Izbor za najbolji tradicionalni recept, 6. put za redom, u organizaciji portala Recepti i Kuvar online (recepti-kuvar.rs), biće održano u okviru programa Festivala Testival 2020, koji partnerski organizuju Udruženje Testival i Dorćol Platz, 29.02.2020. u 13:00 h u Dorćol Platzu.

U konkursu za izbor najboljeg tradicionalnog recepta domaće srpske kuhinje učestvuju svi recepti koji su bili objavljeni na portalu Recepti i Kuvar online od 1. januara do 31. decembra 2019.

U finalu će se naći 6 najboljih kuvara amatera čiji recepti su imali najviše pregleda tokom 2019. godine. Finaliste konkursa za izbor najboljeg tradicionalnog recepta ocenjivaće stručni žiri.

Svi finalisti će od organizatora dobiti vredne poklone, kao i specijalne diplome. Poklone finalistima su obezbedili portal Recepti i Kuvar online i Oklagiart.

Žiri za ocenjivanje najboljih tradicionalnih recepata, radiće u sastavu:
*Dragan Đorđević, predsednik Asocijacije autentičnih Hedonista, AAH!
*Srba Jovanović, osnivač, Balkan Cheese Festival
*Jelena Rupnik, Tomato Tomato Communications
*Radomir Mijić, mašinski inženjer
*dr Slađana Šobajić, profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
*Dragan Mijailović, Vinarija Trilogija
*Dragana Ilić, zamenik odgovornog urednika portala Recepti i Kuvar online i sekretar Udruženja Testival
*Dejan Ilić, profesionalni kuvar, karving majstor i potpredsednik Udruženja Testival
*Miodrag Ilić, odgovorni urednik portala Recepti i Kuvar online i predsednik Udruženja TestivalFestival testa, testenine i hleba

Testival ima za cilj da bude jedan višeslojni događaj koji svim učesnicima i posetiocima želi da da priliku da pokažu šta i kako rade na očuvanju tradicije i nematerijalne kulturne baštine.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Ove godine, novac u ukupnom iznosu od 667, 2 miliona dinara dobilo je 58 zadruga na teritoriji cele Srbije, od kojih je 21 na teritoriji Vojvodine. Dodela podsticaja zadrugama još jedan je korak u razvoju zadrugarstva, promovisanog od strane projekta „500 zadruga u 500 sela“, koji se već
treću godinu zaredom uspešno realizuje, rečeno je na skupu u Palati Srbija.
Lokalne samouprave, nauka i tehnologija, kroz učešće Akademijskog odbora za selo i koncept Vlade Srbije, koja je u ove tri godine ukupno uložila 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka - rekao je Krkobabić. - Ovo su i velika i mala sredstva. Velika, jer prvi put država na takav način ulaže u zadrugarstvo, a mala u odnosu na to koliko je zaista potrebno ulagati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije. Hoćemo
i moramo da zaustavimo pražnjenje sela.
Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, ugledni stručnjaci, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, kao i gradonačelnici i predsednici opština koji su potpisali ugovore.
Miroslav Nikolić: Potrebno nam je poverenje i timski rad

