Predstojećeg vikenda u subotu i nedelju, 17. i 18. oktobra od 08 do 16 časova na pijaci Kalenić biće održan „Karavan zimnice“. Prvi „Karavan zimnice“ u novoj sezoni otpočeće tradicionalno pripremom ajvara na šporetu Smederevcu tačno u 10 časova.
Kalenić pijaca biće kao i uvek mesto za nabavku svežih i kvalitetnih namirnica, ali i prava riznica poznatih ukusa domaće zimnice pripremljene po tradicionalnoj recepturi. Domaćice koje nisu stigle da pripreme zimnicu, predstojećeg vikenda moći će da se snabdeju kvalitetnim domaćim proizvodima. Poljoprivredni proizvođači iz cele Srbije predstaviće svoje slane i slatke specijalitete posetiocima koje očekuje bogat izbor ajvara, raznih slanih salata, kompota, sušenog voća, džemova, slatka, meda, vina, rakije, kao i mnogih drugih proizvoda za zimsku trpezu, koji se mogu naći samo na beogradskim pijacama.
Organizacijom „Karavana zimnice“ JKP „Gradske pijace“ pokazuje da u svakom segmentu brine o potrebama savremenog potrošača, ali i da predstavlja
značajnu kariku u plasmanu autentičnih domaćih proizvoda. „Pijačni karavani na beogradskim pijacama“, organizuju se od 2015. godine na centralno gradskim pijacama koje se nalaze u sistemu Preduzeća, kako bi svi naši sugrađani imali mogućnost kupovine najkvalitetnijih proizvoda na pijaci u svom komšiluku.
Ponesite cegere i 17. i 18. oktobra od 08 do 16 časova posetite Kalenić pijacu!
Ulaz slobodan!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 26.153.846 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla.

Direkcija će kupovati merkantilni kukuruz od:– fizičkih lica – nosilaca poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i nalaze se u aktivnom statusu i

– ovlašćenih skladištara Direkcije.

Merkantilni kukuruz mora biti domaćeg porekla, prirodno ili veštački suv, u zrnu, zdrav i zreo, bez znakova plesni i bez stranog mirisa i ukusa, nezaražen biljnim bolestima i štetočinama, u svemu prema srpskom standardu SRPS.E.B3.516 i SRPS.E.B3.516/1, sa sledećim elementima kvaliteta: do 14 % vlage, do 8 % lomljenih zrna, do 2 % defektnih zrna, do 2 % nagorelih zrna, strane primese maks. 1%, od toga 0,5 % anorganskih. Lom se utvrđuje pomoću sita sa okruglim otvorima prečnika od 5 mm.

Cena merkantilnog kukuruza je 19,50 din./kg (u cenu uračunat PDV), uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona. Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Direkcija će u zavisnosti od ponude merkantilnog kukuruza u otkupu, vršiti raspoređivanje ponuđenih količina u skladu sa potrebama i teritorijalnom rasporedu ovlašćenih skladištara.

Otkup merkantilnog kukuruza vršiće se sa fizičkim licima i ovlašćenim skladištarima Direkcije koji nemaju finansijskih dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Direkcijom.

Radi prijave za prodaju merkantilnog kukuruza zainteresovana registrovana poljoprivredna gazdinstva i ovlašćeni skladištari Direkcije, potrebno je na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. dostave dokumentaciju koja može da se pogleda na sajtu Robnih rezervi.

Rok za realizaciju kupovine kukuruza po je do 01. decembra 2020. godine.

Za sve informacije zainteresovani se mogu se obratiti Direkciji, na brojeve telefona: 011/32-39-052-725, 3235-364, 3240-509, 32-38-997 u Beogradu i 021/452-774 i 021/528-911, u Novom Sadu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/14/najave/robne-rezerve-kupuju-merkantilni-kukuruz/

Berba kupusa kod nekih proizvođača počela je krajem prošlog meseca, dok su drugi tek na početku. Svakako, i jednima i drugima sledi period kišeljenja kupusa koji je neizostavan na trpezi u zimskim mesecima. Za tu namenu, prema rečima proizvođača i stručnjaka sa kojima smo razgovarali, najadekvatnije su autohtone sorte, a jedan od najboljih je futoški kupus.

