Početkom januara u hotelu Hill u Jagodini održana je svečana skupštine udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“. Osnivači udruženja Mladen Minić, Ana Dinić
i Oliver Aleksić, sa svojim najbližim saradnicima, organizovali su veličanstven skup. Celokupna organizacija je bila na veoma visokom nivou, od samog ulaska i
srdačnog prijema domaćina, akreditovanja, dvočasovnog izlaganja predavača, dodeljivanja nagrada najzaslužnijim članovima, preko uglednih gostiju koji su imali veoma korisna izlaganja. Kako i dolikuje druženje je nastavljeno i posle sastanka uz koktel.
Otvarajući skup osnivači udruženja su pozdravili više od sto prisutnih, među kojima su bili članove Skupštine koji su imali pravo i da odlučuju o daljim aktivnostima ove organizacije. Oliver Aleksić je najpre govorio o postignutim rezultatima u prethodnom periodu. „Udruženje je osnovano 07.04.2019. godine i od tog dana beleži svakodnevni rast broja članova, tako da u ovom trenutku broji preko 250 članova“- rekao je Aleksić na početku svog izlaganja
i u nastavku izložio svojevrsnu analizu do koje se došlo tako što je svako od članova, u trenutku pristupanja udruženju, popunjavao upitnik udruženja gde je navodio informacije o svom poljoprivrednom gazdinstvu, pretežnoj poljoprivrednoj delatnosti i strukturi proizvdnje. „Na taj način je Udruženje u samom startu upoznato sa svakim od članova“ - objasnio je Aleksić za Agrobiznis magazin i dodao. „Imamo opštu sliku tako da možemo da usmerimo svoje delovanje u određenom pravcu“.
Nakon pozdravnih govora i informacija od značaja za rad samog Udruženja na dnevnom redu je bilo usvajanje Izveštaja o radu za 2019. godinu, dopuna Statuta udruženja u smislu člana kojim se predviđa stvaranje ogranaka udruženja u više gradova Srbije, kao i usvajanje Plana radaudruženja za 2020. godinu. Svi predlozi i sve tačke dnevnog reda su jednoglasno usvojene. Mladi poljoprivrednici iz cele Srbije ovim su pokazali da su ozbiljni u nameri da se prošire u svom delovanju i da privuku što veći broj mladih ljudi koji će doprineti afirmaciji života na selu i samog Udruženja.
Predsednik Upravnog odbora udruženja Mladen Minić u svom izlaganju osvrnuo se na prethodni period i sumirao rezultate rada Udruženja, ali i ukratko predstavio ciljeve za narednu godinu. Minić je ovom prilikom istakao saradnju sa mnogim preduzećima, naglasivši da se njihov broj konstantno uvećava, da ljudi prepoznaju značaj zajedničkog delovanja i tzv. trostrukog udruživanja kroz odnos poljoprivrednik – dobavljač - stručni saradnik udruženja, gde svako ima svoj interes i svako vidi svoju šansu kako poljoprivrednik koji želi da radi i da svoj rad naplati tako i dobavljač koji ima za cilj da prodasvoju robu, a na kraju i samo Udruženje.
„U međuvremenu, za nepunih godinu dana rada, udruženje je napredovalo i u tom smislu da sada može da pravi selekciju preduzeća sa kojim želi da sarađuje“- naglasio je Minić koji se ovom prilikom osvrnuo na upravo završeni Konkursu za mlade poljoprivrednike kao i nedavno objavljenom Konkursu za nabavku traktora i ukazao na značaj i ulogu udruženja u svemu tome „Mi našim članovima pomažemo u kompletnoj pripremi dokumentacije i pratimo za njih sve u vezi aktuelnih konkursa“ podvukao je Mladen Minić i pozvao članove da se obrate Udruženju ako im treba podrška i pomoć. Zaključivši obraćanje on je ovom prilikom najavio formiranje prvih zadruga koje bi proistekle iz Udruženja i da njih očekuje u martu 2020. godine, a tu je pre svega naveo stočarsku zadrugu obizirom na to da Udruženje ima oko 70 koji se bave stočarskom proizvodnjom. Udruženje se na prigodan način ovom prilikom u vidu poklona saradnicima zahvalilo na dosadašnjoj saradnji i trudu koji su uložili tokom prethodnog perioda.
Mladim poljoprivrednicima Srbije obratili su se i Dejan Reljić ispred firme „De Heus“ koja ima vodeću poziciju u proizvodnji hrane za životinje; Nikola Matić
iz Paraćina ispred firme „Matamed“, koji se bavi proizvodnjom pčelarske opreme; Vladimir Cvetković iz Niša – firma „Nikol Agrar d.o.o.“; Goran Đaković – „Agropres - Agrobiznis Magazin“; predstavnici „Komercijalne banke“; predstavnici Visoke poljoprivredno – prehrambene škole iz Prokuplja i drugi.
Na kraju se prisutnima obratio i pomoćnik ministra poljoprivrede iz Sektora za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević. On se zahvalio u svom obraćanju najpre
na pozivu i pohvalio organizaciju, entuzijazam i preduzimljivost osnivača i ponudio nesebičnu pomoć u svakom obliku.
Govorivši o Konkursu za mlade poljoprivrednike, rekao je da je podneto nekoliko hiljada prijava, a pozvao je sve prisutne da obrate pažnju na aktuelni
Konkursu za nabavku novog traktora. Bogićević je rekao da je ovakvo udruživanje fantastičan primer u našoj državi i da bi bilo dobro da ima više ovakvih udruženja, ali je u tom smislu pesimista, tako da će najverovatnije pre ovo udruženje organizovati ostale, nego što će se oni sami organizovati, imajući u vidu ambicioznost i ideju udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“. Gromoglasanim aplauzom na kraju izlaganja pozdravljeni su svi govornici,
nakon čega je priređen svečani koktel, gde su se prisutni upoznali, razmenili iskustva, ostvarili i kontakte, što je i bio jedan od ciljeva Udruženja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poljoprivredna mehanizacija, koja je uvek atraktivna, privukla je veliku pažnju posetilaca i na prvom specijalizovanom sajmu za voćare, vinogradare i povrtare u Beogradu, Agro Belgrade 2020.

