Poslednjih godina u Šumadiji se povećavaju površine plantažnih zasada borovnice u intenzivnoj proizvodnji. Ovogodišnja berba borovnica je pri kraju dok je berba nektarina tek počela. Kvalitet i prinos roda obe voćne kulture je dobar a jedan od najvećih proizvođača voća u Šumadiji ,,Gruža agrar i pored situacije sa pandemijom uspešno i dalje izvozi voće prve klase za rusko tržište.
Berba borovnica djuk i blu krop koja se odvija na četiri hektara plantažnih zasada porodice Nikolić i koja je deo njihove velike voćarske proizvodnje ,,Gruže agrara’’ u Kniću je pri samom kraju. Iako su biljke zasađene pre tri godine i još uvek nisu u punom rodu prinos je oko dva do dva i po kilograma po saksiji. Celokupan rod prve klase odlazi na rusko tržište."Berba borovnica nije laka ni malo. Berači moraju dosta da vode računa o zrelosti ploda, ne smeju da beru zelene plodove. Isto tako i ako se oberu ne smeju da odu na tržište plodovi koji su prezreli i koji su oštećeni prilikom berbe. Veličina ploda se gleda, mora da bude preko 12 milimetara da bi bila u prvoj klasi. Pored veličine ploda gleda se i vizuelno stanje odnosno kako plod izgleda i ne sme da ima trulih borovnica, ne sme da ima oštećenih jer sve to utiče na prvu klasu. Kišni dani u maju su nam malo odložili početak berbe što je uticalo na tu najbolju cenu koju smo mogli da imamo ali generalno što se tiče kvaliteta tu nismo zaostali ni malo i možemo da se pohvalimo da je 99 % prve klase koju smo izvezli otišlo direktno za Rusiju" rekao je Dejan Pavlović iz ,,Gruža agrar’’,u opštini Knić

Za razliku od borovnice koja je već skoro obrana berba nektarina je tek počela. Sorta kaldezi stigla je na branje a očekuje se prinos i do 25 tona po hektaru zbog ovogodišnjeg dobrog roda.

"Specifična je što ima krupan plod koji je dosta sladak, na tržištu se ta sorta nektarine traži i mi smo sve to pratili i pre sadnje. Inače zasad je star 11 godina i sada je u punom rodu. Kada je reč o izvozu naravno da se osećao taj problem i strepnja šta će biti ako se zatvore granice ali roba mora da ide, ekonomija mora da funkcioniše i nadamo se da će sve to proći kako treba. Zahvaljujući firmi ,,Gruža agrar’’ koja se bavi podizanjem savremenih zasada voća dosta porodica se uključilo u krug i to se već sada raširimo na ceo Šumadijski okrug a naravno i šire. Podižu se sve više savremeni zasadi jabuke, nektarine, borovnice što daje neki drugačiji pogled na Šumadiju i ovo područje ovde", kaže Pavlović.

Više od 2 800 gazdinstava u opštini Knić bavi se voćarstvom a poslednjih godina primetan je i trend podizanja savremenih zasada.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rastu-povrsine-pod-plantazama-borovnica-u-sumadiji_1149636.html

Berba šljiva - sorte čačanska lepotica, skoro da je završena, a uskoro će da se bere čačanska rodna i stenlej. Sada je poslednji trenutak za primenu insekticida sa kraćom karencom, odnosno, do 14 dana, protiv šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Berba će, u odnosu na prošlu godinu, kasniti 10 do 15 dana.

Obavezno voditi računa o karenci
Insekticidi sa kraćom karencom, na bazi deltametrina, diflubenzurona i lambda cihalotrina, primenjeni u jačim dozama od preporučenih mogu da izazovu teška trovanja.

Prisustvo smotavca najlakše ćete prepoznati po smoli koja se pojavljuje na površini šljive i prevremenom plavljenju ploda. Ako opazite ove simptome - to je siguran znak da je voće napadnuto i u tom slučaju nema mu spasa, jer se gusenica razvija u unutrašnjosti ploda jedući njegovo meso. Jedino se mogu spasiti voćke na kojima još nije došlo do piljenja larvi.