"To je kupus koji se najbrže ukiseli, ima najtanji list i najslabiju razvijenu nervaturu, svetlozelene je boje, na preseku žućkasto-zlatne i ima slabo izražen koren i blago je spljoštena glavica. Ima dosta visoku koncentraciju prirodnog šećera u sebi i time podstiče i ubrzava fermentaciju, takođe ima i vazdušne kanaliće u strukturi kroz koje voda i slani rastvor lako prolaze", objašnjava proizvođač futoškog kupusa i predsednik Udruženja "Futoški kupus" Miroljub Janković.Sa konstatacijom da su autohtone sorte najbolje za kišeljenje kupusa saglasan je i profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Žarko Ilin koji ističe da su stare sorte neprevaziđene jer imaju tanak list, slabo izražen centralni nerv i bočni drvenasti deo.

"S obzirom na tanku lisku i rastresitu glavicu vrlo lako se, prirodnim procesom biofermentacije, ukisele sa svega 2,2 do maksimalno 2,75 odsto soli, s tim da ta dodatna so ukiseljenom kupusu praktično nije konzervans nego služi za izdvajanje šećera iz ćelijskog soka, te bakterije mlečnog kiselinskog vrenja u prirodnom procesu biofermentacije prerade odnosno praktično ukisele taj kupus koji je onda ekstra kvaliteta sa vrlo visokim sadržajem, pre svega, vitamina C", navodi Ilin ukazujući da na našem tržištu ima i dosta hibrida namenjenih za kišeljenje koji, međutim, zbog jače izraženog drvenastog dela prolaze kroz duži proces biofermentacije koji traje i do nedelju dana više.Ono što je dobro, dodaje, kvalitet ukiseljenog i jednog i drugog kupusa može se oceniti dobrim.Janković za kišeljenje koristi kupus, vodu i so i to je, napominje, jedino što je potrebno. U slučaju pripreme ribanca, dodaje, voda se ne koristi. Prilikom pripreme, dodaje dva do 2,2 odsto soli u rastvor.

"Ako se izabere dobar kupus i koncentracija soli bude adekvatno odrađena, nema bojazni od kvarenja. Bure sa kupusom treba da stoji na temperaturi ispod 10 stepeni kako povećanje temperature ne bi uticalo na kvarenje. Pokvaren kupus se prepoznaje po mirisu i ukusu. Postoji i skrama na vrhu bureta, ukoliko je crne ili zelene boje i jako debela, dolazi do razvoja gljivica. Međutim ako glavica, kada se izvadi, nema čudan miris i ukus onda je kupus dobar", navodi predsednik Udruženja "Futoški kupus".

Dodaje da je ukiseljeni kupus najbolje čuvati u drvenom buretu. Ukoliko takve buradi nema, alternativa je plastično."Bitno je da prljav vazduh i prašina ne ulaze u bure, ne mora biti 100 odsto i vakuum zatvaranje, međutim nije dobro da uđu prašina i insekti."Prilikom kišeljenja, proizvođači najčešće greše u količini soli koju dodaju, ukazuje Ilin i dodaje da neretko ne vode računa o tome da li su temperatura i vremenski uslovi odgovarajući.

