Krajem prošle godine u Srbiji se gajilo više koza, svinja i ovaca, a manje živine i goveda nego krajem 2019. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Ukupan broj koza 1. decembra 2020. godine bio je veći za 5,8 procenata nego istog dana godinu dana ranije, svinja je bilo 2,8 procenata više, a ovaca za 2,6 posto, utvrđeno je sprovođenjem ankete o stočarskoj proizvodnji na uzorku.

Zabeleženo je manje živine za 3,4 procenta i goveda za 1,3 posto, navodi RZS.

U odnosu na desetogogdišnji prosek, ukupan broj živine u Srbiji manji je za 12,7 procenata, a manje je i koza, svinja i goveda, dok je broj ovaca veći za 2,4 procenta. Goveda se najviše gaje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji gde je 46,4 procenata ukupnog broja, a 42,3 posto svinja gaji se u Vojvodini.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3627339/stocarstvo-u-srbiji-vise-koza-svinja-i-ovaca-manje-zivine-i-goveda-svinje-se-najvise-gaje-u-vojvodini

 

Klijanje semena je početna i najvažnija faza u životnom ciklusu biljke od koje zavisi njen dalji rast i razvoj. Kada su u pitanju usevi koje čovek sadi, na klijavost osim kvaliteta semena utiču brojni faktori pre svega temperatura, svetlost, kiseonik i voda, odnosno količina padavina. U vreme klimatskih promena i sve većeg zagađenja vazduha i zemlje dolazi do ozbiljnih problema kada je u pitanju klijanje semena što se odražava na prinos i kvalitet zasađenih useva.

Buđenje semena

Seme je živi organizam koje je pre nicanja u stanju mirovanja. To konkretno znači da seme neće proklijati i iz njega iznići biljka dok se ne stvore optimalni prirodni uslovi koji će pokrenuti klijanje. Na uspešnost klijanja utiču brojni faktori kao što su temperatura zemlje i vazduha, dovoljna količina vlage u tlu. Samo klijanje semena pokreće se apsorpcijom vode kroz omotač semena. Recimo, jedno zrno kukuruza mora da upije čak 30 procenata vode u odnosu sopstvenu težinu kako bi započeo proces klijanja. U suprotnom klijanje se može usporiti ili zaustaviti. Ukoliko se ovaj proces više puta ponavlja usled nepovoljnih vremenskih prilika može doći do propadanja semena.

Uz pomoć nauke i savremena tehnologije, verovali ili ne, ovo se može preduprediti, a semenu priuštiti optimalni uslovi za klijavost. U kalifornijskoj kompaniji Magnation dizajnirali su sistem za maksimalno podizanje klijavosti semena. U pitanju je inovacija koja se pokazala dosta uspešnom. Naime, prolaskom semena kroz specijalno dizajnirani cilindar koji stvara posebno magnetno polje unutar svoje cevi, seme se „budi“ i okrepljuje što ne samo da dodatno utiče na ubrzavanje klijavosti već i pojačava rast biljke, poboljšana struktura korena useva, otpornost na bolesti što povećava zdravlje biljaka i utiče na povećanje prinosa.

Skot Borman, farmer iz Nebraske lično je na svojim njivama isprobao ovaj sistem. Kako kaže, rezultati su premašili sva njegova očekivanja.

- Posle izuzetnih rezultata koje sam imao sa Magnation sistemima za navodnjavanje odlučio sam da testiram i sistem za klijavost. Na polovini njive zasadili smo kukuruz čije seme smo tretirati sistemom za klijavost, a na drugoj neobrađeno seme. Vrlo brzo sam uočio drastične razlike u rastu i razvoju kukuruza. Biljke iz tretiranog semena su bile jače, otpornije i na kraju sam imao i veći prinos – rekao je Borman koga nije mrzelo da pedantno izračuna dobit.

- Na delu sa obrađenim semenom imao sam 500 stabljika kukuruza više po hektaru. Kada se to pomnoži sa 720 hektara koliko obrađujem to je 360. 000 biljaka više, odnosno kao da sam imao dodatnih 12 i po hektara – objasnio je on.

