Prema najavama iz Vlade, država je odlučila da snažno podrži razvoj vinogradarstva i vinarstva u Srbiji. Strategija razvoja vinarstva do 2030. godine treba da bude pripremljena u narednih nekoliko nedelja. Svoje mesto u tom dokumentu imaće vinogradari i vinari sa Subotičko-horgoške peščare na kojoj se uzgajaju poznata vina sa peska.Više od vek i po porodica Lasla Huperta u Hajdukovu bavi se uzgojem vinove loze i proizvodnjom vina. Na oko 10 hektara godišnje proizvedu oko 30.000 litara vina, svetskih i autohtonih vrsta."Na kućnom pragu je najbolje prodati vino, jer to donosi najviši profit za vinogradara. Domaćin ima računicu jer su tu i noćenja i izdaci za hranu. Važno je da se ulaže u degustacionu salu, u prenoćišta i u restoranske usluge", kaže Laslo Hupert.

Posle 11 godina rada, vinarija "Zvonko Bogdan" postala je prepoznatljiva na srpskom tržištu. Na svojih 60 hektara pod vinovom lozom, godišnje proizvedu više od 300.000 litara vina. Gosti, posle obilaska vinarije, degustiraju vina u upečatljivom ambijentu.

"Recimo da je do sada država dosta uradila za sadnju, za proizvodnju i u poslednjih par godina za vinski turizam. Mislim da je bitno da država napravi drugi korak, mnogo značajniji za nas, a to je plasman proizvoda i zaštita od uvoza", navodi Srđan Lukajić, enolog vinarije "Zvonko Bogdan".

Država želi da se povećaju zasadi pod vinogradima u Srbiji, a tome će doprineti konkretne mere koje će se naći u strategiji razvoja ove grane poljoprivrede.

"Ima dve grupe mera: jedna koja se tiče nabavke opreme za vinarije, objekata koje su u funkciji vinarija, pre svega mislim na degustacione sale, na objekte gde se proizvodi vino. Što se tiče vinogradara to je podizanje novih zasada. Ima i treća stvar koju ćemo uvesti kroz strategiju: to je izgradnja infrastrukture da bi se pristupilo vinarijama", ukazuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Subotički vinari već u velikoj meri koriste podsticaje države za sadnju i novu opremu. Pomoć države u plasmanu i promociji srpskih vina na novim tržištima biće dragocena za sve vinske regione u Srbiji.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3720914/suboticki-vinari-vec-koriste-podsticaje-drzave.html

Emozioni dal Mondo – Merlot e Kabernet Insieme, 15. izdanje nadmetanja vina od sorti kaberne sovinjon i merlo, održano je u Italiji, a vinari iz Srbije postigli su dosad najveći uspeh osvajanjem 13 od ukupno 78 zlatnih medalja.

Svoj doprinos ovom uspehu, na takmičenju na kojem je učestvovalo ukupno 256 vina iz čak 27 zemalja iz celog sveta, dala je i smederevska vinarija Jeremić, čiji je Kanon, crveno stono crno vino, sa 88,78 bodova završilo na 10. mestu, navodi sajt Podunavlje.info.

Inače, od svih uzoraka, vino Regent 2015 vinarije Aleksandrović, drugo je najbolje ocenjeno na takmičenju sa
91,4 poena, odmah iza austrijskog Cabernet Sauvignon Rose Auslese 2018, vinarije Gangl, koje je dobilo čak 93,6 poena, a topličkoj vinariji Doja je za Doja Merlot & Cabernet Sauvignon 2016 pripala specijalna nagrada novinarskog žirija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2677766/srpskim-vinima-13-medalja-na-takmicenju-sorti-cabernet-sauvignon-i-merlot-u

Nekoliko kompanija iz Srbije u oblasti prerade vode, mašinogradnje, poljoprivrede, solarne energije i informacionih tehnologija pregovara sa predstavnicima slobodnih zona Dubaija i Abu Dabija o početku poslovanja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a otvaranje prvih regionalnih centara može se očekivati do kraja godine, najavio je danas Privredna komora Srbije (PKS).
Nedavnim sporazumima između PKS i slobodnih zona Emirata, kompanijama i poslovnim ljudima iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana omogućeno je da pod povoljnim uslovima samostalno osnivaju ogranke firmi u slobodnim zonama.