U Hali 1 posetioci su mogli da vide mašine najvećih zastupnika poznatih brendova u Srbiji, ali i da se upoznaju sa onim što nudi domaća privreda. Fokus je bio na mehanizaciji koja je namenjena za manje obradive površine, ali i za manja gazdinstva.

Da je nedavno raspisan konkurs za kupovinu traktora do 60 kW bio podsticajan, potvrđuju i izlagači.

- Imamo dosta upita za prodaju, na koje smo odgovorili i uputili kupce na naše distributivne centre, pa posle sajma očekujemo informaciju koliko je traktora prodato - kaže Dragan Galečić, menadžer prodaje i marketinga u IMT-u.

Ova kompanija predstavila je deo svog proizvodnog programa u kategoriji traktora do 60 kW, koji su namenjeni manjim poljoprivrednim gazdinstvima.

- Na ovom sajmu je prikazno nekoliko IMT i Tafe modela. Za 2020. godinu planiramo da proširimo portfolio sa novim modelima traktora, koje ćemo predstaviti na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, kao i novitete kada je u pitanju proces sklapanja trakotra - rekao je Galečić.

Posetiocima je traktor, kao novi segment, predstavila i kompanija Agrimatco, a reč je o indijskom brendu Farmtrac.

- Izloženi traktor ima 26 "konja" i jako je interesantan, jer je cenovno najjeftiniji u svojoj kategoriji. Ima prednju i zadnju vuču, a može biti i sa i bez kabine. Sredinom ove godine ćemo imati i sve odgovarajuće priključne mašine za tu kategoriju, kao što su male freze, mali plugovi za vinogradare i voćare, koji na malom prostoru i mogu kvalitetno da obave radove - kaže za eKapiju menadžer za ratarska semena Alfred Nemet.Kompanija Dani iz Merošine, specijaizovana za voćarstvo i vinogradarstvo, pod jedan krov je stavila svoju raznoliku ponudu. Tako su predstavili traktor, ali i frezu pipalicu za vinogadarstvo, daljinsku kosačicu, koja je, osim vinogradarsko-voćarske potrebe i za komunalne upotrebe, a posebno namenjena uzgoju borovnice.