Povećanje njegovih prinosa izazvalo je interesovanje i njegovog komšije farmera koji je Magnation za klijavost semena isprobao na usevima soje. 

- Tretirano seme soje dalo je oko 30 kilograma više prinosa po hektaru. S obzirom na cenu soje koju je zasadio na 650 hektara, samo zbog ovog sistema imao je 38.000 dolara zarade više nego da je sejao obično seme makar ono bilo i vrhunskog kvaliteta – dodao je Skot.

Otpornost na bolesti i štetočine

Eksperimentisanje sa Magnation sistemom za klijavost semena nastavljeno je u drugim delovima Amerike i drugačijim klimatskim uslovima. Geri Dikej farmer iz Kolorada isprobao je ovaj inovativni sistem na svojim oranicama zasejanim ječmom.

- U početku sam bio oprezan, ali sam prateći rast i razvoj ječma vrlo brzo shvatio sve prednosti ovog sistema. Tokom rasta i razvoja biljke su bile otpornije na bolesti i štetočine, pa sam uštedeo priličnu svotu novca na sredstva za prskanje protiv bolesti i insekticide. Kada smo posle žetve izmerili prinose shvatio sam da sam imao pola tona više ječma po hektaru u odnosu na period kada nisam koristio ovaj sistem – ispričao je Dikej.

Geri Konen, farmer iz Nebraske već tri godine koristi ovaj uređaj, ali i Magnation sistem za navodnjavanje. Rezultatima je izuzetno zadovoljan i kako ističe, više nema nikakvih problema sa svojim poljima kukuruza čak i tokom izuzetno visokih temperatura u avgustu.

- Seme kukuruza prolazilo je kroz Magnation u sejalicu. Uz to sam koristio i njihov sistem za navodnjavanje i rezultati nisu izostali. Vidim razliku i noću i danju. Zemlja ostaje zaista vlažna čak i tokom ekstremnih vrućina. Zaista sam impresioniran, jer sam zahvaljujući ovim uređajima imao veće prinose i naravno veću zaradu – zaključio je Konen.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

U Šumadiji je u toku redovna rezidba višegodišnjih voćnih zasada. Orezuju se voćnjaci jabuka, krušaka, šljiva ali i u vinogradi. Ipak poslednjih godina javlja se i problem sa nedostatkom radne snage odnosno kvalifikovanih ljudi za rezidbu.
Miloša Milića, voćara iz Čumića kod Kragujevca, zatekli smo u rezidbi zasada jabuka. Miloš je nasledio od roditelja voćnjake a sada ima dvadeset hektara na kojima pored jabuke gaji kajsije, breskve, nektarine i šljive.

" Zavisi od voćne kulture, nešto je orezano tokom leta u avgustu, nešto se sada reže a sve zavisi i od tipa podloge i uzgojnog sistema. Fali nam dobrih rezača za rezidbu i dobrih radnika za svaku vrstu posla a ne samo za rezidbu već i za berbu i za održavanje tog voća. Radnici treba da budu odgovorni, da shvate posao ozbiljno a ne danas da dođu a sutra se ne pojave i to je ogroman problem kod svih" kaže Miloš Milić.Čumić je selo koje je poznato po voćarskoj proizvodnji, zbog toga ima i svoje udruženje voćara koje postoji od 2003. godine i pokriva čak 130 hektara voćnjaka. Prema rečima Miloša Milića voće se najviše izvozi za Rusiju a za sada je najbolje stanje kod zasada jabuka.

"Ona je u mirovanju, nije je izmamila topla temperatura. Visoka temperatura je izmamila pupoljke, recimo kajsija je počela da pupi kao i nektarina i breskva i verovatno po neka sorta nektarine ima i oštećenja od mraza" kaže Milić.

Stručnjaci ipak upozoravaju da temperaturna kolebanja ne prijaju zasadima voća.