Obezbeđene su im ubrzane procedure za otvaranje firmi, uz minimalne i značajno smanjene troškove, kao i podrška poslovnih banaka i kompletna logistička i ekspertska podrška za što efikasnije pokretanje biznisa.

"Emiratski partneri prepoznaju potencijal Srbije koju vide kao strateškog partnera i lidera ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana", ocenio je rukovodilac Кancelarije PKS u Dubaiju Marko Selaković.

Кancelarija PKS u Dubaiju, otvorena pre dva meseca, privrednicima nudi mogućnost direktnog povezivanja sa konkretnim poslovnim partnerima, podršku u upoznavanju tržišta i uslova poslovanja u Emiratima, kao i u plasmanu proizvoda i usluga na tom ali i tržištima Bliskog Istoka, Afrike i Indije.

Ujedinjeni Arapski Emirati su, kako je podsetio Selaković, globalni poslovni i logistički centar koji omogućuje olakšano poslovanje na tržištima koja obuhvataju više do 4,5 milijardi potrošača.

"Posebno je značajno što će kompanije imati podršku slobodnih zona za brzu realizaciju kargo i logističkih procedura. Uz to, kompanije mogu postati deo specijalizovanih klastera, ili koristiti usluge inkubator i razvojnih centara koji postoje pri slobodnim zonama, sa kojima su potpisani sporazumi. Neki od ovih centara, posebno u oblastima informacione tehnologije, avijacije i proizvodnje i prerade hrane su među vodećima u svetu", objasnio je Selaković.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/vesti/pks-do-kraja-godine-prvi-regionalni-centri-srpskih-kompanija-u-uae

Na osnovu Programa mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje grada Užica za 2019. godinu, Grad Užice obaveštava poljoprivredne proizvođače da su za jesenje subvencije u poljoprivredi predviđene sledeće mere:

– nabavka opreme za plasteničku proizvodnju (obaveštenje na linku:http://uzice.rs/wp-content/uploads/2019/10/Plastenici.pdf?script=lat,

– nabavka sistema za zalivanje i mreža za zasenjivanje i protivgradnu zaštitu (obaveštenje na linku:http://uzice.rs/wp-content/uploads/2019/10/Protivgradna-mreza-i-sistemi-za-zalivanje.pdf?script=lat

– nabavka poljoprivredne mehanizacije (obaveštenje na linku: http://uzice.rs/wp-content/uploads/2019/10/Mehanizacija.pdf?script=lat

– nabavka sadnica voća (obaveštenje na linku:http://uzice.rs/wp-content/uploads/2019/10/Sadnice.pdf?script=lat

Sredstva će se odobravati po redosledu podnošenja potpunih zahteva, a konkurs će biti otvoren do utroška planiranih sredstava. Prijem zahteva će početi 11.11.2019. godine u kancelariji broj 28 Gradske uprave Užice.

Za dodatne informacije obratiti se na telefon broj 031/590 163.

Izvor:http://www.uziceoglasnatabla.com/obavestenje-o-jesenjim-subvencijama-u-poljoprivredi/

Danas je u Beogradu održana prva Srpska žitarska konferencija, organizovana u okviru zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije sa idejom da ovaj događaj postane tradicionalan. Konferencija je okupila preko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući predstavnike nacionalnih žitarskih Asocijacija, predstavnike srpske vlade i resornih Ministarstava, zvanice iz sektora privrede i internacionalnih kompanija koje posluju u sektoru trgovine žitaricama i uljaricama, kao i srpske trgovce i izvoznike žitarica i uljarica.

