Srbija ima potencijal u proizvodnji krompira, koji nije dovoljno iskorišćen, ali se manjak reguliše uvozom. Tokom prvih pet meseci ove godine u našu zemlju je uvezeno oko 10.000 tona krompira u vrednosti 4,4 miliona evra, ističu Regionalnoj privrednoj komori Sombor i dodaju da to otvara mogućnost mnogim poljoprivrednicima da se vrate proizvodnji krompira.Počela je sezona vađenja krompira, a ekipa RTV-a proveravala je kako malobrojni proizvođači u zapadnobačkom okrugu ocenjuju rod i otkupnu cenu na veliko. Dejan Čule iz Prigrevice dvadeset godina proizvodi krompir.Prinos od 40 tona krompira po hektaru sorte esme, Dejan Čule, proizvođač krompira ocenjuje kao odličan za početak sezone. Ističe da ga ne brine konkurencija, niti neizvesnost oko otkupne cene krompira na veliko, jer je iz godine u godinu oko 20 dinara po kilogramu. Čule objašnjava da mu je najvažniji redovan otkup u Novom Sadu i Beogradu.

"Možda bi to naše tržište trebalo da bude malo bolje i sigurnije, jer svake godine se ne zna tačna otkupna cena sve dok se ne počne pakovati roba. Gledajući na nas proizvođače u Srbiji, mislim da nismo konkurentni jedan drugom, više smo uslovljeni konkurencijom iz uvoza, odnosno spolja", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Za dobar rod krompira potreban je kvalitetan sortiment i redovne agrotehničke mere, ocenjuju poljoprivredni stručnjaci.

"I te kako su važne redovne agrotehničke mere, uz primenu sistema za navodnjavanje kap po kap i đubriva, kao i primena svih mera u zaštiti bilja do mera nege..", rekla je Olivera Sekulić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Visok prinos i dobar kvalitet su rezultat dvadeset godina rada u agraru, ističe Čule, koji redovno koristi državne subvencije.

"Naročito ove poslednje subvencije su bile dobre, a redovno koristim državne subvencije i moram da pohvalim naše Ministarstvo koje nam ih redovno daje.Koristim subvencije za sistem za navodnjevanje, a obrađujem i 20 jutara u povrću i bez tih subvencija bilo bi neisplativo", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Pored krompira, Čule se bavi proizvodnjom luka, karfiola i kupusa, a budući planovi su ulaganja u novu mehanizaciju i proširivanje proizvodnje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/srbija-ima-potencijal-u-proizvodnji-krompira_1148599.html

Održavanje trećeg Sajma mladih poljoprivrednika još uvek je neizvesno zbog promenljive situacije sa virusom korona u našoj zemlji. Prema sadašnjim planovima, sajam bi trebalo da bude organizovan tradicionalno u oktobru u Novom Sadu, ali tačan datum, mesto i vreme biće naknadno objavljeni.

U tri do četiri dana sajma mladi proizvođači imali bi priliku da se predstave, izlože svoje proizvode, promovišu ih, povežu se sa drugim učesnicima i stručnjacima iz oblasti agrara, navodi sekretar Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika (SUMP) Aleksandar Milovanović, koje je ujedno i organizator ove manifestacije.To je prilika da mladi poljoprivrednici pokažu da mlad čovek može da živi od svog rada. Tu će biti stručnjaka iz oblasti poljoprivrede koji će preneti svoje znanje mladim poljoprivrednicima. Nas podržavaju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede. Imamo saradnju i sa Poljoprivrednim fakultetom, te će predstavnici ovih institucija svakako biti deo sajma i pružiti mogućnost učesnicima da pitaju sve što ih zanima i podele svoje iskustvo sa njima", objašnjava Milovanović.Novina ovogodišnjeg sajma biće i izbor za najboljeg mladog poljoprivrednika. Kriterijumi za prijavu još uvek nisu detaljno utvrđeni, ali neki od faktora koji će uticati na osvajanje nagrade su oblast poljoprivrede kojom se mladi poljoprivrednik bavi, inovacije, da li i u kojoj meri je koristio subvencije, na koji način primenjuje nauku i stručne savete, koliko dugo se bavi poljoprivredom.