- Izložili smo i Campagnola tresače za borovnicu, šljivu, višnju, kao i sve vrtse makaza istog brenda. Tu je i zaštite za biljke, atomizeri, viljuškari kao priključna mehanizacija, zaštitna oprema i fitosanitarna zaštita za poljoprivrednika - rekao je Dejan Petrović, menadžer prodaje firma Dani.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2777550/agro-belgrade-traktori-za-vocare-i-vinogradare-zainteresovali-kupce-foto

Shodno Pravilniku i Konkursu AP Vojvodine, kojim se dodeljuju sredstva, između ostalog, za mlade poljoprivrednike u ruralnim područjima, i to u sektorima voća i povrća, mesa i mleka, malih pivara. Na listi investicija nalazimo i opremu za pčelarstvo, gljivarstvo, itd., pa čak i prerada lekovitog bilja što je inače vrlo retko obuhvaćeno merama subvencije.

Sistem subvencija je na osnovu predračuna, ne sme se kretati u investiciju dok se ne prođe na konkursu i ne potpiše ugovor sa AP Vojvodine (slično kao u IPARDu), i potrebno je prikupiti relativno obimnu dokumentaciju, između ostalog i poslovni plan.

Po ovome se subvencioniše i do 90 % troškova. Konkurs je za poljoprivrednike iz ruralnih područja, sa teritorije AP Vojvodine, i za mlađe od 40 godina.

Rok za ovaj poziv je relativno kratak, do 21.02.2020. godine,

Drugi konkurs je vezan samo za pčelarstvo na teritoriji pokrajine, opredeljeno je 25 miliona dinara, konkurs traje do utroška sredstava, a najkasnije do 28. februara. Konkurs obuhvata investicije u sektoru pčelarstva, pčelinja društva i opremu.

Treći je konkurs vezan za opremanje stočarskih farmi, opredeljeno je 80 miliona dinara, rok je do 21. februara 2020. godine. Visina povraćaja je do 60 %, ili 70 % ukoliko su u pitanju marginalna područja. Listu mogućih investicija imate kao sastavni deo konkursa, i možete naći dokument u prilogu mejla.

Četvrti je konkurs vezan za sektor vina i rakija, za teritoriju AP Vojvodine

Vi ste na ovoj mejling listi zato što ste sa teritorije Vojvodine, ili ste u sektoru poljoprivrede uopšte sa teritorije Republike Srbije. Ako smatrate da bi još nekom bila korisna informacija možete proslediti mejl.

U nastavku možete naći linkove do objavljenog pravilnika i javnog poziva, kao i sve detalje konkursa:

https://www.agroklub.rs/finansiranje/raspisan-konkurs-za-podrsku-mladima-u-ruralnim-podrucjima-vojvodine/56930/ 

Evo i linka do vesti vezane za pčelarstvo:

https://www.agroklub.rs/finansiranje/pcelarima-u-vojvodini-25-miliona-dinara/56979/?fbclid=IwAR0vvl7kF_DgEIwqX6LG8c7yOTa1gVLazkfRK0QYpVeS56td1K-tqhdj8KM  

Link do konkursa vezanog za opremanje farmi:

 
 
Naravno da se mozete obratiti za pomoć oko apliciranja na konkurs, moje kolege i ja Vam stojimo na raspolaganju


Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Konjak zovu kraljevskim pićem, jer se po tehnologiji, ali i načinu služenja razlikuje od svih ostalih alkoholnih pića. Istorija konjaka vezuje se za antička vremena starog Rima, ali su ga proslavili Francuzi, posebno Napoleon, koji je voleo da ga ispija. Francuski konjak danas spada u red najskupljih pića na svetu, proizvodi se od vina dobijenog od posebnih sorta grožđa i oni koji ga piju kažu da mu nema premca.
Međutim, nedavno je u Beogradu predstavljen prvi konjak na svetu dobijen od vina šljive. Ovo jedinstveno piće rezultat je 30 godina istraživanja jednog čoveka koji je verovao da može da napravi nemoguće – konjak od vina šljive. Posle 6.500 provera u svim relevantnim institucijama i pet
godina stajanja u hrastovom buretu nastao je „Kraj“ prvi konjak napravljen od šljiva. Ovaj jedinstveni konjak koji je uneo revoluciju u svetu alkoholnih pića nastao je, a gde bi drugo, nego u srcu Šumadije u Kosjeriću. U istraživanje i proizvodnju ovog potpuno originalnog pića uloženo je 4, 5 miliona evra, a iza svega stoji dr Marko Ljekočević tehnolog i nadaleko poznata destilerija „Zarić“ iz Kosjerića. Konjak je proizveden od tri vrste srpske šljive – požegača, trnovača i crvena ranka koje su najzastupljenije u Kosjeriću.
- Birali smo najkvalitetnije voće, koštice su uklanjane isključivo ručno kako bi se izbeglo da i najsitniji komadić dospe u konjak, i tako mu pokvari ukus tokom fermentacije. Nismo koristili mehaničke prese, već smo sok od šljive cedili dok nismo dobili dovoljno soka da se od njega napravimo vino, objašnjava za Agrobiznis magazin dr Ljekočević. Iako proizvođači pića nerado svoje tajne dele sa drugima, on je čitav postupak nastanka konjaka od šljive napisao i
odbranio u svojoj doktorskoj disertaciji.
Ideju za konjak od šljive dobio je još 1988. i verovao je da može da napravi ovo jedinstveno piće. Ali, trebalo je da prođe tri decenije, da tehnologija napreduje do današnjih dana da bi „Kralj“ mogao i da se proizvede. U pitanju je potpuno autohtono piće nastalo iz ljubavi i poštovanja prema, kako kaže dr Ljekočević, divnim ljudima iz Kosjerića u kome je proveo najlepše godine života.
„Pazili smo na svaki detalj, pa smo burad u kome je konjak ležao više od tri godine napravili od srca hrasta iz područja Kosjerić. Nekada se ovaj hrast izvozio
u Francusku, upravo da bi se od njega pravila burad za njihov čuveni konjak. Zato smo ga i mi koristili, a hrastovo bure u kome je mirovao konjak dalo je
specifičnu boju prvom srpskom konjaku od šljiva – dodaje naš sagovornik.
„Kraj“ za sada ima oko četiri procenta metil alkohola u sebi, a cilj je da se ovo prepolovi kako bi i po tom parametru mogao da stane u red sa najkvalitetnijim i najskupljim pićima iz celog sveta. Za litar „Kralja“ potrebno je oko 50 kilograma šljive.
„Da bi se napravio konjak potrebno je prvo proizvesti vino od šljive što zavisi od toga koliko je rodna godina, a šljive kvalitetne. Sam proces proizvodnje nije
lak, ali sada kada pogledam ovaj konjak spakovan u luksuzno pakovanje shvatio sam da se sav uloženi trud isplatio – kaže dr Ljekočević i ističe
da će nastaviti da raditi na poboljšanju kvaliteta ovog pića.„Kralj“ se pakuje u flašu 0,7 litara od čistog češkog kristala i pije iz dve kristalne čaše. Ovaj kristal nije odabran slučajno, jer zadržava aromu pića. Uz flašu se dobijaju i dve kristalne čaše, koje ne liče na one u kojima se najčešće služi konjak, jer su specijalno dizajnirane kako bi uživanje u ukusu ovog pića bilo potpuno. Samo ambalaža koštala je oko 150 evra po komadu, pa je cena „Kralja“ 500
evra po flaši.
- Još nismo sve izračunali, ali sama proizvodnja ovog konjaka znatno premašuje čak i tih 500 evra po boci. Najveći deo pripreme voća radi
se isključivo ručno, dok se prilikom frakcione destilacije koristi samo manja količina, odnosno srce destilata, njegov najbolji i najkvalitetniji deo. Zbog svega
toga smo dobili samo 500 flaša ovog ekskluzivnog pića – kaže naš sagovornik.
U destileriji „Zarić“ ne kriju koliko su ponosni na „Kralja“ koji će svojim kvalitetom zadovoljiti i najprobirljivije kupce. A, ukus? Prvi srpski konjak od šljive
ima neponovljivu aromu i ukus koju može da oseti čak i neko ko nije poznavalac alkoholnih pića kao što je autor ovog teksta. Reputaciju vrhunskih proizvođača srpske rakije „Zarići“ iz Kosjerića su stekli na brojnim sajmovima širom sveta gde redovno osvajaju medalje. Njihova rakija
od maline pod imenom „Opsesija“ uvrštena je među 15 najboljih pića na svetu po oceni jednog francuskog časopisa, dok se „Nirvana“ rakija od kruške služi u lobi baru čuvenog hotela Cezar Palas u Las Vegasu. Zato i ne čudi što su uvereni da će „Kralj“ vrlo brzo osvojiti ceo svet, a Srbija stati rame uz rame sa proizvođačima najkvalitetnijih alkoholnih pića na svetu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Srpskim poljoprivrednicima uskoro će biti na raspolaganju nova podsticajna sredstva iz kredita Svetske banke u vrednosti od 50 mil USD. Ugovor o kreditnoj podršci za poboljšanje konkurentnosti domaće poljoprivrede juče (3. februar 2020.) je usvojila Skupština Srbije.

