Edukativni seminar pod nazivom "Tržište organske hrane u Vojvodini - mogućnost razvoja", koji je održan danas na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u organizaciji ove visokoobrazovne ustanove i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, imao je cilj da ukaže na šanse i značaj daljeg razvoja organske proizvodnje u Srbiji i Vojvodini, kako u pogledu prirodnih potencijala, tako i sa stanovišta isplativosti i marketinga.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević otvorio je skup ističući da smo svi postali svesni činjenice kako se organska proizvodnja posebno nameće kao alternativa konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima.

"S obzirom na to da su mala i srednja poljoprivredna gazdinstva u fokusu rada Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, smatrali smo da je neophodno bilo dodatno finansijski podržati proizvođače organske hrane. Po formiranju ove Pokrajinske vlade znatno smo povećali iznos sredstava namenjen subvencionisanju sertifikacije organske proizvodnje, ali smo po prvi put uveli i subvencije za nabavku specijalizovane priključne mehanizacije. Po tom osnovu smo u 2018. godini potpisali 26 ugovora za sertifikaciju i 15 ugovora za nabavku priključne mehanizacije. Podigli smo nivo subvencija 80 odsto za sertifikaciju, a za nabavku specijalizovane mehanizacije 70 odsto od ukupne vrednosti. Ove godine smo takođe izdvojili znatna sredstva za te namene. Upravo obrađujemo pristigle prijave za 2019. godinu. Imamo ukupno 49 zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i uskoro ćemo potpisati i ovogodišnje ugovore", naglasio je Radojević ističući da je uveren da dodatna finansijska sredstava predstavljaju pravi model podrške proizvođačima organske hrane.On je istakao da Sekretarijat podržava i održavanje edukativnih seminara, obrazovanje poljoprivrednika i širenje informacija o neophodnosti dodatnih ulaganja u organsku proizvodnju.

"Za naredni period mi smo opredelili finansijska sredstva za izradu Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine, gde će biti uključeni svi relevantni faktori - predstavnici struke i nauke, asocijacije i referentna udruženja organskih poljoprivrednih proizvođača. Sve njih neophodno je uključiti kako bismo došli do jednog adekvatnog dokumenta, koji će i nama olakšati rad u pogledu donošenja mera agrarne politike, dakle - kako da ih unapredimo u narednom periodu", istakao je Radojević ukazavši na to da će ovaj dokument poslužiti kao dobar osnov za dalji razvoj organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Sekretar se osvrnuo i na organsku proizvodnju u kontekstu ruralnog razvoja, ističući da to treba da doprinese većem profitu samih poljoprivrednih proizvođača s jedne strane, a istovremeno i podsticanju seoskog turizma kao u razvijenim zemljama Evropske unije. To bi, prema Radojevićevim rečima, za proizvođače bio još jedan motiv i dodatni profit, odnosno omogućilo bi im da svoje proizvode prodaju po višim cenama "sa svog kućnog praga". On je takođe ukazao na neophodnost udruživanja poljoprivrednih proizvođača, jer samo tako mogu biti konkurentni na domaćem i stranom tržištu.Predstavnicima agronomske struke, proizvođačima organske hrane i studentima Poljoprivrednog fakulteta obratio se i rukovodilac projekta prof. dr Branislav Vlahović.

Govoreći o stanju ruralnog turizma u Srbiji, posebno u AP Vojvodini, on je istakao da organski proizvođači poseduju određeno znanje u tehnologiji proizvodnje, ali da ipak treba da dobiju više informacija iz oblasti marketinga kako bi zadovoljili i zahteve u pogledu dizajna i kvaliteta ambalaže, promocije i načina distribucije svojih proizvoda.