"Glavna nagrada bi bila putovanje u Brisel na sastanak evropskog veća mladih poljoprivrednika. Pored tog izbora mi organizujemo i konferenciju "Mladi privrednik - poljoprivrednik" u okviru koje biramo primer dobre prakse, a gde imamo priliku da vidimo kako mladi proizvođač prezentuje svoj brend, kako promoviše svoje proizvode i prodaje ih."Jedna od tema biće i uticaj virusa korona na poljoprivrednu proizvodnju. Iako neće biti dominantna, to je nešto što se ne može izbegnuti, dodaje Milovanović, te će sigurno biti reči i o tome. Ocenjuje da su se u vreme vanrednog stanja mladi poljoprivrednici dobro snašli."Uspeli su sve da obave zato što su imali dozvolu za kretanje tako da su mogli da obrađuju svoja imanja. Tržište takođe nije bilo ugroženo u martu i u aprilu. Što se tiče subvencija, mladi poljoprivrednici su imali problem, jer su se već prijavili za konkurs mladih poljoprivrednika koji je zbog pomenute pandemije odložen, ali opet, paralelno sa tim konkursom bili su otvoreni i neki drugi, tako da su oni tražili alternative kako da realizuju neke svoje planove", ističe Milovanović.Dosadašnjim sajmovima, dodaje naš sagovornik, postignut je pomak u prepoznavanju mladih poljoprivrednika u Srbiji i posvećivanju pažnje tom sektoru agrara.

"Naš ceo cilj postojanja jeste da skrenemo pažnju da mladi poljoprivrednici postoje i mi smo srećni što više nikome ne moramo da objašnjavamo ko je mladi poljoprivrednik i to je ono što mi smatramo našim uspehom. I dalje nastavljamo da promovišemo i da skrećemo pažnju da na mlade u poljoprivredi treba ulagati", navodi sektretar SUMP-a i zaključuje da su institucije sada u većoj meri posvećene mladima u agraru dodajući da je država prepoznala njihov značaj i shvatila da se ukoliko, kako kaže, ne zadrži mlade na selu, postavlja pitanje ko će u budućnosti obrađivati ta imanja.a održavanje ovogodišnjeg sajma više lokacija je u opticaju. Neke od njih su prostor Novosadskog sajma ili parking nekog većeg tržnog centra. U svakom slučaju, plan je da se manifestacija organizuje na otvorenom prostoru kako bi se ispoštovale mere zaštite i omogućila poseta što većeg broja ljudi. O tačnom vremenu i mestu SUMP će obavestiti sve učesnike i posetioce na svom sajtu i putem medija.

Ukoliko virus korona bude 'pomerio' održavanje sajma 2020. godine, alternativa je, dodaje Milovanović, onlajn konferencija.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/na-ovogodisnjem-sajmu-mladih-poljoprivrednika-birace-se-onaj-najbolji/61847/

Poslednjom odlukom Evropske komisije Srbija je uz Izrael, SAD i Novi Zeland dobila dozvolu da izvozi sadnice i sadni materijal na tržište EU, rekli su Tanjugu u Ministarstvo poljoprivrede.
"Reč je o važnoj i ekskluzivnoj odluci što potvrđuje činjenica da nijedna druga zemlja na svetu van Evropske unije nema tu mogućnost", navode u Ministarstvu.

