Gruža Agrar poziva sve zainteresovane da posete deveto savetovanje voćara "Gruža 2020", koje će se održati u subotu, 1. februara 2020. godine u Ravnom Gaju (svečana sala Siljevac) sa početkom u 10 sati. Događaj predstavlja najveći susret proizvođača u Centralnoj Srbiji.

Predavači koji će učestvovati na ovom savetovanju iskusni su stručnjaci iz Srbije i inostranstva, iz oblasti savremene voćarske proizvodnje, navodnjavanja, prihrane voća i voćarske mehanizacije, opreme i sredstava za zaštitu, berbu, čuvanje, klasiranje i pakovanje voća.

Učesnici skupa imaće priliku da čuju o praktičnim iskustvima proizvodnje jabuke, borovnice, šljive i višnje u Srbiji i regionu, tehničkim osnovama primene pesticida u integralnoj zaštiti voća i najbitnijim aspektima najsavremenije voćarske tehnologije, mehanizacije i opreme.

I ove godine organizovan je sadržajni izložbeni prostor. Gruža agrar okuplja struku i praksu na jednom mestu, a iznad svega prijatelje iz regiona, sa 600 učesnika.

Glavni cilj skupa biće edukacija i razmena informacija iz savremene voćarske proizvodnje u Srbiji i regionu, kao i doprinos u zajedničkom radu i radu na podizanju kvaliteta voćarske proizvodnje, prateći savremene trendove, na domaćem ali i međunarodnom tržištu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2759357/gruza-2020-deveto-savetovanje-vocara-bice-odrzano-1-februara-2020

Poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove mogu da podnesu zahtev za korišćenje podsticajnih mera u stočarstvu, a koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Zahteve mogu da popune od 1. februara, a za ove namene iz državne kase biće izdvojeno od 250 do 600 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji imaju neumatičene krave, ovce, jagnjad i jarad, kao i oni koji planiraju da se bave tovom junadi imaju pravo na državne subvencije, kako bi se unapredila stočarska proizvodnja i uvećao stočni fond.

U Srbiji prema poslednjem popisu ima oko 950 hiljada krava od kojih je 450 hiljada muznih grla.

Kada je reč o desetogodišnjem preseku, ukupan broj goveda manji je za 6,2 odsto u odnosu na ranije godine.

Stočara je sve manje i u Šumadiji, pa je sada na evidenciji svega 18 hiljada grla u šumadijskim domaćinstvima.

Jedan od stočara koji se bavi tovom junadi je Aca Jovanović iz sela Čestin u opštini Knić. Kako kaže nikako da ostvari pozitivnu računicu u ovom poslu, već je godinama na gubitku.

Država je prepoznala probleme sa kojima se suočavaju stočari, pa je u cilju opstanka stočarstva i uvećanja stočnog fonda, donela Uredbu kojom se definišu podsticajne mere.

Za kvalitetne priplodne mlečne krave stočari dobijaju subvenciju u iznosu od 25 hiljada dinara godišnje, a za tovne krave i bikove mogu da ostvare i 40 hiljada po grlu za godinu dana.

Kada je reč o umatičenim stočnim grlima, subvenciju mogu da dobiju stočari koji imaju najmanje tri grla.

Podsticaje mogu da koriste i stočari koji imaju neumatičena stočna grla i to u iznosu od 20 hiljada godišnje, a uslov je da poseduju najmanje dva grla.

Za premiju za mleko iz državne kase izdvaja se tri milijarde dinara godišnje. Država premiju plađa sedam dinara po litru.

Za tov jagnjadi poljoprivrednici mogu da dobiju podsticajna sredstva u iznosu od dve hiljade dinara po jagnjetu.

Subvencije za biljnu proizvodnju su od ove godine uvećane i iznose 5.200 dinara po hektaru obradive površine.

Inače, za podsticajna sredstava mogu da konkurišu poljoprivrednici i to za uzgoj svinja, živine, kao i oni koji imaju košnice i ribnjake.

