Muškatla je biljka, koja podnosi suve i kišne periode, pa je zbog toga dobro prilagođena ekstremnim uslovima, koji vladaju u balkonskoj žardinjeri. Nakon kišnog perioda, treba joj ukloniti precvetale i uvele delove, kako ne bi istrulila. Kod muškatle često se javlja bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani. Zatim odumiru pojedinačni listovi, a na kraju i cela biljka. Zahvaćene delove biljke treba ukloniti. Kod ove biljke, može se javiti i rđa, koja se ispoljava kroz smeđe fleke na površini lista. Radi preventivnih mera, ne treba saditi biljke previše zbijeno i potrebno pravilno ih zalivati, kao i pažljivo uklanjati zahvaćene delove biljaka.

Božur je poznat kao rano cvetajuća biljka, raste čak do 1 m. Kako zaštititi božur od pegavosti lista pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji na kioscima od subote 15. jula.

Izvor: Agrobiznis magazin

Biljke koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa a čija je efikasnost potvrđena jesu preparati na bazi hmelja, borovnice, koprive, maslačka praziluka i cimeta.
Najveću efikasnost uz najmanje neželjenih dejstava, pokazali su preparati na bazi lista borovnice i koprive.
Ovo je saopšteno nedavno na 25. Savetovanju o biotehnologiji na Agronomskom fakultetu u Čačku. Autori rada jesu akademski stručnjaci i njihovi mlađi istraživači sa Škole strukovnih studija „Visan”, „Biounik”, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.Dijabetes je među najčešćim bolestima endokrinog tima i u stalnom je porastu. U lečenju šećerne bolesti koriste se nekoliko pristupa: insulin u kombinaciji sa djetom, lekovi i medicinska sredstva, promene životnih navika. Važnu ulogu u prevenciji i lečenju drže i brojne i biljne vrste za koje je potvrđeno da poseduju hipoglikemijsko dejstvo.
U rad ovih istraživača bili su uključeni pacijenti koji boluju od dijabetesa 2. Anketa je trajala tri nedelje, a uzorkom je bilo obuhvaćeno 100 pacijenata koji su, pored redovne terapije, propisane od lekara specijaliste, koristili preparate na biljnoj osnovi, uz save doktora i farmaceuta. Prilikom anketiranja pacijenata ispoštovana su etička načela. Uzorak na kojem je sprovedeno istraživanje činilu su pacijenti oba pola, sgarasni grupa 35-60 godina, koji su dobrovoljno prihvatili da popune anketni upitnik. Listić je, pored pitanju o kvalitetu života obolelih od šećerne bolesti, sadržao i druga koja su se odnosila na učinak primene biljnih aparata, uz redovnu terapiju: koji biljne preparate koristite, koji preparat smatrate najdelotvorniji, koje su vrednosti glukoze u krvi pre i posle primene preparata.
Ispitanici su, pored redovne terapije koju je prepisao specijalista, koristili biljne preparate na osnovu hmelja, borovnice, koprive, maslačka, zelenog praziluka i cimeta. Najveći korisnici bili su ubedljivo ispitanici u dobi 55-65. Ishrana pacijenata obuhvatala je namirnice sa smanjenim procentnom ugljenih hidrata i skroba. Gojaznost je bila prateći progran. Pojedini pacijenti imali su genetskih predispozicija za dijabetes dok je kod ostalih uzrok bio nepoznat.
Pacijenti su najviše koristili preparat sa listom borovnice (90%) a najmanje sa prazilukom (10%) i hmeljom (15%) jer su pokazali izvesna neželjena dejstva. Pre svega izazvali su slabost i umor, povećanje krvnog pritiska. Preparat od lista borovnice se pokazao kao efikasan i nisu zabeležene nikakve kontraindikacije, a isto važi i za koprivu.
Istraživači u svom radu navode:
„U sprovedenoj anketi preparati na bazi lista borovnice pokazali su značajne efekte na smanjenje nivoa šećera u krvi i opšte zdravstveno stanje ispitivanih pacijenata. Ekstrakti lista borovnice tradicionalno se koriste u narodnoj medicini kao sredstvo za lečenje šećerne bolesti.”
Poznato je više od 400 biljnih vrsta koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa, ali samo mali broj dobio je naučnu i medicinsku overu o delotvornosti. Tradicionlni tretmani biljem nisu zaustupljeni u razvijenim zapadnim društvima, ali neki od njih se sprovode od strane praktičara alternativne medicine, ili ih pacijenti uzimaju kao dodatak uobičajenoj terapiji. Međutim, primena biljaka je i danas glavni način lečenja u nerazvijenim zemljama.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/932638/Naucni-rad-iz-Cacka:-Borovnica-i-kopriva-najznacajnije-u-prevenciji-i-lecenju-secerne-bolesti/

