Kada se su se udružili mali povrtari i voćari, velike izvozne kompanije i jedna međunarodna organizacija za razvoj, za samo godinu dana dobili smo digitalizovane poljoprivrednike i proizvode za izvoz na probirljiva tržišta. Projekat unapređenja konkurentnosti individualnih poljoprivrednih proizvođača finansira Američka agencija za međunarodni razvoj.Proizvodnja se prati od semena do police. Na digitalnoj mapi su ucrtane koordinate poljoprivrednih parcela-učesnika projekta i u svakom trenutku se zna koliko se zemlje obrađuje, koliko ima koje kulture i koliko radnika radi.Poljoprivrednici sami, putem najsavremenijeg softvera koji im je instaliran u telefonu ili na kompjuteru, svakog dana unose podatke o stanju roda, zaštiti, prehrani, prskanju, sredstvima protiv štetočina. Takođe, periodično se rade analize zemljišta i vode i na kraju samog ploda.

"Pa, glavna prednost za mene kao proizvođača i investitora u to je kontrola troškova gde je činjenično stanje da smo ranije bez te elektronske kontrole nismo imali pravi uvid u trošak proizvodnje", kaže Radivoje Stojković, povrtar iz sela Čokot kod Niša.

Zvonko Lazarević povrtar iz sela Odžaci kod Trstenika priča da im to pomaže za dalji plasman robe.

"Na primer ako je u pitanju izvoz, ja izdajem taj nalog sa čime sam tretirao taj proizvod. Ja sam počeo sa hektar ipo svoje zemlje i sada sam evo proširio na deset hektara", navodi Lazarević.

Do sada su, poštujući te mere, 32 proizvođača dobila svetski Global gep standard za čak 12 povrtarskih proizvoda, a dva proizvođača su za paradajz i papriku certifikovani standardom koji garantuje proizvod bez pesticida.

"Pričamo o standardima koje zahtevaju naši strani partneri. Cilj je da povećamo da kažem taj fond robe koji će biti na raspolaganju i dostupan za ponudu na preko 10.000 tona robe", izjavio je Dušan Nikolić iz "Delta agrara".

Projekat unapređenja konkurentnosti individualnih poljoprivrednih proizvođača finansirao je USAID.

"Radi se o podršci poljoprivrednim proizvođačima iz opština kao što su Trstenik, Kruševac, Lebane, Leskovac. Projekat će se nastaviti u 2021. godini, ali mi ćemo se ovom prilikom orijentisati naročito na najnerazvijenija područija", navodi Zlatko Jovanović iz USAID-a.

Zbog toga će dobro doći širokopojasna mreža kojom će biti obuhvaćeno 600 naselja u najzabačenijim područijima, a čija će izgradnja, prema najavama iz Ministarstva za turizam i telekomunikacije, početi ove godine.

Tako će i poljoprivrednici u najnerazvijenijim mestima moći, zahvaljujući internetu, da se uključe u takve projekte.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4211935/digitalna-poljoprivreda-poslovanje-srbija.html

Pored bogate poljoprivredne tradicije, ceo prostor Balkana ima bezbroj neupitnih gastronomskih bisera kao što su njeguški, istarski i dalmatinski pršut, petrovački, slavonski i sremski kulen ili paški, sjenički i somborski sir, ali dok su recepture proizvodnje gotovo bez izuzetka bile „na izvol’te”, misterija tih vrhunaca blagoutrobija je obavila samo poslednji u nizu, somborski sir.Proizvod autohton za područje zapadne Bačke spravljan je po salašima rasutim oko Sombora, u početku isključivo od ovčijeg mleka, svoju slavu je gradio bezmalo dva veka zahvaljujući činjenici da su bajke o njemu balkanskim prostorima i celom Evropom pronosili najčešće vojna lica stacionirana u tom gradu, bez obzira na to u kojoj je državi „stolica” zapadne Bačke bila.