Profesor Vlahović je rekao da se tržište organske hrane izrazito razvija u svetu. Preporuke za naše tržište su da treba povećati proizvodnju organske hrane u Vojvodini i Srbiji generalno, da se mora voditi računa o tome da se organska hrana brendira, da se obrati pažnja na potrebe potrošača i da se nađu najbolji kanali za distribuciju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/podrska-akcionom-planu-razvoja-organske-poljoprivrede-na-teritoriji-ap-vojvodine_1067139.html

Sa starošću zasada od 12 do 15 godina prinos malina u Srbiji, ali i drugim državama u regionu, znatno opada, pa tako i ekonomska računica za dalje bavljenje ovim poslom, izjavio je Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

U Sarajevu, na nedavno održanoj konferenciji Regionalnog saveta za jagodasto voće, čiji je Leposavić predsednik skupštine, on je rekao da su rezultati ispitivanja o prisustvu različitih virusa u komercijalnim zasadima malina, koje je obavio ovaj institut iz Čačka – poražavajući. Ispitivanja obavljena u Srbiji, ali i u nekoliko zemalja u okruženju, pokazuju da je više od 95% ispitivanih zasada zaraženo virusima.

U praksi, kako kaže, to je dovelo do smanjenja prinosa i pada kvaliteta maline – plodovi su sve sitniji i gube slast…

– Zbog toga smo došli u situaciju da opada i interesovanje proizvođača za gajenje ovog voća. Kupci se takođe osećaju prevarenim, pa su u nekim zemljama počeli da traže alternative za naše proizvode – ističe Leposavić za Politiku i dodaje da sve ukazuje na to da ubrzo moramo da uradimo više stvari kako bismo poboljšali stanje u ovom sektoru.

Skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Globalno tržište malina menja se u poslednjih deset godina, pa tako i pozicije država koje su se smenjivale na lestvici vodećih proizvođača. Leposavić ističe da neke države gube na značaju istom brzinom kojom su ranije dolazile na vrh. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je u 2016. godini proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona.

– I ta proizvodnja ima tendenciju pada – upozorava Leposavić.

I Čile, jedan od naših najvećih konkurenata, beleži pad proizvodnje, pa je za samo sedam godina učešće ove države u svetskoj proizvodnji palo sa 16 na 6,4%. Nasuprot tome, ima i država koje su u jednom trenutku iskoristile svoju priliku. Recimo, Bosna i Hercegovina je od proizvedenih 3.000 tona s početka ovog veka poslednjih godina dostigla 22.000 tona, prema nekim podacima i 25.000. Međutim, ove godine imaju znatan pad i realna proizvodnja im ne prelazi 8.000 tona.

Podaci ukazuju da je u 2019. usled poremećaja na tržištu došlo do pada proizvodnje malina i na drugim tržištima. Najveće smanjenje površina pod malinjacima imali su Srbija, Poljska, Čile, BiH, Bugarska, Crna Gora…

– Glavni igrači gube konkurentnost na svetskom tržištu, dok su novi, kao što su Meksiko, Bugarska, Bosna i Hercegovina i Ukrajina, ušli u konkurenciju. Posebno na tržištima gde je do sada bio dominantan uvoz maline iz Srbije, Poljske, Čilea… – ističe Leposavić.

On kaže da je kod tih zemalja presudna bila snažna pomoć države kod zasnivanja zasada i podizanja skladišnih kapaciteta. Napominje da je činjenica i da su te zemlje u prošlosti imale jeftinu radnu snagu.

– To je velika razlika u odnosu na Srbiju i Čile, gde već godinama imamo male subvencije u poljoprivredi – kaže on.

Leposavić napominje da sve nekada najveće svetske proizvođače najviše ugrožava Meksiko, koji je u poslednjoj deceniji uvećao proizvodnju sa 11.500 tona na 112.700 i utrostručio prodaju uglavnom sveže maline u Americi.

Prema njegovim rečima, sadašnje tržište malina zasniva se na smrznutom programu, sa tendencijom rasta ponude, zbog čega su i cene trenutno relativno niske. Ali, bez obzira na sve ovo, malina je veoma traženo voće.

