika će to učiniti pred samu setvu.

Tolimir kaže da taj institut, kao i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu mogu odgovoriti izazovu u novonastalim okolnostima, i obezbediti da poljoprivrednici imaju dovoljno semena za predstojeću setvu.

Ističe i da u novonastaloj situaciji usled vanrednog stanja ne treba dozvoliti nikakve spekulativne radnje, odnosno povećavati cene.

"Institut za kukuruz je pripremio dovoljne količine kvalitetnog semena, imamo dobar asortiman i nećemo podizati cene", rekao je sagovornik Tanjuga.

Ističe da se u Srbiji seje oko dva miliona setvenih jedinica, a da je seme tog instituta na tržištu zastupljeno sa oko 20, 25 odsto.

Ukoliko se javi nedostatak, može se nadomestiti i to neće biti problem, kaže on i dodaje da postoji još toliko zaliha i da nema mesta za bojazan da neće biti dovoljno semena.

Predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se poljoprivrednici ne žale na nedostatak repromaterijala i da sada gotovo svi ozbiljni poljoprivredni proizvođači već imaju obezbeđen semenski materijal i đubrivo.

"Ne očekuju se problemi te vrste, u samoj setvi eventualno će možda neko zameniti jedan hibrid drugim, ali malo je realno da će ostati bez semena budući da se dobar deo i stranih sorti proizvodi kod nas. Ne očekujemo nedostatak ni semena, ni đubriva, a za hemiju ima dovoljno vremena da se pripreme", rekao je Saković Tanjugu.

Ističe da kukuruz polako "vraća svoju popularnost" i da se setva očekuju na oko milion hektara, više nego lane, soja na 240.000 hektara i suncokret na oko 230.000 hektara.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je nedavno pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima.

Cilj je kako ističu, da se napravi godišnja projekcija cena dominantnih poljoprivrednih proizvoda u strukturi domaće proizvodnje.

Analize su za sada urađene za deset proizvoda i očekuje se da će taj spisak biti dopunjen u narednom periodu.

Cene su date za pšenicu, kukuruz, soju, svinje, goveda, borovnicu, malinu, šljivu, papriku, krompir.

Prognozu cena i cenovnih kretanja uradio je SIDEV tokom januara 2020.

Za izradu su korišćeni brojni svetski izveštaji, berzanski izveštaji, urađena je analiza trendova, mereni su uticaji na cene, procenjivani rizici, obavljani brojni intervjui sa učesnicima u tržišnom lancu, da bi se, koristeći logičke zaključke uradila prognoza očekivanja kretanja cene u 2020. i očekivanja njene veličine.

Analiza SIDEV-a ukazuje da se, što se tiče pšenice, očekuje prosečna cena oko 160 evra po toni s određenim varijacijama tokom godine.

Najveću cenu žito će dostići pred žetvu, a najnižu u vreme žetve.

Očekivanja su da će cena u proleće prvo početi da se snižava, a da će u jesen beležiti rast.

Prosečna pretpostavljena cena kukuruza iznosi 140 evra po toni sa varijacijom plus-minus 15 evra.

Kada je reč o soji, njena cena ce se kretati između 320 i 340 evra. Imaće blagi trend rasta dok ne budu objavljeni podaci o zasejanim površinama i očekivanim vremenskim prilikama u svetu i kod nas, kada se očekuje naredna procena za drugu polovinu 2020. godine.

Ipak, očekuje se da će i cena soje biti blago veća nego 2019. godine, navodi se u izveštaju.

Najveće turbulencije očekuju se na tržištu svinjskog mesa zbog širenja afričke kuge svinja u svetu.

U analizi se navodi da će prosečna cena "žive vage" svinja biti 142 evra (1,42 evra po kilogramu) i da će imati trend rasta u prvoj polovini godine.

Procene su, ističe se, zasnovane na pretpostavkama da će se proizvodnja uvećavati kao posledica rasta cena i očekivanja, kao i da će Kina nastaviti da povećava uvoz koji bi u ovoj godini trebalo da dostigne 3,5 miliona tona (u 2019. zabeležen je uvoz od 2,6 miliona tona).

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nema-zime-za-poljoprivrednike-dovoljno-materijala-za-setvu_1103975.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30