Ista sredstva deluju i na savijača jabuka i krušaka (Cydia pomonella) koji uzrokuje crvljivost s tim što se, na njihovim plodovima, pojavljuje izmet na površini. U narednom periodu krajnje je vreme za tretman protiv smotavca jer će ubrzo da usledi berba krušaka.Velika vlaga pogoduje razvoju monilije
Povećana vlažnost i kiša u proteklom periodu stvorile su idealne uslove za razvoj gljivice Monilia fructigena, truleži plodova koštičavog voća. Ugrožena je i šljiva, naročito u zasadima u kojima nije obavljena letnja rezidba pa, zbog gustine i slabe provetrenosti u unutrašnjosti krošnji, dolazi do pojave simptoma. Mogu da se koriste preparati sa kraćom karencom kao što su: Switch, Signum, Zato, Teldor, Indar i drugi. Zaražene voćke ostaju mumificirane nakon berbe i predstavljaju izvor zaraze u narednoj godini. Monilia fructigena inficira i voćne vrste oštećene smotavcem.

Kruška traži veću vlažnost zemljišta
I berba krušaka uslediće kasnije u odnosu na prošlu godinu, iako se već mogu pronaći nezreli plodovi na tržištu. S obzirom da bi sorte butira i santa marija kasnije trebalo da se beru, odnosno, biće u tehnološkoj zrelosti 10 do 15 dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, ako imate vremena možete još da obavite ručno proređivanje.Preostali plodovi dobiće još više u prečniku što je dobro, jer većina otkupljivača neće platiti višu otkupnu cenu, ukoliko je širina ploda manja od 65 ili 60 mm. Proređivanje je naročito poželjno za santa mariju koja formira mnogo plodova na granama. I kod viljamovke se može uraditi ista mera, a preporučuje se i navodnjavanje zasada, bez obzira što bi, u većini područja, trebalo da bude dosta vlage u zemljištu.

I jabuke je poželjno prorediti
Meru proređivanja nije kasno izvršiti ni u zasadima jabuka, jer dolazi do istiskivanja i opadanja plodova zbog većeg broja istih u krošnji. Ako se između dva veća ploda nalaze manji, za sve njih nema dovoljno mesta i dolazi do opadanja, često i većih plodova što nije dobro jer je, za one manje teže naći kupca i dobru otkupnu cenu na zahtevnom tržištu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/preporuke-strucnjaka-obavite-sto-pre-tretman-protiv-smotavca/61824/

Na teritoriji Prokuplja počela je berba ranih sorti šljiva "čačanske lepotice", "čačanske rane" i ruske "džanarike", po ceni koja je na nivou prošlogodišnje i kreće se od 10 do 15 dinara po kilogramu. Voćari smatraju da je ove godine kvalitet odličan, da su šljive nešto slabije rodile ali da je cena kao i prethodnih godina manja od očekivane.

Nadležni u prokupačkoj Poljoprivredno - stručnoj službi procenjuju da su zasadi ranih sorti šljive na površini od oko 500 hektara, te da se prava berba očekuje za 10 do 15 dana, kada počinje otkup sorte “stenlej”, koja je uz oblačinsku višnju najrasprostranjenija voćarska kultura na površini od preko 2.000 hektara.

Ovogodišnji rod šljiva u Toplici, prema našim procenama biće manji za 30 do 40% od prošlogodišnjeg. Na to je uticao niz okolnosti, između ostalog i zbog nastale situacije sa koronom i uvođenja vanrednog stanja u zemlji, što je imalo za posledicu da voćari nedovoljno primenjuju agrotehničke mere – kažu u prokupačkoj PSS.

Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani u proleće kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali na ovogodišnji, po proceni nešto manji rod.

Inače, na teritoriji Prokuplja se gotovo 70% stanovništva bavi poljoprivredom, a posebno su rasprostranjene voćarske kulture poput oblačinske višnje i šljive.

U proseku se godišnje otkupi više od 2.560 vagona šljive, a najzastupljenija sorta je "stenlej", dok su zasadi "čačanske lepotice", "čačanske rane" i "čačanske rodne" zasađeni na manjim površinama. Procena stručnjaka je da će prosečan rod šljive ove godine biti oko 10 tona po hektaru.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Pocela-berba-ranih-sorti-sljiva-cena-od-10-do-15-dinara-za-kilogram.sr.html

U proteklom periodu naša zemlja se, kao i čitav svet, suočila sa zdravstveno-ekonomskom krizom i talasom lošeg vremena koje je negativno uticalo na neke zasade, međutim, naši poljoprivrednici nisu odustali od rada.

