Systiva – inovacija naučnika iz BASF-a, zaštitiće domaće useve u narednoj poljoprivrednoj sezoni Prvi put u istoriji zaštite bilja, naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija Novi Sad, 10. septembar 2019. godine - Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid. Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci. „U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način, usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštituˮ, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a. Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma. Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta: „Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.” Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija. Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kucama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

Postupak registracija objekata za pakovanje meda na poljoprivrednom gazdinstvu se liberalizuje u skladu sa propisima u Evropskoj uniji, čime je ostvarena dugogodišnja težnja Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Borba SPOS-a da se ovaj problem reši, kako se navodi na sajtu krovne pčelarske organizacije, počela je još 2007. godine, i trajala je celih 12 godina. Nakon prve 4 godine ukinut je stari Pravilnik, nakon čega je registracija bila dosta olakšana. Međutim, donošenjem najnovijeg Pravilnika rešeni su apsolutno svi problemi, a registracija prostorija u domaćinstvu drastično je pojednostavljena, ali i obavezna.

Time je svakom pčelaru omogućeno da legalno nastupa na tržištu, bez ikakvih bojazni, navodi se na sajtu SPOS.

Od sada će svaki pčelar dobiti "RS broj" i biti praktično tržišno izjednačen sa zajedničkom fabrikom za plasman meda, ili bilo kojom drugom fabrikom, i to bez dodatnih troškova.

SPOS je omogućio da svaki pčelar član SPOS-a može da koristi teglu SPOS-a na gazdinstvu i da sam plasira svoj med, a Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo, nastupaće na tržištu Srbije i inostranstva sa istom tom teglom, ali će med u nju biti pakovan u Pogonu, a ne na gazdinstvu pčelara, u skladu sa propisima, i kao takav će ići u trgovine.

Novim Pravilnikom je najpre definisano šta se podrazumeva pod objektom za primarnu proizvodnju meda: "Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovani objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet".

Pravilnik sada pravi razliku između registrovanih i odobrenih objekata. Do sada su svi bilo isključivo "odobravani", što je podrazumevalo izlazak posebne Komisije Ministarstva poljoprivrede na teren, kako za firme i preduzetničke radnje, tako i za pčelare primarne proizvođače.

Pčelar na svom poljoprivrednom gazdinstvu registruje objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela na osnovu prava svojine, odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Da bi to uradio, pčelar mora biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, tj. imati RPG (Registrovano poljoprivredno gazdinstvo), koje je inače preduslov i za dobijanje subvencija.

On podnosi zahtev Ministarstvu koje proverava da li je pravilno popunjen i isključivo na osnovu uredno podnetog zahteva automatski uje objekat u Registar objekata i određuje "registarski broj", koji je jedinstven za taj objekat, i sa kojim se nastupa na tržištu (mora biti upisan na etiketu tegle, recimo).

Taj registarski broj imaće isti status kao dosadašnji RS broj (odobrenim objektima koje registruju preduzetnici i firme, za koje je postupak znatno komplikovaniji jer izlazi Komisija Ministarstva na teren da se prethodno uveri u stanje, dodeljuje se "veterinarski kontrolni broj", do sada popularno poznat kao RS broj). I registarski broj i veterinarski kontrolni broj na tržištu imaju potpuno isti status.

Najkasnije u roku od tri meseca od dana automatskog upisa u Registar registrovanih objekata, obaviće se službena kontrola radi provere ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Med se može vrcati na primer u kuhinji, naravno u periodu kada se ne sprema hrana. Može se skladištiti u ambalaži koja je namenjena za med (naravno da ne može u kanti od polikolora, već u ambalaži koja je namenjena za prehrambene namirnice: prohrom, prehrambena plastika i drugo).