Iako je virus korona unazadio ekonomiju i doneo gubitke privredi, za pojedine sektore može da bude i šansa za novi posao. Poznavaoci kažu da je, zbog prekinutih dobavljačkih lanaca širom sveta, ovo odlična prilika za proizvođače i izvoznike smrznutog voća širom Evrope, pa tako i iz Srbije. Kao nova tržišta pominju se Južna Amerika i Afrika.

- Pre pandemije, prognoze za Latinsku Ameriku nagoveštavale su rast od 5,8% do 2023. godine, na tržištu duboko zamrznutog voća. Za Bliski istok i Afriku 4.91 %. To su svakako zanimljiva potencijalna tržišta za nas. Međutim, otvaranje novih tržišta će verovatno sačekati kraj pandemije. Koliko će uticati aktivnost virusa, koja je sada prešla na južnu hemisferu, na ekonomije država videćemo u narednom periodu - kaže za eKapiju zamenik generalnog direktora kompanije Mirax Agrar iz Beograda Aleksandra Vučković.

Napominje da je Srbija poznata po dobrom kvalitetu i odličnom ukusu voća, što je njen glavni adut kada je reč o smrznutom voću, jer ima idealne klimatske uslove i vrlopo godno tlo za uzgajanje poljoprivrednih kultura.

Kada je reč o posledicama korona krize, sagovornica kaže da su u kompaniji zadovoljni, jer je delatnost kojom se bave je jedna od najslabije pogođenih korona krizom. Kompanija je čak u prvom kvartalu ove godine zabeležila dupli rast poslovanja u odnosu na prethodnu godinu.

- Taj trend rasta se nastavlja i u aprilu i maju. Sve vreme tokom vanrednog stanja nasi zaposleni su radili. Međutim, teško je dati prognozu za period nakon krize. Realno je očekivati u narednom period globalni pad kupovne moći stanovništva. Ali kao što znamo, hrana spada u osnovne fiziološke potrebe čoveka i samim tim potražnja će uvek biti prisutna. Što se tiče konkurencije, mnoge kompanije koje su u pandemiju ušle sa ne tako dobrim finansijskim pokazateljima, verovatno će se suočiti sa velikim problemima, što će dati više prostora stabilnijim kompanijama - smatra Vučkovićeva.Proizvođači smrznutog voća iz užičkog kraja imaju iskustvo u ovom poslu dugo oko 50 godina i prisutni su na tržištu više od 40 zemalja iz celog sveta. Kriza izazvana pojavom epidemije virusa covid-19 dovela je do promena u tražnji ovog proizvoda, kao i delom u organizaciji izvoza i transporta.

- Tražnja je nešto uvećana, a organizaciono-transportni izazovi su se uglavnom odnosili na najudaljenija tržišta. U zemlje Zapadne Evrope, koje su i najveće tržište, izvoz je normalizovan. Posebno je značajno što je Evropska komisija ukinula meru kontrole smrznute maline i kupine iz Srbije na prisustvo norovirusa, jer je procenjeno da da su u našoj zemlji preduzete razne mere da se rizik od njegovog prisustva smanji. Tako da pre možemo govoriti o preusmeravanju izvoza ka bližim, odnosno tržištima sa najvećim udelom - kaže za naš portal Ana Lapčević director Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga .

U ovom kraju proizvodnjom smrznutog voća bavi se oko 250 kompanija, hladnjača, ukupnog kapaciteta 400.000 tona, a broj objekata za skladištenje i preradu je znatno veći.