"Uglavnom greše i u tome što ne vode računa o temperaturi, prirodni procesi biofermentacije zahtevaju stabilnu temperaturu na nivou od 18 do 21, maksimum 22 stepena i tada se kupus brzo i lako ukiseli tako da proces kišeljenja ne treba započinjati dok se temperatura ne stabilizuje", napominje Ilin.Ove godine, ocenjuje, imaćemo dovoljno količina za kišeljenje i to sa odgovarajućim kvalitetom. Podseća, vremenski uslovi u prvom delu vegetacije nisu pogodovali razvoju kupusa zbog povišenih temperatura, ali je, nakon pada temperature ispod 20 stepeni, kupus počeo da zavija glavice i formira dobar prinos."Od kupusnjača u celini, pogotovo kod kupusa u ovoj fazi, možemo reći da, u zavisnosti od izbora sorte odnosno hibrida i namene proizvodnje, prinosi se kreću od 40 do 60 tona po hektaru, kod sorti na nivou od 20 do 30 tona po hektaru, dok kod hibrida za skladištenje i čuvanje i više od 80 tona po hektaru. Dobri vremenski uslovi u drugom delu vegetacije omogućili su visok sadržaj suve materije i odličan nivo šećera što znači da se kupus sada dobro kiseli i da će se do kraja sezone uspešno kiseliti."Međutim, zbog suše u avgustu Janković je bio primoran da parcelu zaliva gotovo mesec dana svakodnevno. Ova godina, za njegovu proizvodnju, bila je teška i zbog razvoja insekata i biljnih bolesti jer je vlažnost vazduha u toku cele sezone prelazila 50 odsto. Međutim, pravovremenom reakcijom uspeo je da sačuva i rod i kvalitet.

"Pratili smo razvoj. U tretmane smo uključili preparate koji se koriste u organskoj proizvodnji, te smo trećinu tretmana tako odradili i za 30 odsto smanjili upotrebu hemije. To je uticalo na očuvanje kvaliteta i biljka će biti zdravija", navodi naš sagovornik.Prošle godine ostvario je prinose i do 50 tona po hektaru, a ove očekuje od 40 do 45 tona po hektaru što je za futoški kupus veoma dobar rezultat.

Inače, u proizvodnju kupusa ušao je neplanirano. Porodica njegove supruge bavila se ovom proizvodnjom te je, nakon ženidbe, kupus za njega bio isključivo hobi. Međutim, ubrzo se hobi pretvorio u ozbiljan posao i sada iza sebe ima 30 godina iskustva u povrtarstvu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/za-kiseli-kupus-povedite-racuna-o-temperaturi-i-kolicini-soli/63690/

U Srbiji za sada nema aktivnih žarišta afričke kuge svinja, ali je zbog blizine područja u kojima je registrovana pojava tog neukrotivog virusa, naša zemlja od Evropske agencije za bezbednost hrane identifikovana kao rizičan region. Zbog toga se sprovodi aktivni monitoring, kako bi se svaka mogućnost za pojavu zaraze predupredila.Virus afričke kuge svinja nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može izazvati dramatične ekonomske posledice. U Naučnom institutu za veterinu Novi Sad, čiji eksperti učestvuju u sprovođenju monitoringa, kažu da u poslednje vreme kod nas nije uočeno prisustvo ove bolesti.

Ako znamo da virus afričke kuge svinja preživljava čak šest godina na temperaturi od 5°C, da je u sirovom mesu životinje aktivan do 105 , u smrznutom do 1.000 dana te da je za njegovo uništenje potrebna temperatura od 60 stepeni Celzijusa i to u trajanju od 30 minuta, jasno je koliku otpornost ovaj virus ima, a vakcina za njega ne postoji. Čovek ne može da se zarazi, ali zato može da prenese virus, zato je poštovanje biosigurnosnih mera izuzetno važno

Naučni Institut za veterinarstvo Novi Sad je u saradnji sa Privrednom Komorom Srbije pripremio korisne publikacije za domaće uzgajivače sa svim preporukama za pravilnu prevenciju i brzo uočavanje simptoma afričke kuge svinja.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/svinjska-kuga-iz-okruzenja-i-dalje-preti_1169820.html

Organskom proizvodnjom Aćimovići iz Futoga počeli su da se bave pre pet godina, kada je ta šestočlana porodica pošla stopama roditelja koji su se bavili poljoprivredom.