Prostorija u kojoj se skladište med mora biti uredna i čista, ne sme imati glodare i slično (naravno da se med ne može čuvati u iole neuslovnim prostorijama kao što su nadstrešnice ili neuslovne garaže i slično). Ne mora da postoji poseban sanitarni čvor, jer u kući već imate toalet koji ispunjava sve uslove.

Prema tome, ne mora se investirati u bilo kakve nove prostorije.

Registracija u domaćinstvu je obavezna, i krajnje jednostavna. Ako pčelar nema registarski broj, praktično neće moći da preda med ni na otkup otkupljivačima. Zato SPOS preporučuje da se što pre podnese zahtev. dok još nema gužve i dok Ministarstvo nije zatrpano zahtevima, kako posle ne biste imali operativnih.

Registar objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u registar.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2623648/svaki-pcelar-od-sada-lako-moze-da-registruje-objekat-za-proizvodnju-meda

Poljoprivredno gazdinstvo "Minić" iz Sekuriča, kod Rekovca, koje je 2012. godine uzgajalo 14 domaćih ovaca, danas ima 135 ovaca rase virtemberg, novu farmu 60 plus 60 grla sa središnjim delom za jagnjad i nov voćarsko-vinogradarski traktor sa dodatnom opremom. I to sve zahvaljujući podsticajnim sredstvima i subvencijama bez kojih, kako kaže vlasnik gazdinstva Mladen Minić (33), ne bi mogli da žive od poljoprivrede. Zato je pripremio dokumentaciju i čeka konkurs kako bi aplicirao za nove subvencije i farmu proširio umatičenim grlima.- Ishrana ovce tokom godine košta oko 8.000 dinara, a s troškovima nege i amortizacije farme prevazilazi 12.000 dinara. Uloženo nije moguće vratiti prodajom jagnjeta od 30 kilograma po ceni od 200 dinara po kilogramu. Prodaja kvalitetnih priplodnih grla već donosi zaradu, zbog čega planiramo izgradnju farme mnogo većeg kapaciteta - ocenjuje Minić.Poljoprivredom je počeo da se bavi sasvim slučajno. Pošto nije prošao na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu, upisao je Poljoprivredni fakultet, kao i njegov brat Miloš. Iako nije planirao da se vrati na selo, poljoprivreda je danas njegov izbor, a kao predsednik UO Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije savetuje druge kako da pokrenu sopstveni biznis.

U selo su se 2009. godine najpre vratili njegova majka Nada i otac Nebojša, koji su ostali bez posla, a on im se pridružio tri godine kasnije.
- Bilo mi je mnogo teško. Selo smo samo čerupali, a ništa nismo ulagali. Ni vodu nismo imali, pa su se oni posle drva u šumi tuširali na stepeništu, a ja sam veš prala "na ruke". Isplačem se, pa nastavim da radim. Nikad se ne bih vratila u Jagodinu iako i dalje imamo stan - iskrena je Nada.

Njen suprug Nebojša potvrđuje da su krenuli od nule, ali da su uspeli da renoviraju kuću i žive od poljoprivrede. Ali, rade - šali se - 26 časova dnevno.
Minići već šest godina uzgajaju kupinu na 75 ari. Pošto je otkupna cena već dve godine niža od proizvodne, ovaj dovitljiv mladić počeo je da proizvodi kompot, kupinovo vino i sirće.

- U Levču je pod kupinama bilo 400 hektara, ali su zbog niske cene mnogi zasadi devastirani. Pokušavam da ujedinim nekoliko većih proizvođača kako bismo konkurisali za podsticajna sredstva kojima bismo unapredili proizvodnju i smanjili troškove. Prinosi bi po hektaru mogli da budu i do 20 tona - ocenjuje Mladen, i dodaje da planira da naprave hladnjaču za kupinare ovog kraja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:817121-Kako-stici-od-nule-do-farme-umaticenih-ovaca