Tajna proizvodnje sira, koji ima svoje tri faze zrenja tokom kojih menja svoju konzistenciju i ukus, zahvaljujući predanosti ovdašnjih salašarki, prenošena je ne s majke na kćerke, jer se one udaju i recepturu odnesu u novu kuću, već sa svekrve na snaju, da bi misterija somborskog sira ostala neokrnjena. Neokrnjena sve do pojave interneta i objavljivanja na sajtu „Ravnoplov” ovdašnjeg hroničara Milana Stepanovića sažetog izvornog uputstva na osnovu obimnog rukopisa koji je 1938. godine sačinio somborski apotekar, arhivista i zavičajni istoričar Đorđe Antić (1895–1991). Antiću je, pred kraj svog života, recept poverila májka Leksa iz Rančeva, koja je somborski sir počela da spravlja 1885. godine. O spravljanju somborskog sira objavljen je i nešto sažetiji, ali zanimljiv i koristan članak u petom broju somborskog „Domaćeg lista”, iz marta 1890. godine, a, kako Stepanović navodi, pisac članka je, verovatno, bio urednik i izdavač lista, somborski učitelj Stevan Konjović.Sve do tada „autsajder” je mogao saznati, kada je u pitanju najbolje čuvana gastronomska tajna Sombora, jedino to da se taj sir spravljao isključivo od ovčijeg mleka, pošto su u ta vremena pustarama oko tog grada lutala bezbrojna stada autohtone cigaje, koje su se napasale na nikada košenim slatinama na kojima su rasle posebne trave, čijih je nekoliko vrsta (rosulja, zvezdan, vijug, utrinac, popino prase, lisičiji rep i troskot) tokom sezone omogućavalo ishranu bogatu mineralima i lako rastvorljivim natrijumovim i kalijumovim solima. Mleko tako napasanih ovaca obilovalo je mineralnim solima, mlečnim šećerom, belančevinama, mastima i vitaminima, te se po vrednosti i gustini osetno razlikovalo od kravljeg.

Druga polovina 20. veka dovela je do industrijalizacije i ov­dašnjeg mlekarstva, pa je i novoformirana mlekara „Somboled”, nastala iz posle Drugog svetskog rata nacionalizovane „Švajcarske sirane”, koju je na Gakovačkom putu pokrenuo Švajcarac Maks Dipli, a koja je, od polovine tridesetih godina 20. veka, bila u vlas­ništvu preduzi­mljivog Eugena Grabinskog, pokre­nula i proizvodnju somborskog sira, ali okrnjene recepture, pošto je u njegovoj proizvodnji u početku pretežno, a nakon toga u potpunosti, bilo korišćeno kravlje mleko.Najverovatnije na sablazan salašarskih „majkica”, čak i u tom kratkom periodu dok su u „Somboledu” veće količine lakše dostupnog kravljeg mleka u navodnom somborskom siru „maskirali” uvozom ovčijeg mleka u prahu iz Francuske, on je do te mere bio ekskluzivan i tražen da je u malim drvenim kačicama bio najpoželjniji poklon koji je neko u tadašnjoj Jugoslaviji mogao dobiti iz Sombora. Teško je pretpostaviti šta su svekrve i snajke na salašima na severnom obodu Sombora mislile o tom potezu socijalističke industrije, kada su s kolena na koleno prenosile „vjeruju” po kojem je, da bi se dobio jedan kilogram sira, bilo potrebno šest litara ovčijeg mleka i dva litra bunarske vode. Propašću socijalizma i privatizacijom „Somboleda”, prestala je i kakva-takva proizvodnja somborskog sira, pa se sada on u odnosu na originalnu recepturu u tek svojoj bledoj, ali i dalje gastronomski fenomenalnoj verziji, može pronaći samo na ovdašnjoj „Pijaci u lancima”. Što je dovoljno da i dalje živi makar legenda o somborskom siru.O tome do koje mere je tehnologija proizvodnje somborskog sira ljubomorno čuvana u Somboru svedoči i anegdota iz 1920. godine, koju navodi Stepanović, kada je Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS uputilo zahtev somborskom gradonačelniku da grad primi 16 učenica koje bi proučavale ovdašnje sirarstvo.

