Moldavija može da se pohvali najvećom kolekcijom vina na svetu. Radi se o podzemnom lavirintu hodnika u blizini mesta Milesti Mici, svega pola sata vožnje udaljenog od glavnog grada Kišinjeva. Lavirint je pretvoren u svojevrsni podrum sa oko dva miliona flaša najkvalitetnijih moldavskih vina od probranih evropskih i autohtonih sorti.

Ovde se nalazi i veliki broj buradi zapremine od šest do 200.000 litara sa visoko ocenjenim vinima koja se decenijama izvoze u SAD, Japan i mnoge druge zemlje sveta.

Flaše su uredno poslagane duž 55 km krečnjačkih hodnika pod zemljom, povremeno i na dubini do 80 metara. Speleolozi tvrde da se tu nalazi čak 200 kilometara raznih hodnika, za sada uglavnom neprohodnih.

Najstarije boce u ovoj kolekciji potiču iz 1969. godine, kada je podrum zvanično i otvoren zahvaljujući vodećoj državnoj vinskoj firmi The State Enterprise Quality Wines Industrial Complex Milestii Mici. Zbog povoljne temperature i vlažnosti, vina ovde odležavaju u idealnim uslovima, a posetioci obilaze hodnike podruma pešice, tokom višesatnog izleta, pa čak i automobilom!Takođe, moguće je da rezervišete i mesto za svoju bocu, koja će tako ostati ovde sačuvana za potomstvo. Jedna od atrakcija je i vodeni zid na ulazu u podzemnu prodavnicu vina.

Vina su kvalitetna, svako ima odgovarajući prirodni čep, voštanu kapu i unikatnu etiketu u skladu sa drevnom mapom podzemnog sveta. Sva su rađena na tradicionalni moldavski način. Neke od najčešćih internacionalnih sorti u Moldaviji su pino noar, traminac, muskat otonel i rizling, dok su od domaćih najpopularnije feteasca, dnestrovscoie, milestscoie, codru, negru de Purcari, trandafirul Moldovei, auriu, cahor-ciuma.

Podzemne odaje su idealno mesto i za proizvodnju penušavog vina po tradicionalnoj metodi, poput Moldavscoe Igristoe, Moldova de Lux i Muschatnoe Igristoe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/najveca-kolekcija-vina-nalazi-se-u-moldaviji-najstarije-datira-iz-1969-godine-a-flase/8545l49

