Nikola Joković iz Musine reke, školovao se kao i  jegov brat  Nenad za potpuno drugi poziv. Međutim nakon pet godina lutanja u poslovanju vratio se imperiji koju su stvarali 13 godina roditelji Olivera i Goran. Ovaj mlad momak tvrdi da ga cvećarstvo ispunjava i da tek kada steknemo neko životno iskustvo možemo govoriti o našim uspelim i neuspelim ambicijama. Uspeh ili neuspeh roditelja često za potomke može biti motiv ili opterećenje.  

Kada su pre 13 godina, Olivera i Goran Joković, bračni par iz Musine Reke kod Kraljeva, ostali bez posla u kraljevačkim društvenim preduzećima, nisu se dugo dvoumili oko novog izvora egzistencije. Kenuli su sa proizvodnjom cveća sa par hiljada biljaka u malom plasteniku,  a danas su Jokovići u samom vrhu proizvođača cveća u Srbiji. Za to su, osim velikog rada, bila potrebna značajna finansijska sredstva,  ali i motiv da naslednici nastave tradiciju. Nikola i Nenad, elektrotehničar i ugostitelj polako su sticali uz roditelje iskustvo. Proizvodnju danas vodi Nikola koji nijednog trenutka nije razmišljao da bi plastenička proizvodnji cveća  mogla da bude njegov životni poziv. Planirao je da se usavrši u struci, unapredi  kuvarsko znanje i jednog dana bude kuvar u nekom od elitnih hotela ili otvori svoj restoran. Međutim….

„Probao sam da radim kao kuvar, lepo je to zanimanje, jako traženo i dobro plaćeno. Nisam se nijednog trenutka pokajao što sam se školovao za to. Pet godina sam radio u struci. Međutim, ja sam kroz godine rada u plastenicima zaključio da me daleko više privlači miris cveća, nego miris hrane u kuhinji, čak i one vrhunskog mirisa i ukusa. Pre dve godine, doneo sam definitivnu odluku, ostajem na selu i veran cveću, a diploma kuvara neka stoji, hleba ne traži, kako kaže naš narod. Možda je i bilo nekih trenutaka da li da odustanem, ali sada više nema dileme. Ovde sam u Musinoj reci na svome!”- kaže mladi Joković.

Olivera i Goran su krenuli sa najobičnijim tunelima. Krenuli sa ,,gole,, ledine, poklona Oljinih roditelja, koji su pozajmili i prvi novac za ovaj biznis, jer su kao većina državnih uposlenika postali kolateralna šteta, sistema, tranzoicije, čega god. Danas sve izgleda kao bajka, za koju se bogami valjalo odreći mnogo čega, ali je čini se vredelo. Rečenica naslednika jasno govori zašto…

 ,,Početak je bio težak, trebalo je, pored ljubavi prema cveću, steći iskustvo u njegovoj proizvodnji. Pronaći pouzdane dobaljavače reznica, kvalitetnog đubriva, kupce kvalitetom, snaći se na tržištu u velikoj konkurenciji. Teško je naći i kvalitetne radnike, jer se ovde greške skupo plaćaju, tako da se radi i po 12 sati. Međutim, kad se nešto voli onda je to  već pola uspeha. Ona druga polovina je ono što su nam ostavili roditelji. To je ogroman kredit poverenja kod kupaca. To se danas teško stiče a lako gubi!,,

Iz godine u godinu uvećavali su proizvodnju, podizali nove plastenike, uglavnom iz sospstvenih i kreditnih sredstava, tako da su dostigli da u sezoni proizvedu oko 300 hiljada biljaka. Trenutno je najaktuelnija ciklama, mada je i prodaja muškatli već krenula.

- Najveće količine cveća prodajemo našim tradicionalnim kupcima kod svoje kuće, zatim na kraljevačkoj, čačanskoj i drugim pijacama u okolnim gradovima, kao i u Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji. Naše cveće imali su prilike da vide i Holanđani, Mađari, Nemci i mnogi. Zato o svemu vodimo računa. Reznice i đubrivo nabavljamo u Sloveniji, ništa u lancu proizvodnje, od sadnje do pakovanja, ne prepuštamo slučaju. Kvalitetom su se vodili i naši roditelji. U svakom poslu pa i ovom našem kvalitet je ono što vas pečatira i ostavlja trag. U cvećarstvu, kao i u svakom drugom poslu ili jesi ili nisi,, - vrlo ozbilno će ovaj mlad momak

Asortiman se menja u zavisnosti od tržišta i tražnje ali plodosmenom  bude oko 40 tak vrsta cveća koje kvalitetom osvajaju probirljiva tržišta.Svaka donosi i brigu i sreću. Ova zima je u odnosu na prosek za sada relativno blaga, no bilo je godina kada se nije spavalo.

