Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović potpisao je danas 12. marta 2020. godine sa ambasadorkom Izraela Alonom Fišer Kam protokol o saradnji u oblasti agrara i primeni najsavremenijih tehnologija i rešenja.

Ministar Nedimović je nakon potpisivanja Protokola sa Izraelskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (MASHAV) istakao važnost saradnje koja je veoma važna za otvaranje prostora za investicije izraelskih kompanija u prerađivačkom sektoru, sistemima za navodnjavanje i primeni najsavremenijih tehnologija.

„Izraelske kompanije su u vrhu izrade i primena novih tehnologija. Za Srbiju će biti jako važan ulazak ovih kompanija u sektor agrara, jer tu možemo da transferišemo najbolja znanja“, rekao je ministar Nedimović i dodao da ima smisla učiti od nekog ko je najbolji u ovim oblastima a to izraelske kompanije svakako jesu i to od start-ap do velikih preduzeća koja su spremna da prenesu znanja, novac i kapital na prostor Srbije.

Ambasadorska Izraela Alona Fišer Kam rekla je da je veoma počastvovana potpisivanjem današnjeg protokola o saradnji i naglasila da je jačanje saradnje u ovim oblastima veoma važno kao i da se time otvaraju vrata za dalju saradnju i jačanje veza dve zemlje.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/navodnjavanje-i-preradjivacki-sektor-prioritet-srbije-i-izraela/?script=lat

Za sada ne postoje dokazi da se novi korona virus prenosi preko hrane, saopštila je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA).

Usled rastuće zabrinutosti zbog širenja zaraze virusom, EFSA je na svom vebsajtu navela da je malo verovatno da se zaraza širi preko hrane, dodajući da pažljivo prati situaciju, prenosi briselski portal Euraktiv.

Glavni naučnik agencije Marta Hugas izjavila je da "prethodne epidemije povezanih korona virusa, kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS-CoV) i bliskoistočni respiratorni sindorm (MERS-CoV), pokazuju da nije bilo prenosa konzumiranjem hrane".

- U ovom trenutku, ne postoji dokaz koji ukazuje da je korona virus na bilo koji način drugačiji u tom pogledu - rekla je Hugas.

Veruje se da je životinja izvor prve infekcije, koja se pojavila u kineskoj oblasti Vuhan krajem 2019. godine.

Mada istraživači i dalje ispituju detalje kako se virus prenosi, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti potvrdio je da se korona virus širi između ljudi uglavnom kapljičnim putem, prilikom kašljanja i kijanja.

Nemačka agencija za procenu rizika BfR saglasila se sa tim zaključcima, dodajući da "trenutno ne postoje slučajevi koji su pokazali bilo kakav dokaz da su ljudi zaraženi novim tipom korona virusa drugim putem, kao što je konzumacija zaražene hrane ili preko uveženih igračaka."

Upozorava se ipak da je moguć prenos preko površina koje su nedavno zaražene virusom, ali samo tokom kratkog perioda nakon kontaminacije, zbog relativno male stabilnosti korona virusa u spoljnom okruženju.

Uprkos tome, belgijske zdravstvene vlasti su nedavno donele odluku da se u restoranima ne služi nepečeno meso.

U kantini u Berlemonu, sedištu Evropske komisije, istaknuto je obaveštenje da se "za sada preferira da u ponudi nemaju bifteke i nepečeno meso".

Dobro kuvanje mesa, izbegavanje moguće kontaminacije izme]u kuvane i nekuvane hrane, vođenje računa o higijeni tokom pripreme hrane, neke su od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

EFSA, čije je sedište u Parmi na severu Italije, obuhvaćena je merama italijanske vlade u borbi protiv širenja virusa, a koje podrazumevaju i ograničenje u kretanju.

Zaposleni u toj agenciji rade od kuće, a sa stručnjacima i partnerima komuniciraju na telekonferencijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2818894/nema-dokaza-da-se-koronavirus-prenosi-hranom

Po osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla pristiglo je 37.700 zahteva do 31. decembra 2019. godine, svi su obrađeni i poljoprivrednici kojim su odobrena sredstva dobiće novac do 25. marta, saopštilo je Ministarstvo poljoprvirede.

Za sve predmete koji su imali kompletnu dokumentaciju doneta su rešenja i isplate su u toku.