Gradski senat je taj zahtev odbio, s obrazloženjem da Somborkinje ni u kojem slučaju i nikome nisu voljne odavati tajnu proizvodnje sira, pa je misterija ostala skrivena na isključivo srpskim somborskim salašima, s jednim -jedinim izuzetkom, onim bunjevačke porodice Paštrović u naselju Šaponje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/legenda-o-cuvenom-somborskom-siru-06-01-2021

Iako je nova Uredba Evropske unije o organskoj proizvodnji trebalo da stupi na snagu prvog dana 2021, taj rok je zbog pandemije prolongiran. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rade na usaglašavanju nove regulative o toj oblasti, uz subvencije koje su za tu proizvodnju pet puta više nego za konvencionalnu.Pre sedam godina Lukovići su se odlučili za organsku proizvodnju malina. U godini pandemije upravo ovako uzgajeno voće bilo je izuzetno traženo."Početak je težak i početak je dosta skup, tako da tu treba istrajnosti i dosta proizvođača odustane u tom periodu. Tu treba i podrška ljudi koji se već bave tine, a i struke podrška i podrška naravno i države", kaže Radojko Luković iz Arilja.

Država je posebno zainteresovana za organsku proizvodnju u svim oblasima poljoprivede.

"Imamo pet puta veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Tako da je to jedna lepa stvar za početak da se bavite sa ovom vrstom proizvodnje. Takođe ćemo gledati da iduće godine napravimo jednu diversifikaciju, odnosno da ne budu ista ulaganja ako se bavite sejanjem pšenice ili nekim višegodišnjim zasadima", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.

Edukacija može u velikoj meri unaprediti organsku proizvodnju, ali i udruživanje proizvođača. Međutim, potrebna je ozbiljna strategija i manje posrednika u lancu proizvodnje i prodaje - tvrde zadrugari.

"Ni u konvencionalnoj proizvodnji nismo adekvatno zastupljeni u nastupu na tržištu. I nismo prisutni u toj meri, ali u preradi, da li u proizvodnji, da li u plasiranju finalnog proizvoda nisu zadruge i udruženja i mali robni proizvođači adekvatno zastupljeni i naslonjeni na tržište, već imaju posrednike", kaže Božo Joković - direktor PSZZ "Naši voćari" Arilje.

Plasman sirovih organskih proizvoda donosi manju zaradu nego prodaja svežeg voća. Poslednjih godina, na svetskom tržištu je veoma tražena liofilizovana malina.

"Prepoznata je kod kupaca kao jedinstvena kao kvalitetan proizvod, koji je sačuvao dosta hranljivih materija i vitamina i minerala i kad još tome dodate da je organskog porekla, e onda to ima jednu potpunu priču", kaže Nemanja Bojičić iz Službe kvaliteta "Drenovac".

Organska proizvodnja je, za sada, uspostavljena na oko jedan odsto poljoprivrednih površina, ali bi se taj procenat konkretnom podrškom države i upoznavanjem proizvođača sa prednostima mogao povećati.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4210070/organska-proizvodnja.html

U Mlekarskoj školi Dr Obren Pejić iz Pirota radi se i uči svakoga dana. Srednjoškolci s juga Srbije već generacijama u ovoj školi proizvode čuveni kačkavalj "krstaš", nadaleko poznati specijalitet. Kačkavalj se pravi od svežeg mleka sa Stare planine, po tradicionalnoj recepturi starih majstora iz tog kraja.

Osmislili su projekat "Evropski ukus pirotskog kačkavalja" i u aprilu naredne godine predstaviće ga kompanijama u Austriji.

U okviru Erazmus programa Evropske unije (EU) najbolji učenici obrazovnih profila prehrambeni tehničar, prerađivač mleka, pekar i mesar putovaće u Beč i obaviti stručnu praksu u austrijskim preduzećima po standardima važećim u EU.

Direktor škole Nenad Đorđević kaže je da je ovaj projekat "ključ za nova vrata, nove projekte i saradnju sa institucijama širom Evrope". Reč je o nastavku projekta koji je škola ranije realizovala sa kompanijama iz mesta Gabrovo, u susednoj Bugarskoj.