Štaviše, radili su punom parom, o čemu svedoče i aktuelni podaci Privredne komore Srbije (PKS), koji kažu da je u Srbiji, u prvoj polovini ove godine, prodato ukupno 1.574 traktora, dok je u istom periodu lani prodato njih 1.560.

Dakle, iako su uslovi poslovanja otežani, evidentan je blagi rast u ovom segmentu. Porast prodaje je posebno zabeležen kod mašina snage od 18 do 37 KW: od januara do juna prodato je 744 traktora, u odnosu na 267 iz 2019. godine.

"Zahvaljujući Vladi Republike Srbije koja je uvela niske carinske stope na uvoz komponenti za industrijsku montažu traktora (do 1%), podstaknuta je prodaja pet domaćih kompanija koje se bave sklapanjem i plasmanom ove vrste traktora", stoji na sajtu PKS.

Porast prodaje ove vrste traktora omogućen je, kažu, i zahvaljujući Javnom pozivu za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investiranje u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora u 2020. godini, koji je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i podsticajnim merama koje su predviđene u javnom pozivu.

Prema ovom pozivu, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 posto od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima za rada na polju.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara. Dodatno ohrabrenje je, kažu iz PKS, porast prodaje traktora sa više od 130 KW.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3219903-da-li-se-vise-okrecemo-poljoprivredi-uprkos-korona-krizi-prodaja-traktora-u-rastu