- Svaka godina je godina za sebe. Ova zima je bila blaga, ali i pored toga potroši se oko 50 tona uglja ili 100 tona peleta. To je ogroman novac. Pored toga zimi se spava na oprezu. U proizvodnji cveća, temperature je jedan od najvažnijih faktora.,,-kaže naš domaćin

Do sada je uloženo mnogo, mada je ideja ovog vrednog i mladog momka da postave još savrmene pokretne stolove. Za taj poduhvat bi morao do svežeg novca uz pomoć države ili iparda, jer je za njega kreditna solucija nemoguća misija. Planovi su ipak limitirani.

,,Pokretni stolovi su svakako naša vizija, mada planiramo bar još jedan veliki plastenik kako bi dostigli 2 hiljade kvadrata. To je neka mera za sada. Sve što bi više širili neophodna su veća ulaganja, to povlači i ostale impute proizvodnje, ali i upošljavanje radne snage. Ovaj posao je izuzetno skup i ne trpi greške tako da ne možete svakom ni poveriti da radi proizvodnju. Znate i sami da je teško odgajati jednu biljku  ane na hiljade biljaka.. Doneće vreme doklee idemo!?,,

Ima li ovaj mlad momak vremena za sebe, druženje, devojku, prijatelje?

,, Tačno je, puno se radi, ali se i dobro zaradi. Tvrdim da samo dobra organizacija može doneti sve. Sve je na nama. U svakom slučaju meni i mom bratu, biće lakše nego našim roditeljima. Imamo u njima dobre učitelje, obezbeđeno tržište koje ćemo čuvati kvalitetom i poštenim odnosom prema kupcima”.- kaže Nikola.

Više u Agrobiznis magazinu za mart 2020. www.agrobiznis.rs 

Osvojili crcem i cvećem

 Nikolin dve godine mlađi brat Nenad, koji je završio Srednju elektrotehničku školu, još nije doneo definitivnu odluku u pogledu svog budućeg zanimanja. Vredan, pomaže i on uz svoje obaveze kada stigne, pritiska nema. Vraćamo se na početak. Gde su Olivera i Goran u ovoj našoj priči. Još uvek tu, aktivni, rade, pomažu, ekonomišu. Nadziru još uvek na svoje punoletne ptiće, jer samo porodičan posao ima daleku viziju i dobar uspeh.

,,Roditelji su relativno mladi, sposobni, puni znanja i iskustva, reklo bi se u najboljim godinama, tako da i dalje vode glavu reč u proizvodnji. Ja još uvek slušam njihove savete i napredujem, mada slobodno mogu da kažem da sam ušao u sve tajne kvalitetne proizvodnje po čemu smo prepoznatljivi na tržištu, kako Srbije tako i zemalja u okruženju. U roditeljima imam najbolje i najdobronamernije učitelje, što je moja velika prednost u odnosu na druge“, ističe na kraju  dvadesetosmogodišnji Nikola Joković iz Musine reke kod Kraljeva, uspešan mali cvećar.

Danas plastenici ove vredne porodice ni u čemu ne zaostaju za onima u Sloveniji, Italiji i nekim drugim evropskim zemljama . Ovladali su svim tajnama proizvodnje cveća, jer kupci imaju samo reči hvale. Zadovoljstvo je utoliko veće što su u ovom poslu spojili zaradu i veliku ljubav prema cveću. Kako nam Nikola na kraju reče sve je stvar izbora. On je čini se napravio dobar izbor, jer je danas privilegija raditi nešto što vas ispunjava a da pritom budete i ekonomski zadovoljni.

Naše zadovoljstvo je družiti se sa ovakvim ljudima. Mogla bi i država malo više da pripomogne. Pored ovakvih momaka, naša realnost bi bila da izvozimo,  a ne uvozimo cveće. Sve što se na ovom gazdinstvu steklo je iz sopstvenih zarađenih sredstava i kreditne podrške koja nije dobar drug, ali jeste nužno zlo!  Hortikulturu malo prepoznaje naš sistem. Šteta, jer bi devize ostale kod nas  a ne ,,put belog sveta.”