Uzgajanje povrća i voća bez hemijskih tretmana put je prepun izazova, a osnovni alati tog zanimanja su velika količina vremena i strpljenja.

- Organska proizvodnja je posao koji zahteva mnogo energije, ali ne mogu reći da je težak i naporan. Pesticidi se ne koriste, a sve se radi ručno, počevši od okopavanja i plevljenja. Za veće količine, potrebno je više radnika, ali mi smo, srećom, mali proizvođači, te sve postižemo - kazala je Bojana Aćimović.

Porodica Aćimović uzgaja nekoliko kultura: šargarepu, blitvu, spanać, peršun, tikvice, beli luk i nezaobilazni deo bašte svakog Futožanina - kupus. Rod krompira ove godine nije bio toliko dobar, ali Bojana Aćimović se ne žali, jer ga ipak ima dovoljno i za prodaju i za sopstvene potrebe.

- Postoji ogroman broj kultura koje se mogu uzgajati na organski način, ali trenutno ne možemo sve da postignemo pa smo se ograničili na nekoliko njih. Manji broj kultura znači više vremena koje im možemo posvetiti i na taj način smo sigurniji da će nam se trud isplatiti - rekla je Aćimovićeva.

Strpljenje i posvećenost osnova je organske proizvodnje, što se može videti na tezgi porodice Aćimović, gde se mogu pronaći i organske višnje, jagode i maline. Oni obrađuju oko jedan hektar zemlje, na kojoj imaju i dva plastenika.

- U periodu kada se krompir sadi i napada ga krompirova zlatica, spremni smo da utrošimo dosta vremena da bismo osigurali plod. Svaka pojedinačna zlatica skida se rukama sa stabljike krompira, i potrebno je biti pažljiv, da se neka ne bi preskočila. Slične probleme imamo i s gusenicama, koje se takođe sklanjaju ručno, za šta je potrebno dosta koncentracije - objasnila je Bojana Aćimović.

Trik koji organski proizvođači koriste da bi izbegli gubitke je sađenje prijateljskih biljaka. Kulture koje se međusobno štite su kupus i bosljak, paradajz i karanfil, jagode i praziluk i mnoge druge, te kako je Bojana Aćimović objasnila, potrebno je slušati ljude iskusnije od sebe, ali i neprestano čitati i učiti.

– Duže odmore je malo teže isplanirati i retko se dešavaju, ali su oni manji, odmori tokom vikenda, izvodljivi – kazala je ona. U tom slučaju, na imanju mora ostati osoba zadužena za proveru svake biljke i njihovo zalivanje jer u slučaju da se na nekoj kulturi pojavi problem, potrebno je reagovati odmah - kaže Bojana.

Često se dešava da jedna kultura jednostavno propadne, a uzroci za to su različiti. Nekada su to vremenske neprilike, a nekada napasti s kojima se pomoću prirodnih preparata teško izlazi na kraj.

- Ove godine su krastavce napale biljne vaši i nismo uspeli da ih spasimo. Ono što je preostalo, nije bilo dovoljno kvalitetno. Srećom, paradajz i krastavci, koje biljne vaši često napadaju, ne sade se u velikom količinama, pa smo uspeli da prebrodimo gubitak - rekla je Bojana Aćimović.

Osim organske proizvodnje i tezge u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci, Bojanin suprug Dragan ima stalne mušterije i na Limanskoj pijaci.