– Problemi, kako god to neko shvatio, ne potiču od prodaje. Činjenica je da 60 do 70% troškova proizvodnje i berbe maline odlazi na troškove radne snage. U Srbiji je dnevnica za berače porasla sa 20 na 25 do 30 EUR. Poskupeo je i repromaterijal, veći su zahtevi u oblasti bezbednosti radnika, što direktno utiče na ukupne troškove proizvodnje, pa malinarima ostaje znatno manja zarada – smatra Leposavić.

Naglašava da izvoznici imaju velikih problema zbog gubljenja sortne identičnosti, jer "vilamet" više nema karakteristike na koje su proizvođači navikli. Kako kaže, i prerađivači imaju manji procenat viših kategorija od takvog voća, a strani kupci imaju sve više primedbi na kvalitet isporučene robe.

– Ista situacija je i kod sorte "miker", koja je sve traženija na svetskom tržištu. Sadni materijal je najveći problem u Srbiji i okolnim državama. Novi zasadi se uglavnom zasnivaju sadnicama iz Švajcarske, delom Francuske, Holandije i Italije. Ni "vilamet" ni "miker" iz tih zemalja nemaju karakteristike koje se očekuju – smatra on i napominje da zbog značaja i ekonomske dobiti od izvoza postoji potreba da se na državnom nivou reguliše proces sertifikacije, kao i da odgovarajuće institucije taj posao sprovedu u delo, počevši od klonske selekcije do stvaranja viših kategorija sadnog materijala.

Prema njegovom mišljenju, na taj način bilo bi rešeno ovo izuzetno važno pitanje. U Srbiji se sertifikacija sprovodi od 2005. godine i u nekoliko ciklusa je stvarana određena količina izuzetno kvalitetnog sadnog materijala, ali nedovoljnog za stvarne potrebe, čak i lokalnog tržišta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2691485/prinos-i-kvalitet-malina-u-srbiji-opada

Pirotski kačkavalj i valjevski šoder čvarci uz prokupac iz Aleksandrovca dostojna su uvertira u spektar proizvoda koji nastaju u srednjim školama. Po principu od "od njive do trpeze" u radionicama škola koje obrazuju buduće profesionalce u poljoprivredi, proizvodnji i preradi hrane nastaju i džem od kupine, pekmez od šljiva, sirup od aronije, kiseli krastavčići, sok od paradajza, pasterizovani fileti paprike…

Kačkavalj od kravljeg, kozjeg, ovčjeg mleka, sitan ili sir sa plesnima, pasterizovano mleko i jogurt takođe su plodovi đačke industrije. Od alkoholnih pića u školama se proizvode razne sorte vina i rakije, kao i konjak i vinjak.

Ali ovi proizvodi uglavnom ne stižu na veće tržište. Najveći deo prerađenog voća, povrća, mleka i mesa iz školskih radionica ide u kuhinje đačkih domova koji su u sastavu škola proizvođača.

Ponešto iz bogatog asortimana može da se kupi u školskim prodavnicama. Jedino alkoholna pića iz školskih destilerija i podruma ne smeju da se nađu u slobodnoj prodaji.Poljoprivredna škola sa domom učenika „Valjevo” jedna je od kuća znanja koje se diče praktičnim delom nastave ratarstva, povrtarstva, stočarstva, odakle i potiču njihovi proizvodi.– U primarnoj proizvodnji gajimo paradajz, luk, krompir, papriku, šargarepu, cveklu, kupus, zelenu salatu, ali i lekovito bilje. Imamo u školskom posedu zasad šljive i voćnjak različitih vrsta i sorti voća, a i proizvodimo sadnice voća. Uzgajamo ječam, ovas, kukuruz, lucerku za potrebe ishrane našeg stočnog fonda. Negujemo govedarstvo, gajimo krave čije mleko ide na preradu u našu mlekaru odakle dobijamo sir, kajmak i jogurt. Bavimo se ovčarstvom i svinjarstvom – dočarava Milan Gajić, direktor valjevske Poljoprivredne škole čiji su budući mesari ove godine na Festivalu čvaraka u Valjevu osvojili drugo mesto u pravljenju duvan i šoder čvaraka.U njihovoj prodavnici, u krugu škole, osim sadnica voća koje su najtraženije, kupci rado pazare voće i povrće, mleko, svinjsko i goveđe meso, ali i jaja školskih koka nosilja. Rakija iz školske destilerije nije na prodaju.