Prema zvaničnim podacima, srpski poljoprivrednici i stanovnici sela prosečno su sve stariji, što je zaista poražavajući podatak. Međutim, Šumadija se još uvek
izdvaja jer u njoj kud i kamo mladi više ostaju na selu. Bili smo u Orašcu, centru Šumadije Prvog srpskog ustanka i jednom od svakako najlepših sela Srbije. Posetili smo porodicu Joksimović koja se bavi različitim vidovima poljoprivredne proizvodnje. Oni svoje proizvode plasiraju na pijaci na Novom Beogradu. Najvažnija proizvodnja je povrtarstvo, koju vodi najmlađi član porodice Marko, inače student završne godine Agronomskog fakulteta u Čačku.
U tri plastenika proizvode paradajz i krastavac. Marko nam kaže da se odlučio za paradajz BRAVO, koji ima izvanredan kvalitet i oblik ploda. Dok smo sa Markom pričali o planovima za budućnost, njegova majka Olgica i deda Živomir ubacivali su u furunu tepsije sa nadošlim testom za avgust 2019. avgust 2019.
hleb. Ova porodica sačuvala je ovu naviku i barem dvaput nedeljno peku hleb u furuni, jer im se više dopada nego onaj iz trgovine. Kažu da bez problema zadržava svežinu četiri do pet dana. Uz to, kada se izvadi vruć uz domaće proizvode, poput sira i kajmaka i tek ubranog paradajza, ne treba nam ništa više.
Marko ima dvadeset devet godina i nedavno je registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Planira da se javi na konkurs Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede koje mladima daje do milion i po dinara za započinjanje posla i unapređenje proizvodnje. Mladi Joksimović planira da za ovaj novac uradi arteški bunar, jer im je voda ograničavajući faktor za proširenje proizvodnje.
„Potrebne su nam velike količine vode, za ova tri plastenika, imamo dovoljno ali za proširenje nam treba mnogo više vode. Sada prikupljam dokumentaciju i tražim ponude za izvođenje radova, jer sam pročtao na sajtu www.agropress.org.rs najavu ministra Nedimovića, da će konkurs biti u septembru. Meni kao mladom poljoprivredniku koji živi na selu ovo zaista puno znači“ kaže Marko Joksimović.
Pored stočarstva, povrtarstva i ratarstva, Joksimovići se bave i voćarstvom, tako da su već pripremili kominu od kajsije koje nam je pokazao Markov deda, pohvalivši se da je kajsija ove godine dobro rodila i da očekuje rakiju odličnog kvaliteta. Pre nego što su smestili kominu u burad, povadili su koštice i očekuju da će ove godine proizvesti barem 200 litara kajsijevače.
Što se tiče plasmana proizvoda nemaju problema. Oni imaju tezgu u bloku 45 na Novom Beogradu, na kojoj plasiraju svoje proizvode ali i proizvode svojih komšija:
„Prošle godine u susednom selu Stojnik započeli su veliku proizvodnju jagoda koje su zaista veoma kvalitetne, a imajući u vidu manju površinu plasiramo i njihove jagode sa naše tezge tako da kupac kada dođe kod nas ima veliki asortiman robe i može da bude siguran da je ona vrhunskog kvaliteta i bezbedna, pošto znaju od koga kupuju jer se mi ovim poslom bavimo decenijama“ kaže Joksimović.
Markov otac Mikica takođe je velika podrška u radu i nakon završene smene u firmi priključuje se sinu i ostatku porodice, a vikend je rezervisan za prodaju onoga što se proizvelo:“ Nije kajsija samo za proizvodnju rakije već smo proizveli nekoliko stotina flaša soka i tegli džema od kajsije koji se najviše traži“.
Orašac je selo u Srbiji u opštini Aranđelovac u Šumadijskom okrugu. Ima skoro 1.500 stanovnika i nalazi se na magistralnom putu Mladenovac-Aranđelovac, koji je pre mesec dana potpuno obnovljen, tako da možete udobno i brzo stići do sela u kojem se nalazi Marićevića jaruga, mesto odakle je Karađorđe poveo borbu za oslobođenje od Turaka. U ovom mestu je sklopljen dogovor o kretanju u odsudni boj protiv Turaka u novembru 1803. godine, a ustanak je podignut na Sretenje (15. februara) 1804. godine. U znak sećanja na ovaj datum podignut je memorijalni kompleks – spomen-obeležje u Marićevića jaruzi, Crkva svetog Vaznesenja Gospodnjeg, škola Prvi srpski ustanak, spomenik voždu Karađorđu i muzej. Orašac je odlukom Skupštine Srbije iz 1979. godine kategorisan u znamenito mesto i na taj način svrstan u kulturno dobro od značaja za Republiku Srbiju. Ovo selo svakodnevno posećuju đaci, turisti i brojne delegacije.
Zbog toga postoji značajan potencijal zarazvoj seoskog turizma i povećanje poljoprivredne proizvodnje, naročito u smislu finalizacije proizvoda, odnosno prerade.
Ne bi bilo loše da poneki turista ponese teglu džema, čokanjčić i slično.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kanadska kompanija DOT Technology Corp nedavno je razvila robotsku platformu, koja će iz osnova promeniti sliku uzgoja ratarskih useva. Robotska platforma The Dot prvi put predstavljena je prošle godine kao prototip.

Inovativne poljoprivredne kompanije iz Australije, Novog Zelanda, Japana, Ukrajine, Češke, Brazila već su naručile mašine koji će zameniti upotrebu traktora i ljudi.

Ove godine The Dot je u komercijalnoj fazi. Trenutno, robotska platforma pruža tri precizne agrotehničke operacije: redukovanu obradu i setvu, prihranu mineralnim đubrivima i zaštitu bilja. Kompanija najavljuje da će u skoroj budućnosti u prodaju staviti zelenu liniju mašina i mašine za žetvu.

Osnova je The Dot, robotska platforma koja sa priključkom čini radni agregat. Robotom upravlja veštačka inteligencija, koja pomoću instaliranih senzora sakuplja podatke iz polja i šalje ih u oblak podataka. Podaci se analiziraju i koriste za svaku sledeću agrotehničku operaciju.

Time se štedi na gorivu 20% i do 98% na ljudskom radu. The Dot radi neumorno 24 sata, što daje posebnu prednost u područjima sa promenjivom klimom. Svi do sada razvijeni priključci opremljeni su tehnologijom preciznog rada.