"Kod pojedinih voćnih vrsta, poput koščitavih, koje kreću nešto ranije odnosno ranije izlaze iz faze ekološkog mirovanja primećuje se na terenu kod pojedinih sorta da dolazi do faze neposrednog pretkretanja a to je situacija koja je bila pre desetak, petnaesta dana kada smo imali jako visoke temperature. Međutim sada zbog talasa jako hladnog vazduha i izuzetno niskih temperatura u nekom dužem vremenskom periodu došlo je do privremenog zaustavljanja odnosno usporavanja samog kretanja vegetacije u tim zasadima tako da ne očekujemo za sada barem , ako ne bude drugih vremenskih kolebanja veća oštećenja" izjavio je za RTV Danko Petrović- savetodavac za voćarstvo.

U Šumadiji sve manje ima kvalifikovanih ljudi za rezidbu u voćnjacima pa je primetan nedostatak radne snage i to je sve veći problem pogotovu kod proizvođača koji imaju više desetina hektara pod voćem.

 

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/sezona-orezivanja-voca-je-u-punom-jeku-problem-je-sto-nema-orezivaca_1210552.html

POLJOPRIVREDNA inspekcija tokom prošle godine odradila je 10.622 kontrole, tokom kojih je uzeto 154 uzoraka proizvoda.
Nadležni su podneli 253 prijave. Od toga, 108 krivičnih, 21 za privredni prestup i 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kako navode u inspekciji, očekuje se i da Uprava za agrarna plaćanja obustavi isplatu 383 miliona dinara za ovaj period, zbog nepravilnosti kod korisnika subvencija. Uz to, ovoj upravi je podneto i 27 inicijativa za stavljanje pljoprivrednih gazdinstava u pasivni status. U budžet Srbije, od januara do novembra 2019. uplaćeno je više od 232 miliona dinara, na ime promene namene poljoprivrednog zemljšta.

Inspekcija je donela i 768 rešenja da se otklone sve nepravilnosti u radu.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/966579/obustavlja-isplata-383-miliona-dinara-poljoprivredna-inspekcija-naredila-vrate-subvencije

Delegacija iz Egipta najavljuje investicije u agro sektor Srbije Egipatska kompanija "Kairo tri A grupa" zainteresovana je da u Srbiji izgradi regionalni centar za otkup žitarica i voća, a kasnije i fabriku za preradu voća, rečeno je nakon današnjeg sastanka državnog sekretara Senada Mahmutovića i predsednika egipatske kompanije Ajmana El Gamila. Mahmutović je naglasio da je "Kairo tri A grupa" najveći proizvođač hrane u Egiptu, najveći uvoznik žitarica i proizvođač voća i povrća. "Danas smo razgovarali o konkretnim mogućostima saradnje, a za nas je veoma važno da su oni najveći uvoznici kukuruza, dok smo mi jedna od država koja ima najveće količine te žitarice za izvoz. Izrazili su i zainteresovanost da u Srbiji izgrade regionalni centar sa hladnjačom za otkup voća iz Srbije i okolnih zemalja radi izvoza u Egipat. U sledećoj fazi bi se tu izgradila i fabrika za preradu voća i pravljenja koncentrata koji bi služili za različite proizvode, sokove i drugo", najavio je Mahmutović.

Sastanak delegacija u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 

"Procene su da će ove godine Srbija imati osim 4,2 miliona tona kukuruza za sopstvene potrebe i preko 3,8 miliona tona za izvoz, a godišnji uvoz ``Kairo tri A grupe`` za potrebe Egipta je 3,5 miliona tona ove žitarice, dakle gotovo celokupna naša kolicicna za izvoz.
Dodao je da je egipatskla kompanija zainteresovana i za voće iz Srbije, pre svega jabuke i jagodasto voće.