Gostujući u agroemisiji Bolja Zemlja, prof. dr Cvijan Mekić, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, načeo je jednu jako zanimljivu temu,
koju bi trebalo sagledati iz više uglova. Razlog tome treba tražiti, pre svega, u lancu ingerencija i odgovornosti koji svaka od strana nosi. A u tom lancu učestvuju odgajivači, Osnovne Odgajivačke Organizacije (matične službe, u daljem tekstu OOO), Regionalne Odgajivačke Organizacije (Poljoprivredne stručne službe, u daljem tekstu ROO), Glavna Odgajivačka Služba (Institut za stočarstvo, u daljem tekstu GOO) i na kraju, kao krovna institucija – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Da bi našim cenjenim proizvođačima bilo jasnije, neophodno je svaku stavku detaljno analizirati. Imajući
to u vidu, tekst ćemo objavljivati u nastavcima, kako ne bi bio predug i zamoran.
Uvaženi profesor je izrazio sumnju u pedigrea u ovčarstvu i reklo bi se s pravom. Svako ko je i malo bio u selekciji zna način rada i delovanja na tom polju, što
uostalom i rezultati govore. Međutim, uprkos gore nevadenom lancu ingerencija i odgovornosti, prof. Mekić je u svom izlaganju pomenuo samo Osnovne Odgajivačke Organizacije, odnosno matične službe, iako su one samo jedna od alki tog lanca. Da bi proizvođačima bilo jasnije, pokušaćemo da objasnimo mehanizam funkcionisanja.
Odgajivači koji žele da gaje kvalitetan priplodni materijal, podležu nekim obavezama, ali i pravima propisanim nadležnim zakonima i podzakonskim aktima (pravilnicima). S obzirom da takvi odgajivači imaju prava na državne subvencije u novcu, sasvim je logično da ih se mora kontrolisati. Prva i najvažnija kontrola je ona koju sprovodi OOO s kojom proizvođač ima potpisan Trojni ugovor (ugovor između proizvođača, matične službe kao OOO i ROO) kojim su
definisana prava i obaveze svake od triju strana potpisnica.
Prema Trojnom ugovoru, proizvođač ima PRAVA da:
Ostvari pripadajuća podsticajna sredstva koja proističu iz rada sa odgajivačkim organizacijama Republike Srbije.
Bira sa kojom će OOO potpisati ugovor u skladu sa Glavnim odgajivačkim programom, je vlasnik osnovne matične evidencije za svoja grla po izmirenju finansijskih ugovornih obaveza, Po svojoj volji promeni OOO uz zapisnik nadležnog inspektora i uz izmirenje svih finansijskih obaveza prema prethodnoj OOO.
Proizvođač je OBAVEZAN da: Bude registrovan kao PG u skladu sa Uredbom o registraciji poljoprivrednih gazdinstava, Omogući nesmetan rad
odgajivačkim organizacijama u smislu omogućavanja obeležavanja grla, vršenja selekcijskih smotri, kontroli produktivnosti, odabira majki kvalitetnih priplodnih muških grla i testiranja grla. Sa odgajivačkim organizacijama vrši gajenje priplodne i kvalitetne priplodne stoke u skladu sa Zakonom o stočarstvu, U roku
od 15 dana OOO prijavljuje promenevođenju Glavnog odgajivačkog programa prema cenovniku koji je sastavni deo ovog Ugovora, Snosi troškove pripreme i
overe dokumentacije za podsticajna sredstva prema važećem cenovniku – avansno, Snosi troškove izrade pedigrea – avansno, Snosi troškove upisa grla u Glavnu matičnu evidenciju (dobijanje HB broja) prema važećem cenovniku – avansno, Omogućava uvid u pasoše za stoku i overene potvrde o osemenjavanju od nadležne veterinarske službe. Razmotrićemo postupno neke od najčešćih nedoumica vezanih za prava i obaveze odgajivača.
Kada je reč o pravima, spomenućemo sledeće:
- Bira sa kojom će OOO potpisati ugovor u skladu sa Glavnim odgajivačkim programom.
- Da je vlasnik osnovne matične evidencije za svoja grla po izmirenju finansijskih ugovornih obaveza.
- Po svojoj volji promeni OOO uz zapisnik nadležnog inspektora i uz izmirenje svih finansijskih obaveza prema prethodnoj OOO.Ovo su jako važne i povezane stavke koje vrlo često dobar deo odgajivača previdi pri odluci da promeni OOO pa se izlaže dodatnim troškovima uprkos jasno definisanim članovima ugovora. Pojedine kolege naplaćuju dodatne iznose po matičnom listu proizvođačima koji su odlučili da promene OOO pokušavajući da zadrže stranku (posebno odgajivače većeg broja životinja kod kojih iznos te naknade bude poprilično visok, sve u cilju da se stranka predomisli i ostane u OOO koju želi da
promeni). Cene variraju po slobodnom nahođenju, obično su odraz sujete onoga od koga se odlazi i nisu Ugovorom definisane. Primetno je da se ti iznosi ne naplaćuju u prisustvu nadležnog inspektora koji sačinjava Zapisnik pri promeni OOO.
Dakle, da sumiramo – odgajivač ima pravo da bira s kim će da radi; ima pravo da dobije matične listove svojih životinja od OOO ukoliko prelazi u drugu OOO (razlog promene OOO je potpuno nebitan); nema nikakvu obavezu da plaća iznos po matičnom listu životinje ukoliko je prethodno isplatio sva dugovanja.
Kada govorimo o obavezama, odgajivač se Ugovorom obavezuje da:
Omogući nesmetan rad odgajivačkim organizacijama u smislu omogućavanja obeležavanja grla, vršenja selekcijskih smotri, kontroli produktivnosti, odabira
majki kvalitetnih priplodnih muških grla i testiranja grla – ovo je srž rada u selekciji i treba da bude pod posebnom pažnjom svakog odgajivača jer on PLAĆA uslugu OOO.
U roku od 15 dana OOO prijavljuje promene u zapatu (osemenjavanje, pripust, teljenje, jagnjenje, prašenje, jarenje, škartiranje, uginuće, kupovinu i prodaju
grla) – ovu obavezu sasvim mali broj odgajivača ispoštuje. Šta se, zapravo desi? U sezoni mrkanja, najčešća je praksa „divljeg parenja“ (u većim stadima, u kojima ima nekoliko ovnova, praktično se ne zna kada je i koji ovan mrkao ovcu) ili „haremskog parenja“ (slučaj kada imamo samo jednog ovna te znamo ko je otac jagnjadi ali ne znamo datum mrkanja ovaca). Dakle, odgajivač je napravio sledeći problem – nije evidentirao datum mrkanja ovce niti
ID broj ušne markice ovna koji je mrkao (u većim stadima gde ima više ovnova).
Po jagnjenju, jagnjad bi trebalo obeležiti nekim od privremenih načina obeležavanja što je, takođe, retkost na terenu. Umesto toga, jagnjad se obeležavaju nekoliko meseci nakon rođenja. I šta je odgajivač, praktično, uradio? Nije zaveo datum mrkanja i ID broj ušne markice ovna priplodnjaka a kasnije nije obeležio jagnje nekim od privremenih načina obeležavanja te se, nakon postavljanja ušnih markica, praktično i ne zna ko su majke jagnjadi a vrlo često se ne zna ni ko je otac (u velikim stadima sa nekoliko ovnova). Na kraju, matičnoj službi se dostavi Potvrda o obeležavanju jagnjadi u kojoj piše samo
datum obeležavanja, ID brojevi ušnih markica i pol jagnjadi. Kolege agronomi, angažovani na polju selekcije u ovčarstvu, ne mogu znati od koje je majke određeno jagnje pa ih prijavljuju po slobodnoj volji ili narodski rečeno – na pamet.
I tu je, praktično, svaka priča o selekciji završena pre nego je i počela! Sve ostalo, što sledi kasnije, jeste puko ispunjavanje forme i overa netačnih rezultata. No, kao što smo rekli na početku teksta, obradićemo sve karike u lancu.
U sledećem izdanju nastavićemo sa razjašnjavanjem procesa vođenja matične evidencije u ovčarstvu, kroz sagledavanja prava i obaveza Osnovnih Odgajivačkih Organizacija, ili kako se to popularno u narodu zove – Matičnih službi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Srbija ima potencijal u proizvodnji krompira, koji nije dovoljno iskorišćen, ali se manjak reguliše uvozom. Tokom prvih pet meseci ove godine u našu zemlju je uvezeno oko 10.000 tona krompira u vrednosti 4,4 miliona evra, ističu Regionalnoj privrednoj komori Sombor i dodaju da to otvara mogućnost mnogim poljoprivrednicima da se vrate proizvodnji krompira.Počela je sezona vađenja krompira, a ekipa RTV-a proveravala je kako malobrojni proizvođači u zapadnobačkom okrugu ocenjuju rod i otkupnu cenu na veliko. Dejan Čule iz Prigrevice dvadeset godina proizvodi krompir.Prinos od 40 tona krompira po hektaru sorte esme, Dejan Čule, proizvođač krompira ocenjuje kao odličan za početak sezone. Ističe da ga ne brine konkurencija, niti neizvesnost oko otkupne cene krompira na veliko, jer je iz godine u godinu oko 20 dinara po kilogramu. Čule objašnjava da mu je najvažniji redovan otkup u Novom Sadu i Beogradu.