Pre puštanja robota u rad u određeno polje, rukovodilac proizvodnje mora osigurati kvalitetne informacije o terenu. Potrebno je digitalizovati podatke o vrsti zemljišta, kondiciji, otporu, količini biomase ostavljene na zemljištu, nagibu terena i obliku parcele. Takođe, potrebno je naznačiti bilo kakve prepreke poput stabala, kamena ili građevinskih objekata.

U skoroj budućnosti The Dot će imati mogućnost samosvesti, pa će sam izbegavati prepreke i pronalaziti najbolja rešenja za agrotehnička rešenja oko prepreka u polju.

Jedan model robotske platforme sa preciznom sejačicom i prskalicom prodaje se po ceni od oko 114.000.000 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2611857/the-dot-robotska-platforma-za-ratare-koja-stedi-20-goriva-i-98

Veliki broj mladih ljudi danas želi da živi urbanim stilom života, iako su odrastali i bili vaspitavani u duhu seoskih običaja i tradicija.Međutim, veliki deo njih, poput 24-godišnjeg Uroša Puače iz Futoga, predsednika Udruženja „Futoški kupus”, zna da je život na selu neprocenjiva blagodet i da ima daleko više prednosti od gradskog asfalta i betonskih utvara. Kako i sam kaže, otkad je postao svestan sveta oko sebe, znao je da će se baviti poljoprivredom, baš kao što su to činili i njegov otac, ali i očevi roditelji.

– Baba i deda su bili poljoprivrednici i prodavali su krastavce, paprike, kupus i druge proizvode na pijaci – kaže Uroš Puača. – Moj otac je bio diplomirani inžinjer tehnologije, ali nakon tranzicije, odlučio je da nastavi porodični biznis, posvetivši se poljoprivredi. Počeo je da proizvodi kupus, a Udruženje „Futoški kupus” osnovao je 2007. godine i radio sve do početka bolesti 2009. godine. U nekom periodu su krenula intenzivnija dešavanja u vezi s Udruženjem, bilo je sve više posla pa je nastojao da za sobom ostavi legat. Tako se ustalio naš brend, a ja sam nastavio njegovu tradiciju.

Uroš je od malih nogu pomagao ocu na njivi, a kada je osnovano Udruženje, potrudio se da i u njemu ostavi svoj trag. Stoga se, nakon očeve smrti, prihvatio velike odgovornosti koju nosi rad ozbiljnog udruženja. Osim toga, školuje se na Smeru agroturizam i ruralni razvoj na Poljoprivrednom fakultetu, jer je profesija usko vezana za posao kojim se bavi, te želi da i sa stručne strane bude dobro potkovan znanjem i najnovijim informacijama.

– Kada je osnovano, Udruženje je brojalo oko 15 članova, okupljenih s istim ciljem, a to je očuvanje autohtone populacije futoškog kupusa, ali i zaštita brenda koji je godinama stvaran – kaže Uroš. – Otkad je Futoga, poznat je i futoški kupus, a prvi zapisi iz 17. veka svedoče o njegovoj upotrebi, kako u medicinske svrhe, tako i za izvoz, za koji su seljaci još tada plaćali porez. Zbog uvođenja mnogih hibrida, naša sorta je pomalo otišla u zaborav jer nije toliko rodna. To znači da hibrid može roditi oko 50 tona po hektaru, dok futoški kupus daje 25 do 35 tona, i to je „problem”, koji se u suštini nadomesti kvalitetom, tankim listovima, velikim procentom šećera i neverovatnim ukusom.Po Uroševim rečima, iz Udruženje se godine u godinu razvijalo te je godinu od osnivanja urađen elaborat o načinu proizvodnje i prerade futoškog svežeg i kiselog kupusa, zatim 2010. godine je registrovano 15 prvih ovlašćenih korisnika, a danas ono ima 43 člana koji su u procesu sertifikacije.

– Moji zadaci kao predsednika Udruženja su da okupim ljude, motivišem ih i sačuvam od bilo kakvih unutrašnjih sukoba, a to je nešto što se često dešava i jedan je od najtežih poslova – kaže Puača. – Zatim moram da vodim računa o sertifikaciji futoškog kupusa, o koordinaciji na manifestacijama, pisanju raznih projekata, tačnije, pronalaženju novca za ostvarivanje naših manifestacija, poput Futoške omladinske radne akcije, Futoške kupusijade, Festivala „Tera madre” i slično. Osim toga, organizujem izlaske na sajmove turizma, poljoprivrede, etno-hrane u Beogradu, kao i posete inostranim sajmovima.