"Mi smo velika firma koja se bavi proizvodnjom stočne hrane i hrane za ljude, i mislimo da je ovde jako dobra prilika za ulaganja, naročito u poslu sa otkupom poljopivrednih proizvoda, ali i izgradnje fabrike, jer postoje sirovine kojem su zaista veoma dobrog kvaliteta", rekao je predsednik "Kairo tri A grupe" Ajman el Gamil. Naglasio je zainteresovanost svoje kompanije za pravljenje različitih proizvoda od jagoda, bobičastog voća i jabuka, kao što su koncentrati za sokove, suvo voće i to u velikim količinama. On je dodao da "Kairo tri A grupa" ima i značajnu živinarsku proizvodnju od 60 miliona brojlera godišnje i dominantno učešće u toj oblasti na lokalnom tržištu. Zbog toga je jedna od tema razgovora bila i mogucnost izvoza mesa iz Srbije, pre svega goveđeg.
Nakon sastanka domaćini su goste iz Egipta odveli u obilazak voćarskih plantaža u Sremu i Mesne iindustrije "Srem Šid" u Šidu.

Izvor: TANJUG

Ljupka Janić, smerna mlada žena, majka troje dece sa fakultetskom diplomom ekonomste, bez posla, napravila je pravi podvig pre nekoliko godina, otpočevši biznis, koji je znala samo po čuvenju i ukusu. Umesto baratanja brojkoma u nekom preduzeću, njeno ekonomisanje je prenela na mini mlekaru uz pomoć supruga Momčila. Koliko je bilo odricanja, čije pomoći i kakvih planova imaju naši sagovornici u našoj priči, koja potvrđuje pravilo da ,,uporni uspevaju“. Za
njen kajmak se pravi lista čekanja.
Čuveni kraljevački kajmak odavno nije lokalni specijalitet. Još 30-ih godina prošlog veka bio je brendiran kao „žički kajmak“, da bi kroz period od skoro jednog veka stekao ugled vrhunskog mlečnog proizvoda i van granica Srbije. LJupka Janić iz Žiče kod Kraljeva u svojoj „maloj mlekari“ proizvodi upravo taj kraljevački kajmak, po tradicionalnoj recepturi. Kod Janića je uvek bilo mlečnih grla, uspona i padova, ali pre nekoliko godina cena mleka od svega 24 dinara odredila je dalje planove naših domaćina. Da bi stigli do tržišta, svoju prvu mesečnu proizvodnju su poklonili.
“Počeli smo da radimo 2016. godine u maju, zbog niske otkupne cene mleka koja je tada bila 24 dinara. Nama to nije pokrivalo troškove proizvodnje, pa smo rešili da pokrenemo preradu. Bilo nam je izuzetno teško, jer ulazimo u nešto nepoznato, nismo imali nikakvo iskustvo po pitanju pravljenja sira i kajmaka, ali vremenom smo usvojili sve te veštine, i na sreću uspeli smo da napravimo jedan dobar proizvod. U početku smo prerađivali oko 100 litara mleka, našeg, zatim je posao krenuo uzlaznom putanjom, pa smo došli do 200 litara, a od prošle godine prerađujemo oko 600 litara mleka.Bio je ovo veliki rizik, pitali smo se da li će ići. Prvih mesec dana bila nam je deviza da moramo da poklonimo sve što napravimo, da bi došli do tržišta. Poklanjali smo kumovima, prijateljima, rođacima, komšijama, polako je krenula njihova marketing priča, ljudima se svideo proizvod. Krenula je priča “od usta do usta“ o našim proizvodima, i
vrlo lako smo zatim došli na tržište. Danas svakog dana napravimo 150 kilograma sira, oko 25 kilograma kajmaka, a to sve bukvalno ode unapred.” – priča nam Ljupka ponosno.
I zaista nije bilo lako. Sa prvobitnih 100 litara mleka današnji kapacitet mlekare je znatno veći, a samim tim i potrebe, tako da su Janići odskočna daska za male proizvođače koji maju ozbiljnog otkupljivača mleka. Presudan je naravno kvalitet mleka, te je i cena mleka kod njih sada 35 dinara, naravno plus premija. Rekli bi mala složna kooperativa. “Ušli smo u sistem malih mlekara sa proizvodnjom do 700 litara. Kako mi na svojoj farmi nemamo potrebnu sirovinu, okupili smo bukvalno proizvođače koji imaju dve do tri krave i koji nemaju stalni otkup. Imamo desetak proizvođača koji imaju manju količinu mleka, ali kvalitetnog. Važna nam je suva materija, da je masnoća dobra, jer sa takvim parametrima mi uvek znamo da ćemo napraviti dobar proizvod. Uvek radimo analizu mleka, imamo probni period sa novim kooperantom, a moram reći da nama još niko nije odustao. Imamo sa svima dobru saradnju, svakako da tome
doprinosi kontinuiran otkup i naša ponuđena cena. Mi smo tim ljudima dali vetar u leđa da i oni krenu dalje da se šire, baš kao što je i nama svojevremeno bila neophodna nečija podrška” – ističe naša sagovornica.
Osim kooperanata, sa ponosom ističe da su uhlebljenje u mlekari našle još tri mlade žene, koje svakodnevno prerade oko 600 litara mleka. U ponudi su mladi, stari i usitnjeni sir, ali i kajmak, za koji se pravi lista čekanja.
“Kraljevački kajmak je poznat u čitavoj Srbiji, zatim pravimo zreli sir, mladi sir, sitan sir i krem sir. U letnjim mesecima se ovde na kajmak čeka i po deset dana, pravi se spisak, sve se proda. LJudi su strpljivi kada treba da sačekaju. Traži se puno i zreli sir, a sa ostalim proizvodima nema tih problema. ” – sa smeškom otkriva naša sagovornica.
LJupka je inače svoju fakultetsku diplomu ekonomste, dugo čekajući posao zamenila ovim u sostvenoj mlekari. Očigledno da je diploma nešto što će je pratiti, kao period njenih ambicija koju je overila znanjem. Nažalost njeno znanje, niko nije želeo godinama da prepozna. Početak je bio izuzetno težak, ali da treba ponovo da bira ne bi se dvomumila, čak i pored toga što je u tom trenutku po treći put postala majka.