- Proizvodnja nekada ne zavisi od nas, već se dešava da cela kultura propadne neočekivano, i da ne postoji tajni recept da je spasiš. Kada se stvari tako izjalove, čini se da ne postoji dobra računica, ali na kraju shvatimo da se trud isplati. Bitno je biti pažljiv, poznavati biljke i znati gde i u kojem periodu se šta sadi - objasnila je Bojana Aćimović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3037587/u-organskoj-proizvodnji-bitno-je-biti-pazljiv-poznavati-biljke-i-znati-gde

Zakonska obaveza svakog pčelara je da dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, redovno prijavi brojčano stanje pčelinjih zajednica svojoj veterinarskoj stanici, tj. ovlašćenom obeleživaču – veterinaru koji je obeležio košnice, podseća na svom sajtu Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Pčelari su dužni da između 1. i 31. oktobra odu do svoje teritorijalno nadležne veterinarske stanice koja je obeležila pčelinjak, i prijave broj košnica sa kojim ulaze u zimovanje.Takođe, potrebno je da pčelari sa sobom ponesu spisak svih brojeva košnica koje ulaze u zimu, kao i da ponesu pločice sa brojevima rasformiranih košnica kako bi ih vratili veterinaru

Nakon prijave, veterinar izdaje potvrdu da je izvršen redovni popis, a izdavanje te potvrde je besplatno.

Ako je broj košnica manji od broja košnica koje su ranije obeležene, onda treba navesti razlog smanjenja broja: spajanje slabijih zajednica sa jačim radi boljeg prezimljavanja, grabež, krađa (dokazati kopijom policijskog zapisnika), uginuće od bolesti (dokazati veterinarskim dokumentom) i slično.Ako je pčelar kupio košnice sa pčelama od drugog pčelara, to mora dokazati prilaganjem Uverenja o zdravstvenom stanju kupljenih pčela koje je izvadio prethodni vlasnik. Inače, onaj koji prodaje košnice, najpre mora da ih odjavi kod svog veterinara, i da prijavi prodaju konkretnom licu.

Postoji mogućnost da pčelari do 1. oktobra nisu prijavili nova pčelinja društva (kasne rojeve) i obeležili košnice u kojima se ona nalaze. Ako je tako, onda najpre moraju da obeleže te košnice, a tek onda prijave stanje.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/12/pcelarstvo/pcelari-ovo-morate-uraditi/

Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je za RTS da je bespovratna pomoć poljoprivrednicima značajna, ali da su poljoprivrednicima na raspolaganju i druge mere. Ona sama po sebi nije dovoljna, ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna, istakao je Kovačević.Ministarstvo poljoprivrede predložilo je američkoj Međunarodnoj razvojnoj finansijskoj korporaciji DFC tri projekta koja su za Srbiju važna, a koja se odnose na poljoprivrednike početnike i njihovo započinjanje posla, žensko preduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenu industriju. Planirane su bespovratne pozajmice od 15.000 evra.Uz to, početnici mogu da računaju i na subvencije, ako započnu posao u poljoprivredi ili prehrambenoj industriji. Kome ovo može da promeniti život, obezbedi posao, donese profit?

Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je u poslednjih nekoliko godina došlo do velikih promena u poljoprivredi - svedoci smo ulaska informacionih tehnologija, digitalizacije, robotike u poljoprivredi i novih agrotehničkih metoda.

"Svakako da je prvi uslov dobro znanje, drugo što je neophodno - poljiprivreda zahteva visok nivo investicija i druga karakteristika je dug period povrata investicija u poljoprivredi", ukazao je Kovačević.Ako se uzme primer voćarske proizvodnje, nakon zasnivanja zasada - poljoprivredniku će trebati 3-4 godine da sačeka prvi prihod, to je nešto što mora imati u vidu, ne može se brzo povratiti novac, objasnio je Kovačević.Prema njegovim rečima, Srbija prati evropske trendove, i u poslednjoj deceniji došlo je do velikog porasta cene poljoprivrednog zemišta, koja je i preko 10.000 evra po hektaru u Vojvodini.