Najveća pomoć biće namenjena sektorima voćarstva, povrtarstva i za startap projekte za početnike u proizvodnji.

Kako je za Novosti rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, oko 30 mil EUR biće namenjeno za pobošljanje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, sa akcentom na devastirana područja južne i istočne Srbije, gde su inače slabiji kapaciteti.

- Deo novca biće usmeren na e-agrar, oko 12 mil EUR. Pomoć će biti namenjena i za reformu penzijskih i invalidskih osiguranja - dodao je ministar.

Sve bi trebalo da počne sa primenom u narednih sedam meseci.

- Pregovara se o programu IPARD 3, gde će biti posebna linija samo za malde proizvođače. Prioritet će imati oni koji se bave stočarstvom, povrtarstvon i vinogradarstvom - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2775490/srpskim-poljoprivrednicima-uskoro-dostupno-50-mil-usd

Srbija ima jedinstvenu aplikaciju za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi koju će, kao gotovo rešenje sa već potvrđenim rezultatima, ponuditi drugim državama kroz proces "mini Šengena", kaže Branislav Nedimović.

Na skupu "Digitalna saradnja: transformacija vlada", Nedimović je rekao da elektronsko rešenje za prijavu sezonskih radnika niko drugi nema i da je ono srušilo sve birokratske barijere.

Naglasio je da ranije, recimo, berači nisu imali nikakva prava, ni PIO ni zdravstveno osiguranje, a da sada, uz pomoć aplikacije, odmah po prijavi radnika softver sve uradi sam i evidentira radnika za penizisjko-invalidsko osiguranje, za staž osiguranja, evidentira ga u bazi zdravstvenog osiguranja, osiguranja u slučaju nezaposlenosti, kao i za poreze.

Ministar poljoprivrede je naveo da je ovako do sada prijavljeno 26.998 lica, gotovo 900.000 radnih dana, 319 poslodavaca, a aplikaciju koristi i 99 poljoprivrednih gazdinastava onda kada angažuju sezonce.Cilj je da se u Srbiji uspostavi ePoljoprvreda, što bi trebalo da promeni pristup agraru. Nedimović je, kao dobar primer, pomenuo i potpunu digitalizaciju svih informacija vezanih za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. To je, kaže, bila tabu tema, pominjalo se da imamo 800, 300, 500 hiljada hektara, a to, dodaje, uopšte nije tema, jer je evidentirana svaka parcela i zna se šta se na svakoj dešava.