,,Kada smo krenuli pre četiri i po godine bilo mi je iuzetno teško. Bilo je dosta stresnih situacija. Par puta sam se nosila mišlju i da odustanem. Međutim sada iz ove perspektive kada gledam verovatno bi sve isto uradila, ne bih ništa menjala! Posao u struci sam tražila bezušeno godinama, sada bi možda i bilo neke šanse na nekoj poziciji za mene, međutim meni ekonomija nije više prioritet, već unapređenje i razvoj naše male mlekare. Jedino što sebi zameram je što sam bebu od mesec dana morala da ostavim kod kuće za ono vreme dok sam u proizvodnji. Jeste da nam je mlekara u sklopu gazdinstva, bukvalnno u dvorištu, ali to vreme je nenadoknadivo. Jedino bi to menjala“ - setno odgovara ova mlada žena.
Prateći faktori proizvodnje značajni su koliko i sama tehnologija pravljenja vrhunskog sira i kajmaka. Pored toga, izuzetnu pažnju posvećuju zdravlju krava i higijeni, kako njih tako i staje, hranu koju spravljaju na 15 tak hektara za šta je zadužen suprug Momčilo, kako kaže spoljni momak zadužen za sirovinu. Plan je da prošire štalske kapacitete, za šta su ipak neophodna sredstva.
,,Svaki početak je težak. Trenutni štalski kapacitet je za desetak grla, mi trenutno imamo devet grla na muži, imamo par junica koje treba da uđu u proizvodnju, a imamo u planu i da povećavamo stočni fond. Međutim za prošrenje kapaciteta i naših planova morali bi prvo da sagradimo novu štalu, ili eventualno proširimo ovu. To su prilična sredstva u ovom trenutku, nadamo se da je izvodljivo, jer i kada je krenula sama izgradnja mlekare izazaivala nam je
strah. Međutim, sada kada smo već ušli u taj posao mislim da je bolje da koristimo svoju sirovinu, jer je isplativije. Subvencije koristimo 25 hiljada dinara po grlu, kao i preko registrovane mlekare 7 dinara po litri mleka, koje proizvedemo, kao i naši kooperanti“- priča nam Momčilo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Različiti biljni taksoni (živa bića), blagodareći prisustvu raznovrsnih farmakološki aktivnih supstanci, poseduju značajnu moć usprečavanju i lečenju šećerne bolesti. Grupa naučnih istraživača iz Beograda, Šimanovaca i Novog Sada nedavno je na Agronomskom fakultetu u Čačku predstavila rezultate svog rada u čijem se zaključku veli da su najveću delotvornost, uz najmanje neželjenih dejstava, pokazali preparati na osnovi lista koprive u borovnice.