Jedan broj predmeta sa nepotpunom dokumentacijom je na dopuni, pa brzina odobravanja zahteva zavisi od ažurnosti podnosilaca odnosno korisnika subvencija.

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sjajne-vesti-stize-isplata-podsticaja-za-genetiku-u-stocarstvu-2020-03-12

Kako mala i srednja poljoprivredna gazdinstva mogu da zarade tema je studije ''Gde je profit u poljoprivredi'', a jedna od autorki Jelena Drobnjak sekretarka Privredne komore Vojvodine, kao primer navodi da na jednom hetaru rukole može da se zaradi čak tri miliona i trista hiljada dinara. Ipak, proizvođači moraju da znaju da je ovo tržište u povoju, te da se rukola prodaje većinom u bogatim gradskim sredinama.

Izračunali smo troškove i moguću zaraduz za 38 najvažnijih biljnih kultura. Najrentabilnija je proizvodnja povrća i voća, pogotova plastenička proizvodnja. Ona u početku zahteva ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim, pri drobrim agrotehničkim merama može da se isplati za godinu dana. Na jednom hektaru paškanta, zelene salate, peršuna, endivije može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara - rekla je Drobnjak.

Cilj ove studije jeste da se sagledaju okvirni prihodi i rashodi, odnosno ekonomski efekat u pojedinim linijama biljne proizvodnje. Na bazi toga, poljoprivrednici će doneti odluku za onu liniju proizvodnje koja je za njih maksimalno profitabilna. Oni koji ulože novac u plastenik od 200 kvadratnih metara, od paradajza mogu da zarade u proseku 330.000 dinara, od krastavca 135.000, a paprike 65.000 dinara.

Što se tiče voća, na prvom mestu su orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ih. Najmanja su ulaganja, a najveća su dobit - kaže Drobnjak.

Najmanja ispalitovast je kod žitarica, gradacija unutar ove grupacije biljnih kultura ide tako da se najviše isplati uzgajati kukuruz, pšenicu, pa ječam. Dobit od kukuruza je 33.000 dinara po hektaru, pšenice oko 10.000 i ječma oko 7.000 dinara.

U pregovoru ove studije PKV navedeno je da su prikazani rezultati orijentacionog karaktera za poljoprivredne proizvođače. da bi znali kolika su ulaganja, odnosno koliko si okvirni prihodi u pojedinim linijama biljne poljoprivredne proizvodnje.

Dragomir Ivanović jedan od retkih proizvođača, šparglu je uvrstio u svoj vrt u Parku prirode Ponjavica, u blizini Dunava, zbog poduge liste prednosti u odnosu na ostalo povrće.

- Kad se jednom posedi špargla traje do 20 godina, skoro kao voće. Troškovi su umereni, postoji tražnja na tržištu koja stalo raste, prodaje se u našoj zemlji, ali je tražena i na drugim tržištima. Otporna je na grad, bolesti, sušu, ne treba joj hemija, ne traži veliki rad, zdrava je i lekovita, a na nevelikoj zemljišnoj površini može da se zaradi preko 20.000 evra po hektaru. Mogu tvrditi da su naši uslovi idealni za neke sorte špargle - priča Dragomir Ivanović.

 Tržišna cena u maloprodaji kod nas je 1.200 dinara, što je čini veoma profitabilnom. Tražnja sa šparglom raste u svetu, gde je potrošnja preko milijardu dolara. U Srbiji je rast tražnje oko 30 odsto godišnje. 

Izvor: https://www.srbijadanas.com/ 

Slobodan Bekrić i Marko Ćulibrk u junu 2017. godine kupili su 10 košnica, danas pčelare sa 37. Iznajmili su vikednicu u selu Jazak, a pozicija pčelinjaka je takva da za sad ne moraju da selimo pčele, jer u okruženju imaju sve što im treba.

- Okruženi smo voćnjacima, imamo i tu prvu voćnu pašu, potom sledi bagrem, lipa i na kraju livada. Imamo tri odlične paše, voćnu ne skidamo, kupcima nije interesantan taj med, ali je paša odlična za razvoj legla - započinje svoju priču Slobodan.

Pčelare sa LR košnicama ali će se oprobati i sa košnicama tipa Farar, jer je sa njima mnogo lakše raditi.