Naveo je i da su te informacije dostupne svakom građaninu ili poljoprivredniku u svakom trenutku, pa čak i informacije o tome po kojoj ceni je koja parcela izdata. Novi projekat će podrazumevati transformaciju čitave srpske poljoprivrede, a to je takozvani eAgrar, registracija svakog gazdinstva elektronskim putem. Prijava za subvencije takođe će biti elektronska.

Dodao je da će i prijava za subvencije takođe biti elektronska, te primetio da postoji bar 40 odsto upisanih vlasnika poljoprivrednog zemljišta koji nisu ni videli parcelu, a mogu da dobiju subvencije.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3150074-jedinstvena-aplikacija-za-sve-sezonske-radnike-a-posebne-pogodnosti-cekaju-berace

Savremenom društvu preti opasnost od velikog zagađenja životne sredine: uticaja industrije, supstituta globalnog zagrevanja, otpadnih voda, izduvnih gasova, i itd. Proporcionalno sa rastom zagađenosti, raste i potreba za turističkim kretanjem tj. zdravom prirodnom sredinom. Poznata je i izjava švajcarskog pisca Ž.Žak Rusoa koja glasi „ Natrag u prirodu.“ Velika ljubav Rusoa prema prirodi proizilazi iz njegove filozofije da se čovek rađa dobar i da ga društvo iskvari. Jedan od bitnih ciljeva za zaštitu životne sredine je i pribavljanje finansijskih sredstava tj. kapitala koji će se usmeriti u pravcu ekonomske zaštite
i uspešne primene kapaciteta održivog razvoja. Turizam je pouzdana baza da se zaštićeni oblici prirode na ekonomski način valorizuju.
Održivi razvoj turizma je model razvoja koji podrazumeva odgovorno ponašanje prema životnoj sredini, i korišćenju prirodnih resursa, očuvanju ekonomskih,
ekoloških i kulturnih vrednosti, kao i stabilizaciji privrednog razvoja. Turizam ima kako pozitivan, tako i negatican uticaj na životnu sredinu. Pozitivni efekti turizma: odnose se na restauraciju zgrada, spomenika, istorijskih mesta. Negativni efekti turizma utiču na: zagađenje vazduha, zemljišta, flore i faune, smanjenje poljoprivrednih površina, i itd. Rast tražnje turista za zdravom i očuvanom životnom sredinom, i saradnja sa lokalnom zajednicom glavni su faktori razvoja održivog turizma.
Održivi razvoj turizma trebalo bi da se bazira na uravnoteženom korišćenju prirodnih resursa. Imajući u vidu razvoj tehnologije, i tehnoloških trendova, može
se reći da sve ove tehnološke inovacije, doprinose boljem standardu života, boljem zadovoljenju ljudskih potreba, samo pod uslovom da nemaju negativan uticaj na životnu sredinu. Održivi razvoj je dominantna filozofija koju mora poznavati svaki pojedinac u globalnoj ekonomiji ako želimo da zadovoljimo sadašnje potrebe a da ne kompromitujemo mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje.
Međunarodni biznis, i turizam na osnovu podataka Svetske trgovinske organizacije ( VTO 2006 ) je porastao po stopi 5,4 %, tj. 826 miliona dolazaka. Domaći turizam se procenjuje da je deset puta veći. Jedan od glavnih problema u turizmu je i uticaj životne sredine. Neminovan je i priliv turista sa različitim životnim navikama i aktivnostima koje remete ekonomski život. Glavni pristup u ekonomskoj analizi je odnos troškovi-dobit. Ekonomski su koristili analizu troškova i dobiti, kao i adekvatnu formulu za procenu monetarnih i nenovčanih troškova i koristi.
Jedan od metoda je i analiza planiranog bilansa stanja sve u cilju da se česti uticaji ne mogu izmeriti u novčanom smislu. Pravilno upravljanje resursima u turizmu je fokus uspeha.Težnja za konceptom održivog razvoja proizilazi upravo iz degradacije životne sredine. Prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, negativan uticaj čoveka, elementarne nepogode, kisele kiše, erozije, pretvaranja plodnog zemljišta u pustinje, izumiranje flore i faune, samo su neki od
brojnih razloga ugrožavanja životne sredine. Kisele kiše predstavljaju glavni ekološki problem današnjice. One donose velike štete šumama, vodama, smanjujući prinose u poljoprivredi. Najveći zagađivači vazduha su: sumpordioksid, prašina, oksid ugljenika, azota, olovo. U atmosferi ima i teških metala iz prirodnih izvora šumski požari i prašina nanesena vetrom, živa, olovo, bakar, nikl. Izgradnjom šumskih kompleksa i travnih površina za odmor
i rekreaciju smanjuje se učešće teških metala u biosferi. Od kiselih kiša najviše stradaju travne formacije, kao i pogodna mesta za razvoj turizma, kampovanja i rekreaciju. Ekološka situacija je uslovila da su biljne i životinjske vrste izumrle. Životinjski svet je ugrožen neadekvatnim lovištima, staništima i rezervatima.
Zemljište je ugroženo komunalnim otpadnim vodama. Ekonomska zavisnost od potrošnje nafte i gasa, dovodi u pitanje i opstanak ekonomije i rast cena na
međunarodnom tržištu. Stoga se pokreće i pitanje snabdevanja energijom, koja se reflektuje u povišenoj ceni, koja najviše dotiče siromašnije slojeve stanovništva. Neizbežne su i klimatske promene. Neophodno je pronaći najbolje rešenje kako bi se zagađenost životne sredine svela na
