Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, taj neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama, zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji.Uzgajanje hmelja na ovim prostorima prati tradicija duga više od 250 godina. I dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, gde je pre više od veka bilo preko osam hiljada hektara pod tom kulturom, i kako kažu stručnjaci, da bi hmelj opstao, važno je širenje malih pivara, kao i traženje novih kupaca na tržištu."Mi smo počeli 2014. sa revitalizacijom hmeljarstva, jer smo videli šansu da sa razvojem kraft pivara da postoji šansa da se i domaći hmelj vrati, na, na tržište i kroz te kraft pivare da mi plasiramo svoje. Mogu reci da smo zadnjih godina uspeli da izvezemo određene količine i u Hrvatsku i u Mađarsku, Slovačku, Italiju i u Nemačku, bez toga da domaće velike pivare ako ne počnu koristiti naš hmelj ozbiljnijeg povratka hmelja u Vojvodini nema", kaže Rastislav Struhar, tehnolog.

Pivari se slažu sa izjavama stručnjaka da je duša svakog piva upravo hmelj, a da opstanak hmeljarstva leži u malim pivarama, i naravno ukoliko je od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima nijedno pivo brzo proizvedeno.

"Komercijalna piva se prave kao lageri, a mi većinom u kućnim uslovima pravimo ejlove, znači to su različiti tipovi. Teško je uporediti, naravno ejlovi su puniji, punijeg ukusa bogatiji nego lageri. Kraft pivare kućne, sigurno imaju šta da ponude pitanje je šta su očekivanja vlasnika tih malih pivarstva", kaže Jan Jovankovič, privatnik.

Ove godine Pokrajinski sekretarijat za privredu potpisao je sa uzgajivačima hmelja sporazum za dobijanje finansijskih sredstava. Ipak, od velike važnosti je da domaće pivare prepoznaju domaće proizvođače, kaže Struhar.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/opstanak-hmeljarstva-lezi-u-malim-pivarama_1044261.html

Javorka i Božidar Đurđević iz svilajnačkog sela Bobova su se posle 34 godine rada i života u Švajcarskoj, u zavičaj vratili pre pet i po godina. Otišli su u prevremenu penziju, jer su želeli da budu sa sinom Miloradom, snahom Suzanom i unucima Milošem i Marinom, ali i ostalom rodbinom.
Sin i snaha su takođe bili u Švajcarskoj, ali su se oni prvi vratili kada se rodio unuk Miloš. Tako su se, kažu, dogovorili, jer je neko morao da brine o Božidarevoj majci i baki, ali i da održava domaćinstvo i veliko imanje.

Sada im je žao što njihovi potomci nisu ostali u Švajcarskoj, pogotovu što je unuk Miloš tamo i rođen.

– Kada su se vratili, počeli su da se bave poljoprivredom. Od poljoprivrede, bogami, nema života. Nema ni za vodu, a kamoli za hleb. Naše devizne penzije ulažemo u imanje. Na kontu nemam više ništa. Kako dolazi, tako odlazi. Ovde može da se živi samo ako za tebe radi desetak ljudi. Kada čitam novine i gledam televiziju, izgleda da se ovde mnogo lepo živi. Ali, tako je samo u medijima. Da budemo iskreni, to nije tačno – ocenjuje Božidar.

Njemu se naročito ne dopada što poljoprivrednici nikada unapred ne znaju otkupnu cenu i što ne postoji višegodišnja poljoprivredna strategija. Nije dobro ni što ponuda i potražnja diktiraju cene proizvoda i stoke.

Njegova porodica obrađuje 40 hektara, desetak svojih, a ostalo uzimaju pod zakup. Sade kukuruz, pšenicu i ječam, jer imaju farmu sa šezdesetak prasića. Ukoliko se pojavi višak, prodaju.

– Eto, cena pšenice je 17,5 do 18,5 dinara po kilogramu. Da bismo bili na pozitivnoj nuli, trebalo bi da bude 20 dinara, a da bi se zaradilo, trebalo bi da plaćaju 23 dinara po kilogramu. Zato sam sav ovogodišnji rod skladištio i čekam povoljniju cenu. Nadam se da ću kroz proizvodnju stoke izvući više para. Ali, za taj dinar više, radimo 70 odsto – ocenjuje Božidar.

