Na obali reke Trebišnjice pet kilometara nizvodno od Trebinja nalazi se manastir Tvrdoš. Najstariji živi manastir u Hercegovini danas je sedište zahumsko-hercegovačke i primorske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Sa oko 250.000 ljudi koji ga godišnje posete, ubraja se u jedan od najposećenijih manastira SPC odmah posle Ostroga. Podignut je na temeljima crkve iz IV veka, sedam  puta je rušen, pa ponovo podizan iz pepela i obnavljan. Za ovo sveto mesto, po predanju, vezuju se apostoli, utemeljivači hrišćanstva, sveci, brojni kraljevi koji su ga obnavljali u slavu Boga i za buduća pokoljenja.

 Legenda o caru Konstantinu

Legenda kaže da je manastir Tvrdoš sagrađen na mestu gde je Apostol Pavle propovedao Jevanđelje na putu za Rim. Baš na tom mestu u IV veku car Konstantin i njegova majka carica Jelena podigli su  prvu crkvu. Sagrađena na vrhu stene koja se nekad u okomitim stepenicama spuštala prema dvadesetak metara nižoj reci Trebišnjici. Sam položaj ukazuje da je bila podignuta kao spomen zadužbina, namenjena propovedanju i prazničnom sabiranju naroda na liturgiju.

U istoriji je ostalo upisano da je car Konstantin, inače rođen u Nišu,  Milanskim ediktom 313. dao hrišćanima slobodu vere, okončao njihov progon, a potom Prvim vaseljenskim saborom u Nikeji 325. godine udario temelje hrišćanske crkve. Njegova majka sveta Jelena, kako se veruje, pronašla je Časni krst na kome je razapet Hrist i po njenom nalogu je sazidana crkva Vaskrsenja na Golgoti i mnoge druge crkve na Svetoj zemlji. Ostaci crkve koju su car Konstantin i carica Jelena podigli na mestu današnjeg Tvdoša čuvaju se ispod stakla unutar današnje manastirske crkve.

Kao srpski princ Rastko Nemanjić, sin Stefana Nemanje, je dobio Hum (Hercegovinu) na upravu. Kao prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava je uspostavio 1219. godine Humsku eparhiju u Stonu. Tvdoš se tada pojavljuje kao prvi manastir Trebinja i jedan od najuglednijih manastira Humske eparhije Svetog Save.

 Zadužbina kralja Milutina

Za današnji izgled manastira zaslužan je kralj Milutin Nemanjić kome se manastir pripisuje kao zadužbina. U manastirskoj crkvi Uspenja presvete Bogorodice čuvaju se mošti  njegove majke kraljice Jelene koja je ostala upamćena kao Jelena Anžujska.

Sredinom XV veka Trebinje je preuzeo herceg Stjepan Vukčić Kosača koji je na stari hram Tvrdoša dozidao spoljnu pripratu, ukrasio je vrednim živopisom, obnovio i utvrdio ceo manastir. Zbog podizanja i obnova crkvi i manastira, hercog Stjepan je ostao upamćen u narodu kao pravoslavni srpski vladar, po kome je ovaj kraj od starog Huma postao Hercegovina. Duhovnu snagu ovog manastira u XVII veku dodatno je utvrdio Stojan Jovanović koji se u Tvrdošu zamonašio i dobio ime Vasilije, poznatiji kao sveti Vasilije Tvrdoški i Ostroški Čudotvorac.

Manastir je stradao tokom velikog zemljotresa 1667. kada je oštećena kupola na crkvi i manastirske zgrade. Kao da to nije bilo dovoljno rušili su ga Turci, pa Mleci. Puna dva veka bio u ruševinama, da bi crkvu i stari konak dvadesetih godina prošlog veka obnovio je imućni Trebinjac Nikola Runjevac. Sredinom devedesetih godina sedište episkopa zahumsko-hercegovačkog i primorskog  iz Mostara je preneseno u manastir Tvrdoš. Intezivna obnova manastira započeta 1955. traje i danas. Na temeljima nekadašnje crkve cara Konstatina stoje četiri stuba što pridržavaju kupolu sadašnje crkve Uspenja Presvete Bogorodice, dok su oltar i časna trpeza obe crkve su na istom mestu. Prema sačuvanim ostacima prvobitna crkva se može rekonstruisati kao jednobrodna građevina sa apsidom na istoku, pokrivena drvenim krovom i krovnom opekom. Bila je široka 5,2 a duga najmanje 10 metara. Kralj Milutin je tvrdoški hram dozidao do skoro kvadratne osnove, dužina zidova je 11 metara  produžena na istok za poluprečnik apsida. Na istočnoj strani su bile tri apside, središnja veća i bočne manje, kao i sada.