Na pitanje da li proizvođači imaju dovoljno kapaciteta da se usmere na proširenje tržišta, Lapčevićeva kaže:

- Kapaciteta ima dovoljno, pogotovo kad se ima u vidu da je poslednjih 10-ak godina, prateći ekspaniziju sadnje pre svega maline, izgrađen veliki broj hladnjača. U uslovima povećane potražnje veći problem vidim u obezbeđivanju dovoljnog broja kvalifikovane radne snage, kako u primarnoj proizvodnji tako i u preradi.

Prema mišljenju sagovornice, "najznačajnije komparativne prednosti, kada je u pitanju smrznuto voće iz užičkog kraja, su: ogromno iskustvo u primarnoj proizvodnji svežih plodova, što u kombinaciji sa povoljnim uslovima podneblja doprinosi dobijanju sirovine visokog kvaliteta, kao i ogromno iskustvo u smrzavanju, preradi i drugim tehnološkim aspektima proizvodnje; izuzetno poznavanje uslova na svim svetskim tržištima smrznutog voća i dugogodišnje prisustvo na istim".Todora Aleksić iz Regionalne razvoje agencije Zlatibor smatra da, kao i ranije, malinari, odnosno hladnjače iz Zlatiborskog okruga u najvećoj meri rade po principu višegodišnjih ugovora i sa starim i proverenim kupcima.

- Dosadašnja tržišta na kojima je završavala malina iz našeg kraja u vezi su sa zapadno-evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija. Pre svega zbog zahtevanih standarda od strane kupaca na koje su se naši voćari navikli i na koje adekvatno odgovaraju. Svako novo tržište, a tu pre svega mislim na Rusiju, zahteva drugačije standarde, dodatne troškove, velike količine i njihov kontinuitet, što može biti problem sa naše strane – navodi.

Sagovornica pojašnjava da su hladnjače prvenstveno orijentisane na zamrzavanje maline, pa se ona kao poluproizvod plasira na zapadno-evropska tržišta.

- Ključni problem, kada se posmatra voćarstvo našeg kraja, jeste prerada i to viši stepeni, čiji je nedostatak evidentan, pa Zapadna Srbija sem zamrznute maline ne može da se pohvali plasmanom finalnih proizvoda. Veoma mali broj hladnjača, manje od pet, se bavi višim stepenima prerade maline, i to liofilizacijom i njenim čokoladiranjem, i plasmanom takvih proizvoda u malim, modernim pakovanjima na inostrana tržišta. Kapacitet nije sporan, sva malina se skladišti, posebno nakon uključivanja ostalih okruga u otkup maline sa Zlatiborskog okruga - ističe Aleksićeva.Dodaje da je poslednjih nekoliko godina uzgoj borovnice dobija nešto vise na značaju, ali da njena "reputacija" na evropskom i svetskom tržištu nije dorasla malini. Isti je slučaj i sa suvim šljivama.

Kada je reč o brojkama, u 2019. godini ukupna proizvodnja maline iznosila je 120.058 tona i ostvaren je prinos od 5,1 t/ha.

- Na osnovu podataka koje je Republički zavod za statistiku objavio u septembru 2019. godine, ostvarena proizvodnja maline manja je za 5,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 2019. godini izvezeno je 31.000 tona maline sa Zlatiborskog okruga, u vrednosti izvoza od oko 55 mil EUR - navodi Todora Aleksić.

Inače, RRA Zlatibor pruža podršku onima koji se bave smrznutim voće savetovanjem i mentoringom, ali i u vidu kreditne podrške i različitih vidova investicione podrške za koje je zadužena kao "produžena ruka" Fonda za razvoj. Akcenat je na inovacijama i modernizaciji.