U Bobovu ljudi više ne znaju za šta da se opredele. Ako njiva dobro rodi, onda cena mnogo padne. Neko, na primer, uzgaja ovce. Ali, čim ima više jaganjaca, niko više ne pita za njih.

– Cena jagnjadi je 200 dinara po kilogramu, što je da čovek zaplače. Tolika je i cena prasadi, dok je oko Uskrsa bila 300 dinara po kilogramu. To bi se jedino isplatilo kad bi se te životinje odgajale na livadi – sarkastičan je naš sagovornik.Božidar se šali pa kaže da je mala otkupna cena stoke zbog toga što država brine da njeni stanovnici ne jedu previše mesa, jer je ono štetno po zdravlje. Ako građani jedu mnogo mesa, onda će da budu bolesni, pa će za lekove morati da izdvoje puno para.

– Zdravstvo je posebna priča. Tu vlada potpuno rasulo. Iako imam zdravstvenu knjižicu, lekove mesečno plaćam 5.000 dinara jer nisu na pozitivnoj listi. Tačno je da sam i u Švajcarskoj plaćao zdravstveno osiguranje, ali samo 10 odsto. Kada iznos lekova ili bilo koje zdravstvene usluge premaši 700 švajcarskih franaka godišnje, pacijent više ne plaća ni tih 10 odsto. Ovde može da ti treba i 100.000 za lekove, ali ćeš sam morati da platiš – veli Božidar.Zbog čestih provala u kuće u Bobovu, pre nekoliko godina, Đurđevići, kao i ostali meštani, strahuju za svoju bezbednost. Kažu da se osećaju sigurno samo kada su u kući, jer su posle provale, kao i mnogi drugi, ugradili sigurnosne kamere i alarm.

– Sin i snaha su pre nekoliko godina bili na proslavi Nove godine. Kada su se vratili, imali su šta i da vide. Cela kuća bila je ispreturana. Lopovi su uzeli sav pazar od prodaje prasadi u našoj pečenjari. Sin je čuvao pazar da bi od njega platio hranu za svinje. Uzeli su i nakit. Do dana današnjeg lopovi nisu pronađeni – ljutito će Božidar.

Od kada su krađe postale učestale, sve porodice praktikuju da uvek neko ostane kod kuće, tako da ni na jednu zabavu ili na odmor ne mogu da idu familijarno.

Izvor:https://www.vesti-online.com/imanje-pojededevizne-penzije/

Ministri poljoprivrede i socijalnog rada rešili su da pomognu Vukici Milosavljević, ženi koja je posle udara groma ostala bez stoke od koje je živela. Njima se pridružio i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac. Prve krave i pomoć stigli su na Rogoznu.

Zahvaljujući gradonačelniku Novog Pazara Nihatu Biševcu i humanitarcu Hidu Muratoviću, stigla je juče krava po imenu Ruža. Ona je u selu Kašalj dočekana sa suzama i poljupcima.

“Grad Novi Pazar je odvojio 200 hiljada dinara za kravu i jednokratnu pomoć za Vukicu. Dolaskom ovde uverili smo se da je njoj, u ovom surovom delu Rogozne, pomoć preko potrebna. Grad Novi Pazar se trudi da pomogne svim svojim građanima, bez obzira gde se oni nalaze”, kazao je za RTV Novi Pazar gradonačelnik Biševac.

Biševac je Vukici uručio i novčanu pomoć svog prijatelja, koji je čuo za njenu tužnu priču.

Danas je ovoj gorštakinji stigla još jedna krava, koju je obezbedilo ministarstvo poljoprivrede.

“Grad Novi Pazar, Vlada i ministarstva pokazali su da žele da pomognu. Kravu nam je donirao Miloš Stamenković uzgajivač iz Merošine”, kazao je sa suzama u očima pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksanda Bogićević.

Za nevolju Vukice Milosavljević možda se i ne bi čulo dalje od Rogozne da se samo nekoliko sati od udara groma humanitarac Muratović nije pojavio u Kašlju, do koga je morao da pešači četiri kilometra.