"Možda bi to naše tržište trebalo da bude malo bolje i sigurnije, jer svake godine se ne zna tačna otkupna cena sve dok se ne počne pakovati roba. Gledajući na nas proizvođače u Srbiji, mislim da nismo konkurentni jedan drugom, više smo uslovljeni konkurencijom iz uvoza, odnosno spolja", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Za dobar rod krompira potreban je kvalitetan sortiment i redovne agrotehničke mere, ocenjuju poljoprivredni stručnjaci.

"I te kako su važne redovne agrotehničke mere, uz primenu sistema za navodnjavanje kap po kap i đubriva, kao i primena svih mera u zaštiti bilja do mera nege..", rekla je Olivera Sekulić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Visok prinos i dobar kvalitet su rezultat dvadeset godina rada u agraru, ističe Čule, koji redovno koristi državne subvencije.

"Naročito ove poslednje subvencije su bile dobre, a redovno koristim državne subvencije i moram da pohvalim naše Ministarstvo koje nam ih redovno daje.Koristim subvencije za sistem za navodnjevanje, a obrađujem i 20 jutara u povrću i bez tih subvencija bilo bi neisplativo", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Pored krompira, Čule se bavi proizvodnjom luka, karfiola i kupusa, a budući planovi su ulaganja u novu mehanizaciju i proširivanje proizvodnje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/srbija-ima-potencijal-u-proizvodnji-krompira_1148599.html

Održavanje trećeg Sajma mladih poljoprivrednika još uvek je neizvesno zbog promenljive situacije sa virusom korona u našoj zemlji. Prema sadašnjim planovima, sajam bi trebalo da bude organizovan tradicionalno u oktobru u Novom Sadu, ali tačan datum, mesto i vreme biće naknadno objavljeni.

U tri do četiri dana sajma mladi proizvođači imali bi priliku da se predstave, izlože svoje proizvode, promovišu ih, povežu se sa drugim učesnicima i stručnjacima iz oblasti agrara, navodi sekretar Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika (SUMP) Aleksandar Milovanović, koje je ujedno i organizator ove manifestacije.To je prilika da mladi poljoprivrednici pokažu da mlad čovek može da živi od svog rada. Tu će biti stručnjaka iz oblasti poljoprivrede koji će preneti svoje znanje mladim poljoprivrednicima. Nas podržavaju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede. Imamo saradnju i sa Poljoprivrednim fakultetom, te će predstavnici ovih institucija svakako biti deo sajma i pružiti mogućnost učesnicima da pitaju sve što ih zanima i podele svoje iskustvo sa njima", objašnjava Milovanović.Novina ovogodišnjeg sajma biće i izbor za najboljeg mladog poljoprivrednika. Kriterijumi za prijavu još uvek nisu detaljno utvrđeni, ali neki od faktora koji će uticati na osvajanje nagrade su oblast poljoprivrede kojom se mladi poljoprivrednik bavi, inovacije, da li i u kojoj meri je koristio subvencije, na koji način primenjuje nauku i stručne savete, koliko dugo se bavi poljoprivredom.