Brod je imao osnovu upisanog krsta, po čemu trvdoški hram predstavlja jedinstvenu građevinu u našoj srednjevekovnoj arhitekturi. Potkupolni prostor je pravougaone osnove, čime je dobijena eliptična osnova kubeta. U vreme kralja Milutina nije bila sagrađena priprata, koja je dozidana u vreme hercega Stjepana. Široka je  šest a duga sedam metara, a njen pravac prilagođen je pružanju litica sa južne strane. Iz ovog perioda je sačuvan i Hercegov konak, koji je u sastavu zida manastira na severoistočnoj strani. Živopis u crkvi je novijeg datuma, rađen 1999. i 2004. godine. Ikonostas u crkvi je poklon Grčke Pravoslavne Crkve.

 Čuvena manastirska vina

Monasi u manastiru, sa igumanom, preuzeli su brigu o starim vinogradima i uz pomoć priloga posadili nove zasade autohtonim hercegovačkim sortama. Vrlo brzo Tvrdoš se širom sveta proslavio po vrhunskim vinima koja su se u manastiru proizvodila još u 16 veku. Za 14 godina koliko ponovo postoji manastirski podrum došlo se do godišnje proizvodnje od 350.000 boca najkvalitetnijeg vina koje je osvajalo medalje na najprestižnijim svetskim festivalima. Osim vina monasi prave rakiju i to lozu i travaricu, kao i konjak, med i maslinovo ulje od maslina koje se uzgajaju u blizini manastira.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Novembar je mesec početka nove proizvodne godine u voćarstvu i vinogradarstvu. Pošto su skinuti plodovi kod svih vrsta voća i vinove loze, može se pristupiti svim redovnim agrotehničkim i pomotehničkim operacijama karakterističnim za ovaj period, prenosi PSSS Leskovac.

Kod jabuke, kruške, dunje, šljive, breskve, kajsije i višnje, može se u ovom mesecu izvršiti osnovna prihrana NPK đubrivima(NPK=8:16:24, NPK=11:11:23,NPK=15:15:15 i dr.) Koristeći kombinaciju preporučenu na osnovu izvršene analize zemljišta, kod starijih zasada prihrana se vrši ručno ili mašinski po celoj površini a kod mladih zasada prihrana se vrši ručno oko stabla ili u pantljici, ako je gusta sadnja.

Kod jagodičastog voća ova operacija se može obaviti i nešto kasnije, ali obavezno pre pokrivanja letorasta kod kupine. Po završetku prihrane obavezna je osnovna obrada, podrivanje ili oranje, ako međuredna površina nije zatravljena.

Proizvođači koji imaju veće površine mogu pristupiti orezivanju svojih zasada. Rezidba rodnih voćaka usmerena je na regulaciju vegetativnog i reprodutivnog prirasta, odnosno regulisanje redovne i obilne rodnosti i visok kvalitet proizvoda.

Zimska osnovna rezidba mladih voćaka svodi se uglavnom na najmanju moguću meru. Uglavnom se uklanjaju jednogodišnji lastari pri vrhu voditeljice konkurenti i pri osnovnim željenim grančicama. Proređuju se lastari koji imaju nepoželjan položaj, a ostavljaju oni koji imaju dobar raspored. Rezidba na rod se izvodi uklanjanjem oštećenih i polomljenih grana, zatim uklanjanjem jednogodišnjih jakih lastara koji imaju uspravan rast. Bočni i slabi lastari se proređuju. U u suštini voćke nam govore šta ostaviti a šta ostraniti.

