Miris sveže samlevene kafe servirane u fildžanu opojno je mirisao u delu Kalenić pijace na kojem se održavao prvi Vintidž fest. Sjaj starog nakita, tople boje mekanih marama i tkanina nekadašnjeg vremena, nezaboravne ploče kao dokaz pređašnjih muzičkih epoha i ostali veliki broj starih predmeta kao svedočanstva mamile su sa tezgi ljubitelje prošlosti koji su posetili pijacu Kalenić od 09-16 časova. Prodavci čuvaju od zaborava ne predmete koje nude, već godine koje smo nekada živeli.
Majke su povele svoje ćerke, bake i deke su unucima pokazivali stvari i predmete njihove mladosti budeći uspomene. Lepršavi zvuci sjajne mlade violinistkinje
Milice Petrović oživljavale su emocije nekadašnjeg vremena koje su se mogle osetiti u vazduhu.
Prvi vintidž fest ostaviće trag, biće upamćen kao jedan kutak na jednoj pijaci u jednom belom gradu koji čuva prošlost od zaborava.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Najveći šljivik u južnom Banatu nalazi se na 12 hektara u Omoljici kod Pančeva. Svoje znanje i sredstva prošle godine udružile su dve porodice i prvi plodovi zajedničkog rada se vide ovog leta. Šljiva je rekordno rodila.Grane su se savile do zemlje pod pritiskom krupnih i slatkih plodova šljive. Skupljaju ih vredne žene iz Severne Makedonije koje su došle da zarade dnevnicu."Volim da radim, nije me sramota da berem jabuke, šljive.Nije težak posao, može da se radi i zarade pare", kaže Mara Popov, iz Krive Palanke.

Njena zemljakinja Slavica Jovanović kaže da ima četvoro dece, koje mora da školuje i izdržava.

U južnobanatskim voćnjacima ne gaji se mnogo šljiva, jer je veoma osetljiva, ali ako se zemljište dobro pripremi ni dobar rod ne može da izostane:

"Treba uzeti uzorak zemlje dodavati po potrebi stajsko i veštačko đubrivo i sve ostalo što je potrebno i na taj način se dodtano poboljšava plodnost zemlje", kaže Zoran Popović, voćar iz Banatskog Brestovca.

Zahvaljujući izuzetnim vremenskim uslovima ovde će imati 30 tona šljive po hektaru koja će nakon prerade završiti u hrastovim buradima i teglama džema,a veći deo proizvodnje namenjen je za izvoz.

"Apsolutno od kompletne šljive hoćemo da proizvedemo rakiju. Plan nam je da kasnije sušimo šljivu i da pravimo pekmez i da imamo jednu domaćinsku zadrugu koja će prodavati pravu rakiju, sušenu šljivu i džem", kaže Jovica Božić, proizvođač šljive iz Omoljice.

Proizvođači voća iz Banatskog Brestovca i Omoljice u dosadašnju proizvodnju uložili su svoja sredstva, ali očekuju ubuduće i pomoć države.

"Mislim da je država prepoznala voćarstvo kao potencijal za razvoj i zato se dosta ljudi i odlučuje da investira u to kao što smo se i mi odlučili", kaže Jovica Božić.

Ovde razmišljaju da razvojem poljoprivredne zadruge i prodajom domaćih proizvoda podstaknu i razvoj seoskog turizma, jer žele da se vrate tradiciji od pre Drugog svetskog rata kada je ovde pod vinogradima i voćnjacima bilo 450 hektara i kada su po kvalitetno domaće piće dolazili kupci iz Češke, Austrije i mnogih drugih zemalja.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/4018375/sljivik-banat.html

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da je zbog povećane tražnje to voće počelo da poskupljuje.Takođe je rekao da otkupljivači nude akontnu (početnu) cenu od 215 dinara za kilogram.

"Smanjena proizvodnja malina u Srbiji zbog nevremena naterala je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži već dve godine", rekao je Radović za Betu.Dodao je da je rod malina u Srbiji ove godine smanjen za oko 50 odsto i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama najvećim proizvođačima tog voća u svetu.

Maline su, kako je rekao, postale sve traženije i zbog "C" vitamina koji sadrže, a koji je neophodan za imuni sistem u vreme pandemije virusa COVID-19.

On je rekao da berba kupina još nije počela, ali da se zbog smanjene proizvodnje i ponude očekuje da akontna cena bude jedan evro ili 120 dinara za kilogram.