– Od rakija uglavnom proizvodimo šljivovicu, malo kajsije i kruške. Pravimo i vino, ali to je sve za potrebe obrazovanja – napominje Gajić.

Jedina registrovana za proizvodnju vina je Srednja škola sa domom učenika „Sveti Trifun” u Aleksandrovcu. Ona baštini tradiciju nekadašnje vinodeljsko-voćarske škole koja je još 1925. godine otvorena da „spremi mladiće i odrasle u vinogradarstvu, podrumarstvu, voćarstvu, preradi i spremanju voća za samostalan rad u ovim poljoprivrednim granama”. Njen vinograd se prostire na sedam hektara, a škola poseduje i hektare pod šljivama, višnjama i jabukama.– Imamo savremene pogone za preradu grožđa i lagum za čuvanje vina. Kada bi celokupan rod naše vinove loze bio prerađen u vinskom podrumu škola bi mogla da proizvede 50.000 litara vina za godinu dana. Ipak najveći deo našeg grožđa u rinfuzu ode privatnicima, a škola proizvodi oko 5.000 litara na različitih sorti vina među kojima su tamjanika, prokupac, merlo i rizling – objašnjava Branko Rajčić, direktor Srednje škole „Sveti Trifun” u Aleksandrovcu.

Osim vina, ovde se proizvode i rakije: lozovača, dunjevača, komovica i vinjak. Na etiketi ovih pića, tvrdi Rajčić, piše da su za poklon. Nisu za prodaju, a daruju se u svrhu promocije škole.

Zaštićen brend je najbolja reklama, ako se za primer uzme pirotski kačkavalj Mlekarske škole sa domom učenika „Dr Obren Pejić” u kojoj se dnevno prerađuje 5.000 litara mleka.

– Zaštitili smo proizvod po kome smo prepoznatljivi – pirotski kačkavalj od kravljeg mleka. Najviše pravimo kačkavalj i to više sorti: od kravljeg mleka, mešanac, ovčiji i kozji, ali proizvodimo i pasterizovano mleko, jogurt, vurdu, sitan sir i različite tipove sira u kocki – kaže Nenad Đorđević, direktor Mlekarske škole u Pirotu.

On ističe da je obrazovanje prioritetni zadatak škole i da se to neće promeniti uprkos činjenici da potražnja za njihovim proizvodima daleko prevazilazi proizvodne kapacitete.

– Naši proizvodi stižu na tržište posredstvom velikih prodajnih lanaca. Jedna firma avansno kupuje od nas naše proizvode i stavlja svoje etikete na kojima mora da piše „proizvedeno u Mlekarskoj školi u Pirotu”, jer oni od nas kupuju gotov proizvod ali taj proizvod ne proizvodimo u njihovo ime – razjasnio je Đorđević.Konjak Poljoprivredne škole sa domom učenika "Sonja Marinković" u Požarevcu, nedavno je dobio ministar prosvete Mladen Šarčević. On je, doduše, prilikom obilaska školske radionice za preradu voća i povrća mogao da nazdravi samo sokom od paradajza, posluženom u čašicama za rakiju.

– Iskoristili smo priliku da ministru, koji nam nije stalni gost, poklonimo konjak, doduše star dve godine a trebalo bi da odstoji bar pet – kaže Vidoje Vukašinović, direktor požarevačke Poljoprivredne škole koja je među liderima u proizvodnji i preradi hrane.Njeni đaci i nastavnici obrađuju 55 hektara školskog zemljišta, imaju pet plastenika, farme krava, svinja, ovaca… Pekmez i kompot od šljiva, sok od kupine, kiseli krastavčići, pasterizovana paprika i drugi proizvodi od voća i povrća iz ove škole mogu se kupiti u školskoj prodavnici „Naša tezga – zdrav kutak”, ali uglavnom se koriste za ishranu u đačkom domu.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/soder-cvarci-zimnica-jogurt-ali-i-konjak-skole-se-dale-u-biznis-evo-sta-sve-proizvode/563btxc

Poljoprivreda regiona je, prema podacima Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, u prvih sedam meseci ove godine, u spoljno-trgovinskoj razmeni, ostvarila suficit u iznosu od 20,2 miliona evra, što je više nego u istom periodu prošle godine.