Po njegovom mišljenju, članovi Udruženja nemaju jasnu predstavu o tome kolika je njegova odgovornost, a dešava se da ima i problema s autoritetom. Da bi prevazišli razlike, trudi se da atmosfera bude drugarska jer, kada se saradnja odvija na taj način, uvek se dođe do nekih rezultata. Svoju budućnost i dalje vidi u poslu koji radi, a dalje ambicije su da unapredi rad Udruženja, a Futoški kupus poromoviše u celom svetu.Po rečima predsednika Udruženja „Futoški kupus” Uroša Puače, budućnost je na internetu, i to stalno ponavlja svojim članovima. Ubrzo će se izgraditi obilaznica oko Futoga i ljudi neće svraćati u selo, pa samim tim ni kupovati kupus.

– U narednim godinama ćemo kao Udruženje raditi na što jačoj i široj internet promociji futoškog kupusa – kaže Uroš, i dodaje da je ideja da to rezultira veb-šopom i dostavom za celu Srbiju.

Osim toga, da bi unapredili prepoznatljivost proizvoda na evropskom nivou, radiće se na konkurisanju za dobijanje evropskog sertifikata i evropske zaštite na geografskom nivou. U postupku je izmena i priprema dokumentacije za konkurs, koja mora biti uredna i potpuna jer je mogućnost prijave dostupna samo jednom. Ukoliko prođu evropsku proveru, dobiće logo Evropske unije, čime će proizvod postati zaštićen, a samim tim prihvaćen kao autentičan na evropskom nivou.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/predsednik-udruzena-futoski-kupus-uros-puaca-zivot-posvecen-selu-i-poloprivredi-27-08-2019

Poljoprivredna škola u Vršcu, pored škola u Futogu i Rumi, dobila je najsavremeniji plastenik za odvijane praktične nastave putem projekta prekogranične saradnje Srbija - Mađarska, prenosi TV Banat.

Projekat je sufinansiran sa 85%, dok 15% predstavlja ulog projektnih partnera - Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo kao vodeći partner, Instituta za ratarstvo Novi Sad i Fonda za evropske poslove Novi Sad. Sa druge strane Vlada županije Čongrad iz Mađarske učestvovala je kao prekoranični partner.

Poslednja faza projekta jeste instaliranje plastenika i puštanje u rad najsavremenije digitalne opreme koja se može naći samo u najrazvijenijim evropskim zemljama.

U okviru projekta organizovana su i stručna predavanja kao i studijska putovanja za učenike Poljoprivredne škole, koja se nastavljaju sledeće nedelje odlaskom u Mađarsku. Postavljanje plastenika predstavlja spoj teorije i prakse.

Putem projekta nabavljene su i najsavremenije kompjuterizovane priključne mašine u protekle dve godine.

Plastenik je vlasništvo Autonomne pokrajine Vojvodine ustupljen na korišćenje sa rokom od pet godina Poljoprivrednoj školi u Vršcu, sa ciljem sprovođenja dualnog obrazovana na konkretnom primeru.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2612504/poljoprivredna-skola-u-vrscu-dobila-najsavremeniji-digitalni-plastenik

U Gornjoj Radgoni, u Sloveniji, održava se 57. međunarodni poljoprivredni sajam, na kome je nešto manje izlagača iz Srbije nego ranijih godina. Slovenački poljoprivrednici su zainteresovani za kupovinu semena kukuruza, a svoju ponudu predstavili su "NS seme" i Institut "Zemun polje".U Srbiji se proizvode hibridi kukurza koji su pogodni za brdsko-planinsko područje kakvo je u Sloveniji, a hibridi rane grupe zrenja pogodni su za hladije noći tokom najbitnijih faza vegetacije.Takve hibride proizvodi Institut za kukuruz "Zemun polje" koji je jedan od srpskih izlagača na sajmu "Agra" u Gornjoj Radgoni i koji je posebno privukao interesovanje poljoprivrednika.

"Mi radimo kukuruz samo ako nam da 15 tona suvog zrna", objašnjava Damjan Fižar, poljoprivrednik iz Gornje Radgone, "tako da ova godina je odlična."

"Naša novija generacija je isto tako značajna za ovo tržište i pokazala je odličnu prilagodljivost ovim ulovima i ostvarila rekordne prinose", ističe Željko Kaitović, Institut za kukuruz "Zemun polje".