minimum i ujedno zadovoljile potrebe za energijom. Potrebno je obezbediti adekvatna novačana sredstva i uskladiti saradnju između privatnog i javnog sektora.
Da bi se obezbedile investicije u životnoj sredini neophodno je usmeriti adekvatna finansijska sredstva koja u Srbiji nisu na zavidnom nivou. Prema programu zaštite životne sredine izvori finansiranja su: sredstva budžeta Republike Srbije, prihodi od naknada i taksi za zaštitu životne sredine. Naša zemlja dobija i razne vrste donacija iz inostranstva : Svetska banka, EU, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj i td. Najveći potencijali Republike
Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije su: biomasa, male hidroelektrane i geotermalna energija, iskorišćenje energije vetra i solarne energije. Energija sunčevog zračenja predstavlja takođe značajan izvor energije. Misija GGF`a je povećanje energetske efikasnosti i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi. Fond direktno kreditira projekte obnovljivih izvora energije, ESCO kompanije, kao i kompanije koje pružaju
usluge ili su proizvođači EE. Sredstva su usmerena na projektno finansiranje obnovljivih izvora energije, i to: solarna energija, mini hidroelektrane, elektrane na biogas i biomasu, geotermalna energija i vetro-elektrane. Osnovni motiv za finansiranje projekata u oblasti životne sredine je pristupni proces Evropskoj Uniji, ali ne postoji precizna procena kolika finansijska sredstva taj proces zahteva. Nemačka je Srbiji odobrila kredit od 100 miliona evra
za projekte iz obnovljivih izvora energije.
Projekti su iz domena obnovljivih izvora energije, a dobijena je i bespovratna pomoć u iznosu od 10 miliona evra za smanjenje emisije štetnih gasova. Skupština Srbije usvojila je Zakon o javno-privatnom partnerstvu. Pre ovog zakona, bio je donet Zakon o javnoj svojini kojim su definisani imovinsko-pravni preduslovi za javno-privatno partnerstvo. Uloga javno-privatnog partnerstva je da podstiče domaće i strane investitore i banke da učestvuju u finansiranju projekta. (Časpopis HIT Menadžment, str. 51. )
Ekonomska politika i štednja resursa Uticaj ekonomske politike u oblasti kontrole resursa predstavlja ubrzani ekonomski rast, koji podrazumeva veću potrošnju i tražnju prirodnih resursa, veliko iscrpljivanje, tehnološki progres, zatim dominantnost privrednih resursa u odnosu na prirodne, kvalitet finalnih proizvoda
koji je veći i stopu korisnosti troškova prerade koji su niži, i itd. Zadatak ekonomske politike se odnosi na ostvarivanje što boljeg životnog standarda ljudi. U oblasti prehrambene industrije, lake industrije, ostvaruju se najbolji rezultati u smanjenju obima utroška materijala. Faktori koji utiču na štednju resursa su:
1. povećanje naučno-tehničkog progresa,
2. usavršavanje tehničkih uslova funkcionisanja granskih kompleksa i
3. razvoj proizvoda infrastrukture.
Postoje shvatanja ekonomista o štednji resursa:
1. Optimisti – veruju u razvoj nauke, tehnike, tehnologije, nove resurse, koji doprinose boljem regulisanju tržišta sa adekvatnim mehanizmom cena.
2. Pesimisti – po njima treba štedeti obnovljive i neobnovljive resurse za budući razvoj
3. Konzervarivci – koji smatraju da se konzervacijom datih resursa može ostvariti budući razvoj.
Sa razvojem ljudske civilizacije neracionalno korišćenje prirodnih resursa predstavlja ključan problem. Ono narušava ravnotežu između životne sredine, prirode
i društva. Iz tih razloga, neophodno je podići nivo svesti kod ljudi na viši nivo sve u cilju donošenja „zelenih“ zakona koji će biti usmereni na minimiziranje zagađenosti životne sredine. Precizno definisanje strategije, podizanje nivoa informisanosti i edukacije predstavlja pouzdanu bazu za očuvanje biosfere i bazu za opstanak za život ljudi, flore i faune.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Prethodni vikend obeležile su dvocifrene temperature, više primerene ranom proleću, nego maksimumu zime. Ipak u prizemnom sloju vazduha bilo je jakih mrazeva. Agrometeorolog Srđan Milakara kaže da pojave epizoda visokih temperatura koje traju nekoliko dana nisu dovoljne da isprovociraju pokretanje voćnih sokova kod voćarskih kultura i da poljoprivrednici neće imati problema sa usevima.Agrometeorolog Srđan Milakara objašnjava da su usevi u fazi mirovanja iako je temperatura proteklih dana bila neuobičajena za ovo doba godine."Bilo je godina kada su registrovane ovako visoke temperature, recimo 2007, 2008, 1989, 1990. godine... Bilo je visokih temperatura na ovim našim područjima, ali bez negativnog uticaja na stanje ozimih useva, a i voća, zato što su temperatura u prizemnom sloju i noćne temperatura još uvek niske i primerene ovom delu godine", kaže Milakara.