Kod mladih zasada može se obaviti prihrana zajedno sa obradom. Kod Oblačinske višnje pre osnovne obrade potrebno je skinuti izdanke u redovima.

Izvor:https://www.ekapija.com/business-advice/3070434/sta-se-radi-u-vocnjaku-u-novembru-prihrana-rezidba-obrada-zastita

Jako je važno biti sa narodom i kad je dobra i loša cena malina i pokušati napraviti korak napred kako bi se ostvarili veći prinosi u malinjacima, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
On je danas obišao naselje Prilike u opštini Ivanjica i istakao da je rad sa ljudima budućnost, koja se sastoji i u upotrebi novog sadnog materijala uz primenu istih agrotehničkih mera."Naša budućnost je da radimo sa ljudima i u Ivanjici, Arilju, Požegi, Mačvi... Da pokušamo da podignemo prinose koristeći novi sadni materijal, na istoj površini, uz isti obim posla", rekao je Nedimović za TV Prva.

Naveo je da je porodica Jovanović, koju je danas obišao u Prilikama, primenila iste agrotehničke mere u starom i novom malinjaku, koristeći novi sadni materijal i tako povećala prinose više od dva puta.

Nedimović je istakao i da je važno biti ministar terena, dodajući da su pre 10 godina "neke druge vlasti tukle malinare", a da se danas sa malinarima svakodnevno razgovara.

Ulažite u novi sadni materijal i destilerije

Nedimović je pozvao poljoprivrednike koji imaju robu odnosno voće druge i treće klase da ulažu u destilerije i proizvode rakiju od voća, kao i da koriste nove sadne materijale jer oni daju bolje prinose.

On je prilikom posete Prilikama u okolini Ivanjice, i nakon sastanka sa malinarima rekao da juče objavljen javni poziv za sve oni koji žele da proizvode rakiju od voća i da država daje podršku u maksimalnom iznosu od 15, 5 miliona dinara za izgradnju destilerije, opremanje i promociju.

Ko želi od voća da pravi rakiju obezbedili smo tržiste, usvojen je novi sporazum sa Evroazijskom unijom za izvoz u zemlje te unije, po carinskoj stopi nula, dodao je.

"Pozivam sve poljoprivrednike koji žele da se bave ovim poslom, da se jave. Lako je prodati robu prve klase, ali do sada su se ljudi pitali šta da rade sa robom nižeg kvaliteta, mi od toga želimo da napravimo dodatu vrednost i pozivam sve koji imaju višak takve robe da ulažu u destilerije", rekao je Nedimović.

On je dodao da su sada malinari u ovom kraju posle višegodišnjih problema sada zadovoljni i da je dobra otkupna cena.

Ministar je danas obišao naselje Prilike u opštini Ivanjica i istakao da je važno da se koristi novi sadni materijal i da on uz primenu istih agrotehničkih mera daje bolji prinos i zaradu.

"Važno je da pokušamo da podignemo prinose koristeći novi sadni materijal, na istoj površini, uz isti obim posla", rekao je Nedimović

Naveo je da je porodica Jovanović, koju je danas obišao u Prilikama, primenila iste agrotehničke mere u starom i novom malinjaku, koristeći novi sadni materijal zahvaljujuhci čemu je povećala prinose više od dva puta.

Ističe da su kada je u pitanju malinarstvo dobra očekivanja u vezi cene u idućoj godini, ali i sa aspekta održavanje poljoprivredne proizvodnje.

Ističe da se pokazalo da je u vreme krize poljoprivreda sektor koji ostvaruje najveći profit .

Upitan o ceni i prinosu krompira, ali i izvozu na strana tržista on je kazao da su godine ostvareni maksimlani prinosi i da i ako ostane robe, ima zainteresovanih za kupovinu.