Bespovratno će biti dodeljeno ukupno 50 miliona dinara zemljoradničkim zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu kao i opreme za prerađivačke kapacitete. Vrednost opreme po projektu ne može biti niža od dva miliona dinara bez PDV-a, navodi se u uslovima konkursa.
Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu raspisao je konkurs preko koga će biti bespovratno dodeljeno ukupno 50 miliona dinara zemljoradničkim zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu kao i opreme za prerađivačke kapacitete.Vrednost opreme po projektu ne može biti niža od dva miliona dinara bez PDV-a, navodi se u uslovima konkursa čiji je cilj unapređenje proizvodnih procesa i podizanje nivoa efikasnosti zadruga.Podrška pokrajinske vlasti se daje za nabavku sistema opreme za preciznu sadnju, setvu i žetvu, digitalne sisteme za navodnjavanje, robotizovane sistema za ishranu i mužu kao i opremu za pripremu proizvoda za tržište.

Bespovratni novac biće dodeljivan u iznosu od milion do pet miliona i ne može biti veći od 50 odsto vrednosti nabavke a prijave za ova sredstva mogu se podneti do 27. septembra.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-objavljeno-koji-uslov-treba-da-ispunite-da-biste-dobili-pet-miliona-dinara/251480/vest

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa zamenikom guvernera Narodne vlade kineske provincije Henan He Đinpingom, izrazivši zadovoljstvo što je učinjen prvi korak ka povezivanju i uspostavljanju saradnje AP Vojvodine sa ovom kineskom provincijom."Sagovornici su ocenili da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u obostranom interesu. Posebno je iskazan interes za povezivanje kompanija u oblasti savremenih tehnologija, za kulturnu razmenu i saradnju u oblasti turizma", navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Mirović je kazao da Srbiju i Kinu veže veliko i iskreno prijateljtvo, te da je jedan od strateških ciljeva unapređenje privredne saradnje.

On je dodao da Pokrajinska vlada nastoji da kroz intenziviranje poseta i razmenu iskustava sa kineskim provincijama, saradnju koja je definisana na državnom nivou - sprovede u što konkretniju formu.

Đinping, koji predvodi delegaciju te provincije u poseti Srbiji, naglasio je da Henan "prepoznaje privredne i infrastrukturne potencijale Vojvodine".

Prema njegovim rečima, Henan se ekonomski razvija veoma brzo, a sa razvijenom transportnom mrežom može biti privlačna destinacija za srpske kompanije i privrednike.

Đinping je pozvao predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da poseti Henan i sajam investicija koji se održava u aprilu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/mirovic-prvi-korak-u-povezivanu-vojvodine-i-kineskog-henana-09-09-2019

Muhara (Amanita Muscaria) je svakako najlepša vrsta gljiva, vrsta koja se sreće na dečjijim crtežima ili na ilustracijama bajki. Neka vas ne zavede njen prelep izgled - reč je o otrovnoj vrsti koju prati mnogo interesantnih, bajkovitih priča. Ova gljiva je veoma često sastavni deo mističnih obreda pojedinih sekti i smatra se da je deo obreda pojedinih šamana sa severa Rusije i Sibira. U svakom slučaju uživajte u njenom izgledu, ali nemojte eksperimentisati
sa svojim zdravljem!
Opis vrste:
Šešir: prečnika 5-20 cm u početku zvonast, kasnije konveksan i na kraju sasvim otvoren ili plitko udubljen. Boja je crvena, karmin crvena, ponekad sa
narandžastim primesama. Kožica šešire prekrivena je belim bradavicama koje mogu da se otru (posebno kada je vreme kišno). Ivica šešira je blago narebrena.
Listići: gusti, široki, različite dužine, skoro da ne dodiruju stručak. Boja listića je bela. Spore su bele. O ovome posebno povesti računa.
Stručak: 5-15 cm visok, na dnu je gomoljsto zadebljan, pri dnu sa bradavičastim ostatcima ovoja.
Meso: belo, srednje debelo, miris i ukus nisu osobito izraženi. Ispod kožice šešira meso može biti žućkasto narandžasto.
Vreme i mesto rasta: raste od leta do jeseni, mada sam je, na jugu Srbije, nalazio uglavnom u jesen pa i veoma kasno, skoro do prvih snegova. Raste uz belogoricu (ja sam je nalazio uz brezu dok autori navode da raste uz bukvu i hrast) i crnogoricu, uglavnom bor. Nije retka vrsta, štaviše retke
su godine u kojima nisam na nju nailazio.