Na ceremoniji upriličenoj za potpisivanje Ugovora sa zadrugama u ime lokalnih samouprava govorio je predsednik Opštine Knić: „Definitivno je uspostavljena dijagnoza, a to je da nam je potrebno poverenje“ rekao je Miroslav Nikolić, predsednik ove šumadijske opštine, koji je istakao i značaj timskog rada i saradnje sa stručnjacima.
„Ono što je velika vrlina je da čovek koji ima viziju, ima i istrajnost, kao što je to u slučaju ministra Milana Krkobabića, koji je na čelu tima Vlade Srbije zaduženog za zadrugarstvo. U naprednom svetu tri stvari su važne proizvođači –poljoprivrednici, struka i Vlada da da što bolji ambijent za rad”.
On je ovom prilikom naveo primer profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je dao svoj doprinos struci u oblasti voćarstva, naročito donoseći znanje iz sveta.
Bumbarevo brdo – podsticaji za pčelarstvo
Slučajnost ili ne, među korisnicima sredstva iz budžeta Ministarstva bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, koje vodi Milan Krkobabić je i ZZ Profarming Group iz Kinića, koja je dobila bespovratna sredstva u iznosu 7.300.000,00 dinara. Ova sredstva su namenjena za unapređenje pčelarske proizvodnje, ali i plasmana proizvoda.
„Sredstva ćemo iskoristiti za nabavku vrcalica, kristalizatora, opreme za sakupljanje polena, pakerica meda i druge opreme, koja je većinom domaće proizvodnje” kaže za Agrobiznis magazin, jedan od osnivača zadruge i uskoro diplomirani inženjer poljoprivrede, Ilija Radovanović iz Bumbarevog Brda kod Knića.
„Moram da naglasim da smo mi pored ove podrške zaista podržani u svakom smilsu, i od naše Oštine Knić i tim oko predsenika Miroslava Nikolića čini zaista sve što je potrebno da nam se pomogne u razvoju poljoprivrede, a mislim da je to značajno i reći da on lično razume naše potrebe, jer je i sam iz sela, bavi se poljoprivredom i zna kakvi su problemi i izazovi.Rok da se sredstva utroše i započne posao je 1. april 2020. godine. Za potrebe rada Zadruge i aktivnosti pčelara zakupljeno je imanje sa kućom koja se privodi nameni sve u skladu sa važećim propisima i HACCP standardom, koji je u postupku uvođenja u ovoj mladoj, ali ambicioznoj zadruzi. Trenutno imaju 7 članova i 15 kooperanata. Svi zajedno imaju 400 košnica, a kada osposobe pakericu i uvedu sve potrebne mere, počeće pakovanje meda za domaće, a kasnije i inostrano tržište zbog toga su se odlučili da naziv zadruge bude na engleskom jeziku.
Inače Ivan pčelari iz hobija, počeo je pre dve godine, ostao mu je još diplomski na Agronomskom fakultetu u Čačku, a planira da upiše i master studije, gde bi se bavio pčelarskom tematikom.
„Košnice naših članova nalaze se na teritoriji Opštine Knić i tu će i ostati, jer u narednom periodu imamo nameru da zaštitimo i geografsko poreklo našeg
meda. Do tada plasman naših proizvoda od aprila biće moguć u svim domaćim radnjama, a potrudićemo se da što pre izađemo i na inostrana tržišta“.Prema rečima Radovanovića u Kniću ima više od 100 pčelara i postoji velika perspektiva za razvoj. Većina aktivnih pčelara su članovi SPOS-a, a ZZ Profarming
Group će od naredne godine postati članica Zadružnog saveza Srbije. U pogledu saradnje sa voćarima kaže nam da nema nikakvih problema i da nemaju trovanja pčela, kao što se to pominje u drugim krajevima Srbije. Nada se boljoj godini za pčelare u Kniću, jer je ova koja je na izmaku bila loša posto se oslanjaju uglavnom na bagremovu pašu koja je skoro izostala zbog čestih padavina u proleće tako da je jedino bilo nešto livadskog meda.
Poljoprivredna zadruga KONOPLJA – sredstva za sušaru
Jedna od zadruga koja je dobila bespovratna sredstva je i PZ KONOPLJA iz Novog Sada. Sredstva su namenjena za kupovinu sušare za cvet i zrno konoplje. „Na ovaj način podižemo konkurentnost naših proizvoda i prevazilazimo najveći problem, jer zelena biomasa se brzo pokvari, ako nema adekvatan tretman sušenja“ rekla je za naš časopis dr Maja Timotijević, direktor Zadruge KONOPLJA koja je izrazila je svoju zahvalnost Ministarstvu za regionalni razvoj i ministru g.Milanu Krkobabiću koji se svim snagama zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje kroz organizaciju zadružnog sistema.
„Ovo je velika stvar za našu zadrugu, jer ćemo omogućiti našim zadrugarima brže, efikasnije i bezbednije sušenje biomase, namenjene uglavnom za izvoz“ naglasila je dr Timotijević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na žalost, zahvaljujući nesavesnima, koji se ne mogu nazvati pčelarima jer koriste zabranjena sredstva u svojim košnicama, u šleperu bagremovog meda iz Srbije koji je izvezen u Norvešku, pronađen je zabranjeni antibiotik metronidazol.