Ovaj čovek, svojevremeno dobitnik Zlatne plakete “Novosti” za najplemenitiji podvig, već dve decenije pomaže ljudima u nevolji, jedan je od simbola Novog Pazara, a u nekim anketama rangiran je među deset “veličanstvenih” humanitaraca i dobrotvora u Srbiji…

“ Pozvao me je preksinoć gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, koji je na putu, i zamolio da odmah odem na novopazarsku pijacu i da u ime gradske uprave Vukici kupim jednu ili više krava” – kaže Muratović za “Novosti”, kome nije bilo teško da po treći put u nekoliko dana, ovoga puta sa kravom, krene put Rogozne i pomogne ženi u nevolji.

On je uz pomoć donator obezbedio i frižider Vukici, a očekuje da će biti još donacija.

“Ne mogu da verujem da je moja štala opet puna. Nije mi se mililo da uđem u nju. Bila je to ovih dana pustoš”, kazala je Vukica, koja se zahvalila Muratoviću, gradonačelniku Biševcu i predstavnicima ministarstava.

Po nalogu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića, na Rogoznu je upućena ekipa Centra za socijalni rad u Novom Pazaru koja je “snimila situaciju” i obećala konkretnu pomoć.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/08/29/stigla-pomoc-planinki-koju-je-grom-ostavio-bez-krava/61136

Geografske oznake za rakiju od voća „Šumadijska šljivovica“, posle više od dve godine sertifikacije, uspela je da dobije Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“.

Rešenje o priznavanju proizvodnje rakije sa geografskom oznakom donelo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a tim povodom je održana promocija u „Šumadijskom dućanu“, u Beogradu.

Regionalnu asocijaciju proizvođača rakije „Šumadijska rakija“, čini 19 registrovanih proizvođača iz Šumadije, a njihov osnovni cilj okupljanja je unapređenje kvaliteta i standardizacija u proizvodnji voćnih rakija iz ovog regiona.

U praksi to podrazumeva proizvodnju voćnih rakija sa zaštićenim imenom i oznakom geografskog porekla Šumadija i pozicioniranje ovog pića kao regionalnog brenda.

Posle više od dve godine, Asocijacija je za svoj proizvod „Šumadijsku šljivovicu“ dobila oznaku geografskog porekla.

Proizvodnja „Šumadijske šljivovice“ počela je pre 15 dana ali, pošto prema sertifikatu mora da odstoji najmanje 18 meseci, na tržištu će se pojaviti 2021. godine.

Ovo je prvo rešenje o priznavanju geografske oznake po novom zakonu koji je usaglašen sa propisima Evropske unije.

Oznaka geografskog porekla predstavlja ozbiljan iskorak u pozicioniranju šumadijske rakije na nacionalnom, regionalnom i globalnom tržištu.

Projekat „Šumadijska šljivovica“ je, prema rečima direktora Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja Nenada Popovića, najbolje plasiran projekat u regionalnog razvojnoj strategiji.

Uspešna sertifikacija omogućiće dalji razvoj voćarstva u Šumadiji, a u planu je i da se povećaju zasadi autohtone sorte „crvena ranka“.

To će pomoći razvoju rakijskog turizma, gde će posetioci moći da probaju autentične proizvode iz Šumadije.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/60980-sumadijska-sljivovica-dobila-oznaku-geografskog-porekla.html