Ističe da pojave epizoda visokih temperatura koje traju nekoliko dana nisu dovoljne da isprovociraju pokretanje voćnih sokova kod voćarskih kultura.

"Mogu biti ugrožene neke ranocvetajuće, breskve, nektarine i kajsije, ali pošto temperature nisu jako visoke i ne traju dugo, ne bi trebalo da bude problema. Očekuje se pad temperature narednih dana, tako da će se vratiti sve na svoje mesto", naglašava Milakara.

Kaže da kiše nije bilo dovoljno u januaru, kao ni snega, ali da se očekuje narednih dana pojava padavina, najpre kiše, a onda i snega, naročito južnije od Save i Dunava.

"Sneg je dobar izolator za ozime useve ukoliko se pojave niske temperature u prizemnom sloju vazduha. I bez snega, temperatura zemljišta u setvenom sloju, u zoni korena su uglavnom bile pozitivne, tako da nije bilo alarmantno za stanje ozimih useva", objašnjava Milakara.

Ističe da u ravničarskim krajevima nije bilo niskih temperatura koje bi ugrožavale stanje ozimih kultura.

"Prognoze su takve da će biti hladnije, u skladu sa kalendarom, tako da neće biti problema", kaže Srđan Milakara.

Ističe da su temperature bile pogodne za pojavu glodara, ali da poljoprivrednici znaju kako da zaštite useve.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3836534/stete-li-dvocifrene-temperature-usevima.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29