Izvor:http://rtk.co.rs/podsticajne-mere-u-stocarstvu/

Digitalna tehnologija svakim danom ima sve veći uticaj na poljoprivredu u svim segmentima. Od same proizvodnje na njivama do plasmana robe. Zato ne čudi što IT stručnjaci žele da se aktivno uključe u ovaj sektor privrede koji je u Srbiji u velikom usponu poslednjih godina.
Poziv preko Agrobiznis magazina Intervju sa Petrom Popovićem, full stack programerom koji je objavljen u Agrobiznis magazinu izazvao je pažnju, pa su našoj redakciji počeli su da se javljaju i drugi IT stručnjaci sa željom da pomognu srpskim domaćinima. Podsećamo Popović, koji je rođen je i odrastao u Novoj Pazovi, ponudio je besplatnu pomoć srpskim domaćinima i dao nekoliko dragocenih saveta kako da uz pomoć internet platformi brže i lakše svoje proizvode plasiraju na tržište. Nakon ovog intervjua i poziva IT zajednici da pomogne poljoprivrednicima, redakciji Agrobiznis magazina javio se i Milan Nićetin CMO iz IT tima Limundo Grada sa željom da i oni pomognu.
Limindo je jedan od prvih internet platformi u Srbiji nastao 2005. sa idejom prodaje robe široke potrošnje preko interneta. U međuvremenu izrastao je u ozbiljno preduzeće u kome rade brojni IT profesionalci, dok im je poverenje poklonilo više miliona prodavaca i kupaca koji su preko njihove platforme prodali ili kupili ono što i je u tom trenutku trebalo. Asortiman robe je vrlo šarolik, što bi naš narod rekao od „igle do lokomotive“, a cene vrlo pristupačne. I ne samo to. Umesto da obijate noge i obilazite radnje po gradu vi lepo iz svoje fotelje kupujete sve što vam treba bez obzira gde živite i da li je proizvod koji vas zanima uopšte moguće kupiti u vašem mestu.
- Video sam na vašem portalu članke sa pozivom da IT zajednica pomogne poljoprivrednicima. Mi iz Limundo Grada bismo želeli da pomognemo u vidu
poklanjanja cele platforme gde bi poljoprivrednici mogli besplatno da oglase svoje proizvode i na taj način dođu do krajnjih kupaca – ponudio je Milan Nićetin CMO iz IT tima Limundo Grada i objasnio kako su došli na ideju da naprave jednu ovakvu platformu.
- Nakon objavljenog intervjua sa Petrom Popovićem developera u Agrobiznis magazinu u kom je pozvao IT zajednicu da na neki način pomogne našim poljoprivrednicima, razmišljali smo šta LimundoGrand može da uradi po tom pitanju. Došli smo na ideju da im ustupimo svoju postojeću platformu - Oglasindo.rs. Na taj način bi naši domaćini mogli svoje proizvode mogli da plasiraju krajnjim kupcima – kaže naš sagovornik i objašnjava kakve sve
mogućnosti pruža platforma Oglasindo.rs.
On posebno naglašava da bi sve, što se njih tiče, bilo bez ikakve naknade. - Mogućnosti koje platforma pruža su velike. Osnovna svrha bi bila prodaja proizvoda i usluga na našem ili inostranom tržištu. Na koji način će se iskoristiti njen pun potencijal, to bismo prepustili poljoprivrednicima, jer oni to sigurno znaju bolje od nas – kaže Nićetin i ističe:
- Važno je naglasiti da ustupanje platforme podrazumeva sam sajt i šemu baze. Ovim nisu obuhvaćeni bilo koji postojeći podaci ili domen (naziv sajta), jer je specifičan za naše platforme.
Na pitanje koje uslove treba da ispune oni koji su zainteresovani za preuzimanje ove platforme naš sagovornik kaže da bi voleli da im se javi neka zajednica poljoprivrednika koja bi to organizovala i pronašla volontere koji bi im održavali sajt u skladu sa njihovim potrebama. On veruje da bi im neka IT škola ili kompanija rado pomogla.
- Programeri bi mogli da im pomognu besplatnim održavanjem sajta i radom na izmenama i dodavanju novih funkcionalnosti koje bi poljoprivrednicima bile
od značaja. Prostora za unapređenja ima dovoljno, samo je bitno da se prethodno definišu zahtevi prema potrebama poljoprivrednika. Programeri će sigurno imati dobre ideje koje će doprineti razvoju projekta u pravom smeru – kaže Nićetin
i dodaje:
- Idealno bi bilo da okupimo poljoprivrednike i IT-jevce u jednu zajednicu koja bi se bavila ovim i razvijala dalje platformu u smeru koji bi zaista pomogao da se poljoprivrednicima olakša pre svega plasman njihove robe.
Ova platforma bi se, kako objašnjava naš sagovornik, razlikovala od postojećih, sličnih platforni kao Yugro, odnosno Fejbuk stranica preko koje može da se prodaje srpsko voće i povrće.
- Nova platforma bi omogućila poljoprivrednicima da ponude svoje proizvode bez obzira na obim potražnje, odnosno da li je u pitanju maloprodaja i veleprodaja. Pored toga, ono što bi sajt izdvojilo od svih drugih je što ne bi kompanija upravljala njim sa ciljem da ostvari profit, već
bi odluke potpuno bile u rukama onih koji svoju robu treba da plasiraju. To daje mogućnost apsolutnog prilagođavanja poljoprivrednicima i njihovim potrebama, bez opterećenja da posrednik treba da zaradi novac, bilo direktno, bilo od prodaje oglasnog prostora – zaključuje Milan
Nićetin CMO iz IT tima LimundoGrada. Zainteresovani poljoprivrednici i IT-jevci mogu da nam se jave na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. za realizaciju saradnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Koji je najbolji, a koji najgori vinski trend koji se prepoznaje i u Srbiji, istraživao je portal Vino u razgovoru sa somelijerima.