Od početka godine, do avgusta, zabeležen je veći izvoz mlečnih proizvoda, jakih pića i destilata, ali i mesnih prerađevina, a najviše se izvozilo u Rusiju, države Evropske unije i područje CEFTA zemalja.

Komentarišući izvoz agrarnih proizvoda za prvih sedam meseci ove godine na području koje pokriva Regionalna privredna komora Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, Dušan Petković, koordinator poljoprivrede, je rekao da je od početka godine, do avgusta ostvareni izvoz u regionu nešto veći od 31 miliona evra, dok je uvoz iznosio oko 11 miliona.

Posmatrajući strukturu izvoza, značajnije je porastao izvoz mlečnih proizvoda – veći je za 15,8 % u odnosu na prošlogodišnji, izvoz jakih pića i destilata za 7,8%, a evidentan je i značajniji izvoz mesnih prerađevina nego što je to bilo u 2018. godini.

U Regionalnoj privrednoj komori Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga kažu da je prošle godine ostvaren izvoz junećeg mesa od preko tri miliona evra, a da je ove godine bilo zastoja. Više od šest miliona evra iznosio je izvoz voća za prvih sedam meseci ove godine.

Najviše su se, u ovom periodu izvozile višnje, šljive i jabuke. Od početka godine do avgusta, skoro da je dupliran izvoz voćnih rakija, što samo potvrđuje da pojedini proizvodi polako pronalaze put do kupaca.

U posmatranom periodu, najviše se izvozilo na područje CEFTA država – 44 odsto, u Rusku Federaciju – 25 procenata, dok ostatak čine zemlje Evropske unije.

U Komori tvrde da sezona još uvek traje i da je nezahvalno davati prognoze, ali da se očekuju rezultati na nivou prošlogodišnjih, imajući u vidu da je za nama teška godina u pogledu klimatskih uslova.

Izvor:http://rtk.co.rs/za-prvih-sedam-meseci-suficit-u-poljoprivredi-202-miliona-evra/

Opština Topola, odnosno Turistička organizacija “Oplenac” dobitnik je prestižne nagrade Beogradski pobednik 2019. koja je dodeljena u beogradskom Falkenstainer hotelu.

Nagradu je za 56. Oplenačku berbu kao najposećeniju turističku manifestaciju 2019. u Srbiji primio predsednik opštine Topola, Dragan Živanović.

Predsednik Živanović je iskazao zahvalnost za prestižno priznanje koje je stiglo u Topolu.

„Ova nagrada predstavlja rezultat nastojanja da se Oplenačka berba kao manifestacija podigne na što viši kulturni nivo i ujedno podsticaj i putokaz da u tom pravcu “Topola kao kraljevsko mesto” nastavi sa radom i narednih godina“, izjavio je Dragan Živanović.

Nagrada Beogradski pobednik je ustanovljena 2003. godine i dodeljuje se za ostvarene rezultate u kulturnom, javnom i privrednom životu Balkana.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/868916/56-oplenacka-berba-najposecenija-turisticka-manifestacija-u-2019-godini/

U šljivarstvu naše zemlje dominiraju sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku. Prvenstveno čačanska lepotica, čačanska rodna, ali je i sve veće interesovanje za novije sorte - nadu, petru i divnu.

- Njih nemamo još u ponudi, ali u skladu sa zakonskom regulativom za proizvodnju sadnog materijala imaćemo ih tokom 2021. godine, tako da mogu da zaključim da je šljiva vodeća vrsta voćaka u našoj zemlji. Ne treba ni zanemariti malinu koja je veoma dominantna i značajna ne samo po proizvodnji već i deviznom prilivu koju naša zemlja ostvaruje izvozom plodova - rekao je Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka.