 .

 

 

 

Nakon preskočene prve stepenice u samoj proizvodnji, misli se naravno na odabir biljne vrste, u okviru toga, pored opravdane isplatljivosti, moramo planirati
kvalitetan hibrid, koji je osnov konvencionalne proizvodnje. Veliki je izbor i ponuda hibrida različitih firmi na tržištu, da proizvođači prosto ne mogu da se odluče kom hibridu i proizvođaču će dati prednost.
Kako sa sigurnošću odabrati kvalitetan hibrid koji će osigurati proizvodnju i opravdati očekivanja u pogledu prinosa?
Seme je osnov i početna tačka svega. Zdravstvena ispravnost i kvalitet semena moraju biti provereni i testirani kod samog proizvođača, koji mora dati garanciju za to. Van tih okvira, kao i u svemu, proizvođači moraju uzeti stvari u svoje ruke i najpre proveriti klijavost nekoliko semenki pre same setve. Ako su rezultati pozitivni, onda se može pristupiti setvi.
Ogledi su ti koji mnogo toga govore o hibridima, pogotovo onim koji su tek kročili na tržište i zakoračili u proces same proizvodnje. Pored zdravog i ispravnog semena, treba odabrati kvalitetan i pouzdan supstrat. Osnovne karakteristike koje trebaju da budu ispunjene je da je blago kisele reakcije, odnosno pH od 5,5 do 6,5 – sterilisan i proveren. Za setvu se koriste supstrati granulacije 0-6 mm, dok se za pikiranje koriste supstrati granulacije 0-10 mm / 0-20 mm, a sve u zavisnosti od biljne vrste. Količina hraniva u supstratu mora da bude izuzetno kvalitetna i dostupna, a takođe mora da odgovara zahtevima useva koji gajimo.Šta podrazumevamo pod terminom „zdrav rasad“?
Zdravstenu ispravnost rasada je dosta teško utvrditi, te se ista može jednostavno pretpostaviti detaljnim pregledom rasada. Posmatrani parametri su visina, razvijenost biljke, opšti izgled, kao i kontrola uslova proizvodnje, tu spada tip objekta za proizvodnju, ventilacija, grejanje, svetlost.
Kod rasada treba posebno obratiti pažnju na prisustvo insekata. Oni su sami najčešće vektori, odnosno prenosioci biljnih bolesti. Njihovo prisustvo možemo najlakše primetiti i kontrolisati putem lepljivih žutih ili plavih ploča, koje u svojoj osnovi služe za prepoznavanje letećih insekata poput lisne vaši, bele leptiraste vaši, tresetne mušiće, tripsa.
Šta se događa ako proizvođači kupuju rasad?
Prilikom kupovine rasada velika opasnost preti od sirenja štetnih insekata i bolesti. Kupovni rasada, bilo da je iz uvoza ili ne, dolazi najčešće iz velikih rasadnika, gde imamo česte slučajeve, da iako imamo veliki broj hemijskih tretmana ipak dolazi do pojave bolesti. Ono na šta proizvođači treba striktno da
obrate pažnju jeste knjiga zaštite. Ovo je posebno bitno zbog samog zdravlja rasada i planiranja primene biološke zaštite ili bumbara.
Svetlost i temperatura kao odlučujući faktori!
Temperatura je odlučujući faktor, a uticaj niskih temperatura diktira početak setve i rasađivanja. Temperaturu je, naravno, moguće kontrolisati, grejanjem –
dogrevanjem ili hlađenjem – po potrebi. Zbog visoke cene energije, potrebno je dobro isplanirati i tempirati vreme setve i rasađivanja, kako bismo uz minimalne utroške postigli optimalan finansijski rezultat. I visoka temperatura može imati veoma negativan uticaj, koji se može ogledati u spaljivanju useva (pogotovo mladih tek rasađenih biljaka), problemima sa zametanjem plodova, problemi sa ožegotinama plodova i druge.
Uz temperaturu, veliku pažnju moramo obratiti i na svetlost, jer bez svetlosti nema proizvodnje. Iako postoji mogućnost prevazilaženja deficita svetlosti u jednom
delu godine (veštačkim osvetljenjem), to u našim uslovima proizvodnje nije ekonomski isplativo..