Tako je Marko Marjanović (Hrastovina) rekao da je jedan od najpozitivnijih trendova sve češće konvertovanje konvencionalnog vinarstva i vinogradarstva u organsko i biodinamičko. Dodao je da je podjednako važna i sve manja tolerancija na invazivne hemijske metode kada je u pitanju zaštita vinove loze u vinogradu i tretman grožđa u preradi.

Prema njegovom mišljenju, jedan od najnegativnijih trendova je vrtoglavo "bustovanje" cena vina poreklom iz Bordoa i Burgundije.

Vuk Vuletić (Podrum Wine Art) je rekao da je najbolji vinski trend početak kreiranja identiteta vinskih rejona u Srbiji kroz specifične stilove i sorte najpogodnije za određene rejone, a najgori trend težnja da se izvoz vina stavi na prvo mesto, ispred prisutnosti i zastupljenosti naših vina na domaćem tržištu.

Miroslav Radojčin (Plantaže 13 Jul) rekao je da je pozitivno to što se sve više prepoznaje činjenica da vinski turizam donosi veliki benefit. Insistira se na lokalnom sortimentu, ne samo karaktera vinove loze, nego i gastronomije, sve više se forsira lokalni karakter vina.

Kao negativan utisak ističe to što restoranima i dalje, kao pre 20 godina, nestručna lica prave vinsku kartu. Dodao je i da bi valjalo primetiti da i sami vinari mogu kolektivno da naprave veći pritisak na ministarstva u vezi sa većim ulaganja u vinski turizam, u vinograde i sam kvalitet vina, odnosno da sami insistiraju na boljoj kontroli kvaliteta.

Nemanja Papić (Iris New Balkan Cuisine) kaže da je odlično to što se u prethodnih godinu ili dve veća pažnja pridaje malim, autentičnim vinarima. Smatra da je sve što se događa na vinskoj sceni dobra smernica za dalja iskustva i delovanja vinara, te da samim tim ne predstavlja nešto negativno.

Mina Majstorović (Square Nine) izdvaja vinare koji se trude da od autohtonih i lokalnih sorti izvuku nešto zaista jedinstveno. Dodaje da trend vina iz amfore u Srbiji možda uopšte nije negativan, ali ga ona ne razume.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2758080/koji-je-najbolji-a-koji-najgori-vinski-trend-u-srbiji

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Velimir Stanojević, v.d. direktora Uprave za veterinu Emina Milakara i rukovodilac Centra za krizno planiranje i upravljanje naročito opasnim zaraznim bolestima u Upravi za veterinu Saša Ostojić učestvovali su na ministarskoj „Konferenciji o globalnoj budućnosti proizvodnje svinja u svetlu rastuće pretnje od Afričke kuge svinja“, održanoj u Berlinu 17. januara 2020. godine na marginama 85. Međunarodnog sajma „Zelena nedelja“.