Dodaje da u Srbiji ne postoji dovoljna količina kvalitetnog sadnog materijala. Proizvođači su se dovijali na različite načine, presađivanjem sadnica iz rodnih zasada, što doprinosi značajnom smanjenju prinosa i kvaliteta maline.

- Ukoliko su zvanični i statistički podaci tačni, prinos od pet do sedam tona po hektaru je prinos koji je apsolutno neprimeren i gde nikakva cena ploda maline ne može nadoknaditi troškove uložene u proizvodnju. Prosečni prinosi bi trebalo da budu minimum 12 do 15 tona po hektaru - ističe Lukić.

Smatra da će rejonizacijom mnogi problemi u voćarskoj proizvodnji biti rešeni:

- Ministarstvo je pre dve godine prepoznalo potrebu da se uradi rejonizacija. Ja bih rekao da je to jedna makrorejonizacija, imajući u vidu da radimo 17 vrsta voćaka, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, i Zemunu, na području cele Srbije. Cilj je da se upravo prema agrotehnološkim uslovima, klimatskim i zemljišnim činiocima i karakteristikama pojedinim biljnih vrsta pozicioniramo tamo gde bi trebalo, i gde postoje najbolji uslovi za gajenje, pri čemu treba istaći da svaka vrsta voćke ima svoje zahteve kada je u pitanju klima i zemljište, poput kajsije, breskve i maline, koje se ne mogu gajiti svuda kao šljiva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2689998/sljiva-moze-da-se-gaji-sirom-srbije-rejonizacija-ce-pozicionirati-druge-biljne

Peti susret kozara Srbije održan je u Kumanama u subotu, 9. novembra u organizaciji PG "Dobra farma" Dobričevo, Rajka Varadinca iz Kumana i Zorana Gagića iz Novog Miloševa, a uz podršku opštine Novi Bečej.

Tom prilikom održana je i Osnivačka skupština Udruženja kozara Srbije na kojoj je usvojen Statut i izabrani organi i rukovodstvo novoformiranog Nacionalnog udruženja i usvojen program rada. Pristupnicu je potpisalo 127 kozara, koji očekuju da će na ovaj način biti rešeni gorući problemi u ovoj oblasti, pre svega - nesiguran plasman i niska cena mleka.

Očekuju i da će novoformirano udruženje znatno više raditi na promociji kozarstva u Srbiji i promociji gotovih proizvoda, da će raditi na edukaciji i da će standardno, pružati svojim članovima sve benefite udruživanja oko organizacione i tehničke pomoći u svakodnevnom radu.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede - Uprave za agrarna plaćanja, ovčarstvo i kozarstvo su dve grane stočarske proizvodnje koje beleže tendenziju porasta broja grla - u 2019. godini 78.222 poljoprivredna gazdinstva prijavila su 1.634.583 grla ovaca i koza, prenosi portal Top Srbija.

U strukturi ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava koja imaju ovce i koze, najzastupljenija su gazdinstva sa do 10 ovaca i koza (48%), za kojima slede gazdinstva sa 10-50 ovaca i koza (45,5%), dok je tržišno orijentisanih gazdinstava sa više od 50 ovaca i koza najmanje (svega 6,5%).

Međutim, u sktrukturi ukupnog broja ovaca i koza najmanje je učešće gazdinstava sa do 10 grla (13,7%) a najveće gazdinstava sa 10-50 grla (48%), ali je učešće gazdinstava sa više od 50 grla veoma respektabilno jer 6,5% gazdinstava poseduje preko 38% ukupnog broja ovaca i koza. Drugi problem je veoma mala zastupljenost umatičenih grla ovaca i koza - svega 12,5% - za koja je država isplatila 7.000 dinara po grlu odnosno ukupno 1,4 milijarde dinara.