"Nebitno na koje tržiste ćemo izvesti, najvažnije je da se roba dobro plati", rekao je Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/nedimovic-rad-sa-malinarima-buducnost-slusamo-narod;-ulazite-u-novi-sadni-materijal-i-destilerije_1178587.html

 

Mandevila (lat. Mandevilla) je cvetna letnja penjačica koja će vas ostaviti bez daha raskošnim bojama cvetova od bele preko nežno ružičaste, žute do tamno crvene. Ime je dobila po čuvenom engleskom diplomati Henriju Mandevilu koji je u 19 veku, pored ovog cveta, doneo mnoge egzotične biljne vrste iz Brazila u Evropu.  Poznata je i pod imenom dipladenija ili brazilski jasmin. Idealna je terasu kada iz žardinjera pada kao cvetni slap koji se može peti uz rukohvate i gelendere, a pravi je izbor za osunčane terase jer odlično podnosi jako, letnje sunce.

 Raste do pet metara

Mandevila je višegodišnja biljka iz porodice zimzelenovki. Vodi poreklo iz tropskih predela južne Amerike gde raste kao žbun iz koga se puštaju vitice koje se kače za čvrstu  podlogu i pretvaraju u raskošne penjačice. Može da poraste i do pet metara u visinu. Voli jako sunce i peskovitu, dobro dreniranu zemlju bogatu humosom, a može se gajiti i u saksijama. Loše podnosi hladnoću i mraz, pa ukoliko je imate na terasi obavezno je unesite na toplo čim spoljna temperatura padne ispod sedam stepeni.

Ramnožava se poluzrelim reznicama u avgustu uz obavezno korišćenje hormona za ožiljavanje drvenastih biljaka. Dobro je da reznice nakon skidanja potopite u toplu vodu (oko 32 stepena Celzijusa) dok ne prestane da curi mlečni sok. Tada reznice naprašite hormonom i stavite u sterilan pesak na temperaturu iznad 22 stepena Celzijusa. Reznice će se ožiliti za nekoliko nedelja. Stručnjaci za cveće preporučuju da se sadi u tresetne supstrate, i što je još važnije zemlja mora da ima dobru propusnu moć, jer ovo cveće ne voli preterano zadržavanje vode oko korena. Orezujte se u rano proleće kada se saksije iznesu na terasu kako biste uklonili odumrle grane. Listovi su jajastog oblika, sjajni, kožasti, tamnozelene boje dužine do 6 santimetara, pri vrhu zašiljeni i raspoređeni jedan naspram drugog. Već sa prvim toplim danima cveta u obliku privlačnih trubica prečnika 10 do 12 centimetara. Imaju spiralno uvijenu krunicu, a u zavisnosti od vrste ili nemaju nikakav miris ili fini, prijatan miris koji je najintenzivniji u večernjim satima. Cvet proizvodi i plodove, male čaure prepune semena, ali iz njih retko kad može da iznikne i formira se nova biljka.

Mandevila nije zahtevna biljka za uzgoj, a kako je u pitanju klasična puzavica morate joj obezbediti stabilan oslonac kao što je ukrasni štap ili ograda uz koju će se zakačiti. Brzo raste i za vreme intenzivne vegetacije potrebno je češće je zalivati, ali vodite računa da se voda ne zadržava u tacni od saksije, jer vrlo lako dolazi do truljenja korena a samim tim i do propadanja biljke. Redovno treba uklanjati uvele cvetove kako bi se napravio prostor za nove cvetne izdanke. 

Zbog bujnog i obilnog cvetanja neophodna je prihrana kako bi biljka zadržala bujnost tokom cele sezone. Zalivati biljku kada je zemljište suvo na dodir. Iskusni baštovani preporučuju da se zaliva ustajalom vodom (ako može držite vodu u otvorenim staklenim posudama) u koju se dodaje vodorastopivo đubrivo. Po površini se mogu posuti i granule sporootpuštajućeg đubriva koje šest meseci polako otpušta hranljive sastojke tokom zalivanja.

 Kako je zaštiti od bolesti?