Aktuelne smernice za izvoz prerađenog voća potražite ispod teksta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2879920/korona-kriza-otvorila-nova-trzista-za-smrznuto-voce-kako-se-tu-uklapaju

Covid 19 je virus koji je trenutno aktuelan u celom svetu. Za sada se zna da se prenosi kapljično, a ne hranom. Međutim, potrebno je prilikom čitavog procesa proizvodnje, a pre svega prilikom berbe proizvoda, preduzeti sve mere predostrožnosti, kako zbog radno angažovanog stanovništva, tako i radi zdravstvene bezbednosti proizvoda. Mnogo puta smo govorili o higijeni berbe, prevashodno jagodastih voćnih vrsta radi zdravstvene bezbednosti ubranih plodova. U svetu je kod većine proizvođača proizvodnja standardizovana (Global G.A.P. i dr.) čime su higijena i bezbednost proizvoda garantovani.

Kod nas je veoma mali broj proizvođača uspostavio Global G.A.P. standard. Tek se radi na tome, pre svega kod proizvoda koji se izvoze u svežem stanju ili ih otkupljuju veliki trgovinski lanci. U principu, i tamo gde je proizvodnja standardizovana, i kod svih drugih proizvođača, mora se posebna pažnja posvetiti higijeni berbe. Trenutno je početak berbe jagode, potom dolazi berba maline, borovnice, kupine. Potrebno je brzo reagovati i prilagoditi se novonastaloj situaciji. Svako treba da da maksimalan doprinos sprečavanju širenja bolesti, očuvanju poslovanja i očuvanju života ljudi. Svaki proizvođač treba da redovno prati propise vezane za zdravlje ljudi i bezbednost proizvoda. Na osnovu toga potrebno je napraviti plan berbe i mera koje treba preduzeti.

Na početku organizovane berbe proizvođač treba da upozna sve angažovane radnike sa merama koje je neophodno primenjivati tokom berbe. A to su: dnevna evidencija prisutnih radnika i preispitivanje o njihovom zdravstvenom stanju ( da li neko možda ima simptome bolesti Covid 19) svakodnevno upozoravanje radnika na sprovođenje mera lične higijene (radna odeća treba da je čista, dugih rukava i nogavica; pranje ruku sapunom i dezinfekcija pre početka rada, posle pauze, posle toaleta, posle bilo kakvog kontakta sa drugim materijalima; nošenje maski i eventualno rukavica; u slučaju kijanja, kašljanja izaći iz zasada, kijati u maramicu, maramicu odmah baciti na za to predviđeno mesto, ruke oprati sapunom i dezinfikovati a potom nastaviti sa radom; u zasadu ne pljuvati; u džepu uvek imati manje pakovanje dezinfekcionog sredstva,…) radnike u zasadu organizovati da beru na adekvatnoj udaljenosti, recimo bere se svaki drugi red; ambalaža mora biti čista i dezinfikovana; mesto za odlaganje ubranih plodova unapred određeno, podignuto od zemlje, dezinfikovano higijena prostora određenog za odmor, pauzu, mora se redovno održavati, dezinfikovati i pauza se pravi u razmacima za 2-3 radnika nikako za sve zajedno transport treba sprovoditi uz poštovanje svih higijenskih mera, transportno sredstvo redovno čistiti i dezinfikovati, vozač ne treba da je u kontaktu sa beračima niti proizvodima i takođe treba da koristi masku i dezinfekciona sredstva,

Proizvođač treba da ima lice zaduženo da redovno kontroliše sprovođenje navedenih higijenskih mera i naravno način berbe, klasiranje, zrelost plodova, ili da to sam čini. Još jedan problem koji proizvođač treba da reši jeste pronalazak radnesnage, što je poslednjih godina inače problem, a ove godine će sigurno biti još veći i njihov prevoz do parcele. Prevoz radnika treba obavljati uz poštovanje distance, dakle u autu ne više od dve osobe, u kombijima i drugim prevoznim sredstvima na adekvatnoj udaljenosti uz otvorene prozore, dezinfekciju kvaka i ostalog prostora.