"Glavna nagrada bi bila putovanje u Brisel na sastanak evropskog veća mladih poljoprivrednika. Pored tog izbora mi organizujemo i konferenciju "Mladi privrednik - poljoprivrednik" u okviru koje biramo primer dobre prakse, a gde imamo priliku da vidimo kako mladi proizvođač prezentuje svoj brend, kako promoviše svoje proizvode i prodaje ih."Jedna od tema biće i uticaj virusa korona na poljoprivrednu proizvodnju. Iako neće biti dominantna, to je nešto što se ne može izbegnuti, dodaje Milovanović, te će sigurno biti reči i o tome. Ocenjuje da su se u vreme vanrednog stanja mladi poljoprivrednici dobro snašli."Uspeli su sve da obave zato što su imali dozvolu za kretanje tako da su mogli da obrađuju svoja imanja. Tržište takođe nije bilo ugroženo u martu i u aprilu. Što se tiče subvencija, mladi poljoprivrednici su imali problem, jer su se već prijavili za konkurs mladih poljoprivrednika koji je zbog pomenute pandemije odložen, ali opet, paralelno sa tim konkursom bili su otvoreni i neki drugi, tako da su oni tražili alternative kako da realizuju neke svoje planove", ističe Milovanović.Dosadašnjim sajmovima, dodaje naš sagovornik, postignut je pomak u prepoznavanju mladih poljoprivrednika u Srbiji i posvećivanju pažnje tom sektoru agrara.

"Naš ceo cilj postojanja jeste da skrenemo pažnju da mladi poljoprivrednici postoje i mi smo srećni što više nikome ne moramo da objašnjavamo ko je mladi poljoprivrednik i to je ono što mi smatramo našim uspehom. I dalje nastavljamo da promovišemo i da skrećemo pažnju da na mlade u poljoprivredi treba ulagati", navodi sektretar SUMP-a i zaključuje da su institucije sada u većoj meri posvećene mladima u agraru dodajući da je država prepoznala njihov značaj i shvatila da se ukoliko, kako kaže, ne zadrži mlade na selu, postavlja pitanje ko će u budućnosti obrađivati ta imanja.a održavanje ovogodišnjeg sajma više lokacija je u opticaju. Neke od njih su prostor Novosadskog sajma ili parking nekog većeg tržnog centra. U svakom slučaju, plan je da se manifestacija organizuje na otvorenom prostoru kako bi se ispoštovale mere zaštite i omogućila poseta što većeg broja ljudi. O tačnom vremenu i mestu SUMP će obavestiti sve učesnike i posetioce na svom sajtu i putem medija.

Ukoliko virus korona bude 'pomerio' održavanje sajma 2020. godine, alternativa je, dodaje Milovanović, onlajn konferencija.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/na-ovogodisnjem-sajmu-mladih-poljoprivrednika-birace-se-onaj-najbolji/61847/

Poslednjom odlukom Evropske komisije Srbija je uz Izrael, SAD i Novi Zeland dobila dozvolu da izvozi sadnice i sadni materijal na tržište EU, rekli su Tanjugu u Ministarstvo poljoprivrede.
"Reč je o važnoj i ekskluzivnoj odluci što potvrđuje činjenica da nijedna druga zemlja na svetu van Evropske unije nema tu mogućnost", navode u Ministarstvu.

Razlog za donošenje takve odluke je vrhunski kvalitet sadnica voća koje se proizvode u Srbiji, dokazana spremnost srpskih institucija da održe visok nivo kvaliteta proizvedenog sadnog materijala, kao i napornog rada Ministarstva tokom pandemije korone jer je pretila opasnost od nemogućnosti prodaje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/politika/905872/dobra-vest-evropske-komisije-srbija-medju-prvima-dobila-pravo-izvozi-sadnice

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31