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Posle višemesečnog miholjskog leta umesto jeseni i zime, paori u Srbiji se plaše baba Marte ili prolećnog mraza i prizivaju obilne kiše u aprilu i maju koje bi nadoknadile deficit vlage i spasile poljoprivrednu sezonu.

Malo je reći da su kraj prošle i početak ove godine atipični u Srbiji: visoke, gotovo prolećne temperature, meseci bez kiše, kamoli snega, nezapamćeno zagađenje vazduha skrajnuli su još jedno pitanje od kojeg se živi: kakva će biti rodna godina?

Docent meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Ana Vuković ističe za "Blic" da su duge suše tokom jeseni i zime stvorile veliki deficit vlage.

- Sneg tokom zime stvara i podzemne rezervoare vode. Manjak snega ove zime uticao je i da bude manje takvih podzemnih rezervoara. Taj deficit mogle bi da nadoknade samo kiše narednih meseci. Za sada ne možemo tačno da znamo kakvo nas proleće očekuje pošto tačne meteorološke prognoze postoje samo za sedam dana unapred - naglašava Vuković.Kako kaže, najveći poljoprivredni strahovi vezani su za naredne dane i nedelje.

- Najveća opasnost preti od ranog i pogotovo kasnog mraza pošto su zbog visokih temperatura biljke već ušle u razvijeni period vagetacije i jako su osetljive čak i na mali mraz. Zato će za poljoprivrednu sezonu pored prolećnih kiša biti značajno i da ne bude mrazeva - objašnjava Vuković.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu na smeru voćarstvo Milovan Veličković ističe da će nepovoljni meteorološki uslovi prethodnih meseci posebno pogoditi voće.- Druga polovina 2019. godine je bila sušna, a zima bez snega što je stvorilo deficit vlage pogoto na imanjima koje nemaju sistem navodnjavanja. Krajnje atipična godina sa visokim temperaturama uslovila je rani početak vegetacije i otvaranje pupoljka već u ovoj fazi kod dženerike, kajsije, breskve, nektarine, badema... Ukoliko dođe do prolećnih mrazeva, to bi moglo da nanese veliku štetu ovom voću. Tako je bilo pre dve-tri godine kada je do mraza došlo polovinom aprila - apostrofira Veličković.

Naš sagovornik pak tvrdi da kasni prolećni mraz ne može štetiti svom voću.

- Recimo, jabuka, kruška i šljiva, a pogotovo maline, kupina, dunja i mušmula koje kasnije ulaze u period vegetacije su otpornije na mrazeve - podvlači Veličković.Slične muke ove poljoprivredne sezone očekuju i povrtare, smatra penzionisani profesor na smeru povrtarstva Petar Munćan.

- Sušna zima stvorila je, primera radi, u Banatu deficit vlage od 100 mililitra po kvadratu, što bi morale da nadoknade kiše u aprilu i maju. To znači da bi ovog proleća moralo da padne 100 litara kiše više u odnosu na normalni prosek. Dodatni problem poljoprivrednicima stvara i činjenica da cena semena i đubriva raste - ističe Munćan i dodaje da su pojedini poljoprivrednici poput njega kupili đubrivo još jesenas dok nije poskupelo.

Inače, procene su da će ove poljoprivredne sezone cena semena i đubriva u proseku biti veća za 10 odsto.Na Poljoprivrednom fakultetu ističu da će cenu visokog zagađenja vazduha u Srbiji ove zime platiti animalni, a ne biljni svet.

- Biljke pročišćuju ugljen-dioksid i vazduh. Inače, uzrok zagađenja vazduha i sušne zime je isti. Imali smo stabilnu atmosferu i visok pritisak vazduha zbog čega nije bilo oblaka i padavina - naglašava Ana Vuković, docent meteorologije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koliko-ce-godina-biti-rodna-manjak-vlage-i-mraz-mogli-bi-da-stete-vocu/zmgspsh

Somborac Franja Šimon na svom salašu na Bezdanskom putu nekoliko godina proizvodi alevu i ljutu papriku, i pravi crveni začin za svačiji ukus, naročito za riblji paprikaš.