Dodao je da "poljoprivrednici naporno rade od rane zore do kasno u noć da bi obezbedili hranu za građane i da i dokoni treba da se uzdrže od stvaranja neprilika u državi dok ne prođe ova agonija i da tada može da se razmišlja kuda i kako".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=15&nav_id=1707016

Žetva pšenice je pri kraju, kvalitet je dobar, a prinosi su bolji od očekivanja slažu se poljoprivrednici i dodaju kako bi za bolju cenu trebalo malo sačekati sa prodajom. Poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva Zoran Sefkerinac kaže da je ostvario prinos od 3,5 tona po jutru što ocenjuje dobrim posle sušnog marta i aprila.

"Izgledalo je da će biti ništa, medjutim ima pšenice, a prinosi variraju od agrotehnike, od dve do 3,5 tona po jutru", rekao je on u izjavi za Tanjug.

Dodaje da on pšenicu nikad ne prodajemo u žetvi jer je tada cena niska.

"Cena je već krenula gore, tako da ćemo mi pšenicu prodavati u narednim mesecima", kaže on.U žetvi cena je bila oko 17,5 dinara sa PDV-om a on kaže da cena posle samo mesec dana zna da bude već i za 30 odsto.

"Cena na berzi je već 18,5 – 19 dinara plus PDV, a jedan otkupljivač kod nas u okolnim selima je već platio 19,5 dinara", kaže Sefkerinac i dodaje da generalno očekujemo rast cena pšenice.

Ističe da je hlebni kvalitet pšenice odličan, jer su proteini su bili 14 a bio je visok i gluten.

"Medjutim, nemamo razvrstavanje pšenice po kvalitetu što bi bilo veoma dobro da se to uvede", zaključuje on.

Poljoprivrednik Vladan Martić iz Kukujevaca koji je pod pšenicom imao 20 hektara kaže da je prosečan prinos po jutru oko 45 metara."Zadovoljni smo rodom, cena je trenutno nekih 18 dinara, a nadamo se da bi mogla ići malo nešto gore", kaže on.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/prinos-bolji-od-ocekivanog-zetva-psenice-je-pri-kraju-poljoprivrednici-zadovoljni/1q42b1b