Upotrebljivost: OTROVNA!

Sadrži muskarin (koji je i po njoj nazvan), ali i još nekoliko drugih otrova (ibotenična kiselina, muscimol, muskazon). Postoje podaci da je jedu u nekim delovima Italije i Rusije uz vrlo komplikovanu pripremu koja se sastoji u guljenju kožice (ona i sadrži najveću količinu otrova), te kuvanju, ispiranju, pa nakon toga soljenju. S obzirom na to da u isto vreme raste veliki broj jestivih, pa i veoma kvalitetnih gljiva, ne preporučujem eksperimente ove vrste.
Zamena bi, eventualno, bila moguća sa jajčarom (blagvom, A. Cesarea) ukoliko se ne vodi računa o mestu i vremenu rasta, te boji listića, koji su kod jestive jajčare žućkasti. Na jugu Srbije zamena je praktično nemoguća jer se jajčara javlja samo uz hrast i kesten, leti, veoma retko rano u jesen i nikad iznad 1.000 metara nadmorske visine, dok se muhara uz hrast ne javlja (ili je bar ja nikada nisam uz hrast našao) i nikada ispod 1.000 m nadmorske visine.

Izvor: Agrobiznis magazin

U pitomoj Šumadiji na Oplencu nedaleko od Topole ušuškao se Kraljevski kompleks, koga zovu i srpski Versaj. Na vrhu brda je crkva – mauzolej
kralja Petra I Karađorđevića „Sveti Đorđe“ u čijoj kripti je sahranjeno 28 članova kraljevske porodice. U okviru kompleksa nalazi se muzej, vile kralja
Aleksandra (Kraljeva vila) i kraljice Marije, kraljevska vinarija, vinogradi, Karađorđev konak i kasarna, hotel…
Kompleks se prostire na 142 hektara, a kao svoju zadužbinu kralj Petar I Karađorđević je testamentom ostavio srpskom narodu. Deo kompleksa je
otvoren za javnost i godišnje ga poseti više od 80.000 turista mahom iz Rusije i Kine.
U Petrovoj kući pet godina je živeo kralj Petar I Karađorđević lično nadgledajući gradnju crkve Svetog Đorđa. Građena je po projektu arhitekte Koste J. Jovanovića koji je projektovao i crkvu, a sagrađena je u šumadijskom stilu. Iako je građena kao privremeni objekat vremenom je pretvorena je u Muzej venaca i relikvija u kome se čuva deo blaga kraljevske porodice. Tokom svoje vladavine Karađorđevići su dobijali vredne poklone iz Jerusalima,
sa Svete Gore, iz carske Rusije, ali je malo toga sačuvano.
Svetogorske ikone, zlatna dijadema, Zlatni Faberžeov ram sa fotografijom kraljice Marije sa sinovima Tomislavom i Andrejom, sablja dimiskija od srebra i zlata
izrađena u Beču, maršalska palica, kao i mnoge druge crkvene i lične relikvije kraljevske porodice samo su neki od izuzetno vrednih eksponata koji se čuvaju u ovom muzeju. O blagu Karađorđevića decenijama su se ispredale legende i mitovi. Nakon aprilskog sloma 1941. jedva punoletni kralj Petar II Karađorđević sklonio se u Veliku Britaniju. Legenda kaže da je sa sobom odneo ogromno blago iz kraljevskog trezora. Međutim, istorija je pokazala da je istina ipak bila nešto drugačija.
Naime, od 204 vreća sa zlatom, srebrom i neprocenjivim umetničkim delima samo 16 je stiglo u London. Najveći deo su zaplenili Nemci, nešto Italijani, a deo je završio u rukama ustaša. Najvrednije crkvene relikvije čuvane su u manastiru Ostrog gde su sedam godina posle Drugog svetskog rata pored zlata nađene