- Dugo sam kao bravar radio na održavanju opreme i mašina u nekadašnjoj industriji hrane "Panonka", potom u fabrici nameštaja "Aleksandro" u Somboru, pa kad sam ostao bez posla, prihvatio sam se, ovde na salašu, na malom komadu zemlje od nekih pola jutra, proizvodnje lubenica. To je trajalo tri godine, dok mi sinovi Damir i Goran kao glavni pomoćnici nisu otišli za Nemačku, nakon čega sam se "prebacio" na papriku u kojoj sam se pronašao - kaže Franja.Uzeo je ovaj vredni poljoprivrednik pored svoje njive u arendu još jutro i po plodnog zemljišta kako bi povećao proizvodnju. Do sada se, kako kaže, oslanjao isključivo na domaće seme, u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ali je odlučio da proba i drugu generaciju paprike katarina, pa će videti rezultate.

- Kako sam povezao dva zanata, bravariju i proizvodnju paprike, nisam oklevao da, za razliku od brojnih kolega, u potpunosti pređem na mlevenje paprike u krupari, umesto kamenom, pa sam tako došao i do puder paprike čije su čestice daleko manje od one klasične, što se prilikom kuvanja više isplati. Ne samo da je u tom slučaju potrebno daleko manje paprike stavljati u paprikaš, nego se i daleko brže raskuva, što je posebno značajno kad kuvate riblji paprikaš, pošto se riblje meso lako prekuva i raspadne - priča Franja, pokazujući nam svoju najnoviju mašinu za mlevenje paprike...

Bravarija mu ne pomaže samo u slučaju krupara, već je sasvim u skladu sa Franjinim majstorskim umećem i sušara, prostorija napravljena od brodskog kontejnera, u kojoj je sve na svom mestu. Troslojni zidovi kontejnera su u crno ofarbani, po dužini okrenuti jugu, kako bi se zahvaljujući sunčanim zracima štedelo na zagrevanju.Kako je jedan od glavnih problema prilikom proizvodnje paprike vlaga koja se stvara prilikom sušenja, Franja je osmislio i sistem ventilacije, postavljen na stropu kontejnera u koji u jednoj turi stane i do četiri tone paprike, pa dobija prvoklasno osušen proizvod koji je posle lako i obraditi.

- Ručno skidamo peteljke i vadimo semenke, pa bude problema kad na red dođe ljuta paprika - veli Franja, zadovoljan prodajom i plasmanom jer kupaca ima, a začinska paprika je veoma tražena.- Danas je veoma važno imati dobru ambalažu da bi roba imala što bolju prođu. Zbog toga ulažem u dizajn i tako mogu da očekujem bolje rezultate u plasmanu - ponosno priča Franja Šimon.

Deca nisu kraj njega, kao odlični fudbaleri su se zaputili u beli svet, snašli se, rade, ali bi Franja voleo da se vrate na imanje.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/vojvodina/kad-bravar-prede-u-poljoprivredu-na-jednom-salasu-pravi-se-najpikantniji-zacin-2020-03-15