Sada ćemo svi morati daleko više da obraćamo pažnju na higijenu koja je i ranije bila propisana ali se nije uvek i svuda sprovodila. Najbolje je odmah uspostaviti sve navedene higijenske mere jer one neće trajati samo sada i kratko već se moraju redovno sprovoditi zbog ranije pominjanog noro-virusa, drugih bakterija i mikroorganizama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/15/vocarstvo/pravila-berbe-tokom-korone/

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda i otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

sorte jabukolikog oblika
sorte kruškolikog oblika
sorte zvonastog oblika
Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
sorte vrlo krupnog ploda ( više od 500 g)
Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

sorte slatkastog ukusa
sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
sorte kiselkastog ukusa
sorte kiselkasto-slatkastog ukusa
Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)
Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
rodne (sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Izvor: Agrobiznis magazin 

Uzgoj pilića i kokošaka zbog svežih jaja ili za zabavu deci u vreme karantina postao je vrlo popularna aktivnost u Belgiji, pa Martin i Kristofer Denis, koji ih decenijama uzgajaju na svojoj farmi u Limalu jedva izlaze na kraj s potražnjom.Par je posao preuzeo od Martinine majke, koju su lokalno znali pod nadimkom "Poulette" - kokica.

"Obično smo subotama prodavali dvestotinak kokošaka, a sada ih prodajemo između petsto i šesto", kaže Kristofer.

Neke sorte nosilja, kojima je početna cena 13 evra, više gotovo i nemaju. Modeli kokošinjaca namenjeni za tri do četiri kokoške s cenom od 250 evra, rasprodati su. Ne mogu da veruju u kolikoj im se meri posao povećao otkako su belgijske vlasti sredinom marta oštro ograničile kretanje zbog epidemije.

"Jednom nam je i policija došla. Hteli su da znaju šta se dešava, jer su videli automobile, puno ljudi, gužvu", kaže Martin.

Iako je i Belgija počela da popušta mere ograničenja kretanja, na njihovoj farmi u blizini Vavra, tridesetak kilometara jugoistočno od Brisela, još se čeka u redovima.

"Na početku su uglavnom dolazili oni koji su se bojali da će biti nestašice hrane kako bi kupili nosilje, da imaju jaja. Potom su počeli da dolaze i oni koji su i ranije planirali da naprave svoje kokošinjce. S obzirom na to da su zbog virusa korona prestali da rade, odlučili su da iskoriste priliku i dođu. Sada nam stižu i ljudi koji misle da neće moći nikuda na odmor pa razmišljaju, 'hajde da nabavimo kokošinjac, to će zabaviti decu'", nastavlja Martin.

Sofi Humble i njen suprug skupili su hrabrost i pridružili su se 'jatu'.

"Radim od kuće, sve je vrlo tiho i imam vremena da se brinem o kokoškama", rekla je.

Odlučila se za sortu Bleu des Landes, kokoškama sa sivim perjem i crnom glavom, nosiljama koje na kraju završe u loncu. Uprkos sprovedenom istraživanju, par je još uvek pun pitanja: Treba li kokošinjci da budu okrenuti na određenu stranu, mogu li kokoške da postanu agresivne, da li je istina da ne treba jesti jaja isti dan kad se snesu?

"Mnogi naši kupci su novi u ovome pa im morate svaki put sve objašnjavati ispočetka, a to ume da bude iscrpljujuće", rekla je Martin.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Zanimljivosti/242974/Belgijanci-u-karantinu-masovno-poceli-da-gaje-pilice-i-kokoske.html

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz inostranstva u Srbiju usled pandemije korona virusa da ulaganje u ribarstvo može da bude veoma isplativo.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar za regionalni razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić su, odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u ribarstvo, konsultovali vrhunskog stručnjaka u toj oblasti Zorana Markovića, člana Nacionalnog tima.

Oni su ukazali da je na prostorima današnje Srbije ribarstvo bilo značajan način dolaska do hrane još iz perioda praistorijskih ljudi.

- Riba je namirnica budućnosti, kako zbog svojih nutritivnih i preventivnih vrednosti (za kardiovaskularne, kancerogene i druge bolesti), tako i zbog činjenice da Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba - naveo je Nacionalni tim u saopštenju.

Podsetio je da se ribarstvo u Srbiji odvija kroz akvakulturu - gajenje riba, ribarstvo otvorenih voda i preradu riba. Akvakultura se realizuje u toplovodnim (šaranskim), hladnovodnim (pastrmskim) ribnjacima i RAS sistemima (recirkularni sistemi za proizvodnju ribe).