Kao i sve biljke i mandevila je sklona raznim bolestima od sive plesni do biljnih vaši. Prvi znaci bolesti vide se na listovima koji postaju deformisani i lepljivi. Ako malo bolje pogledate uočićete sitne bele tačkice biljnih vaši koje sisaju biljne sokove i izlučuju metljiku. Pažljivo operite biljku vodeći računa da se oko korena ne zadržava voda. Najbolje je da uzmete manji, mekani sunđer i s njim nežno operete listove. Orežite oštećene delove, a kada se lišće prosuši isprskajte neki insekticid u spreju kako biste sprečili povratak biljni vaši. Oko izbora se konsultujte sa fitoapotekarom u biljnoj apoteci koji vam može preporučiti koji insekticid da kupite. Ukoliko niste ljubitelj hemije i želite da izbegnete ovakvu vrstu  zaštite vašeg cveća, onda nabavite bubamare. One su prirodni predatori biljnih vaši s kojima se hrane i vrlo brzo će očistiti vaše cveće od dosadnih bubica koje uništavaju biljke.  Ako se prilikom pomeranja listova iznad biljke podigne oblak belih mušica, to je znak da je mandevilu napala bela leptirasta vaš. Ovi insekti mogu da budu prava napast, a najbolje se razvijaju u toploj i suvoj sredini. Odrasle jedinke polažu jaja na ivicama lista. Na naličju lista se mogu naći larve koje izgledom podsećaju na male štitaste vaši. Hrane se isisavanjem sokova iz biljke, pri čemu izlučuju lepljivu tečnost, "mednu rosu", na kojoj se razvijaju gljive čađavice. Ukoliko bolest nije zahvatila veći deo lišća leptiraste vaši je moguće oprati mlakom sapunicom, ali nemojte zaboraviti da deterdžent sperete toplom vodom. U ovu svrhu može da posluži tečnost za pranje sudova. Ukoliko se leptirasta vaš baš nakotila onda je jedino rešenje primena insekticida. Zanimljivo je da leptirovu vaš privlači žuta boja i naseljava samo dobro održavano cveće.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Na inicijativu kompanije Adonis iz Sokobanje, a nakon održane elektronske sednice Grupacije proizvođača i prerađivača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja (LAB) Privredne komore Srbije, donesena je Odluka o formiranju Sekcije za otkup lekovitog bilja regionalnih privrednih komora Zaječarskog, Borskog, Nišavskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga (RPK Zaječar, Niš i Leskovac).

- Delegiranje tema i pitanja, razmatranje, pripremanje i prosleđivanje predloga rešenja, promovisanje potencijala LAB sektora, saradnja sa nadležnim institucijama na unapređenju razvoja LAB sektora jugoistočne Srbije, edukacije biće najznačajnije aktivnosti Sekcije - istaknuto je na sajtu Privredne komore Srbije.

Zbog aktuelne epidemiološke situacije, na osnovu člana 15. Poslovnika o radu grupacije udruženja Privredne komore Srbije održana je elektronska sednica Sekcije za otkup lekovitog bilja. Na osnovu dostavljenih pisanih saglasnosti članova Sekcije za predsednika izabran je Igor Nikolić iz kompanije Jeligor - Svrljig, a za zamenika Sekcije izabran je Nebojša Stanojević iz Adonisa - Sokobanja.

Takođe, usvojen je i plan rada Sekcije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3068301/formirana-sekcija-za-otkup-lekovitog-bilja-jugoistocne-srbije

Prema podacima Odeljenja za poljoprivredu, jesenja setva je skoro završena, a plan je premašen za deset odsto u odnosu na prošlu godinu.
To znači da će biti dovoljno hlebnog žita i drugih kultura, što daje izvesnu sigurnost u kriznim vremenima, kao što je ovoj period nestabilnosti izazvan pandemijom virusa korona – kaže je Stevan Trivković, načelnik gradskog Odeljenja za poljoprivredu u Bijeljini, ističući da podsticaja za merkantilnu pšenicu, koji iznosi 300 KM po hektaru, će biti isplaćen proizvođačima i naredne godine.

- Procedura podnošenja zahteva je izmenjena i proizvođači će zahtev za podsticaj podneti nakon izlaska Pravilnika za narednu. godinu, a ne kao što je to bilo da sada, do 31. januara. Odeljenje za poljoprivredu će učiniti sve da pomogne poljoprivrednim proizvođačima da izvrše registraciju u APIF-u, što je prva stvar koju nakon Nove godine moraju učiniti, a nakon toga da sačekaju objavu Pravilnika, na osnovu čega će ostvariti pravo na podsticajna sredstva – pojasnio je Trivković.