Pčelinjak je ušuškan u šumi, a put do njega vodi krivudavim sokakom i upravo taj put naveo ih je da svoj proizvod nazovu Medino sokače.

Od početka med pakuju u staklene tegle, a nakog dugog uklapanja boje poklopaca sa bojom meda ispostavilo se da crno-žuta kombinacije najviše privlači kupce.

Slodoban smatra da je šteta sakupljati samo med, jer su pčele nepresušni izvor mogućnosti i navodi podatak da proizvodnjom samo jedne litre propolisa možete biti na dobitku 10.000 dinara, a za taj posao vam treba 20 dana. Propolis pakuju u staklenu ambalažu sa pumpicom i njegova upotreba na taj način mnogo je olakšana.

Vrcani med čuvaju u prohromskim sudovima jer plastiku zaobilaze u širokom luku, a trude se da na svom pčelinjaku rade sa prirodnim materijalima i zbog toga su od ove godine promenili taktiku održavanja košnica.

Košnice ne farabaju, jer to zahteva mnogo vremena i novca, a da bi uštedeli, odlučili su da ih potapaju u prehrambeni parafin, koji izvuče svu vodu iz drveta, a nastavak izgleda kao da je voskiran, zadržava svoju boju drveta i tako pripremljen, može da izdrži tri do četiri godine - što je najbitnije, pčelama ne škodi.

Sa varoom uspešno se bore takođe na prirodan način, koriste isključivo oksalnu kiselinu i to metodom zadimljavanja, ne nakapavanja.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2817134/ne-donosi-samo-med-zaradu-litar-propolisa-10000-dinara

Lekovito i aromatično bilje već u drugoj godini gajenja donosi profit tri puta veći od investiranog novca, pokazuju stručna istraživanja o mogućnosti tog biznisa u poljoprivredi, koji je nedovoljno zastupljen na području Srbije.Bosiljak, matičnjak, vranilovka, valerijana, kamilica, žalfija, nana ili beli slez lekovita su i aromatična bilja koja se bez većih napora, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznolikosti reljefa, uspešno mogu gajiti na većini zemljišta u Srbiji.

Ipak, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine lekovito i aromatično bilje gajeno na tek nešto više od 1.750 hektara u celoj zemlji.S druge strane, u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi navode da su istraživanja pokazala da je uzgajanje lekovitog bilja isplativije od drugih poljoprivrednih kultura i ostvareni prihod može biti čak tri puta veći od uložene investicije.

- Najveći prihod se može ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja. Računica pokazuje da su ulaganja u zasad matičnjaka na jednom hektaru, koja uključuju seme, đubrenje, naftu, radnu snagu i zaštitu useva, u prvoj godini 1.205 evra. S druge strane, uz prinos od 1,5 tone matičnjaka, prihod je 1.535 evra, što znači da je čista zarada 330 evra. Već u drugoj godini troškovi ulaganja su manji i iznose 868 evra, ali je prinos veći i ide do tri tone, pa je i prihod uz subvencije 3.035 evra, a sama zarada 2.167 evra – objašnjava Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi.

Kako kaže, slična pozitivna računica važi i za gajenje začinskog bilja kao što su slez i žalfija, koji takođe postižu visok prinos i profit po hektaru.Svetlana Jerinić, koja je jedna od autorki studije o mogućnostima gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na primeru valjevskog kraja, kaže da bi taj biznis koji poljoprivredna gazdinstva mogu raditi i kao dodatni posao, svakako doprineo njihovoj održivosti i unapređenju ruralnog razvoja.

- Preporuka je da to budu mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva u brdskim i brdsko–planinskim područjima, sa usitnjenim parcelama koja sa sopstvenom radnom snagom i raspoloživom mehanizacijom mogu uspešno gajiti lekovite biljne vrste. Uvođenje profitabilnijih lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta u strukturu setve omogućilo bi dodatnu zaradu na gazdinstvu, povećalo neto dobit i ekonomsku efikasnost. Međutim, ono što je neophodno za proizvođače jeste da treba unapred obezbediti kupce i tržište, jer je reč o robi koja ne može da bude skladištena i da čeka – objašnjava Jerinićeva.