U ovo istraživanje bilo je uključeno 100 pacijanata koji boluju od dijabetesa tipa 2 i anketa je trajala 21 dan. Oni su, pored redovne terapije, koju je prepisao lekar specijalista, koristili i preparate na biljnoj osnovi, uz savet doktora i farmaceuta. Uzorak su činili pacijenti oba pola od 35 do 65 godina, uz dragovoljni pristanak da popune upitnik gde su traženi odgovori: koje biljne preparate koristite, koji smatrate najdelotvornijim, koje su vrednosti glukoze u krvi pre i posle primene preparata.

Oni su pored redovne terapije upotrebljavali biljne preparate na osnovi hmelja, borovnice, koprive, maslačka, zelenog praziluka i cimeta. Ishrana pacijenata obuhvatala je namirnice sa smanjenim procentom ugljenih hidrata i skroba. Gojaznost je bila prateći problem, pojedini su imali genetskih predispozicija za šećernu bolest, dok je kod ostalih uzrok bio nepoznat.

Utvrđeno je da su pacijenti najviše koristili preparat sa listom borovnice (90 odsto). Najmanje sa zelenim prazilukom (10 procenata), i hmeljom (15 odsto), jer su pokazali izvesna neželjena dejstva, izazivali slabost i umor, povećanje krvnog pritiska. Preparat od lista borovnice pokazao se kao efikasan i nisu zabeležene nikakve kontraindikacije, a isto važi i za koprivu.

Čaj od koprive pokazao je visoku efikasnost već u prvoj sedmici korišćenja, otklonio je hronični osećaj umora i iscrpljenosti. Takođe, u sprovedenoj anketi preparat lista borovnice pokazao je značajno smanjenje nivoa šećera u krvi i poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja ispitivanih.

Istraživači u svom radu navode i:

„Poznato je više od 400 biljnih vrsta koje se tradicionalno koriste u tretmanu šećerne bolesti, ali je samo mali broj dobio naučnu i medicinsku potvrdu o delotvornosti. Tradicionalni tretmani biljem nisu zastupljeni u razvijenim zapadnim društvima, ali neki od njih sprovode se u alternativnoj medicini, ili ih pacijenti uzimaju kao dodatak terapiji. Međutim, primena biljaka je i sada glavni način lečenja u nerazvijenim zemljama.”

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/709972/Kopriva-i-borovnica-pomazu-dijabeticarima/

UKOLIKO bude nastavio da poskupljuje ovom brzinom, litar suncokretovog ulja bi uskoro mogao da košta i 200 dinara. U novembru prošle godina najskuplja litarska flaša zejtina bila je 145, a sada, u pojedinim radnjama je i 179 dinara.
Stručnjaci kažu da su razlozi za rast cene ulja različiti. Na nju utiče vrednost suncokreta kao sirovine, sve veće trgovačke marže, ali i činjenica da njegovo poskupljenje diktira rast cena palminog ulja na svetskom tržištu.

Prema podacima Ministarstva trgovine, prosečna cena u januaru prošle godine je bila 121,8 dinara, dok je sada prešla 150 dinara.