Načelnik je poručio poljoprivrednim proizvođačima da do 30. novembra mogu u Odeljenju za poljoprivredu da podnesu zahtev i za pare namenjene investicijama na poljoprivrednim gazdinstvima.- Pravo podnošenja zahteva imaju oni koji se bave stočarstvom, voćarstvom i povrtarstvom, a maksimalan iznos koji mogu dobiti je do 15.000 KM. Ono što poljoprivrednicima obično predstavlja problem je građevinska dozvola za poljoprivredne objekte, a na njoj insistiramom jer je potrebna za sve aktivnosti poljoprivrednika koje se budu odvijale prema EU fondovima.Takođe, što se tiče izgradnje objekata za poljoprivrednu proizvodnju, bitno je napomenuti da su objekti do 500 kvadrata oslobođeni plaćanja rente za pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Poljoprivrednicima su na raspolaganju službenici Odeljenja za poljoprivredu u pružanju pomoći oko procedura prilikom dobijanja građevinskih dozvola. Renta propisana zakonom nije mala i iznosi za prvu klasu zemljišta 6,60 KM po kvadratu – istakao je Trivković, i dodao da su, osim sredstava namenjenih izgradnji objekata, poljoprivrednicima na raspolaganju i sredstva za nabavku opreme u stočarstvu, voćarstvu i povrtlarstvu.

Načelnik je najavio da će u narednoj godini poljoprivrednim proizvođačima biti na raspolaganju i sredstva iz EU fondova, u iznosu od 20 miliona KM za period od 2020. do 2024. godine.

Izvor:https://www.novosti.rs/republika-srpska/vesti/934911/stizu-podsticaji-semberiji-setva-iznad-plana

Pandemija kovid 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć javno komunalnih preduzeća koji upravljaju i održavaju pijace.Doduše odlazak na pijacu nije više kao nekada pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji.

Direktor Poslovnog udruženja ”Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.- Ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu - kaže Duvnjak. Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremneo naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima. U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu (41.081.854.000,00) dinara, što je u tekućim cenama za 9,2 % više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statisitka kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75%, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrrednih proizvoda plasirana na pijacama.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/korona-i-prodaja-na-tezgama-pijace-da-ostanu-bezbedna-mesta-za-snabdevane