U studiji se navodi i da je za unapređenje gajenja lekovitog i aromatičnog bilja veoma važna podrška lokalnih samouprava pri formiranju zadruga ili udruženja proizvođača, dok bi u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja trebalo jedan deo sredstava usmeriti za nabavku sušara i opreme za doradu lekovitog i aromatičnog bilja.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/ako-uzgajate-ovo-lekovito-bilje-mozete-da-se-dobro-i-brzo-obogatite-2020-03-11

U januaru ove godine u poređenju s istim mjesecom lani broj zaklanih goveda povećan je za 208,6 odsto, a ovaca za 82,6 odsto, podaci su Zavoda za statistiku RS. Istovremeno je smanjen broj zaklane živine za jedan odsto, a broj zaklanih svinja je ostao na istom nivou. "Zabilježeno je povećanje neto težine zaklanih goveda za 316,8 odsto, ovaca za 69,1 odsto i živine za 6,4 odsto, kao i smanjenje neto težine zaklanih svinja za 2,6 odsto", podaci su Zavoda za statistiku RS. Stojan Marinković, predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, rekao je da je važan razlog povećanja broja zaklanih goveda u januaru ove godine izvoz junećeg mesa u Tursku. "Prema ovim podacima možemo vidjeti koliko je to značajno za naše poljoprivrednike i sve one koji se bave ovom djelatnošću da izvoze meso u Tursku. Ipak, moram naglasiti i da je otkup junećeg mesa po ko zna koji put zloupotrijebljen od pojedinaca i doveden u pitanje", kazao je Marinković za "Nezavisne". Podsjećamo, proteklih dana je bio privremeno obustavljen izvoz mesa u Tursku zbog, kako su rekli nadležni, određenih malverzacija kod dva preduzeća, ali je odlučeno u ponedjeljak da će izvoz biti nastavljen pod pojačanim mjerama inspekcijskog nadzora od strane Kancelarije za veterinarstvo BiH. Marinković je istakao da u Savezu apeluju da se omogući da domaće stanovništvo jede domaću junetinu koja je svježa, a ne meso sumnjivog kvaliteta koje je uvezeno i zamrznuto nekoliko mjeseci ili čak nekoliko godina. "Predlažemo da otkupljivači i klaničari otkupljuju domaću junad i tu junad izvoze, te da se konačno počne sprovoditi ova mjera u skladu sa postignutim sporazumom, što će sigurno povećati proizvodnju junećeg mesa", naglasio je Marinković. Dodao je da kada je rađen sporazum o otkupu, cijena je bila od 4,20 do 4,60 KM po kilogramu žive mjere, dok su otkupljivači meso sumnjivog kvaliteta plaćali po kilogramu 3,80 KM. Ranko Sarajlić, poljoprivrednik iz Laminaca, kod Gradiške, istakao je da je osnovni razlog povećanja broja zaklanih goveda i ovaca interventni otkup junadi koju je do 31. januara subvencionisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS. "Ministarstvo je subvencionisalo otkup junadi sa 70 feninga po kilogramu žive mjere, tako da su otkupljivači kupovali junad po 3,90 KM, a klaničari dobili junad po 3,20 KM, štonema nigdje da je tako jeftino", kazao je Sarajlić. On je istakao da je pomenuti statistički podatak zabilježen samo u januaru ove godine i da je već od februara ovaj broj smanjen. "Firma 'Tareks', koja je zadužena za otkup, otkupljuje meso od mesoprerađivača klaničara umjesto da kupuje žive životinje, pa da im onda oni uslužno kolju i pakuju. Problem junećeg mesa u BiH je zaštita domaće proizvodnje koju nadležne institucije treba da urede", naglasio je Sarajlić. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS ističu da regularni kanali otkupa zahtijevaju i poznato porijeklo životinja, odnosno njihovih polutki koje su predmet izvoza. "Pored toga, i interventni otkup junadi je rezultirao povećanim brojem klanja goveda. Uošteno gledajući, Republika Srpska je veći proizvođač mesa u odnosu na Federaciju i najveći dio mesa koje je na tržištu Republike Srpske je domaćeg porijekla, posebno u manjim mesnicama. Tako i kada je u pitanju izvoz, roba koja dolazi sa prostora Republike Srpske je poznatog porijekla. S druge strane, FBiH više uvozi te se stoga dešavaju situacije kao što je nedavno bilo u preduzećima 'Bajra' iz Travnika i 'Šišović' Rakitno", naveli su iz Ministarstva. Budžet za poljoprivredu RS je ove godine veći za 15 miliona u odnosu na prethodnu, a upravo proizvođači tovne stoke su jedan od korisnika povećanja budžeta. Postoji nekoliko mjera kojima se pomaže proizvođačima. "U redovne spadaju premija po grlu, a u vanredne mjere spada interventni otkup junadi. Tu je podrška išla po kilogramu otkupljene proizvodnje", naveli su oni.