Razlog za donošenje takve odluke je vrhunski kvalitet sadnica voća koje se proizvode u Srbiji, dokazana spremnost srpskih institucija da održe visok nivo kvaliteta proizvedenog sadnog materijala, kao i napornog rada Ministarstva tokom pandemije korone jer je pretila opasnost od nemogućnosti prodaje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/politika/905872/dobra-vest-evropske-komisije-srbija-medju-prvima-dobila-pravo-izvozi-sadnice

U poslednjoj deceniji ovo je jedna od najgorih godina za leskovačke povrtare, posebno proizvođače paradajza. Vanredna situacija zatvorila je proletos pijace. Loše vreme usporilo je zrenje i pogodovalo biljnim štetočinama. Izvoza nema, a dotukle su ih niske cene. Kilogram košta samo 10 dinara što je dva i po puta manje od proizvođačke cene. I dok proizvođači ne mogu da povrate ni uloženo, nakupcima je pala kašika u med.Gnev ga je naterao da za pola sata uništi višemesečni porodični rad. Na svakoj biljci bilo je bar dva kilograma neubranog paradajza. U kamionu na desetine gajbi neprodatog."Nudili su nam 80 dinara po gajbici, a nas gajbica samo košta 45 dinara, prazna gajbica, znači dobili smo dva dinara po kilogramu, što je bio veliki revolt za nas jer nas košta samo semenka tog jednog paradajza 10 dinara. Rešili smo da počupamo", kaže Dalibor Kocić, proizvođač iz Svirca.

Na smetlištima i obalama reka u Svircu, Vinarcu, Stopanju, duž čitave plodne leskovačke kotline završile su ovih dana tone paradajza. Pod plastenicima na mestu iščupanog i preoranog, već je zasađena paprika. Od neisplativog danonoćnog rada vredne domaćine više bole ucene nakupaca.

"Na cenu se ne žalimo, žalimo se na prodaju i mesta na pijaci, sve su to nakupci, preprodavci, on dođe ovde da tovari za 150 dinara gajbicu, 20 dinara 11-12 kilograma paradajza, ode u Beograd, zarađuju 40-50 dinara po kilogramu. Na čiju muku?", kaže Kocić.

Berba u pojedinim plastenicima nije ni počela. Na kvantaškoj pijaci u Leskovcu su samo najuporniji proizvođači. Neki od njih su većinu prinosa izvozili, a sada danima čekaju da robu daju bud zašto.

"Ista situacija je pre desetak godina sa taj paradajz, pa evo sad ponovo. Ima li bar kupaca? Kupe nešto to naši ovde kupe po gajbu-dve i to je to", kaže Stojan Pešić, proizvođač iz Žižavice.

Jovica Stojković, proizvođač iz Navalina, kaže da je seljak navikao da baca, da nikad on nije za svoj trud naplatio realno, nego samo kad mu je od boga sreća.

Teško da će ove godine bolje proći i proizvođači krastavca, kupusa, krompira. Rešenje, kažu, postoji. Oporezovati nakupce, jer su ovako podjednako na gubitku i povrtari i država.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4032688/-leskovac-paradajz-10-dinara.html

U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca, angažovano je 37.000 sezonskih radnika.
To je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 miliona evra, odnosno oko 390 miliona dinara.

Novac uplaćen u budžet po osnovu prijave radnika je do primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika u poljoprivredi, cirkulisao u sivoj zoni, jer poslodavci nisu plaćali obaveze ni državi ni radnicima.

Ranije projekcije nadležnih su da će u naredne tri godine visina prihoda po osnovu plaćenih poreza i doprinosa za sezonske radnike premašiti 15 miliona evra.

– Pre početka primene ovog zakona i softvera, procena je da je i do 80.000 sezonskih radnika radilo u poljoprivredi potpuno ilegalno. Ako znamo da je za nešto više od godinu i po dana, skoro 40 hiljada ljudi prijavljeno na ovaj način, to je dosta dobra statistika – kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.

Prema podacima NALED-a, tokom rada na sezonskim poslovima, polovini od 80 hiljada koliko se procenjuje da ih ima u poljoprivredi, prvi put je omogućeno da im budu plaćeni porezi i doprinosi tokom angažovanja.