Evropska komisija objavila je tu informaciju na svom portalu RASFF 5. decembra 2019. godine, a uzorak je uzet 18. novembra 2019. godine. Kako saznajemo, šleper će zbog toga biti vraćen srpskom izvozniku.
Pronađeno je 0,98 mikrograma metronidazola na kilogram meda. Tako mala količina nikome ne može naškoditi, osim pčelarima koji zbog toga neće izvesti med, a pčelarstvo Srbije može zbog minornog broja nesavesnih ostati uskraćeno dobrog glasa i perspektive uspešnog plasmana meda.

ALI, kao što se zna, jedan šleper od dvadesetak tona čini med više pčelara, te med tog nesavesnog pripadnika pčelarske zajednice (na žalost) čini samo mali deo ukupne količine, što znači da je u njegovom medu prisutna mnogo veća količina metronidazola, koja se razredila u homogenizovanoj masi sa medom pravih pčelara.

Pitamo se ŠTA još treba da se desi, da bi pčelari shvatili da ne trebaju da slušaju NEZNALICE I SAMOZVANE PČELARSKE STRUČNJAKE, te da se konačno spasimo od onih retkih među nama koji sebi dozvoljavaju da koriste NEDOZVOLJENA I NEREGISTROVANA sredstva u pčelarstvu. Pri tom, ovaj antibiotik nigde u EU nije registrovan za upotrebu u pčelarstvu, kao i nijedan drugi antibiotik, jer ne samo što je upotreba antibiotika u pčelarstvu zabranjena, već ne postoji nijedna bolest pčela kod koje antibiotici stvarno mogu da pomognu, već samo skrivaju bolest, koja se u međuvremenu širi, i na kraju bukne još većim intenzitetom u mnogo većem broju košnica.

Mi ne možemo znati kojoj bolesti pčela je naš nesavesni genije namenio metronidazol, ali verovatno su u pitanju američka kuga ili nozemoza, jer mašti genijalaca nema kraja.

U saradnji sa državom, SPOS se izborio da sada i sve preglede pčela vezano za suzbijanje američke kuge plaća Republika Srbija, a uništavanje društava sa kugom se plaća već decenijama u apsolutno realnom iznosu, te ne postoji NI NAJMANJE razlog da se američka kuga skriva, a još manji da se zataškava antibioticima, koji će dovesti do toga da se još više proširi razmenom ramova i nastavaka sa drugim košnicama.

Takođe, neki pokušavaju i nozemozu da suzbijaju ovim zabranjenim antibiotikom, time čine medveđu uslugu i pčelama i sebi, ali i svima nama. Ni jedna ni druga bolest NE MOGU se suzbiti antibioticima, naprotiv, zbog ubijanja korisnih mikroorganizama u digestivnom traktu pčele, nozemoza se prema istraživanjima nakon oko šest meseci razvije još jače, jer se korisni mikroorganizmi razvijaju sporije od nje, i ne mogu više da obave svoju zaštitnu ulogu.

Posle ovog slučaja, SPOS će još više pojačati borbu protiv nesavesnih nazovi pčelara koji koriste zabranjena sredstva u pčelarstvu, jer nikome neće dozvoliti da dalje prlja fenomenalni ugled srpskog meda koji smo svi već desetak godina unazad teškom mukom i odgovornim radom sticali!

Neka se ne nada NIKO da će ubuduće moći da radi ovo što se sada desilo, i nadamo se da će ime takvog „pčelara“ biti otkriveno od strane firme izvoznika i objavljeno! Pčelari koji koriste zabranjena sredstva moraju biti izopšteni iz naše pčelarske zajednice, neka kaljaju svoje ime, naše neće…

Izvoznik će sada morati da pretrpi štetu od oko 100.000 evra (na grubo računato). Zbog čega i koga? Zbog nedokazanih samozvanih „stručnjaka“! Čuvajte se, nedokazani, vi ili mi!

A šteta koju će zbog ovoga pretrpeti Srbija i srpsko pčelarstvo ne može se izmeriti… jer je nemerljiva!