Evropska unija značajno je doprinela modernom opremanju laboratorija i radionica ove škole. Novi sterilizatori, inkubatori, zatim analizator vlage - deo su specijalizovane stručne opreme koju je škola dobila 2018. godine, u okviru EU projekta podrške srednjem stručnom obrazovanju. Isporučena je i ostala oprema: mlin sa kuglama, peščano kupatilo, trinokularni mikroskop i ostali delovi potrebni za podizanje kvaliteta praktične nastave na najviši nivo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3131139/pirotski-kackavalj-iz-mlekarske-skole-bice-predstavljen-i-austrijancima

Praznici su sjajne prilike da se porodica okupi na jednom mestu, a po mišljenju sugrađana, korona tome ne bi trebalo da stane na put – Božić se slavi s ukućanima, a male tradicije prenose se s generacije na generaciju, dok lepi običaji, poput pijukanja, usrećuju najmlađe.Pijace i marketi poslednjih dana prepuni su kupaca, što je usrećilo i prodavce na Futoškoj pijaci, koji su kazali da uoči praznika na pijacama uvek vlada prava praznična atmosfera.

Cena badnjaka se kreće između 50 i 150 dinara, u zavisnosti od veličine i ukrasa, dok manje mlado žito košta 50, a veće 100, a žito sa svećom u sredini 150. Osim badnjaka i žita, može se naći i slama, koja se prodaje u većim kesama po 100 dinara, dok kesica košta 50.

Nezaobilazni deo trpeze za Badnji dan – pasulj, koji se obično priprema na posan način nakon čega se zapeče u rerni, košta od 300 do 400 dinara, a u ponudi na Futoškoj pijaci mogu se naći gradištanac, trešnjavac, sumporaš i tetovac. Uz pasulj dobro dođe i turšija, koja se prodaje u pakovanjima koja koštaju 120 dinara i šarena salata po 100.

Za one koje žele da se nakon večere zaslade pitom od bundeve, na pijaci je mogu kupiti sveže rendanu po 150 dinara, dok kilogram bundeve u kriškama košta 80. Kao zakuska uz pripremu kolača i trpeze za Božić, na stolu se često mogu naći orasi, koji koštaju 800 dinara kilogram, suvo grožđe, koje košta od 300 do 400, dok je za 100 grama kandiranog ananasa, đumbira, dinje i pečenih lešnika potrebno izdvojiti 100 dinara. Suve šljive s košticom koštaju od 300 do 350 dinara kilogram, dok su očišćene, bez koštice nešto skuplje – 500 dinara. Kilogram sušene brusnice košta 600 dinara, a kilogram suve smokve 300, a može se naći i smokva u šećeru u prahu, koja košta 350 dinara, dok domaći mleveni mak za pripremu makovnjače košta od 40 do 80 dinara.

U većini mesara u toku su akcije, te kilogram dimljene kolenice košta 250 dinara, a svinjski vrat bez kosti 500, a po istoj ceni može se kupiti i svinjski kare. Celi pilići koštaju od 170 do 250 dinara kilogram, patka 400 dinara kilogram, a po istoj ceni mogu se kupiti i pileći ćevapi i pljeskavice.

Ponuda ribe je bogata, te kilogram neočišćenog šarana košta 300 dinara, sveži smuđ 880, a kilogram šnicli od šarana 750. Som je nešto suplji i košta od 900 do 1.200 dinara, dok amur staje 550 kilogram. Filet lososa košta 1.600 dinara, a očišćena pastrmka 700, dok je za kilogram tolstolobika potrebno izdvojiti 500. U ribarnicama se može naći i pečena i grilovana riba, pogodna za one koji nemaju vremena ili prilike da je pripreme.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/potrosacko-cose-u-susret-badnem-danu-i-bozicu-05-01-2021

Poslednjeg dana prošle godine cena kukuruza bila je za 27 posto veća nego na kraju 2019. godine, pšenica je bila skuplja za 10 procenata a soja za 35,7 posto, objavila je Produktna berza.
Kako se navodi u nedeljnom izveštaju, u danima pred praznike na toj berzi prodato je tek 145 tona robe u vrednosti od 8,29 miliona dinara.Kukuruz je 2020. godinu završio sa cenom od 18,8 dinara po kilogramu bez PDV-a, poslednja registrovana cena pšenice u 2020. godini iznosila je 20,91 dinara za kilogram bez PDV-a a soje 52 dinara.