Kompanija Desing je, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala je događaj povodom početka rada Centra za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje. Glavne aktivnosti Centra su usmerene na razvoj i promociju visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promociju srpskog brenda „Oblačinska višnja“ na domaćem i međunarodnim tržištima, što će dovesti do povećanja vrednosti proizvoda, a time i prodaje i izvoza.
„Iako nismo nikada organizovano radili na stvaranju brenda „Oblačinska“ on je jako dobro poznat u svetu, ali samo kod industrijskih prerađivača. Cilj je da oblačinsku višnju mnogo jasnije predstavimo krajnjim potrošačima i da oni koji kupe proizvod napravljen od ove sorte višnje znaju da su dobili nešto posebno i izuzetno“, izjavio je Miodrag Tomić, direktor i vlasnik Desinga.„Oblačinska višnja je u ukupnoj proizvodnji višnje u Srbiji zastupljena sa oko 85%. Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini
je sortom izuzetnog kvaliteta. Polifenolna jedinjenja predstavljaju najvažnija biološki aktivna jedinjenja Oblačinske višnje.
Ona se odlikuju izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i antitumorskom aktivnošću, o čemu je objavljen veliki broj naučnih publikacija“, rekao je
dr. Mile Veljović, predsednik Prehrambeno-tehnološkog saveta Srbije.
„Stavljanje u fokus srpske autohtone sorte voća je velika šansa za domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju. Pored jasnih ekonomskih benefita prerade višeg stepena i plasiranja proizvoda od oblačinske višnje, ova aktivnost će pomoći i da se Srbija kao brend bolje pozicionira na svetskom tržištu. Autentičnost, tradicija i kvalitet su vrednosti kojima se pronalazi mesto i kod domaćih i stranih potrošača“, izjavio je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje će se u narednom periodu fokusirati na privlačenje proizvođača
iz poljoprivredno-prehrambenog sektora kako bi se zajednički promovisali i izašli na nova tržišta. Centar će organizovati besplatne obuke o tehnologiji i bezbednosti hrane, inovacijama, marketingu i promociji, pristupu tržištima i prodajnim strategijama. Više informacija o obukama i narednim aktivnostima možete videti ovde:
http://www.desingtastecenter.org/
Sa višnjama ni ove godine nema mnogo sreće. Bar ne oblačinska višnja, koja je u srpskoj proizvodnji zastupljena sa skoro85 odsto pišu Novosti. Kako je objavljeno u njihovom tekstu otkupna cena ide do 20 dinara za kilogram, pa se mnogim voćarima i ne isplati da je beru. Kada plate radnu snagu, zarade skoro više i da nema. Za razliku od oblačinke koja je industrijska višnja, šumadinka ima cenu od 120 dinara za kilogram i kod nje je i otkup uglavnom već unapred dogovoren. Kako je ispričao za novosti jedan od voćara, koji ima višnje u okolini Gornjeg Milanovca, on ima otkup već ugovoren.
Višnju od njega kupuje hladnjačar iz Čačka i onda ide u izvoz. Cena šumadinke, koja je konzumna višnja, jeste oko jednog evra. Ove godine bio je solidan rod, a nije ni mnogo loš kvalitet, s obzirom na to kakvo je bilo vreme. Problem je sa otkupom oblačinske višnje, jer je cena veoma niska. Nezadovoljstvo otkupnom cenom voćari najviše iskazuju na društvenim mrežama.
U okolini Leskovca, cena višanja je oko 25 dinara za kilogram. Po mnogim selima neće ni biti otkupa, a očigledno ni berbe. Hladnjačari, poslednjih godina, imaju sve manje interesovanja za oblačinsku višnju. Otkup je slab i u Prokuplju, dok su pojedini voćari za ove višnje, koje su prve klase, dobijali do 50 dinara. To nisu baš česti primeri, jer otkupljivači ne razvrstavaju mnogo oblačinske višnje, već ih kupuju kao jednu klasu.
Prošle godine početna otkupna cena oblačinske višnje bila je oko 40 dinara, ali brzo je "pala", pa su mnogi voćnjaci ostali neobrani. Kako su nam ispričali voćari, najviše na njihovom radu zarade otkupljivači i hladnjačari, a njima jedva ostane da pokriju troškove uloženog novca, jer treba da plate i berače.
OBLAČINSKE višnje imaju visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, a dobra čvrstina plodova
i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini ih sortom izuzetnog kvaliteta. Ova sorta se odlikuje izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i
antitumorskom aktivnošću, rekao je dr Mile Veljović, predsednik Prehrambenotehnološkog saveta Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Rastom mladice vinove loze, razvijaju se i listovi. Kako mladica raste, donji listovi postaju sve veći. U prvom delu vegetacije upravo ti najniži listovi obavljaju najveći deo fotosintetičke aktivnosti. Ali kako oni tokom vegetacije stare, fotosintetička aktivnost polako se seli na listove u sredini mladice, a na kraju na vršno lišće.

Krajem leta, donji listovi na mladicama su već stari i zapravo potroše više hraniva i energije za svoj opstanak, nego što ih proizvedu. U isto vreme oni nam zaklanjaju grozdove pa je otežano kvalitetno obavljanje zaštite grozdova od bolesti i štetočina.Izbor pravog termina za skidanje donjeg lišća oko grozdova zavisi od vremenskih uslova, rane ili kasne godine, od sorte, potrebe za bojom ili aromom, potrebe za smanjenjem ili čuvanjem kiselina…

Nakon cvetanja i oplodnje dolazi do intenzivne deobe i rasta ćelija bobica na grozdovima, zbog čega im se povećava zapremina, a raste i sadržaj kiselina u bobicama. Tokom ove faze stvaraju se i šećeri, ali se oni troše za različite metaboličke procese.Bobice su u ovoj fazi zelene pa vrše fotosintezu. Optimalna temperatura je od 25-30°C, a važna je i dovoljna količina vode koja je ograničavajući faktor, tj. ako u ovoj fazi nema dovoljno vlage bobice će ostati sitne zbog slabije deobe ćelija što se ne može nadoknaditi u kasnijim fazama. Ujedno već polako kreće i stvaranje zimskih pupova u pazušcima listova, a koeficijent rodnosti ili broj začetih grozdova određuje rodnost u narednoj godini.

Kidanjem donjih listova izlažemo grozdove sunčevoj svetlosti. Ako smo to učinili dosta rano, tokom meseca juna, mlade zelene bobice biće bolje izložene sunčevoj svetlosti, a tako i same sposobne da doprinesu fotosintetičkoj aktivnosti. U samom početku razvoja još uvek su sposobne u određenoj meri da vrše fotosintezu, te same sebi osiguraju stvaranje organske materije, što je važno kod sorti sa niskim sadržajem šećera ili onih koje kasno dozrevaju.Grozd koji je od početka vegetacije jače izložen suncu, u jesen će imati nešto veće šećere, ali i nešto niže kiseline. Ovo je posebno važno kod crnih sorti vinove loze, pošto će takav grozd imati i puno jaču boju pokožice.