neprocenjive relikvije koje su Malteški vitezovi poverili na čuvanje kralju Aleksandru posle propasti Romanovih. To su tri najveće hrišćanske relikvije - ruka Jovana Krstitelja, ikona svetog Luke i krst optočen dragim kamenjem koji je napravljen od časnog krsta na kome je razapet Isus Hrist. Ove relikvije se danas čuvaju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Ikona u sedefu
Najdragoceni eksponat u muzeju na Oplencu je ikona „Tajna večera” izrađena u sedefu po motivima istoimenog čuvenog Mikelanđelovog dela. Ovu ikonu
je jerusalimski patrijarh poklonio kralju Aleksandru 1924. godine u znak zahvalnosti za pomoć Jevrejima. Posle atentata u Marseju na sahranu kralja Aleksandra kao Hitlerov izaslanik došao je Herman Gering. On je bio opčinjen ikonom u sedefu koju je video na Oplencu, pa je nakon okupacije završila u njegovim rukama. Sve do kraja rata zauzimala je počasno mesto u njegovoj spavaćoj sobi. Vraćena je u Srbiju, preko Međunarodnog suda pravde
1947. godine. Zasluge pripadaju i tadašnjoj tajnoj službi Ozna, a posebno jednom čoveku - Slobodanu Krstiću Uči rodom iz okoline Topole. Obučen za specijalne operacije on je uspeo da uđe u trag ovoj dragocenosti i omogući njen povratak u zemlju. Osim ikone u sedefu na Oplencu se čuva još nekoliko vrednih svetogorskih ikona od kojih je najpoznatija ona sa likovima Svetog Save i Svetog Simeona. Nju je kralj Petar I dobio od svetogorskog bratstva kao poklon povodom stupanja na presto 1904. Veruje se da je čudotvorna, jer je blago koje se u najdramatičnijim trenucima nalazilo u njenoj blizini ostalo je sačuvano do današnjih dana.
Pažnju posetilaca muzeja privlači i duborez u maslinovom drvetu grčkog monaha Grigorija koja je rađena 60 godina, tu je i ikonostas, poklon ruskog cara Nikolaja koji je kralj Petar nosio kroz Albaniju kao priručni oltar, dijadema kraljice Marije sa pramenom kose, venčani prsten kralja Aleksandra i kraljice Marije sa grbovima dve kraljevske kuće, sablja poklon od kozaka, naočari po kojima je Aleksandar Karađorđević bio poznat, ratne beleške, dnevnik kralja Petra Prvog, pisma, fotografije kraljice Marije... Mnogi smatraju da u kolekciji oplenačkog blaga nedostaje kruna kralja Petra I Karađorđevića, jedina
sačuvana kruna nekog srpskog vladara. Izlivena je od bronze sa ručke Karađorđevog topa zaplenjenog od Turaka u Prvom srpskom ustanku. Osim bronze, kruna ima pozlatu, emajl i sintetičko drago kamenje.
Tokom povlačenja ka Albaniji za vreme Prvog svetskog rata kralj je odlučio da ovu relikviju ostavi u Srbiji. U gluvo doba noći uklonjene su podne daske u zgradi Prizrenske bogoslovije, iskopana je rupa i nju položena kraljevska kruna. Tokom Drugog svetskog rata čuvana je u manastiru Žiča, potom se selila od muzeja do muzeja da bi 2005. završila u Istorijskom muzeju Srbije iako bi bilo prirodno da se nalazi u muzeju na Oplencu.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30