Na osnovu poređenja podataka 2020. godine sa 2019. godinom na Produktnoj berzi su zaključili da je protekla godina na tržištu žitarica i uljarica bila cenovno izuzetno turbulentna i da je išla u korist poljoprivrednih proizvođača.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/znatan-medjugodisnji-skok-cena-kukuruza-soje-i-psenice_1194848.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmeni i dopunama pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.

U ovom Pravilniku u članu 4. dodat je stav 2, koji glasi:

"Ako isporučilac mleka predaje mleko pravnom licu odnosno predzetniku preko pravnog lica ili preduzetnika koji prikuplja mleko u ime i za račun pravnog lica odnosno preduzetnika (u daljem tekstu: posrednik), posrednik mora da ispunjava veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opšte uslove za higijenu hrane u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo."

Zahtev za premiju, za svaku kalendarsku godinu, podnosi se kvartalno, i to:

1) za četvrti kvartal (1. oktobar – 31. decembar prethodne kalendarske godine) – od 1. januara do 15. januara tekuće kalendarske godine;

2) za prvi kvartal (1. januar – 31. mart tekuće kalendarske godine) – od 1. aprila do 15. aprila tekuće kalendarske godine;

3) za drugi kvartal (1. april – 30. jun tekuće kalendarske godine) – od 1. jula do 15. jula tekuće kalendarske godine;

4) za treći kvartal (1. jul – 30. septembar tekuće kalendarske godine) – od 1. oktobra do 15. oktobra tekuće kalendarske godine.".

Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjuje se od 1. januara 2021. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3130669/do-15-januara-podnosenje-zahteva-za-premiju-za-mleko-proizvedeno-krajem-prosle

U Komisiji za selo i poljoprivredu Grada Valjeva smatraju da u oblasti ovčarstva treba promeniti politiku subvencionisanja, zbog čega će smanjiti izdvajanja za ovu granu poljoprivrede.Ove godine će lokalna samouprava za podsticaje poljoprivrede ukupno izdvojiti 60 miliona dinara.

"Za podsticajnu meru sinhronizacije estrusa kod ovaca naredne godine neće biti odvojena sredstva, a Komisija za selo i poljoprivredu smatra da je struka ta koja treba da se pita", kaže predsednik tog tela Dragomir Vitorović.

Prema njegovim rečima, kod te mere obično se na kraju dobiju dva ili tri jagnjeta, koja se ne koriste za priplod, već u komercijalne svrhe, pa se investicija ne vraća u nekim narednim godinama.

Valjevo se u poslednjih nekoliko godina prepoznalo kao ovčarski kraj, stočni fond je stabilizovan, ali je trenutno slaba potražnja za ovčijim mesom.

Ponuda je daleko premašila potražnju i potpuno je neracionalno da se i dalje mera sinhronizacije estrusa kod ovaca primenjuje. Naglašava se i da je jedna od mera koju treba preispitati veštačko osemenjavanje krava.

"Gase se gazdinstva koja imaju po jednu ili dve krave, ostaju veliki proizvođači i možda bi njima moglo da se pomogne", kaže veterinar i član Komisija za selo i poljoprivredu Aleksandar Drinčević.

Prema njegovim rečima, u valjevskom kraju, krave prosečno daju 16 litara mleka, pa bi trebalo da se razmotri eventualno bolja selekcija semena. Napominje se da je zbog pandemije, otkazan i odlazak mladih poljoprivrednika u inostranstvo, kao i poseta sajmu u Novom Sadu.

Sredstva od 2,5 miliona dinara, koja su zbog toga ostala neutrošena, preusmeriće se u skladu sa zahtevima poljoprivrednika, odnosno za nabavku mehanizacije za koju je ove godine vladalo veliko interesovanje.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/valjevo-menja-politiku-subvencionisanja-ov%C4%8Darstva-u-2021-godini

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31