Poljoprivredni stručnjaci smatraju da na slovenačkom tržištu ne možemo da budemo konkurentni, prvenstveno zbog subvencija, naše su 40 evra po hektaru, a njihove su veće od 480 evra po hektaru. Uz to slovenačka poljoprivreda je unapređivala samodovoljnost na malim gazdinstvima.

"Sad su se oni razvili toliko da sami proizvode sirovine i finalni proizvod", ističe Branislav Gulan, poljoprivredni analitičar. "A Srbija sve uvozi. Srbija je prošle godine uvezla samo zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti 71 milion dolara."

"U okviru zvaničnih sastanaka delegacija pokrajinske Vlade Vojvodine sastaće se sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i privrede Slovenije. Nakon toga Zadružni savezi Slovenije i Vojvodine održaće zajednički sastanak posvećen razvoju zadrugarstva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3639912/kako-se-srbija-predstavila-na-sajmu-poljoprivrede-u-sloveniji.html

Kada pitate poljoprivrednika šta mu je najvažnije, skoro svaki će vam odgovoriti da ima siguran plasman svojih proizvoda. Svakako, njihove želje su jedno a slobodno tržište i realnost drugo. Ipak, mi smo u Kniću pronašli poljoprivredne proizvođače koji sve češće ulaze u proizvodnju kornišona. Jedan od tih je Marko Marković iz Ljubića, koji je prošle godine započeo proizvodnju kornišona na šest ari i misli da mu je od tog posla ostalo čisto oko dve hiljade evra:

„Od firme sa kojom smo sklopili ugovor (Global Sistem Kooperativa) dobili smo uputstvo kako da proizvodimo krastavac kornišon i da bismo ušli u
posao bilo je potrebno da investiramo oko šezdeset dve hiljade dinara. Od njih smo  dobili kompletnu podršku, stalno smo u kontaktu sa agronomima i moje iskustvo za ove dve sezone je pozitivno“.
Marko je sa šest ari ubrao šest tona krastavčića, od čega čak 70% je bila prva klasa. On za Agrobiznis magazin objašnjava da kornišon prve klase treba da bude dužine 3 do 6 cm, a debljine do 2 cm. Ako je dužina 6 do 9 cm, a debljina između 2 i 3 cm onda ide u drugu klasu, a dužina 9 do 12 cm sa debljinom do 4 cm u treću klasu. On smatra da za uspešnu proizvodnju kornišona treba krenuti na vreme đubrenjem u jesen i to stajskim i ovčijim đubrivom, zatim na proleće ide priprema zemljišta i sadnja koja se radi oko sredine maja. Nakon četiri do pet nedelja stiže rod i vreme je za berbu. Tada u domaćinstvu Markovića ima najviše posla jer treba brati svaki dan, do mrazeva. Otkup traje oko dva i po do tri meseca i oni svakodnevno kornišone isporučuju otkupljivaču, a
jednom nedeljno stiže isplata kada imaju i pregled stanja kvaliteta robe koju su isporučili. Dobra organizacija ovog posla i savremena tehnologija omogućavaju im da na dnevnom nivou prate kvalitet svojih isporuka, a izveštaj dobijaju sme poruka ma.

„Za uspešnu proizvodnju potrebene su značajne količine vode i da se prate uputstva agronoma. Uprkos činjenici da smo ove i prošle godine imali probleme
sa poplavama i gradom uspeli smo da ostvarimo proizvodnju jedne tone po aru što retko koja proizvodnja može da da“ kaže Marković za Agrobiznis.
Zanimljivo je iskustvo koje nam Marko prenosi iz ratarske proizvodnje. Naime, on na svoja tri hektara seje soju i kukuruz, a na osamdeset ari te površine odlučio se da isproba zajedničku setvu ovsa, ječma i tritikala. Rezultat je šezdest pet džakova od po pedeset kilograma mešavine semena ovih kultura, odnosno tri hiljade i dvesta pedest kilograma. On će ovaj miks žitarica iskoristiti za ishranu domaćih životinja koje mahom gaji za sopstvene potrebe.
Međutim, ovo je i model koji pokazuje da se i na malim površinama moše lepo organizovati posao i zaraditi. Ratarske useve će uglavnom pojesti njegove životinje od kojih će imati mleko i meso i prerađevine, stajnjak će iskoristiti za proizvodnju kornišona a od ove godine i jagode. Za početak sa
istom kompanijom ugovoriće proizvodnju sorte Zenga Zengana na deset ari. Na naše pitanje da li bi se ova proizvodnja kornišona isplatila na većoj površini za šta je potrebno angažovati radnu snagu van porodice što utiče na troškove on nam na to kaže da se i takva opcija isplati i da proračun kaže da
ostane trideset dinara po kilogramu proizvedenog krastavca.
Bili smo i u Balosavi kod Milorada Rankovića koji je proizvodnju kornišona započeo ove godine na pet ari, odnosno na 350 metara dužnih. Imajući u vidu da mu je ovo prva godina kaže da je zadovoljan jer je ovo dodatni posao koji će mu obezbediti zaradu i uposliti porodicu.