Rusomača ili pastirska torbica (lat. Capsella bursa-pastoris) je korovska biljka iz porodice kupusnjača. Potuče iz istočne Evrope, a rasprostranjena je u umerenim klimatskim pojasevima širom sveta. Najčešće se pojavljuje na livadama, neobrađenim zemljištima, uz puteve, ali i u povrtnjacima. Na oranicama se
najčešće zapati kao korov u pšenici i kukuruzu. U narodu je poznata i pod imenima hoću-neću, divlja repica, torbičica, kesica, devojačka trava...
Iz antičkih vremena
Iako spada u korovske biljke upotreba rusomače u narodnoj medicini potiče još iz antičkih vremena. Prvi detaljan zapis o ovoj biljci ubeležen je 1485. god. u knjizi "Vrt zdravlja" zbog svoje velike lekovitosti. Tokom srednjeg veka među travarima je bila poznata kao biljka koja zaustavlja krvarenje, a dosta se
koristila i u vreme Prvog svetskog rata u nedostatku lekova. Vremenom je zaboravljena i zbog svoje široke rasprostranjenosti smeštena među korov.
U pitanju je dvogodišnja biljka koja raste između 50 i 60 santimetara. Voli plodno zemljište, ima jednostavan, vretenast koren gotovo odrvenjen. Stablo jednostavno i granato, fino izbrazdano, golo dok je u donjem delu prekriveno sitnim dlakama. Listovi na stabljikama su vrlo sitni, duguljasti, srcolikog oblika i obuhvataju stabljiku. Prizemno lišce je krupnije, perasto je izdeljeno i gradi rozetu. Cveta od aprila do oktobra u obliku sitnih, belih cvetova. Plodovi su sitne trouglasto-srcaste ljuščice, koje tokom sazrevanja pucaju na dva šava. Semenke su sitne, narandžaste boje i jedna stabljika u proseku proizvode između
12.000 do 35.000, a nekad i 170.000 sitnih semenki koje vetar lako raznosi. Iako na prvi pogled izgleda nežno ova biljka je vrlo fleksibilna, a cveta i plodonosi tokom čitave godine izuzev u periodu zimskih mrazeva.
Kako je uništiti kao korov?
Zbog lakog i brzog razmnožavanja rusomača može da napravi ozbiljnu štetu ukoliko se zapati na njivi ili u povrtnjaku. Prilično je laka za iskorenjivanje, ali treba biti uporan. Ukoliko je u zemlji ostalo seme već naredne sezone će ponovo nići na istom mestu i vrlo brzo će se raširiti po njivi. Zato je najbolje imati
sveobuhvatni i dugoročan pristup rešavanju problema korova, jer je jedino kvalitetnim sprovođenjem preventivnih mera u kombinaciji sa suzbijanjem korova moguće je znatno ublažiti štete koje izazivaju korovi. Osim toga, uspešno sprovođenje integralnog pristupa je ekonomski isplativije, smanjuje štete koje
izazivaju korovi i manje zagađuje okolinu. U suzbijanju rusomače stručnjaci predlažu agrotehničke mere kao što je plodored, međuusevi, prilagođavanje vremena i gustine setve, kao i kontrola plodnosti zemljišta. Kada su u pitanju mehaničke mere ovaj korov se može suzbiti čupanjem sa korenom, oranjem,
tanjiranjem, drljanjem, dok košenje ne daje rezultate na njivama, jer rusomovača se vrlo brzo oporavi i nastavlja da raste nesmanjenim intenzitetom. Kada su u pitanju hemijske mere upotreba herbicida se pokazala kao vrlo uspešna u uklanjaju ovog korova, a o izboru i metodama primene najbolje je savet potražiti od fitoapotekara. Mere suzbijanja korova herbicidima trebaju biti usmerene da deluju na korove unutar kritičnog razdoblja zakorovljenosti.
Lekovita svojstva
Rusomača je gotovo bez mirisa, ima slatkast, neugodan i ljut ukus koji potiče od prisustva sumpora u biljci. Mladi listovi ukusno su prolećno jelo, koje se priprema kao spanać ili se koristi kao dodatak salatama. Ukoliko se skuplja za čaj bere se cela biljka u cvatu i suši na toplom i prozračnom mestu. Može
se skupljati i seme od koga se dobija izuzetno lekovito eterično ulje. Seme se može koristiti i kao začin, a zbog svog ljutkastog ukusa dobra je zamena za senf.
Rusomoča je bogata uljima, prirodnim kiselinama, fosforom, kalijumom, kalcijumom, gvožđem, karotinom, ali i vitaminima C, B1, B2 i vitaminom K. U narodnoj medicini koristi se za zaustavljanje obilnog i produženog menstrualnog krvarenja, kao i krvarenja posle porođaja. Čak od rusomoče pokazao se kao
dobar kod čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kao i protiv krvarenja urinarnih puteva i organa. Lokalno nanošenje preparata koji sadrže ovu biljku preporučuje se kod proširenih vena, hemoroida, upale mokraćne bešike i dijareje. Istraživanja su pokazala da je rusomoča ima povoljno dejstvo u tretmanu
povišenog krvnog pritiska, a smatra se da može da poboljša vid. Ekstrakt i čaj od ove biljke pomažu i kod bolesti jetre, žuči i žutice, kod problema respiratornih organa, gihta, reume, kostobolje, upalnih stanja zglobova, artritisa...
U narodnoj medicini ova biljka se koristi sveža ili sušena, za pripremu čaja, tinktura ili kao sastojak melema i krema za spoljašnju upotrebu. Stručnjaci upozoravaju da zbog opasnosti od izazivanja pobačaja rusomaču nikako ne smiju uzimati trudnice. U Japanu, ova biljka je jedan od sastojaka Nanakusa-Gayu, supe od pirinča sa sedam biljaka, koja se tradicionalno priprema 7. januara.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30