– Na ovaj način su ovi radnici ušli u legalne tokove što znači da su poslodavci platili poreze i doprinose za njihovo angažovanje, što do sada nije bio slučaj. Ukupna vrednost naplaćenih poreza i doprinosa do danas je oko 3,3 miliona evra. Samo na račun poreza naplaćeno je blizu 900.000 evra u dinarskoj protivvrednosti – navodi Čaušević za Tanjug.

U Srbiji je u jeku rad na poljima, u voćnjacima i postrojenjima za preradu, a brojke NALED-a pokazuju da više od 400 poslodavaca koristi elektronski sistem prijave sezonskih radnika.

„Oko dve trećine poslodavaca su pravna lica, dok su čak jedna trećina fizička lica, poljoprivredna gazdinstva koja vode fizička lica, a koja do uvođenja ove reforme uopšte nisu imala pravo da na legalan način da angažuju sezonske radnike“.

U ovom momentu, dodaje Čaušević, nije zahvalno praviti poređenje statistike za prvih šest meseci ove godine sa istim periodom prethodne, obzirom da je početkom 2019. počela primena e-prijave sezonaca, a u aprilu i maju ove godine bilo je ograničeno kretanje zbog korone.

Ipak, kaže, u ovoj godini se beleži blago povećanje broja prijavljenih radnika putem aplikacije.

Za sada, putem aplikacije se prijavljuju radnici angažovani za poslove u poljoprivredi, ali postoji interesovanje i drugih sektora da se ovakvo rešenje primeni i kod njih.

Sezonci su najviše angažovani na pripremi poljoprivrednog zemljišta, branju povrtarskih ili voćarskih plodova, na njihovom sortiranju…

Iz NALED-a poručuju da bi voleli da vide na koji način bi ovaj sistem mogao da se dalje razvija, obzirom da su poslodavci koji trenutno angažuju sezonce uglavnom poljoprivredna preduzeća i gazdinstva, a da potreba postoji i u drugim granama ekonomije.

Izvor:https://www.vesti-online.com/sezonci-uneli-33-miliona-evra-u-drzavnu-kasu/

Državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Bogdan Igić, posetio je Ivanjicu,gde je obišao poljoprivredne useve koji su stradali nakon nevremena koje je nedavno pogodili ovu opštinu.

Predstavnik resornog ministarstva sagledao je situaciju, a naredne nedelje Ivanjicu će posetiti i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

„Tokom današnjih i jučerašnjih razgovora u Ivanjici i Arilju, odredili smo prioritete koji će pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Ministarstvo poljoprivrede je na današnjem sastanku dogovorilo da će prioritet biti sadni materijal koji ćemo dodeliti poljoprivrednim proizvođačima kao i razgovor i posredovanje u razgovorima poljoprivrednih proizvođača i osiguravajućih kuća koje bi trebalo da pokriju ove štete’’, rekao je Igić.

Prema rečima sekretara Igića, u realizaciju onoga što je danas dogovoreno sa predsednicima opština i predstavnicima poljoprivrednih proizvođača, krenuće se nakon formiranja vlade.

„Sve ono što je danas prezentovano biće tema razgovora prilikom dolaska ministra Nedimovića u Ivanjicu i tada ćemo imati konkretne informacije u kom smeru će ići pomoć poljoprivrednim proizvođačima na našoj teritoriji’’, kazao je predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović.

Lazović je podsetio da je opština Ivanjica i u prethodnom periodu, imala razumevanja i pomoć od strane ministarstva poljoprivrede i vlade republike srbije, ali i od ostalih ministarstava.

Inače, Ivanjicu je u prethodnih mesec dana dva puta pogodilo olujno nevreme, praćeno kišom i gradom, pa su štete na poljoprivredi i infrastrukturi nezapamćene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/737277/Poljoprivrednicima-iz-Ivanjice-stize-pomoc-od-drzave/