 

Izvor: http://www.poslovnojutro.com

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obavestio je građane o dve velike akcije otkrivanja falsifikatora meda u Srbiji. On je rekao da se u narednom periodu može očekivati još hapšenja i da u Vladi Srbije postoji posebna grupa koja se bavi rešavanjem problema lažnog meda na tržištu naše zemlje. 

"Predato je sve tužilaštvu pa će pravosudni organi dati svoju ocenu", rekao je Nedimović.
Na tržištu meda Srbije bilo je pre pet godina oko 95 odsto falsifikata dok danas zvanični podaci inspekcija govore da lažni med pokriva 30 procenata tržišta pčelinjim proizvodima u zemlji rekao je Tanjugu predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
On je naveo da se borba te organizacije i pčelara koji pošteno rade svoj posao isplatila i da je Veterinarska inspekcija uspela da izbaci sa tržišta velike falsifikatore iz "mega" marketa. To su bile firme koje su se bavile prodajom falsifikovanog meda, ali ne i njegovom proizvodnjom, a borba protiv falsifikatora, napominje Živadinović, mora da se nastavi.
Da bi se Srbija izborila sa problemom lažnog meda na tržištu, a potrošači bili sigurni da jedu pravi pčelinji proizvod, Živadinović smatra da su jedno od rešenja, veće kazne za falsifikatore.

"U Srbiji postoje firme koje se bave falsifikovanjem meda, inspekcija ih uhvati na delu u trgovinama, med se uzorkuje, nakon toga se utvrdi da ne valja, a oni plate kazne i nastavljaju dalje.", objašnjava Živadinović kako sve funkcioniše u praksi. Prema njegovim rečima, sistemsko kažnjavanje ovakvih falsifikatora je u pripremi i kod nas, kao što postoji u zapadnim zemljama. Međutim, smatra, to neće ni brzo ni lako zaživeti. Jedna od takvih "zapadnih" mera, kaže,
mogla bi biti da se onima koji su dokazani falsifikatori zatvore firme na dve godine.
Prema procenama SPOS-a, lažni med u Srbiji se samo kroz legalne tokove proda u vrednosti od oko 1,5 miliona evra godišnje dok podatke o prodaji meda nelegalnim putem nemaju.

Najveći pogon za prikupljanje i plasman meda u Srbiji, "Naš med" u Rači, biće zvanično otvoren krajem marta, najavljeno je na 12. Državnom pčelarskom sajmu u Beogradu. Otvaranjem pogona u Rači u koji je do sada uloženo oko 1,5 miliona evra, srpskim pčelarima biće omogućeno da med izvoze na treća trržišta bez posrednika. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će u narednih mesec do dva biti izmenjen pravilnik koji će omogućiti pčelarima da u prodavnice plasiraju i manje količine meda.

"Izgradnjom fabrike u Rači svi proizvođači će moći da dostavljaju svoj med i da ga plasiraju", rekao je ministar. Nedimović je pozvao kolegu iz Republike Srpske Borisa Pašalića, kao i pčelare iz RS, da rade zajedno s kolegama iz Srbije na brendiranju svog meda, tako da Rača postane zajednička baza pčelarima Srbije i RS. Ministar poljoprovrede RS Boris Pašalić rekao je da je u RS prošle godine proizvedeno oko 1.700 tona meda i najavljuje da će se u narednom periodu resorno ministarstvo RS dodatno angažovati da se povećaju subvencije za tamošnje pčelare.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, podsetio je na lošu prošlu godinu za proizvođače meda u Srbiji i rekao da je za
pogon u Rači Ministarstvo poljoprivrede Srbije obezbedilo 420.000 evra, Opština Rača 400.000, Savez 650.000 te da nedostaje još oko 470.000 evra kako bi ceo projekat bio do kraja završen. Pred zaključenje ovog broja saznali smo i da će podsticaj po košnici u 2020. godini biti 800 dinara.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31