„Razmišljam da krenem sa ugovorenom proizvodnjom jagode na deset ari. Pored kornišona imam i proizvodnju paprike i bavim se ratarstvom i stočarstvom. Ukupno obrađujemo oko 8 hektara zemlje. Smatram da bi deset ari za početak bilo dovoljno da moja porodica i ja možemo da ih održavamo. Ovo bi svakako bio značajan prihod jer kako za kornišone tako i za jagode imamo ugovoreni otkup“ - kaže Milorad. On je do sada prodao tri tone kornišona i kaže da
je kvalitet za sada prva i druga klasa, pola pola. U selu Balosava gde on živi radi još tri domaćina su takođe sklopila ugovor za proizvodnju kornišona.
Da se nemcima kornišoni iz Gruže dopadaju potvrda je i stalno povećavanje površina u Kniću i okolini. Međutim, šumadinci očigledno uspešno osvajaju tehnologiju proizvodnje i sve više u proizvodnju planiraju kornišone.
Predsednik Skupštine Opštine, Miloš Sretenović posetio je ova dva mlada domaćina i sa njima razgovarao o iskustvima u proizvodnji i obećao podršku lokalne
samouprave kako bi se u Kniću još više razvila i zajedno sa voćarstvom postala okosnica razvoja poljoprivrede Knića.
„Nismo zaboravili ni na stočare tako da ćemo zajedno i sa merama resornog ministarstva usklađivati našu podršku. Važno nam je da sve potencijale naše opštine stavimo u funkciju daljeg razvoja i da imamo što više ovakvih uspešnih projekata kao što je proizvodnja kornišona“ kaže Sretenović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ove godine matematika ne ide naruku proizvođačima šljive. Rodila je manje nego obično, otkupna cena je pala, a nevreme je pričinilo dodatne probleme.Poznati blački voćar Jugoslav Azdejković imao je ove godine veliku sreću što je nevreme zaobišlo njegove voćnjake. Kaže da će o ceni šljive razmišljati tek kada je bude prodavao kao suvu ili zamrznutu, ali i da većina proizvođača nema te mogućnosti. "Em šljive nema, em je cena izuzetno loša, berba je jako skupa, nema ni radne snage, tako da većina seljaka nije zadovoljna", istakao je Jugoslav Azdejković.

Bojan Nikolić, poljoprivredni stručnjak, kaže da je trenutna cena šljive veoma niska.

"Trenutna neka cena je 15 dinara što je jako malo, baš jako malo, jer kad sagledamo da je cena berbe pet dinara i više, onda je tu veliki problem šta da ostane poljoprivrednom proizvođaču", kaže Nikolić.

Iako proizvođačima ove godine gotovo ništa ne ide na ruku, u Blacu nisu odustali od svetkovine u čast ovog voća, manifestacije "Dani šljive".

"Ove godine možemo da se pohvalimo napretkom u preradi, kažem proizvodnja je dosta manja nego prošle godine, ali idemo dalje", rekao je Dragan Gmijović iz opštine Blace.

Jedanaest porodica mladih poljoprivrednika pamtiće ovu manifestaciju i po donaciji opštine i Fondacije "Ana i Vlade Divac" od milion i po dinara.

"Naša porodica se bavi stočarstvom, konkurisali smo za priplodna grla", rekla je mlada poljoprivrednica.

Blačani su, kao i obično, dobri domaćini hiljadama posetilaca koji će prvi put moći da probaju i tradicionalna srpska jela, koja pripremaju i služe učenici ovdašnje srednje škole.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3637192/debakl-zastitnog-znaka-srbije--rod-smanjen-cena-mizerno-niska.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30