Konferenciju je otvorio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, nakon čega se prisutnima obratio predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Emmanuel Hidier i direktor agribiznis sektora za Centralnu i Istočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj Miljan Ždrale, kao i predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

Učesnicima su u prvom bloku predstavljene prognoze i procene proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za tekuću ekonomsku godinu od strane eksperata iz FAO i Internacionalnog Žitarskog Saveta, najnoviji trendovi na svetskom tržištu, podaci o količinama i kvalitetu izvezene pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne mogućnosti naše zemlje, a u drugom bloku i skladišni kapaciteti i mogućnosti i nedostaci naše logistike.

Srbija se svrstala među najveće svetske izvoznike žita i nudi brojne prednosti u pogledu trgovine - od visokokvalitetnih žitarica do povoljnih saobraćajnih veza duž Panevropskog koridora VII koji povezuje Crno more sa Severnim morem. Prinosi žitarica u Srbiji i dalje su za 15 do 20 odsto manji nego u Evropskoj uniji, ali Srbija brzo nadmašuje prinose kukuruza koji su porasli za četvrtinu, a prinosi pšenice za trećinu u poslednjih deset godina.

Ministar Nedimović je izjavio danas da će Srbija podneti aplikaciju za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu. „Bićemo 57. zemlja članica i prvi u okruženju, jedina zemlja na Balkanu koja je član Saveta, a članice tog tela su zemlje EU i Rusija i to će nam omogućiti da dođemo do informacija da možemo da planiramo godinu ispred nas. To će pomoći da znamo kakvi su trendovi na tržištu, da se informišemo o bitnim temama iz ove oblasti i kretanjima cene na svetskom tržištu.", rekao je Nedimović.

Emmanuel Hidier, viši ekonomista FAO-a, izjavio je „da su neophodna dalja srednjoročna i dugoročna ulaganja, poput modernizacije sistema za navodnjavanje kako bi se odgovorilo na klimatske promene i značajno smanjenje količine kiše, sa ciljem da se poveća proizvodnja i prinosi“.

Miljan Ždrale je dodao da će ulaganje u proširenje lučkih kapaciteta, izgradnju novih silosa i nadogradnju postojećih „staviti Srbiju u dobru poziciju, odnosno otvoriti mogućnost da u visokoproduktivnim godinama odgovori na smanjenje prinosa i nestašice žita u inostranstvu."

Poslednje dve godine FAO i EBRD kroz brojne projekte koje realizuju u našoj zemlji, podržavaju Vladu Republike Srbije i Udruženje Žita Srbije u njihovim naporima da ojačaju srpski položaj kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Crni koren je samonikla dvogodišnja biljka koja se gaji zbog zadebljalog korena, mrke boje, izuzetno bogatog vitaminima i mineralima. Potiče iz Španije, a danas se gaji u Belgiji, Nemačkoj i Holandiji. Danas je gotovo zaboravljen, ali u srednjem veku je veoma cenjen zbog svog lekovitog dejstva. Upotrebljavan je kao prirodni anestetik, lek za smirivanje želuca, za lečenje prehlada, epilepsije i ublažavanje posledica ujeda zmije (čemu duguje i svoje drugo ime – zmijski koren).
Crni koren, lat. Scorzonera hispanica, poznat i kao crni turovac ili španski zmijak. Velika je šteta što nije češće na tanjirima jer je superioran izvor raznih nutrijenata. Ima sličan ukus poput mnogo popularnijih i skupljih špargli i lako ga je gajiti. Crni koren jedan je od najbolji izvora insulina što ga čini pogodnim za dijabetičare. Reč je o tipu prebiotičkog vlakna koje nosi brojne zdravstvene koristi od kojih se većina povezuje sa uticajem na rast korisnih bakterija u ljudskom organizmu.
Smanjila se i štetna aktivnost oksidativnog stresa i povećala se otpornost na delovanje slobodnih radikala. Seje se u proleće, na dubinu 3-4 cm. Ako gajite male količine, za sopstvene potrebe, gde će se koren ručno vaditi, optimalan razmak sadnje je 25cm. Ipak, ako planirate mehanizovano vađenje, onda je razmak nešto veći, 35-45 cm. Uz korišćenje kvalitetnog semena, dobre klijavosti, za 1 ha će vam trebati 12-14 kg semena. Sa sadnim materijalom treba biti oprezan, jer je seme osetljivo i čuva klijavost samo godinu dana.
U kulinarstvu se koriste svi delovi ove biljke. Mladi izdanci se koriste sveži i pripremaju kao špargle, cvetovi se koriste u pripremi salata, jestive su i klice proklijalih semeni, ali ipak, najviše se priprema sam koren. On se može kuvati, pohovati ili peći, kao i ostalo povrće bogato skrobom. Pre pripreme, koren je potrebno oguliti i staviti u vodu sa par kapi sirćeta ili limuna, kako ne bi potamneo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Značaj stajskog đubriva poznat je od davnina. Osim toga što je izvor hranljivih materija, azota, fosfora i kalijuma, bogato je i mikroorganizmima i bakterijama koje su za zemljište poželjne. Preporučuje se iznošenje stajnjaka u jesen i upravo ovih dana većina stočara se opredeljuje da značajne količine stajnjaka i proda. Interesovanja kažu, ima.