Uklesan u stenu iznad plodne Bjelopavlićke ravnice manastir Ostrog mesto je čuda za sve one koji u čuda i Božju milost veruju. U njega dolaze ne samo pravoslavci, već i ljudi drugih vera da se poklone moštima svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, zamole za milost, olakšaju dušu ili zatraže spas od bolesti. I on svima pomaže ne mareći da li se ko i kako krsti, jer je njegova milost nesaglediva.
Isceljuje dušu i telo
Samo ime Ostrog potiče od starijeg oblika srpske reči „oštar, oštri“ kojima su stari Sloveni označavali crkveno-istorijske kote svoga postojanja. Prvi put u istorijskim spisima Ostrog blizu Onogošta u Gornjoj Zeti pominje se u poveljama napuljskog kralja Alfonsa V iz 1444. godine, a kasnije i kod Dubrovčana.
Manastir Ostrog osnovao je u 17. veku hercegovački mitropolit Vasilije koji je tu sahranjen, a kasnije je i kanonizovan. Manastir je sagrađen na mestu gde se u jednoj od pećina isposnica podvizavao Sveti Isaija od Onogošta, koji je u ostroškim liticama izgradio pećinsku crkvicu Vavedenja Presvete Bogorodice. Tražeći prostor za isposnički život i novo mitropolitsko sedište Vasilije je, ne slučajno, već po Božjoj zamisli, izabrao baš ovo teško pristupačno mesto za izgradnju budućeg manastira. Smešten na razmeđi pravoslavlja s jedne i islama i rimo-katolicizma s druge strane, manastir Ostrog u svoj svojoj lepoti i veličini stoji kao čuvar pravoslavlja i vekovni oslonac svima kojima je vera i Božja reč u dušu utkana. Samo tokom letnjih meseci ovu svetinju poseti više od
300.000 ljudi koji se poklone moštima svetog Vasilija Čudotvorca, koji je posle Svetog Save najvoljeniji svetac u Srba.- Ne dolaze ovamo ljudi zbog lepog pogleda, čistog vazduha i arhitekture već blagodati Božje, koja ljude privlači, koja isceljuje dušu i telo. Bog preko moštiju svetog Vasilija čini nebrojena čuda. Zato Ostrog nije samo manastir već je i svetilište i lečilište za sve ljude - rekao je jedan od monaha ovog manastira.
Gornji i Donji manastir
Ostrog se sastoji od Gornjeg i Donjeg manastira čiji se tačan datum nastanka ne zna. Prema predanju lokalnog stanovništva nekada je tu bilo selo. Na imanju koje je vladika Vasilije kupio od dva brata podignut je konak za mlade kaluđere koji je postao zametak današnjeg Donjeg manastira. Tu je 1824. podignuta crkva Svete Trojice. U pitanju je jednobrodno zdanje sačinjeno od pravilnih kamenih blokova. Pored velelepnih freski koje su novijeg datuma u hramu se nalazi bogato ukrašeni ikonostas, molitvenik Mineon iz 1732 godine i niz ornamentisanih svečnjaka iz istog perioda. Među konacima je najstarija
Velja kuća podignuta 1742. Vladičin dom iz 1800. a nešto dalje je i Kulića zdanje nastalo početkom 19. veka.
Tri kilometra uz planinu na 900 metara nadmorske visine nalazi se Gornji manastir sa ogromnom terasom koja je građena kao porta koja se na kraju se
sužava u stepenište pred kamenim kapijama svetinje sa krstovima podeljene gelenderima u dve trake. Nekoliko metara pre ulaza u maleni hram, sa terase se bočno kroz trem odvaja hodnik do spratova monaškog konaka i stepeništa uklesanim i izidanim unutar stene vodi do najgornjih terasa tik uz samu uz liticu sa leve i sa desne strane belog ostroškog zvonika - sa crkvicom Časnoga Krsta koju je lično svojim rukama gradio sam sveti Vasilije.
Gornji manastir posvećen je Vavedenju Presvete Bogorodice u kojoj se nalazi isposnica u kojoj je poslednjih pet godina živeo sveti Vasilije. Ta mala isposnica u kojoj se u ćivotu čuvaju njegove mošti, mesto je Božje blagosti i milosti svetitelja koji preminuo na kolenima u dubokoj molitvi. Na mestu gde je se uzneo u carstvo nebesko iz stene bez trunke zemlje nikla je vinova loza, za koju se veruje da leči bračnu neplodnost. Ovaj zeleni venac života, kako ga mnogi zovu, uspinje se preko ostroškog kamena kao uteha i obećanje života svakome ko dođe i od srca zatraži pomoć svetog Vasilija.
Crkva Sv. Vavedenja oslikana je freskama krajem 17. veka, dok je u hramu Časnog Krsta živopisao majstor Radul koji je freske prilagodio obliku stena. Oko crkve su konaci i zajedno čine objekat skladnosjedinjenim sa prirodnim ambijentom kao da ga je sam Bog baš tu postavio.

Čuda Svetog Vasilija
O čudima Svetog Vasilija Ostroškog priča se već 300 godina čak i van granica pravoslavnog sveta. Ne zna se broj nevoljnika kojima je pomogao od hromih, slepih, gluvih do umobolnih koji su Čudotvorcu prišli sa iskrenom molbom i ljubavlju u srcu, opijeni prijatnim mirisom koji se širi u keliji u kojoj u ćivotu leže mošti Ostroškog Sveca. Iako je ovozemaljski život napustio pre tri veka telo svetitelja je u celosti ostalo sačuvano nepodložno zakonu truljenja što predstavlja fenomen za sebe koji mi hrišćani nazivamo – čudom.
Iako do samog manastira vodi krivudav planinski put na kome se teško mimiolaze čak i dva automobila, a kamoli autobusi prepuni vernika, niko ne pamti da se do manastira ili po povratku iz svetinje na ovom putu ikada dogodila neka nesreća.
Sveti Vasilije slava mu i milost!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Izvoznici svih vrsta voća iz Srbije u Rusiju, osim jabuka, breskvi i nektarina, ubuduće će lakše plasirati robu na to tržište.Lakši izvoz omogućiće nova pravila po kojima je neophodni minimalni kapacitet hladnjača smanjen sa 500 na 200 tona, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