Afrička kuga svinja (AKS) predstavlja ozbiljan izazov koji preti globalnom sektoru proizvodnje svinja i predstavlja rizik po životinu sredinu i populaciju svinja i divljih svinja. Borba protiv AKS zahteva opsežnu intervenciju različitih nivoa vlasti i dugoročno koordinisane aktivnosti širom sveta.

Učešće brojnih ministara i vlasti Evropske unije i trećih zemalja, međunarodnih organizacija (OIE..) koji su jasno istakli da je globalno širenje AKS ozbiljan izazov sa značajnim štetnim posledicama po životnu sredinu, poljoprivredu, trgovinu i bezbednost hrane. Naglašena je i hitna potreba za upravljanjem populacijom divljih svinja.

U nedostatku vakcine globalno iskorenjivanje bolesti kod domaćih i divljih svinja je ograničeno.

Rezultati konferencije jačaju globalni poziv na transparentnost i saradnju i jasno prepoznavanje regionalizacije kao osnovnog principa održivosti celog sektora.

 

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/delegacija-srbije-ucestvovala-na-ministarskoj-konferenciji-o-africkoj-kugi-svinja-u-berlinu/

Igor Stanković, iz Mladenovca, inače apsolvent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, pčelarstvom je krenuo da se bavi 2005. godine.

„Pčelarstvom smo počeli da se bavimo iz čistog hobija i ljubavi prema pčelama. Kako je vreme odmicalo shvatili smo da smo se našli u ovom poslu i da je naš mali hobi poprilično napredovao“, ističe naš sagovornik i dodaje:
„Zajedno sa našim pčelama delili smo sve i dobro i loše. Bilo je dobrih trenutaka, ali i neuspeha i loših godina u kojima nismo mogli da podmirimo ni rashode na pčelinjaku. Međutim nismo odustajali svesni da nas sreća čeka možda već sutra“.
Krenuo je od jednog roja, koji je uhvatio na drvetu u blizini kuće, a danas ima 400 košnica. Ima tri pčelinjaka, od toga dva koja se nalaze u Kovačevcu, i jedan
u naselju Banja Selters. Ima nameru da proširi i da napravi i četvrti pčelinjak.
„Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelar“ – ističe Igor i dodaje: Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.
Put do pčelarskog uspeha nije ni malo kratak, ali je zato sladak. Svako ko se odluči da postane pčelar treba imati na umu, da je pčelarstvo poljoprivredna grana. Pa, kao što je uspeh bilo koje poljoprivredne grane na prvom mestu uslovljen prirodnim prilikama i neprilikama, tako je tim istim prilikama i neprilikama podvrgnuto i pčelarstvo, rekao nam je Igor.
„U radu veliku podršku pružaju mi članovi porodice, koji obavljaju najrazličitije poslove vezane za rad na pčelinjaku i oko njega. U pčelarstvu sam video spas od nekog potencijalnog kancelarijskog posla. Boravak u prirodi, dinamičan posao u kome nikada nije dosadno, jer svaka košnica ima neku svoju priču. I još jedna veoma važna stvar je da volim to što radim i to što radim, radim sa lakoćom, ističe naš sagovornik, i dodaje:
„Pčele su me opredelile za povratak na staro dedino imanje. Staru dedinu kuću koja je već bila za rušenje sam uz mnogo truda i sa velikim entuzijazmom obnovio, vratio je u prvobitno stanje i udahnuo joj nov život.
U svom radu koristim ekološke proizvode u zaštiti pčela kako bi moji proizvodi bili zdravi, ukusni kako za mene tako i za potrošače mojih proizvoda. Bez obzira
na loše pčelarske godine, kao što su bile 2014. i 2016. Uspeo je da održi pčelinjak i da ga proširi. Igor osim meda, proizvodi i pergu, polen, propolis, vosak, pčelinji otrov, kvalitetne matice, rojeve…
„Naša misija je da sa pčelama učestvujemo u proizvodnji ukusnih, kvalitetnih proizvoda, stalno se usavršavajući u poslu uz poštovanje tradicije i prakse“.
U veku veštačke hrane mali slatki zdravi ukusi iz prirode treba da nas vrate u zagrljaj sa prirodom iz koje smo se otrgli, žureći za poslom i uspehom, ističe naš sagovornik na kraju.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Fitosanitarni inspektori će na graničnim prelazima od 25. januara posebno morati da obrate pažnju i pregledaju uvoz sadnica i semena paradajza i paprike kako bi se sprečilo da u Srbiju uđe virus "Smeđe naboranosti ploda paradajza" (Tomato brown rugose fruit virus - ToBRFV), navodi se u Naredbi koju je potpisao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Naredbom se nalaže sprovođenje posebnih fitosanitarnih pregleda kao i mere koje moraju da se preduzmu kako bi se sprečilo unošenja, širenja i suzbijanja tog štetnog organizma.