Kada bi uzgajivači koza i ovaca u trogodišnjem periodu umatičili većinu grla mogli bi od države dobiti ukupno oko 10 milijardi dinara - što bi bila izuzetno značajna budžetska podrška razvoju ovčarstva i kozarstva u Srbiji.

Iznoseći ove podatke, Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u penziji, rekao je da su naše farme, ma koliko velike, realno male i za naše, domaće tržište, a kamoli za zahtevno inostrano. Zato smatra da se do povećanja profitabilnosti može doći samo udruživanjem, jer snagom udruživanja se mogu ostvariti brojni benefiti i uticati na donošenje zakonskih i drugih regulativa važnih za uanpređenje proizvodnje u ovoj oblasti stočarstva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2690006/osnivanjem-udruzenja-kozara-srbije-najavljeni-bolji-dani-za-kozarstvo-domace-trziste-zeljno

Mleko će se od naredne godine plaćati u odnosu na kvalitet, a laboratorijske analize više neće raditi same mlekare, već Nacionalna referentna laboratorija. Na osnovu kvaliteta mleka, proizvođačima će država isplaćivati i premije. I dok su proizvođači mleka zadovoljni ovom najavom države, i dalje smatraju da je otkupna cena isuviše niska da bi mogli da održe proizvodnju.

- Odluka je dobra, jer bez toga nema napretka - smatra Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- To je trebalo da se uradi još odavno, da se odvoji kvalitet od nekvaliteta. Da oni koji godinama rade sve kako treba budu adekvatno nagrađeni i plaćeni. To se najviše odnosi na standarde koje nam nameću Srbija, EU, Rusija, ali i druga tržišta gde izvozimo. Uz to, bilo bi dobro da država izađe sa minimalnom proizvođačkom cenom mleka, ispod koje ne može da se ide. Niko nikog ne može da natera da plati nešto, ali možete da ga uslovite minimalnom cenom. Samo tako mogu da se zaštite mali proizvođači, koji su i najugroženiji.Kada je reč o kvalitetu mleka, kako nam je ispričala Sanja Bugarski, ne mora da znači da oni najmanji proizvođači imaju najlošiji kvalitet i da ne vode računa o muži i ishrani. Ranije je bilo dosta problema sa otkupom, kod malih proizvođača mleka, jer su sami nosili mleko posle muže. A, čim mleko dođe u kontakt sa okruženjem, ono je već ugroženo. Sada imamo oko 65 odsto proizvođača koji imaju dobre i sigurne sisteme za mužu.

- Više nema bojazni da u mleku mogu da se pronađu antibitioci i hormoni, jer ono više ne može da uđe u mlekaru - ističe Bugarski.

- To se odmah detektuje, postoje rigorozne kontrole i sa tim nema nikakvih problema. Ipak, kada je reč o somatskim ćelijama i bakterijama, to je već diskutabilno. Nas mlekare sada kinje jer one rade analize i odlučuju kakvo nam je mleko, a mi im više ništa ne verujemo. Smatramo da je mleko mnogo bolje nego što ga one procene. Tek kad analizu kvaliteta bude počela da radi Nacionalna laboratorija, to će imati nekog smisla.

Prema rečima Sanje Bugarski, u klasi mleka koje ide za EU, postoje posebne linije u mlekarama i ono se sigurno ne meša ni sa jednim drugim. A, šta se radi sa mlekom koje ne završi na evropskim rafovima i da li se ono svo meša, naša sagovornica nije znala da nam kaže.

- Ne znam kako se radi u malim mlekarama i sa onim mlekom koje se donosi u kanticama, ali je dovoljno da njih pet radi kako treba, a jedan donese nešto što ne valja, pa da oni sve to pomešaju - govori Sanja Bugarski. - Međutim, da bi mlekare pravile jogurt, čak i neke vrste sireva, znam da mleko mora da bude kvalitetno.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829840-Na-osnovu-kvaliteta-mleka-drzave-daje-premije-Proizvodjaci-zadovoljni-ali-jedna-stvar-ih-brine

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30