- Nađubravanje stajnjakom je najbolji način da se popravi sastav zemljišta, ja ga redovno koristim za svoje oranice. Cena stajnjaka kod nas je oko 2.000 dinara po prikolici u koju bi trebalo da stane oko dve tone maksimum 2.5. Stajnjak stočarima može doneti i zaradu ako se pravilno odlaže i čuva - kažu stočari za portal Top press.

Prema rečima poljoprivrednika, najkvalitetniji je ovčji stajnjak a potom goveđi. Idealno je stajnjak izvući na njivu i odmah po razastiranju ga zaorati.

- Stajnjak se čuva na gomilama koje idu oko dva metra u visinu. Ne treba praviti veće gomile, niti manje, jer dolazi do izuzetno brzog procesa fermentacije, odnosno razgradnje stajnjaka. Sakuplja se cele godine i odlaže na jednom mestu, a trebalo bi da zgoreva oko pet meseci da bi se postigao što bolji kvalitet - ističu stočari.

Domaćinstvo koje ima više grla krupne stoke može od sakupljanja stajnjaka i da zaradi, interesovanja ima, a koristi se u voćarstvu, vinogradarstvu, povrtarstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2676201/stajsko-djubrivo-je-najstarija-hrana-za-zemljiste-ali-i-dobar-izvor-zarade

Četiri osobe koje su palile strnjiku uhvaćene su u Sremskoj Mitrovici, rekao je za N1 ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Nedimović je rekao da su u ovom trenutku najkritičnije u Rumi, Pećincima, Žitištu i Alibunaru.

Za dve nedelje ministarstvo poljoprivrede objaviće gde su tačno tokom oktobra paljene državne njive koje su zakupili poljoprivrednici na teritoriji Vojvodine.

Na pitanje planira li država da zbog takve situacije uvede neke podsticajne mere, Nedimović odgovara da bi novac ili neku drugu vrstu podrške mogli da dobiju samo oni koji to ne rade, ali ne precizira kada i koliko bi za tu namenu bilo izdvojeno novca iz budžeta.

"Moram prvo imati, kako vi to na vašim medijima moderno kažete, monitoring. Kad uradim monitoring onda znam koliko novca, a ne da mi kažete zašto je ministar smislio ovoliko para, a gde mu je zaleđe za to. Sada analiziramo da bismo mogli da pomognemo. Znate, pojedine lokalne samouprave su izdvojile novac za angažovanje većeg broja poljočuvara, možda ćemo uraditi i to i povećati broj poljočuvara i u drugim gradovima", kazao je Nedimović.

Kako je 021 pisao, Vojvodina je u proteklom periodu bila područje sa najviše požara u Evropi, pokazuju snicmi satelita NASA-e.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/226793/Nedimovic-Uhvacene-cetiri-osobe-koje-su-u-Sremskoj-Mitrovici-palile-strnjiku.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30