Po novoj Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju, izvoznici šljiva, trešanja, višanja, jagoda, malina, borovnica, kupina, ribizli, drenjina, brusnica i sličnog sitnog voća, moraće u vlasništvu ili zakupu da imaju hladnjaču kapaciteta najmanje 200 tona. Liberalniji uslovi za skladišne kapacitete odnose se i na povrće.

U Ministarstvu poljoprivrede su istakli da će ovakva odluka mnogim poljoprivrednim proizvođačima iz Srbije dodatno olakšati izvoz na rusko tržište, uz podsećanje da je to rezultat intenzivnih razgovora i dobre saradnje nadležnih službi i resornih ministarstava dveju zemalja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=13&nav_id=1666071 

U narednih mesec dana svi penzioneri u Srbiji dobiće jednokratnu finansijsku pomoć, u minimalnom iznosu od 4.000 dinara, najavila je danas premijerka Ana Brnabić a prene list ALO!

Brnabić je, na pres konferenciji povodom situacije u vezi sa koronavirusom, navela to kao jednu važnu dodatnu meru za penzionere.

Ta ideja je došla od predsednika Vučića, koji me je kao premijerku zamolio da iz budžeta odvojimo dodatna sredstva za dodatnu finansijsku pomoć i podršku penzionerima, kako bi se osećali bezbedno i sigurno. Mi ćemo u narednih mesec dana, obezbediti jednokratnu finansijsku podršku svim penzionerima u minimalnom iznosu od 4.000 dinara - rekla je Brnabić.

Kako je za AGROPRESS izjavio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović isplata pomoći će se svakako odnositi in a korisnike poljoprivrednih penzija.

Ako se ima u vidu da su ove penzije izuztno male ovo će dobro doći poljoprivrednicima koji su stekli penziju.

O novim pravilnicima za stočarstvo i orgasku poljoprivredu pročitajte na ovom linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/6076-povecane-subvencije-za-nabavku-stoke-ovo-su-uslovi 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je nedavno prognozu cena za 10 poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini. Za malinu koja donosi značajan devizni priliv, preporučena avansna cena za kilogram je 1,25 evra.

Sa prvim lepim danima u malinjacima pod kojima je u užičkom kraju 1.000 hektara, počeli su prolečni radovi. U većini malinjaka tek ponekoliko ljudi bez nekadašnje gužve i radnika sa strane.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Od prilike se svelo da ukućani rade, što se radilo pre 30 godina, 40 to je sada malo radnika sa strane došlo".

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbjie: Mnogo posla ima, to radimo ne samo ja u suštini radi se porodično, vezivanje, krčenje, čišćenje, radnika sa strane nema ne dolaze za vezivanje.

I već na početku radova prvi put znaju šta mogu da očekuju, da li da ulaze u malinjak ili ne. I proizvođači i hladnjačari prognoziranu akontnu cenu ocenjuju kao koristan potez ali se razlikuju u njenoj visini i onom što sledi.

Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Mi to već radimo u zadnje 3, 4 godine i naši kooperantima dajemo neku garantovanu cenu na početku potpisivanja ugovora, to je novembar prethodne godine za sledeću sezonu. Ovo je jedan od dobri poteza Ministarstva, dobar je sa te strane što je realna cena, mislim da će biti svakako od koristi i da smiri tržište.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Proizvodnja maline je 8 tona po hektaru 140 dinara, mogu oni da pričaju šta god hoće, treba da bude malina evro 45. Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Svi moramo raditi poljoprivredni proizvođači naravno institucije, mislim da nije dovoljno jedino Ministarstvo poljoprivrede je krenulo da radi ali moraju se i drugi uključiti u taj problem".

Do berbe u junu ostaje još dovoljno vremena i za dogovore i za procenu roda, ono što ohrabruje je da je u ovom trenutku malina iz Srbije tražena na svetskom tržištu.

Izvor: www.rts.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31