Izvor:http://spos.info/metronidazol-nadjen-u-bagremovom-medu-iz-srbije/

Građani Srbije bi od ove godine mogli da konkurišu za bespovratna sredstva iz IPARD programa za ulaganja u ruralni turizam, jer je to upravo jedna od dve nove mere, koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede predložilo Evropskoj komisiji.

Kako je potvrđeno u tom Ministarstvu, akreditacioni paket za te dve nove mere dostavljen je Evropskoj komisiji na mišljenje 8. novembra 2019, a njihov odgovor očekuje se početkom ove godine.

Ukoliko bi ih Komisija prihvatila, to bi, u slučaju mere za razvoj ruralnog turizma, značilo da građani mogu da apliciraju za bespovratna sredstva EU za izgradnju i opremanje objekata u selima.Iz Ministarstva kažu da bi odmah po odobrenju akreditacionih paketa usledilo usvajanje pravnog okvira za tu meru i objavljivanje prvog Javnog poziva.

Druga predložena mera odnosi se na tehničku pomoć, odnosno, podršku IPARD Upravljačkom telu pri Ministarstvu za sprovođenje aktivnosti kao što su informisanje, edukacija, ekspertska pomoć, kako bi povećali iskorišćenost IPARD sredstava i poboljšali sprovođenje IPARD programa.

Kada je reč o merama koje je Evropska komisija odobrila i čije je sprovođenje u toku, prošle godine su objavljena tri javna poziva za dve mere, te su građani mogli da apliciraju za sredstva koja bi uložili u nabavku opreme, mašina, mehanizacije, traktore ili u preradu i marketnig poljoprivrednih proizvoda i ribljih proizvoda.

Na dva sprovedena javna poziva za nabavku opreme u 2019. pristiglo je oko 530 prijava, dok je javni poziv za ulaganja u preradu i marketing proizvoda još u toku i trajaće do 24. februara.

Naime, za ulaganja u preradu i marketing proizvoda do sada je izdvojena najveća suma u iznosu od 46 miliona evra.

Javni pozivi za te dve mere sprovode se od decembra 2017, a na osam javnih poziva, od kojih je završeno sedam, pristiglo je ukupno 1.306 prijava.

Ove dve mere pripadaju takozvanom programu IPARD II, a u toku su, kažu u Ministarstvu, pripreme za izradu IPARD III programa, koji će pružiti pomoć u izgradnji ruralne infrastrukture, kao i veća podrška mladima.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sada-bespovratna-sredstva-i-za-ruralni-turizam-2020-01-02