JKP „Gradske pijace“ kao društveno odgovorno preduzeće i dalje preduzima sve neophodne mere u cilju sprečavanja daljeg širenja virusa korona. Kao novina na tezgama beogradskih pijaca postavljene su posebne pregrade od pleksiglasa kako bi se sprečio direktan kontakt kupaca sa namirnicama i lakše održavalo propisano rastojanje između kupaca i prodavaca. U cilju nesmetanog snabdevanja građana JKP „Gradske pijace“ pridržavaju se svih dosadašnjih uključujući i najnovije mere koje je donela Vlada Republike Srbije, a koje se odnose na maksimalan broj ljudi koji mogu boraviti u zatvorenim prostorima. Kako se u sistemu JKP „Gradske pijace“ nalaze i dve pijace smeštene u zatvorenom prostoru pijaca Palilula i TC „Novi Beograd“ kao i veliki broj mlečnih hala ,na svakom od tih objekata je na vidnom mestu istaknuto obaveštenje o maksimalnom broju ljudi koji se istovremeno mogu nalaziti u objektu, uključujući i prodavce. Građani mogu da nastave da se snabdevaju svežim i zdravim namirnicama na beogradskim pijacama koje su u sistemu JKP „Gradske pijace“, znajući da ovo preduzeće brine o zdravlju svih njih. Ponuda poljoprivrednih proizvoda na beogradskim pijacama je bogata, posebno voća i povrća. S obzirom na raznovrsnost ponude, zelene pijace su dalje najbolje mesto za kupovinu svežih i visokokvalitenih namirnica. JKP „Gradske pijace“ mole sve potrošače da prilikom kupovine održavaju propisanu fizičku distancu kao i da nose zaštitne maske, a sve u cilju suzbijanja daljeg širenja korona virusa. Takođe, još jednom podsećamo sve sugrađane koliko je važna prevencija, jer samo zajedničkim snagama i odgovornošću svih nas možemo pomoći u sprečavanju daljeg širenja ovog virusa. JKP „Gradske pijace“ – Tradicija koja traje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Povodom sve većeg broja pitanja povratnika iz inostranstva u koji posao da ulože svoj novac dok se povećava realna neizvesnost zbog pandemije virusa korona, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacija s doktorom nauka za jaka alkoholna pića profesorom Ninoslavom Nikićevićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da proizvodnja jakih alkoholnih pića u svojim destilerijama, posebno srpske rakije šljivovice prepečenice, može da bude veoma isplativ posao. Srbija je bogom dana za gajenje šljive i proizvodnju šljivove prepečenice. Izuzetni mikroklimatski uslovi: mineralni sastav zemljišta, strujanje vetrova, broj sunčanih i kišnih dana, kao i viševekovna tradicija uzgajanja šljive i domaćinskog spravljanja čuvene šljivove prepečenice, učinili su da je Srbija i po tome poznato u čutavom svetu. Slični uslovi postoje, možda, u Kaliforniji i nekim delovima Francuske i Italije. Čuveni irski književnik, nobelovac DŽordž Bernard Šo, veliki poštovalac Srbije, izjavio je da je Srbija najviše poznata u svetu po Nikoli Tesli, Mihailu Pupinu, Ivi Andriću i staroj srpskoj šljivovoj prepečenici.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da bi Srbija što pre trebalo na pravi način da iskoristi svoje blago - srpsku šljivovu rakiju – prepečenicu za međunarodnu afirmaciju i isplativ plasman na najboljim tržištima širom sveta:
„Činjenica da međunarodni stručnjaci srpsku šljivovu rakiju prepečenicu, uz francuski konjak i škotski malt viski, smatraju najkvalitetnijim i najsavršenijim jakim alkoholnim pićem na svetu, a da istovremeno naše prepečenice nema u fri šopovima i drugim uglednim prodavnicama širom sveta uz oznaku "Made in Serbia“, opomena je da Srbija mora što pre međunarodno da zaštiti tehnologiju proizvodnje i geografsko poreklo svoje najpoznatije voćne rakije. Onako kako su to Francuzi zaštitili svoja pića: konjak, armanjak i kalvados, Škoti malt viski, Meksikanci tekilu ili Italijani grapu. Pošto Srbija, a ranije ni SFRJ, nije zaštitila srpsku šljivovicu prepečenicu, mnoge zemlje EU, među kojima Nemačka, Češka, Slovačka, Italija, Slovenija, Austrija i Hrvatska proizvode i izvoze šljivovicu prepečenicu u zemlje EU i van nje.“
Krkobabić istovremeno poručuje da naši mali i srednji proizvođači rakija u svojim destilerijama moraju, uz primenu visokotehnoloških naučnih postupaka da obezbede i kvalitet i kvantitet i kontinuitet kako bi svet više vrednovao taj naš vrhunski proizvod. Poručuje da staru srpsku šljivovu prepečenicu nikako ne bi trebalo prodavati u rinfuznom stanju po niskoj ceni od 1-1,5 evra, već je izvoziti u atraktivnoj staklenoj ambalaži po ceni od oko 10 evra za litar.
Prema podacima koje nam je dostavila Vesna Radojičić, samostalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 613 registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića (JAP) u 2019 godini proizveli su 33,7 miliona litara, što je povećanje proizvodnje od 23 odsto u odnosu na prethodnu 2018. godinu. Veliki je broj individualnih proizvođača - fizičkih lica koji proizvode rakiju za sopstvene potrebe. Procena je da ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50-60 miliona litara, od čega je najveća proizvodnja u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.
Srbija je u 2019. godini izvezla 2.823 tone jakog alkoholnog pića, u vrednosti od 14,5 miliona dolara. Najveći je izvoz šljivovice 4,8 miliona dolara, što predstavlja 33 odsto ukupnog izvoza JAP. Najviše šljivovice i drugih voćnih rakija smo izvezli u Crnu Goru, BiH, a samo šljivovicu u Nemačku, Hrvatsku, Holandiju, Grčku, SAD, Švajcarsku i Australiju. U 2019. godini uvezeno je oko 3.442 tone JAP u vrednosti 15,5 miliona dolara. Najviše smo uvezli sve vrste viskija za oko 4,8 miliona dolara, odnosno 31 odsto od ukupne vrednosti uvoza JAP. Vinjak, odnosno rakija od vina najviše smo uvezli iz Crne Gore, a viski iz Ujedinjenog Kraljevstva, Irske i Francuske, potom vodku iz Francuske i Poljske i liker iz Italije, Irske i Hrvatske. Najviše viski burbona je uvezeno iz SAD i vodke iz Ruske Federacije.
Profesor dr Ninoslav Nikićević, jedini u svetu koji je doktorirao na proizvodnji šljivovice prepečenice od požegače, i godinama stalni član međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića na međunarodnim sajmovima, kaže da bi se među međunarodno zaštićenim tehnologijama, sa predznakom srpska, mogle naći i: dunjevača, travarica, malinovača, kajsijevača, kupinovača, lozovača i srpski ledeni čaj. Najpoznatiji zaštićeni srpski alkoholni brendovi su: Sokolova rakija, Žuta osa, Kosjerićka šljivovica, Klekovača BB... Mnogo teže je zaštititi tehnologiju proizvodnje neke voćne rakije, kako predviđa Lisabonska povelja za međunarodnu zaštitu tehnologija, brendova i žigova na području EU.
U Srbiji se proizvode svi tipovi jakih alkoholnih pića, najviše voćne rakije. Oduvek, a i danas prednjači šljivova prepečenica, a slede je: dunjevača, vilijamovka, kajsijevača, jabukovača, poslednjih godina sve više malinovača i kupinovača i od grožđanih rakija lozovača. Dosta su zastupljene travarice iz grupacije specijalnih rakija, gorki likeri, medice, liker tipa šeri brendija, bermeti, i u poslednje vreme džin – od žestokih jakih alkoholnih pića. Srbija se s razlogom smatra postojbinom šljivovog destilata, koji postaje svetski poznata srpska voćna rakija stara šljivova prepečenica, kada stari ne kraće od 5 godina, sazreva u hrastovim sudovima, a zatim se flašira u jediničnu ambalažu. Pod nazivom šljivovica prepečenica stavlja se u promet rakija dobijena od šljivovice, dvostrukom destilacijom (redestilacijom) sa jačinom 40-55 odsto volumnih etanola.