Onaj koji je od završetka cvetanja do berbe proveo u senci spoljnjeg lišća, imaće nešto niže šećere, više kiseline, ali i nešto bolju aromu. Zavisno od sorte u vinogradu, zavisno od vremenskih uslova u godini, možemo sami odabirom termina i količine odstranjenog lišća doprinositi kvalitetu grožđa u berbi.

Rizling rajnski, kao kasna sorta koja teže nakupi šećer, a ima gotovo uvek višak kiselina, možemo mu skidati lišće ranije. Posebno u godinama sa kasnim cvetanjem. On je ujedno i sorta koja je vrlo podložna ožegotinama bobica ako se kidanje i uklanjanje donjeg lišća izvrši prekasno kad su bobice već veličine zrna graška.Kod traminca, koji uvek ima dovoljno šećera, za vreme toplog leta pažnju treba obratiti na aromu i niske kiseline pa nije poželjno skidanje lišća ni prerano ni prejako. Najbolje je krajem juna ukloniti samo unutrašnje listove da se stvori provetrenost.

Jabučna i vinska glavne su kiseline u sastavu bobice. Njihovo jače razgrađivanje počinje kada temperature porastu preko 34°C. Pojačana razgradnja jabučne kiseline počinje kad se sok bobice zagreje iznad 34°C, a vinske iznad 38°C.

Stoga na sortama koje prirodno imaju niske kiseline kao što su muškat otonel, traminac, uglavnom skidamo samo unutrašnje lišće kako bi grozdovi bili zaštićeni od prejakog sunca, a istovremeno da osiguramo provetrenost za kvalitetno izvođenje zaštite grozdova od bolesti i štetočina. Pravovremenim i ciljanim kidanjem listova možemo delimično uticati i na smanjenje jabučne kiseline što nam olakšava sprovođenje malolaktične fermentacije kasnije u podrumu.Grozdovi sorti kao što su rizling rajnski, šardone, pino beli, moslavac, traminac, osetljivi su na ožegotine koje nastaju ako za vreme toplog dana sa jakom sunčevom insolacijom kidamo listove. Ožegotine mogu nastati i do nekoliko dana nakon skidanja listova, a kod rizlinga rajnskog i do 14 dana ako dođe do vrućina i jake sunčeve insolacije. Stoga osetljivim sortama treba lišće uklanjati isključivo za vreme oblačnih dana, odnosno samo sa strane koju u jutarnjim satima osvetljava sunce.Kidanjem lišća u poslepodnevnim satima osunčane strane redova sigurno će pojačati ožegotine na zelenim bobicama. Kod ožegotina od sunca pojavljuju se tamnoljubičasta do crna ulegnuća na osunčanoj strani bobica, dok se kod napada od peronospore, suše i menjaju boju u tamno plavo, smeđe - crno cele bobice pa je potrebno pravilno razlikovati ova dva problema.

Grozdovi sorti kao što su rizling rajnski, šardone, pino beli, moslavac, traminac, ujedno su nešto više osetljivi na pepelnicu, a isto tako ih jače napadaju gusenice grožđanih moljaca pa je to još nekoliko razloga da ovim sortama dajemo prednost kod planiranja kidanja i uklanjanja donjeg lišća.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/zasto-je-vazno-kidanje-listova-u-rodnom-vinogradu/61366/

Krajem proleća, na kratko smo osetili olakšanje i pomislili da se situacija sa virusom korona stišava. Počeli smo da planiramo letovanja na moru, međutim nagli zaokret na gore menja mnogima planove, a ipak bismo da negde letujemo i da otputujemo.

Evo prilike za seoski turizam. Ako se neko dvoumi ili je nekad planirao da ulaže u ovu vrstu turizma, sadа bez dvoumljenja može da investira u nju. Svakodnevno nam pristižu različite informacije, ne znamo više šta je laž, a šta istina, ali jedno znamo sigurno - stanovništvo u vreme pandemije posvećuje više pažnje zdravoj ishrani, više boravi u prirodi i posećuje izletišta. Izuzetna je prilika ako imate uslove da pokrenete ili preuredite svoje imanje za seoski turizam.U početku se može krenuti sa manjom površinom, sa ili bez par kreveta za noćenje, sa ponudom domaće hrane. Mnoge zanima život i rad na selu. Pojedine goste ne interesuje samo razgledanje prirode i imanja, neki bi želeli da se uključe u sam rad pojedinih aktivnosti, na primer mnogi žele da probaju da voze traktor, kose ručno kosom, kupe seno, muzu kravu, pletu, tkaju. Sve to može da se predstavi i markentinški uobliči na obostranu korist i zadovoljstvo.