Za domaću poljoprivredu može se reći da spada u delatnosti koje ostvaruju dobru profitabilnost u poređenju sa drugim delatnostima i granama. Koliki je značaj poljoprivredne proizvodnje za državu pokazuje najnoviji budžet, usvojen za 2020. godinu, gde je za agrar izdvojen najveći procenat – od oko 95,8 milijardi ukupnih subvencija, poljoprivredi če pripasti preko 41 milijarde. Kada se na ovaj iznos dodaju i sredstva za Program IPARD II koje
obezbeđuje Evropska unija iz svog budžeta, dobija se zaista značajna suma, koja će biti na raspolaganju za pomoć našim poljoprivrednicima sledeće godine.
Kada je reč o skorašnjim pokazateljima razvoja sprske poljoprivrede, dovoljno je navesti nekoliko glavnih podataka. Za period od 11 godina, od 2007. do 2018. godine, bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivrede ukupno je porasla za preko 36 odsto, a samo u prošloj godini, povećanje je iznosilo gotovo 22 procenta. Istovremeno, poljoprivreda ima izuzetan izvozni potencijal – iz godine u godinu, poljoprivredna proizvodnja beleži pozitivan
saldo spoljne trgovine (razlika između izvoza i uvoza) koji je u 2018. godini dostigao 313 miliona evra (u odnosu na 240 miliona 2017. godini). Najzad, doprinos BDV-a poljoprivrede ukupnom bruto domaćem proizvodu stabilno se kreće na 5-7%, što, ukupno posmatrano, svrstava poljoprivredu među prioritete budućeg razvoja privrede u celini.
Mogućnosti finansiranja rasta poslovanja Naravno, svi navedeni pokazatelji na nivou države jesu zbir onoga što se zbiva na nivou pojedinačnih subjekata, bilo da se radi o individualnim proizvođačima, preduzetnicima, zadrugama ili privrednim društvima, od onih najmanjih (mikro) do najvećih privrednih sistema koji
rade u obliku holdinga ili koncerna. Upravo kada se sa pitanja makroekonomskih analiza pređemo na temu ključnih izazova sa kojima se naši poljoprivrednici suočavaju u svakodnevnom poslovanju nailazimo na niz problema. Kao jedna od najtežih prepreka za brži rast poslovanja postavlja se mali broj mogućnosti finansiranja ulaganja u osnovna i trajna obrtna sredstva. Primera radi, podaci iz ovogodišnje ankete 1.000 privrednika koju je sproveo Projekat saradnje za ekonomski razvoj Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) otkrili su da preko 81 odsto celokupnog finansiranja za privredne subjekte u Srbiji potiče iz sopstvenog kapitala. Na drugoj strani, svega devet odsto čine krediti poslovnih banaka, a kada se radi o tzv. alternativnim izvorima finansiranja (mikrofinansiranje, faktoring, operativni lizing i ostali), njihovo učešće na srpskom finansijskom tržištu može se smatrati zanemarljivim.
Na drugoj strani, za obim korišćenja bespovratnih sredstava finansiranja investicionih projekata na nivou privrede, odnosno poljoprivrede ne postoji pouzdana statistika. S tim u vezi, dugogodišnje iskustvo konsultanata iz BDO Business Advisory u savetovanju klijenata prilikom dobijanja bespovratnog finansiranja pokazuje da su se kod domaćih privrednika stvorile dve velike grupe: 1) prva grupa kod koje vlada visok stepen nepoverenja u mogućnost dobijanja bilo kakvih bespovratnih sredstava; 2) druga grupa koju čine oni koji nemaju dovoljno vremena i kapaciteta da prate javne pozive i da pripremaju prijave za bespovratna sredstva.
U praksi, međutim, ispostavlja se da oni koji zaista izdvoje resurse da se prijave ili to učine tako što angažuju savetnike u velikom broju slučajeva na kraju i dobiju novac. U tematici bespovratnih sredstava, važno je na početku razumeti da se uopšte ne radi o jednostavnom poslu. Zavisno od iznosa sredstava i izvora finansiranja, postupci dobijanja novca mogu trajati i po nekoliko meseci, a, ponekad, i više od godinu dana. Dalje, uslovi konkursa zahtevaju prikupljanje i podnošenje obimne dokumentacije i ispunjavanje velikog broja obrazaca. Najzad, ono što je nužan preduslov za uspešno obezbeđivanje bespovratnih sredstava – neophodno je odabrati prave programe koji tačno odgovaraju potrebama konkretnog proizvođača. S obzirom na postojanje