Ribarstvo u brojkama

Proizvodnja ribe u Srbiji poslednjoj deceniji varira izmedju 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvodene ribe Srbija je negde u sredini u poređenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je pet od šest kilograma po zvaničnim (odnosno sedam kg po nezvaničnim) podacima, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka.

Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina kreće se izmedju 35.000 i 50.000 tona godišnje, a uvoz te namirnice beleži stalni rast.

U poslednjoj deceniji uvoz se kretao od 23.336 tona (2008. godine) u vrednosti od 69 miliona dolara, do 36.089 tona (2018. godine) u vrednosti od 102 miliona dolara.

Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim preradjevinama (i to na preradi uvezene morske ribe) i poslednjih godina beleži značajan rast, od 697 tona u vrednosti od 4,1 milion dolara 2012. godine, do 2.095 tona, izvezene 2018. godine u vrednosti od 17,5 miliona dolara.


Neophodne specijalizovane ribarske zadruge

Krkobabić je uakzao na neophodnost povećanja proizvodnje riba i udruživanja u specijalizovane ribarske zadruge.

- Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara kao pre više decenija, kada je u SAD i druge zemlje godišnje izvozila dve do tri tone tog specijaliteta po ceni od 900 dolara za kilogram i ostvarivala prihod veći od 2,5 miliona dolara. Kladovski kavijar se vekovima služio i na evropskim dvorovima. Zbog izgradnje dve đerdapske hidroeletrane, šansu danas ima negotinski kavijar - rekao je Krakobabić.

Dodao je da riba i riblji specijaliteti u većoj meri mogu da budu zanimljiva i isplativa ponuda i u jelovniku poljoprivrednih gazdinstava koja se bave seoskim turizmom.

- Činjenica da se tri četvrtine ribe koju konzumiraju građani Srbije uveze i za to država izdvaja ogromna finansijska sredstva ukazuje na neophodnost povećanja proizvodnje, čime bi se izdvajanja za uvoz slatkovodne ribe smanjila za oko 10 mil USD godišnje! Resursi su veliki: samo u Vojvodini je više od 100.000 hektara koje se ne mogu koristiti za druge namene, a pogodne su za izgradnju šaranskih ribnjaka - istakao je ministar.

Kako je podsetio, proizvodnja ribe u Srbiji, prema stručnim procenama, može da se poveća za 100%, uz dobro osmišljen izvoz preradjevina od slatkovodne ribe.

Krkobabić je rekao i da treba podsticati udruživanje, jer Srbija danas ima svega tri specijalizovane ribarske zadruge.

Zoran Marković je istakao da u Evropi postoji ogroman deficit od više od 1,5 miliona tona ribe i da stalno raste njena konzumacija u Evropi i svetu.

- U Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi (reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode), a posedujemo i sirovine: pšenicu, kukuruz, ječam, soju za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu - rekao je Marković

Egzistencija sa proizvodnjom najmanje 10 tona ribe

Po proceni nacionalnog tima za preporod sela, poljoprivredno ribarsko gazdinstvo svoju egzistenciju moglo bi da obezbedi proizvodnjom najmanje 10 tona ribe, što se u uslovima pastrmske proizvodnje može ostvariti na površini od 250 m2, odnosno pet hektara šaranskog ribnjaka (u poluintenzivnoj proizvodnji), ili 1,5 hektara u intenzivnoj proizvodnji.

Ulaganja u ribnjake zavise od konfiguracije terena, kvaliteta zemlje, blizine izvora za vodosnabdevanje, blizine puta i mogućnosti "kačenja" na elektro mrežu, vrste materijala od kojih se gradi. Uložena sredstva u izgradnju ribnjaka se mogu vratiti za četiri do šest godina, smatraju stručnjaci Nacionalnog tima.

U Srbiji ima 149 registrovanih ribnjaka, od čega 77 šaranskih, 68 pastrmskih i četiri ribnjaka (RAS sistema) za gajenje kečiga. Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za proizvodnju riba ima 518, od kojih samo ribe gaji 126 gazdinstava, dok se 392, pored ribarstvom, bave i ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom.