Sve je više ljudi koji žele da proizvode hranu za sebe, a ne znaju kako bi počeli sa tim. Možete održati čak i neke kurseve o proizvodnji zdrave hrane, kao i kurseve iz kućne radinosti (vezenje, pletenje, heklanje, tkanje) u sklopu turističkog aranžmana.

Mnogo je pozitivnih primera seoskog turizma i kod nas i u okruženju, treba samo malo biti kreativan i dosetljiv. Veliki je broj veoma uspešnih ljudi i domaćinstava u seoskom turizmu.

Možete čak jedan deo postaviti kao izložbeni za staro posuđe, posteljinu, ručne radove, narodnu nošnju, oruđa da izgleda autentično i kako bi bili što primamljiviji.Osim smeštaja, hrane, okoline, treba osmisliti i mogućnosti za izlete i rekreaciju, da bi se gost dobro osećao i uživao.

Evo nekoliko saveta za ona poljoprivredna gazdinstva koja, dakle, imaju već zasnovanu poljoprivrednu proizvodnju, a žele da se posvete i ruralnom turizmu izdavanjem soba i primanjem gostiju.

Kao prvo mora da se razdvoji ekonomsko dvorište od kuće i dvorišta koje će koristiti gosti, jer ako domaćin poseduje neku farmu da se neugodan miris ne bi širio do soba gde će biti smešteni gosti. Postoje i sredstva koja nakon tretiranja stajnjaka delimično neutrališu miris. Ekonomsko dvorište možete da odvojite zidovima građenim od starinskog materijala (pečene cigle), a uz njega posaditi puzavice da sve bude podređeno uživanju i da sva čula uživaju. Za svaku gradnju ograde ili sličnog, koristite prirodne materijale na primer drvene ograde.

Ukrasno bilje i grmove treba saditi u skladu sa prostorom. Uvek je bolje zasaditi ekonomski isplative ukrasne grmove kao što je lešnik, jer njegova krošnja pravi hlad, plodove konzumiramo, a ujedno je i dekorativan, zatim jorgovan, jasmin osim što su atraktivni, šire i opojni miris.

Travnjak je osnova svih uređenih dvorišta pa njemu treba posvetiti posebnu pažnju. Takođe bi o otpadu trebalo voditi brigu. Poželjno bi bilo razvrstavati organski od neorganskog otpada, da domaćin ima razvijenu ekološku svet koju će prenositi na goste. U određenom uglu svog imanja bilo bi dobro da sakuplja organski otpad i da na taj način pravi kompost - organsko đubrivo.

Uvođenjem ruralnog turizma poljoprivredna gazdinstva bi sebi obezbedila dodatni izvor prihoda. Na ovaj način se utiče na razvoj i očuvanje ruralnog područja i sela generalno sa svim svojim vrednostima, a zar nam to nije cilj - očuvanje lokalnog identiteta, tradicije i običaja?

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2945706/kako-pripremiti-domacinstvo-za-seoski-turizam

Veliki problem, mali problem, iks problem, samo su neki od problema koje od pre sedam godina u selu Rašković nadomak Knića pravi Dušan Tašović. Ovaj mladi momak je po receptu svoje bake počeo da se bavi proizvodnjom i pakovanjem ljutih papričica.

Sve je počelo kao hobi i iz ljubavi prema ljutoj hrani, a teglice od onih najmanjih do najvećih sadrže upravo to, ljute papričice. Najmanja teglica nosi ime „nije problem“, te sam naziv govori da u njoj nisu mnogo ljute papričice, kaže Tašović.

Opština Knić poznata je po voćarstvu i po velikom broju gazdinstava u odnosu na broj stanovnika, pa smo Dušana pitali otkud baš ljute papričice u ovom kraju ali i kakvi su mu planovi za naredni period.

Izvor:https://agrojug.rs/dusan-tasovic-ljuto-nije-problem-etnobrend/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=dusan-tasovic-ljuto-nije-problem-etnobrend

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31