velikog broja projekata, jasno je da nisu svi konkursi namenjeni za svakoga. Dok IPARD II kroz svoju Meru 1 uglavnom podržava nabavku mehanizacije za poljoprivrednu proizvodnju, a u okviru Mere 3 sufinansira veća ulaganja u objekte i opremu za preradu poljoprivrednih proizvoda, Razvojna agencija Srbije sprovodi poseban program podsticaja za prehrambenu industriju, gde su ciljna grupa veći projekti – ulaganja u osnovna sredstva od najmanje 2 miliona evra i zapošljavanje 30 i više novih zaposlenih. Za druge, manje projekte, pre svega za nabavku opreme, najbolji izbor bili bi tzv. nacionalni programi
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Konačno, proizvođači sa teritorije Vojvodine imaju na raspolaganju i sredstva iz budžeta Pokrajine i posebnih fondova, poput programa Prosperitati. Bilo koji program da je u pitanju, finansijska strana čini suštinu projekta. Na prvom mestu, pozitivno finansijsko poslovanje u periodu pre prijavljivanja za sredstva često je jedan od ključnih uslova da program bude prihvaćen. Pritom se posmatraju
pokazatelji, kao što su, između ostalog: a. profitabilnost (neto dobitak je, po pravilu, uslov za dobijanje sredstava); b. likvidnost (recimo, odnos između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza) ili c. zaduženost (primera radi, IPARD II sadrži uslov da odnos između ukupnih obaveza i kapitala ne sme biti veći od 4). Osim pokazatelja poslovanja privrednih subjekata koji se prijavljuju za sredstva, za pozitivnu ocenu projekta neophodno je sastaviti realan poslovni plan koji će odbaciti pozitivne pokazatelje projekta.
Dobar poslovni plan od koristi je čak i u slučaju da postoji dovoljno sopstvenog kapitala, jer nisu sve poslovne prilike jednako dobre. Naime, dobar poslovni plan će jasno ukazati u kom smeru subjekat treba da se kreće, gde da usmeri svoje ograničene resurse (kapital, vreme, radnu snagu). Uloga iskusnog profesionalca - finansijskog savetnika dobija još više na značaju ukoliko se ukaže potreba ili mogućnost za sufinansiranje, odnosno kada treba prikupiti deo kapitala na tržištu, po što boljim uslovima i u što kraćim rokovima.
Veoma je važno, da, pored „brojeva“, poslovni plan sadrži i dovoljno pravih informacija o drugim elementima poslovanja, kao što su kadrovska struktura,
obrazovanje ili radno iskustvo. Veoma važna pitanja, koja često mogu da budu problematična, uključuju tržišta, bilo da se radi o tržištu nabavke ili prodaje. Sve u svemu, dobar, a to znači realan i konkeretan poslovni plan, treba na najbolji način da obradi i predstavi sva tri segmenta poslovanja: i. tržište nabavke, ii. proizvodno-tehnološki proces i iii. tržište prodaje, jer je prirodno da u svakom segmentu postoje i slabe, ali i jake strane.Nekoliko ključnih poruka za naše poljoprivrednike iz ugla finansijskog savetnika:
• sredstva za podsticaje zaista su značajna i povećavaju se iz godine u godinu;
• kod prijavljivanja za bespovratna sredstva treba odabrati one programe koji najviše odgovaraju konkretnim potrebama jednog proizvođača;
• ako poljoprivrednici nemaju dovoljno vremena, znanja i drugih kapaciteta da se samostalno prijave za sredstva, preporuka je da angažuju savetnike koji su specijalizovani za programe pomoći u oblasti poljoprivrede;
• u finansijskom poslovanju i prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja neophodno je voditi računa o tome da glavni pokazatelji poslovanja budu pozitivni
– ovo je često preduslov za dobijanje sredstava;
• da li će podsticaji biti zaista odobreni i u kom iznosu veoma zavisi od kvaliteta poslovnog plana koji se predstavlja izvorima finansiranja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Neophodan uslov za prihvatljive principe rezidbe kod višnje jeste poznavanje vegetativnog rasta i tipa grančica na kojima pretežno rađaju pojedine sorte.
Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.

Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti ( sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično).
Detaljno orezivanje višanja u praksi ( kao što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.

U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.

Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.

 

Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/orezite-ovako-visnju-i-nema-greske/

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo imaće ove godine na raspolaganju 7,8 milijardi dinara, što jem gledajući lanjsku godinu, 18,3 odsto više.Novac je obezbeđen iz budžeta AP Vojvodine radi razvoja poljoprivrede kao grane važne u ekonomskom razvoju zemlje.

– Agroekonomski razvoj ostvarivaće se putem Programa za zaštitu, uređenje, korišćenje i upravljanje poljoprivrednim zemljištem, za koji je u ovoj – 2020. godini – obezbeđeno 2.247.576.714,73 dinara, zatim kroz Program za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju, gde će biti izdvojeno 688.000.000 dinara, budžetski fondovi – za vode imaće 4.434.751.145,25 dinara, za šume 200.492.269,49 i Budžetski fond za razvoj lovstva u Vojvodini dobiće 48.725.793,20 dinara bespovratno – kaže na početku razgovora za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević.

Za šta će opredeljeni novac biti iskorišćen?

– U okviru agrarnog budžata, kroz konkursne linije Programa za zemljište i Programa za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju za 2020. godinu opredeljen je iznos od 1.171.000.000 dinara. Najviše para poljoprivrednici će da dobiju za agrarne mere, koje omogućavaju ostvarivanje većih prihoda gazdinstava u intenzivnim granama poljoprivrede, kao što su voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo, vinogradarstvo, kao i na konkursima za investiciona ulaganja da bi se povećala produktivnost i obezbedila profitabilnost u poljoprivrednoj delatnosti. Tako je za kupovinu opreme i sistema za navodnjavanje opredenjen iznos od 340 miliona dinara, za nabavku opreme za plastenike 80 miliona, opreme za stočarstvo do 80 miliona, za protivgradne mreže 120 miliona, za investicije u opremu za proizvodnju vina i rakije 70 miliona, za pčelarstvo 25 miliona, za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava 130 miliona, značajna bespovratna suma biće izdvojena za podršku mladim poljoprivrednicima za tzv. atart-ap program, za koji smo agrarnim budžetom za 2020. godinu opredelili do 270 miliona dinara.Navedite upečatljive investicione projekte poljoprivrednih gazdinstva koje je finansirala Pokrajina, a na koje ste posebno ponosni?

– Raduje nas podatak da raste interesovanje za pčelarsku proizvodnju i da je ukupna vrednost investicija u tu granu agrara više od 53 miliona dinara. Tendencija razvoja vinogradarstva i vinarstva u Vojvodini je sve prisutnija, i u sektoru podsticajne podrške vinskom sektoru beležimo takođe značajnija ulaganja i investicije. U 2017. godini prvi put je raspisan konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima, za koji je bilo opredeljeno 100 miliona dinara, s maksimalnim iznosom po prijavi od 1.200.000 dinara, pri čemu se 75 odsto novca davalo avansno, a 25 odsto po realizaciji investicije.

Da li su naši poljoprivrednici zainteresovani za podsticaje, iz kojih delova Pokrajine dolazi najviše zahteva a iz kojih sredina se ne javljaju?

– Primetna je neujednačenost i heterogenost u korišćenju bespovratnog novca po regionima Bačke, Banata i Srema. Imamo primera gde smo izuzetno zadovoljni odzivom i ukupnom vrednošću investicija u Bačkoj: u opštini Odžaci u 2019. godini bila su potpisana 102 ugovora, zatim u gradu Subotici, gde imamo potpisano 90, s opštinom Ruma potpisana su 182 ugovora. S druge strane, u regionu Banata imamo manji broj aplikacija, na primer u opštini Plandište potpisano je svega sedam ugovora, a na području opštine Kovin 17.

Kako viditedalji razvoj poljopirvrede?

– Poljoprivreda mora biti zasnovana na znanju, inovacijama i digitalizaciji, kao ključnim faktorima konkuretnosti domaćeg agrara i ostvarivanja značajnijih deviznih priliva izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Još uvek, po strukturnim analizama stanja poljoprivrednih gazdinstava, imamo nepovoljnu starosnu i posedovnu strukturu, u delu poljomehanizacije traktore koji su 86 odsto stariji od 20 godina, izostanak primene novih tehnologija u proizvodnji i prinose koji su kod pojedinih biljnih vrsta daleko ispod evropskog proseka. Agropotencijali su veliki i moraju se nastaviti investiciona ulaganja u agrar, uz podršku kroz Nacionalne mere i uz korišćenje novca iz IPARD 2 programa ugovora, ukupne vrednosti investicija 109.017.456,33 dinara.Na konkursima će biti posebno podržani mladi od 18 do 40 godina, čije se investicije odnose na fizičku imovinu gazdinstava, podizanje preradnih kapaciteta radi dobijanja proizvoda s većom dodatom vrednošću i za opremanje mini-pivara. Povraćaj na te investicije iznosiće do 90 odsto, a maksimalan iznos po prijavi je 1.500.000 dinara. Po ostalim konkursnim linijama mladi poljoprivrednici, žene – nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, kao i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi, moći će da računaju na povraćaj novca i do 80 odsto, dok će za ostale kategorije korisnika taj iznos biti do 60 odsto. Takođe, kada je reč o maksimalnim iznosima bespovratnog novca po prijavi, oni će biti veći za posebne kategorije: mlade, žene – nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednike koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dr-vuk-radojevic-pokrajinski-sekretar-za-poloprivredu-paorska-kasa-puna-kao