Prosečna cena "dijamant" ulja je 154,99 dinara, dok je "iskon" - 152,99 dinara. Najskuplji je "vital", koji u jednom trgovinskom lancu dostigao cenu od 179,99 dinara! "Poletele" su i cene robnih marki koje trgovinski lanci sami pakuju, pa su zbog toga uglavnom povoljniji od onih koje na rafove stižu iz najvećih uljara. Zejtin je kod njih u novembru bio od 130 do 140 dinara, a sada je u proseku oko 145 dinara.

Direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović rekla nam je da poskupljenje ulja ne može da se posmatra samo na našem tržištu, jer je to berzanska roba i cena zavisi isključivo od međunarodnih berzi.- Poslednje tri nedelje postoji trend rasta cena suncokretovog ulja isključivo zbog poskupljenja palminog ulja, koji je parametar za određivanje cene - objašnjava Savović. - Možda je to teško razumeti, ali je to jedan od glavnih razloga poskupljenja. Uz to i sama sirovina je berzanska roba. Suncokret i uljana repica kod nas traju dva do tri meseca i to se odmah rasproda, zato i ne čudi što sad skoro da i nema suncokreta na tržištu. Poslednjih mesec dana ne raste samo cena biljnog ulja i suncokreta, već ono što je neuobičajeno je da su poskupele pšenica, kukuruz i soja, kao i njihove prerađevine.

Kako objašnjava Savović, veliki potrošači prave zalihe, zbog pandemije. Primećen je veći izvoz svuda u svetu, kao i uvoz u zemlje koje su veliki potrošači.Uz sve to, pojedini stručnjaci ističu da dobrim delom na cenu utiču i same uljare, ali i trgovci sa svojim maržama.

- U ovom trenutku snabdevenost tržišta suncokretovim uljem je dobra i zasada ne postoji bojazan da će doći do poremećaja na tržištu - rekao nam je Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine. - Srbija ima dovoljno ulja da podmiri potrebe domaćeg tržišta i da pokrije izvoz u redovnim količinama. Doduše, imamo u vidu da je tokom prošle godine jestivo ulje poskupelo za 25 odsto.

Prema rečima Kandića, glavni razlog za poskupljenje ulja je slabiji rod suncokreta kod najvećih svetskih proizvođača, koji je očekivano doveo do rasta cena sirovine u odnosu na prethodnu žetvu. Takođe, prošle godine je i u Srbiji rod suncokreta bio nešto slabiji nego ranije, tačnije za oko devet odsto lošiji nego u 2019. godini.

MANjE POSEJANIH POVRŠINA

POVRŠINE pod sucokretom iz godine u godinu se smanjuju. To utiče i na sam prinos. U 2020. imali smo rod iznad očekivanja, oko 654.000 tona. Ipak, dve godine ranije on je iznosio 759.500 tona. Kako nam je ispričala Savovićeva, iz Srbije je do kraja januara izvezeno 104.380 tona suncokreta, a uvezeno 17.547 tona. Prinosi po hektaru u Srbiji su oko tri tone.
MINISTARSTVO PRATI SITUACIJU

U GODINI pandemije povećana je tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u svetu, što stimuliše izvoz, a to je ujedno izazov i za Srbiju koja je značajan proizvođač - ističe Kandić. - Država će, u okviru svojih nadležnosti, obezbediti urednu snabdevenost tržišta i cenovnu stabilnost za potrošače da ne bi došlo do poremećaja zbog povećane globalne tražnje. Budno ćemo pratiti situaciju na tržištu u narednom periodu. Ukoliko dođe do poremećaja u pogledu snabdevenosti, neki od mehanizama države su da omogući bescarinski uvoz, interveniše iz robnih rezervi ili da donese privremene mere zaštite tržišta, u smislu ograničavanja visine cena i marži za osnovne životne namirnice.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/966058/zasto-ulje-opet-poskupljuje-cena-prosle-godine-porasla-oko-25-odsto

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31