Govoreći o bespovratnoj pomoći, Kovačević kaže da je ona značajna, i pored te pomoći poljoprivrednicima su na raspolaganju i druge mere - sama po sebi nije dovoljna ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna.Kaže da se radi o tri mere koje su predložene od strane Ministarstva poljoprivrede. Korisnici su mladi poljoprivrednici, obrazovani, žene preduzetnici - to su bespovratne pomoći, ali postoji treća mera pomoći u obezbeđivanju kredita, gde bi Republika Srbija učestovala sa 60 odsto, a poljoprivrednici sa 40 odsto - što bi značajno ubrzalo i olakšalo pristup kreditima.

Široka je namena - za kupovinu mašina, poljoprivrednog zemljišta. Ministarstvo poljoprivrede dugi niz godina pomaže poljoprivrednicima kroz subvencionisane kredite.

"U praksi se pojavljuje situacija da poljoprivrednici često nemaju obezbeđenje, nemaju dovoljno kolaterala i sada sa ovom merom većina tih poljoprivrednika će moći da dođu do krdita", istakao je Kovačević.Grantovi će se odnosti na stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

"One mogu biti profitabilne. Ako bi sumirali šta je neophodno da bi te grane donele profit, to su nove tehnologije i znanja, visok nivo investicija, moderna oprema i treći uslov je da budu udruženi pogotovo se to odnosi za male i poljoprivrednike srednje veličine. Tu ne moramo daleko ići po neka pozitivna iskustva, u EU se većina proizvodnje, prerade, prometa se obavlja preko kooperativa", kaže on.Namena nove zakonske regulative, pravilnik koji reguliše preradu malih količina poljoprivrednih proizvoda - je da se olakša registracija prerađivačkih kapaciteta za male proizvođače.

Registrovanje preradnih kapaciteta je često prekomplikovano - potrebna je oprema, objekti, tehnlolozi, što je često neisplativo za male proizvođače.Prema njegovim rečima, ovom regulativom ti uslovi se pojednostavljuju, preneta je pozitivna praksa iz zemalja EU gde su za male proizvođače, za njihov početak odobreni ovakvi pravilnici, kao u Srbiji.

Kaže da je Srbija na putu ka članstvu EU, i na putu ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što znači da ne možemo očekivati značajne tržišne intervencije od strane države.

"Sami poljoprivrednici imaju mogućnosti da sami utiču na promet. Neophodno je da objedine promet, da se udruže, da zajednički uvedu grupne standarde kvaliteta proizvoda - pokazalo se kao dobro i uticalo na smanjenje tržišnog rizika. Ističemo mogućnost da se proizvodi plasiraju u skopu aktivnosti ruralnog turizma", zaključio je Kovačević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/pocetnici-u-poljoprivredi-koliki-je-put-od-subvencija-do-profita/5v5g3tl

Zahvaljujući uvođenju elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u toj oblasti prevedeno je u legalne tokove, a od velikog značaja bi bilo da se taj sistem proširi i na druge delatnosti, rečeno je na konferenciji NALED-a.Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi se proširiti na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja, rečeno je na konferenciji.

Šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević rekla je da su procene, pre uvođenja tog sistema, bile da 80.000 ljudi koji su angažovani na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa. Kako je objasnila, problem je bilo to što nije postojao sistem koji bi odgovarao specifičnosti tih poslova i stvarnim potrebama poslodavaca.

Tisa Čaušević je dodala da se nakon reforme u toj oblasti situacija značajno promenila, a kao primer je navela da je 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000.

Za godinu i po, od kada je uveden taj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego deset puta – s 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu.

Sada, u oktobru 2020, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ta potreba, rekla je Tisa Čaušević.

Jedan od načina da se ti radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava bio bi da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti – građevinu, za poslove bebi-siterki, spremačica i slične profesije...Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima, koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a osim u poljoprivredi, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, rekla je koordinatorka za istraživanje u NALED-u Irena Đorđević.

Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je do godinu. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/polovina-sezonaca-sad-radi-legalno-13-10-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31