Iako traktori imaju neosporan značaj u poljoprivrednim poslovima, oni nisu jedini koji obavljaju posao. Gume koje povećavaju snagu traktora bez oštećenja useva, isto su važne kao gume za prikolice. I jedne i druge ostavljaju trag na zemljištu i moraju biti usklađene kako bi se postigao najbolji rezultat u smislu maksimalne sposobnosti i najmanjeg uticaja na zemljište.
Ove gume su nežne prema zemlji, što smanjuje zbijanje tla dok podržavaju velika opterećenja čak i pri velikim brzinama. Italijanska kompanija BKT - veliki proizvođač u svetu guma za autoputeve za vozila i opremu u sektoru poljoprivrede ima fabriku u Indiji. Oni su razvili veliki asortiman guma za prikolice. Dizajnirane su za kombinovanu upotrebu na putu i da imaju minimalan uticaj na zemljište. Svaki od proizvedenih modela ima posebne karakteristike koje
ga čine pogodnim za specifične radove. Na primer FL 637 je idealan proizvod za posipače, prikolice i cisterne, sa odličnim performansama kako na polju tako i na putu. Usmereni dezen gaze ćeg sloja obezbeđuje kvalitetnu vuču uz nizak otpor izvanredna svojstva samočišćenja. Konstrukcija sa čeličnim pojasom obezbeđuje veću izdržljivost i veću nosivost. Zanimljiv je i primer gume FL 639 koji je dizajniran za korišćenje na terenu (75%), kao i za korišćenje na putevima (25%). Dezen gaze ćeg sloja obezbeđuje odličnu vučnu silu čak i pri skretanju uz vrhunske osobine samočišćenja. FL 630 ULTRA ima
slične ali i jedinstveni dizajn gaze ćeg sloja za višenamensku upotrebu na bilo kojoj zemlji ili na putu i povećanu otpornost.
Velika kontaktna površina na tlu pruža savršenu raspodelu težine na zemljištu što rezultira ujednačenim pogonom i većim opterećenjem. RIDEMAKS FL 693 M
je odlična za prikolice i cisterne koje često koristimo na putu. Ova guma je konstruisana za upotrebu na putevima i ima indeks brzine D klase, koji može dostići i
do 65 km/h. U pitanju je višeslojna guma sa čeličnim pojasom koja obezbeđuje odličnu otpornost i dugotrajnost. Idealna je za dugi transport na putevima.
Ako ste štedljivi i želite dugovečnost proizvoda…
Ako želite dugovečnu gumu onda je izbor model AV 711 koji zahvaljujući specijalnom dizajnu gaze ćeg sloja, ima produžen životni vek, bez obzira da li se koristi na mekim ili tvrdim površinama tokom putovanja na putu. Nizak otpor kotrljanja obezbeđuje značajne uštede u potrošnji goriva i značajno povećana produktivnost.

Izvor: Agrobiznis magazin

Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Nagradu Radislav Rade Paunović za najbolju rakiju festivala Žestival u kategoriji destilerija osvojila je Tim iz Bajine Bašte sa rakijom Stara pesma, dok je Jovana Novaković iz Čačka dobila istu nagradu u kategoriji Poljoprivredna gazdinstva.

Na Žestivalu stručni žiri je ocenio 131 uzorak u kategorijama poljoprivredna grazdinstva i destilerije.

Marko Ilić, direktor destilerije Tim, kaže da je proizvodnja rakije porodični posao. U svom asortimanu imaju 14 vrsta rakija, od kojih je najviše zastupljena rakija od šljive, zatim od dunje, kruške vijamovke, kajsije, a imaju i specijalne rakije klekovače, travarice, medovače i neke nove vrste od malina, kupina, jabuka i tako dalje.

Pored glavne nagrade destilerija Tim je dobila nagrade za najbolje rakije od dunje, jabuke i kajsije.

- Za proizvodnju rakije registrovani smo 2004. godine, a u 2010. godini počeli smo prodaju rakije pod brendom Stara pesma. Naša godišnja proizvodnja je od oko 30.000 litara rakije. Od toga 50% ide na domaće tržište, a 50% u inostranstvo, odnosno zemlje Evropske unije, Australiju i Rusiju. To je firma u kojoj radimo mi iz kuće, imamo sopstvene zasade voća i bazirani smo na manjim serijama vrhunskog kvaliteta - kaže Marko.

Umesto Jovane Novaković nagradu je primila njena baka Gordana Minić, koja sa suprugom Stanimirom proizvodi svoju rakiju u destileriji Minićeva kuća rakije iz Donje Trepče kod Čačka.

- Moji roditelji su proizvodili rakiju, tako da sada imamo i muzejski deo sa rakijama proizvodene svake godine od 1941. godine pa do danas. Iz te 1941. godine imamo oko 120 litara rakije i ona može da se kupi u malim količinama u buteljkama. U aprilu ove godine su nas pozvali iz Etnografskog muzeja u Beograd i rakija nam je sada pod zaštitom Uneska. Od 2005. godine se takmičimo po sajmovima i do sada imamo 14 medalja sa Novosadskog sajma, a i veliki pehar iz Topole koji nam je uručila Jelisaveta Krađorđević - rekao je Stanimir.