Profesor Nikičević ističe da u Srbiji postoji kvalitetna sirovina za šljivovu prepečenicu. To su: šljiva požegača, koju su Sloveni doneli iz Turkmenije u 7. veku kada su se doselili na Balkan (pogrešno je nazivaju i madžarka) i druga nadaleko poznata rakijska sorta crvena ranka, koja je srpska autohtona sorta. Bez te dve sorte šljiva nema vrhunskog kvaliteta prepečenice. Dostojne zamene su tri sorte iz čačanskih selekcija: Čačanska lepotica, Čačanska rodna i Valjevka. Koriste se i sorte: Trnovača, Metlaš, Moravka, Cerovački piskavac i Stenli. Prema računici profesora Nikićevića, Srbija bi mogla svake godine za izvoz da pripremi voćne rakije u iznosu od 475 miliona evra, prvenstveno šljivove prepečenice, a zatim dunjevače, kajsijevače, vilijamovke, malinovače, lozovače i travarica.
Da je proizvodnja jakih alkoholnih pića veoma isplativ posao svedoči „Destilerija Simić“ (250 tona voća u jednom kuvanju), koja u selu Kokošici, opština Bajina Bašta, proizvodi godišnje oko 40.000 litara jakih alkoholnih pića, od čega 96 posto izvozi u Australiju, Kanadu i Češku. „Destilerija Simić“, koja u sedmoj generaciji nastavlja umeće proizvodnje rakija započetoj davne 1876. godine, danas pod vođstvom Vladimira Simića proizvodi 13 vrsta rakija u čak 70 različitih pakovanja. Prosečna izvozna cena po litru je oko osam evra. Evo šta Simić poručuje da je, osim objekta, sirovina i znanja neophodno za destileriju kapaciteta 100 tona voća od čega je realno očekivati oko 10.000 litara rakije šljivovice. Fermentator (uređaj za vrenje) kapaciteta 2.500-5.000 litara od plastike košta od 1.000 do 4.000 evra. Fermentator poseduje: spiralu za hlađenje ili zagrevanje, termometre, tri slavine za uzorkovanje, otvor na dnu za ispust, vrenjače, sistem zatvaranja za vrenje bez kiseonika. Klasičan kazan za destilaciju od oko 350 litara sa vazdušnim deflegmatorom (kupolom) i svim potrebnim termometrima i mešačem košta 4.500-6.000 evra. Pumpe za gustu masu koštaju od 1.500 do 6.000 evra. Cena pumpe za pretakanje rakije kreće se od 200 do 500 evra. Za skladištenje rakije su neophodni tankovi, čija je cena do 5.000 evra (kapaciteta oko 10.000 litara) Posle prepeka – redestilacije, rakija stari u hrastovim burićima, čija je cena evro po litru, za šta je ukupno potrebno 10.000 evra. Posle finalizacije (podešavanja alkoholne jačine) rakija se flašira. Za pločasti filter potrebno je izdvojiti oko 300 E, punjač sa četiri dizne košta 800 E, a zatvaračica oko 1.300 E. Etiketirka vredi 600-1.500 evra. Cena flaša, zatvarača i etiketa je različita. Još oko 25.000 evra je neophodno za kupovinu 100 tona šljiva. Vraćanje uloženog novca počinje posle 5. i 6. godine. Troškovi bi bili manji kada bi se proizvođači rakija udružili i zasadili šljive.
Akademik Škorić ističe da proizvođači rakija u Srbiji moraju da unose više naučnog znanja kako bi bili konkurentni na svetskom tržištu. Naglašava da su za svaku pohvalu čuveni kursevi profesora dr Ninoslava Nikićevića na kojima se stiče majstorsko pismo, a koje je od 2008. godine do danas pohađalo više od 750 polaznika.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31