U borbi sa korovima poljoprivrednici se sreću sa različitim biljkama koje mogu da ugroze prinose. Da bi se što uspešnije izborili sa korovima dobro je da znaju što više o samoj biljci i načinu kako je najuspešnije iskoreniti sa oranica a bez posledica po useve.
Mišji repak (lat. Alopecurus myosuroides) ime je dobio po grčkoj reči miš i rep jer izgledom podseća na rep ove životinje. Krmna vrednost joj je niska jer ima malo lista, a dosta stabljike, pa se ne može koristiti za ishranu stoke. Mišji repak u narodu je još poznat i pod imenima oranični, lisičji repak, poljski repak…
U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice trava. Ima uspravni, glatku stabljiku sa tri do pet čvorova i može da naraste do 80 santimetara. Klija najčešće
u jesen kada vetar raznese zrno koje može da prezimi pa proklija i u proleće. Ima jak koren koji se obmotava oko zemlje i formira karakterističan busen.
Listovi su dugi, grubi posebno po ivicama i mogu da narastu do 15 santimetara. Cvetovi su skupljeni u cilindrično klasje i suženi sa obe strane. Mišji repak cveta od maja do oktobra, oprašuje ga vetar i jedna biljka može da stvori od 100 do 800 zrna koja klijavost zadržavaju i do šest godina.
Raste na toplom, plodnom tlu, voli oranice, livade, vinograde, niče uz puteve i na zapuštenim zemljištima. Podjednako je zastupljena u ravnici, ali i na većim nadmorskim visinama. Poljoprivrednici je ne vole jer je čest korov u žitaricama gde ga je teže uništiti. Raste i u ozimoj uljanoj repici, kukuruzu...
Stručnjaci smatraju da mišji repak ima značajan uticaj na gubitak prinosa ozime pšenice, naročito u predelima vlažne klime kao što su Engleska ili Holandija. U Srbiji nije toliko izražen korov i uz pravilne agro-tehničke mere može da se iskoreni. Kako ga uništiti?
Kako se nicanje mišjeg repka odvija u dve faze: jesenje i prolećno to je i najbolji period za suzbijanje ovog korova. Biljke koje niknu u jesen brže napreduju, daju više izdanaka i veći broj klasova koji nose semenke. Dobro podnosi niske temperature, a niče već pri 0°C što je biološki minimum za nicanje biljke. Voli dosta vode, ne smeta teško glinasto zemljište, a često proklija i niče već na površinskom sloju zemlje. Novi izdanci bujaju u jesen što posebno ugrožava ozimne useve koji se u to vreme nisu dovoljno razvijeni i stasali.
Iako je uništavanje hemijskim sredstvima i herbicidima daje najbolje rezultate, nije i najpouzdanije sredstvo. Naime, mišji repak često raste dosta zbijeno i gusto, pa upotreba herbicida nije dovoljna. U tom slučaju najbolje je mehanički odstraniti korov ili ga jednostavno počupati sa korenom. Koja mera će se primeniti zavisi od stupanja razvoja same korovske biljke, klimatskih uslova, pa je najbolje kombinovati obe metode. Kada je u pitanju izbor herbicida s kojima treba tretirati ova korov postoji nekoliko vrta koje su se pokazale kao dosta dobre.
Dobri poznavaoci ove problematike i borbe sa korovima često preporučuju Axial 50 EC herbicid širokog spektra koji se upotrebljava za najrasprostranjenije korove
kod nas. Ipak, pre upotrebe bilo kog preparata najbolje je konsultovati stručnjake koji će odrediti koji herbicid i koja doza je potrebna. To prvenstveno zavisi od useva i vrste zemljišta gde se pojavio mišji repak.
I jedan savet za kraj. Verovali ili ne, mišji repak se najčešće širi na nove površine kombajnima. Zato je jedna od osnovnih mera prevencije održavanje čistoće kombajna prilikom žetve žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31