Ova naredba stupa na snagu za pet dana i važiće do 31. marta 2022. godine, navodi se u Službenom glasniku.

U naredbi koju je potpisao Nedimović, zabranjuje se unos zaraženih sadnica i semena, a prilikom uvoza u Srbiju sve pošiljke ovog bilja za sadnju podležu posebnom fitosanitarnom pregledu i mora ih pratiti fitosanitarni sertifikat.

Ovaj "smeđi" virus koji napada paradajz i papriku, a neka istraživanja pokazuju da se pojavio i na plavom patlidžanu, kako piše Američka asocijacija za trgovinu semenom, prvi put je otkriven u Izraelu 2014 godine, a zatim i na paradajzu u Jordanu, godinu kasnije.

Epidemija se zatim proširila na Meksiko, Italiju, Tursku, Kinu, Veliku Britaniju i druge zemlje, a od novembra 2019. godine, Komisija Evropske unije je uspostavila hitne mere za sprečavanje ulaska i širenje ovog virusa unutar teritorije EU.

U Nemačkoj i SAD-u (Kalifornija) otkriveni su na nekoliko izolovanih mesta tokom 2018. godine u staklenicima u kojima se gajio paradajz, dok je godinu dana kasnije i u Grčkoj i Holandiji, Španiji, Turskoj...

Krajem novembra prošle godine, Služba za zdravstvenu zaštitu životinja i biljaka Američkog ministartva poljoprivrede saopštila je da preduzima mere za sprečavanje unošenja virusa paradajza u SAD.

Virus nije opasan za ljude ali može, kažu, izazvati 30-70 odsto gubitka prinosa paradajza što može ozbiljno uticati na ovu industriju Americi.

Na paradajzu, na primer, pojavljuju se žute ili braon mrlje, a plodovi mogu biti deformisani i nepravilno sazrevaju.

U slučaju pojave ovog štetnog organizma na mestu proizvodnje bilja za sadnju, sve biljke moraju da se spale, a kako se virus prenosi i kontaktom, nužno je korišćenje jednokratne opreme, poput rukavica, kao i dezinfekcija opreme, pribora i alata...

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pojacana-kontrola-sadnica-pri-uvozu-zbog-virusa-20-01-2020

Prema Programu rada Fonda za razvoj poljoprivrede u Pirotu poslednjih nekoliko godina redovno se organizuju stručne ekskurzije za poljoprivrednike, korisnike subvencija Fonda. Ove godine pirotski poljoprivrednici obišli su Bugarsku, Tursku i Grčku. Na devetodnevnoj Stručnoj ekskurziji učetvovalo je četrdesetak pirotskih poljoprivrednika koji su posetili svoje kolege u Plovdivu, Istambulu, Bursi i Lagandasu.

Slavica Mijatov, koja na svojoj farmi ima oko pedesetak visoko mlečnih krava, kaže da je izuzetno zadovoljna stručnom ekskurzijom. Iskustva su drgaocena jer su pirotski poljoprivrednici mogli da se upoznaju sa svremenim načinima rada u stočartsvu, voćarstvu i pčelarsrtvu.Ono što je posebno oduševilo pirotske stočare jesu savremene farme i vrhunska oprema. Sve odiše visokom higijenom i poljoprivrednici imaju svoj krajnji proizvod. Takođe i subvencije države su veoma praktične i povoljne.Zadrugarstvo u Srbiji je praktično zamrlo. Prema rečima Slavice Mijatov turski poljoprivrednici izuzetno veliku pažnju posvećuju zadrugarstvu i na takav način uspešnije ostvaruju svoje ciljeve.

Izvor:https://www.plusonline.rs/iskustva-sa-stru-nih-ekskurzija-poljoprivrednika-su-dragocena-ali-kako-ih-primeniti-u-doma-im-uslovima-rada

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31