Koje se ribe gaje u Srbiji?

U proizvodnji riba sa više od 90% dominiraju šaran i kalifornijska pastrmka. Pored te dve vrste, gaji se: som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, babuška i linjak na šaranskim ribnjacima i potočna pastrmka, mladica i lipljan na pastrmskim ribnjacima, kao i kečiga i sibirska jesetra u RAS sistemima.

U izlovu iz otvorenih voda od 50-tak vrsta koje se izlovljavaju dominiraju: šaran, som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, deverika i babuška.

Ukupne površine pod šaranskim ribnjacima u poslednjoj deceniji variraju između 6.492 i 8.940 hektara (nezvanično oko 14.000 hektara), a pod pastrmskim ribnjacima izmedju 33.255 i 81.411 m2 (nezvanično oko 14 hektara).

U Vojovodini je locirano čak 98% šaranskih ribnjaka, a pastrmski su u brdsko planinskim područijima centralne Srbije, pre svega u zapadnoj, istočnoj i južnoj Srbiji. Privredni izlov ribe iz otvorenih voda (velikih reka: Dunava, Save i Tise) obavljaju privredni ribari, kojih ima između 295 i 388.

Kako je rekao Dragan Škorić, prema raspoloživim resursima, uz dobru organizaciju i podršku države, Srbija u šaranskom ribarstvu vrlo brzo, za dve decenije, može postati ono što je Norveška u salmonidnom (pastrmskom) ribarstvu. Norveška proizvodi više ribe nego sve zemlje EU zajedno.


Poseta ribnjacima

Za sve zainteresovane, uz savete kako se mogu udružiti, Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete uspešnim ribnjacima kao što su: Ribnjak u Rogačici kod Bajine Bašte, u Skržutima - obodi Zlatibora, Riboteks u Gornjoj Trešnjici, Kapetanski rit Kanjiža, BioFiš - ribnjaci u Somboru i Baču, DTD Ribarstvo - Jazovo, Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Mali Dunav Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu - Grocka, u okviru koga je i Naselje praistorijskog ribara, čiji je tvorac i rukovodilac Zoran Marković.

Inicijativa za osnivanje ribarske zadruge stigla je od alasa iz Golupca, a sve specijalizovane ribarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2878370/nacionalni-tim-za-preporod-sela-srbije-predlaze-povratnicima-iz-inostranstva-ulaganje-u

U periodu od nicanja do vađenja krtola obavlja se veći broj agrotehničkih mera, od kojih su najvažnije kultiviranje, okopavanje, ogrtanje , navodnjavanje i prihrana.

Kultiviranje zemljišta obavlja se od momenta kada se ukažu redovi, odnosno izniknu biljke. Ova mera ima za cilj razbijanje pokorice, rastresanje površinskog sloja zemljišta i uništavanje izniklih korova.

Okopavanje se obično izvodi na manjim površinama jer zahteva dosta ljudskog rada. Okopavanje se izvodi neposredno oko biljaka. Ima izuzetan značaj jer razbija pokoricu oko same biljke i utiče na vodno vazdušni režim.

Ogrtanje se vrši kada biljke dostignu visinu oko 20 cm. Ogrtanjem biljaka formira se greben, odnosno izdignuta brazda. Ako je potrebno drugo ogrtanje izvodi se pre cvetanja. U njemu se razvijaju krtole. Širina vršnog dela iznosi 15-18 cm, a visina oko 20 cm, sa nagibom oko 35stepeni. Krtole se nalaze iznad dna brazde.

Najveće potrebe za vodom krompir ima u vreme nicanja, kao i za vreme cvetanja i formiranja krtola i rasta krtola.Veliki pad prinosa dešava se kada se zemljište presuši, a zatim se navodnjava većom količinom vode, dolazi do prorastanja krtola. Zalivne norme su od 30-40 mm.

Prihranjivanje se obavlja u dva navrata i to prilikom prvog kultiviranaj, a drugo prilikom ogrtanja. obično se izvodi sa KAN-om u količini 200-250 kg/ha.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/14/povrtarstvo/kada-je-pravi-trenutak-za-okopavanje-i-ogrtanje-krompira/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30