Njegova destilerija proizvodi 31 vrstu voćne rakije, a verovatno su jedini u Srbiji koji su proizveli rakiju od kupusa. Pored unukine nagrade, ova destilerija je dobila nagradu za najbolju rakiju u grupi šljiva.

Vidoslav Krvavac iz Trnovice, kod Pljevalja u Crnoj Gori, kaže da je njegova rakija dobila ime Trnovača po mestu odakle potiče:

- Proizvodim dosta voćnih rakija, od kojih je najznačajnija rakija šljiva od autohtone vrste požegače, koja je organska, nikada nije prskana. Tu je i rakija od divlje kruške, jabuke i specijalna rakija od kleke. Osvajao sam veliki broj zlatnih medalja na Novosadskom sajmu, kao i prošle godine na sajmu šljiva u Osečini i u Vrnjačkoj Banji.

Proizvodi ograničene količine rakije. Šljive gaji na svom imanju od dva hektara i proizvodi od 1.500 do 2.000 litara rakije.

Na festivalu je bila i kompanija RB Global iz Kostojevića kod Bajine Bašte, koja proizvodi Staru sokolovu. Ivan Bogdanović, direktor kompanije kaže da kompanija proizvodi rakije od skoro svih vrsta voća, a na sopstvenom imanju gaje šljive, dunje, dok kajsiju i krušku nabavljaju od njihovih kooperanata širom Srbije.

Takođe, ova rakija prodaje se u malim pakovanjima u avionima širom sveta, a kako kaže, može se kupiti i na neočekivanim mestima kao što su Brazil i Dubai.

- Pokušavamo da uđemo i na tržište Japana i Velike Britanije - dodao je.

Karakteristično za ovu rakiju je prodaja po starosti.

- Naša najmlađa rakija je šljivovica Sokolica, koja je stara tri godine. Zatim imamo Staru sokolovu od pet godina i prodaje se u Srbiji i u zemljama bivše Jugoslavije. Tu je i rakija stara sedam godina, koja je specijalno namenjena za inostrano tržište i imamo našu najstariju i najcenjeniju rakiju, šljivovicu staru 12 godina. Ona se proizvodi u ograničenim količinama i delimo je na kaščicu, najčešće na domaćem tržištu, ali nešto ide i u inostranstvo - rekao je Bogdanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613677/rakije-iz-srbije-od-zastite-uneska-do-brazila-dubaija-i-posluzivanja-u

Kako je javio novosadski poljoprivredni portal Agrosmart.net, ostali veliki kupci i uljare nisu izašli sa konačnim uslovima otkupa, ali se očekuje da će pratiti ovu kompaniju.

Viktorija grupa je ranije objavila da će akontativno kilogram plaćati 25 dinara sa PDV-om, zbog čega su ratari negodovali, neka udruženja su pripremala proteste, ali su burnije reakcije ipak izostale.Prema saznanjima Agrosmarta, otkupljivači Viktorija grupa, Bimal i Dijamant planiraju da na srpskom tržištu otkupe oko 600.000 tona suncokreta, a u Srbiji je zasejano oko 220.000 hektara.

Portal dodaje da uljare imaju ugovoren uvoz suncokreta iz Rumunije, Moldavije i Hrvatske, a cena koja se pominje je 280 evra po toni.

Prema informacijama koje je Agrosmart danas dobio od trgovaca poljoprivrednim proizvodima, ni cena soje neće ići u prilog ratarima, a navodi se da će konačna cena koju poljoprivrednici mogu da očekuju - 35 dinara po kilogramu. Prošle godine cena soje bila je 36 dinara.

Očekuje se dobar ovogodišnji rod kukuruza, što može dovesti do niske otkupne cene ove robe, za koju poljoprivrednici mogu da očekuju oko 13,5 dinara za kilogram, sa PDV-om, dodaje portal.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=28&nav_id=1583404

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30