Dok čekate da se život vrati u normalu, možete prekratiti vreme i učenjem o vinu. Jedan od veoma zanimljivih izvora informacija, koji je ovih dana ugledao svetlo dana, je onlajn kurs od 90 minuta na temu burgundijskog vina.

Kurs, koji je priredio burgundijski regionalni odbor za vino, namenjen je pre svega profesionalcima iz vinskog posla, trgovcima i vlasnicima vinoteka, koji žele da unaprede svoje znanje o najekskluzivnijoj vinskoj regiji na svetu iz koje tradicionalno dolaze najskuplje etikete. No, kurs je dovoljno zanimjiv da će privući i laike-vinoljupce željne znanja o važnim vinskim regijama sveta.

Onlajn kurs koji je sačinio BIVB, regionalni vinski odbor Burgundije, već je objavljivan pre deset godina, a u svakoj novoj verziji obogaćuje se aktuelnim informacijama o promenama u okviru apelacija.

Kurs ima četiri modula koji traju oko 20 minuta, sa upitnikom na kraju "škole", a moduli su dostupni na francuskom, engleskom, kineskom i japanskom jeziku. Teme obuhvataju upoznavanje Burgundije, ključne sorte grožđa, apelacije i teroari, uparivanje sa hranom, degustaciju...

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2830897/onlajn-kurs-za-vinoljupce-prekratite-vreme-uceci-o-vinu-iz-burgundije

Nekoliko ministarstava trenutno razvija kompletnu strategiju pomoći privatnom sektoru zbog štete od korona virusa i do završetka tog posla neće se u javnost izlazi sa bilo kakvim spekulacijama o merama, kaže ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.“Jako važno da to bude pravi i kompletan plan i da izađemo u javnost, pre toga da se ne spekuliše. Ozbiljni smo ljudi, oni koji to rade za 24 sata to su priče za malu decu”, rekao je Nedimović u uključenju za TV Prva.

Precizirao je da će se program mera raditi u narednim danima i naveo da je predsednik Aleksandar Vučić rekao da će akcenat biti na podršci privatnim kompanijama koje nisu otpuštale radnike.

“To je jako važno. Na tome bih se zadržao bez preteranog elaboriranja”, dodaje je Nedimović.

Kada je reč o poljoprivrednim radivima, Nedimović je rekao da u ovom trentuku najvažnije da poljoprivredni proizvođači obave svoje poljorivredne radove.

“Danas ne mogu, takvi su vremenski uslovi. Kada ovo prođe ponovo na njive u skladu sa ograničenjem kretanja”, rekao je Nedimović.

Naveo je da je proizvodnja kvasca krenula u nedelju, da sutra počinje distribucija pekarama, a za dva tri dana ide u velike markete i dodao da je proizvodnja na dnevnom nivou 240 tona.

Pozvao je poljoprivrednike da organizuju radove na njivama u skladu sa odlukom o ograničenju kretanja od pet 17 sati do pet časova i da je važno da u svoje kuće na traktorima stignu što pre sa njiva.

“Svi moraju da vode računa od 17 sati do pet sati da rasporede proizvodnju. Ko slučajno ne stigne do svoje kuće ako je na traktoru neće ga niko ugrožavati. Svi ostali moraju da budu u kućama”, rekao je ministar.

Podsetio je da je setva pšenice obavljena jesenas, da se kukuruz priprema za setvu i da ima dovoljno semena, goriva i đubriva.

“Ostale vrste poljoprivredne proizvodnje nesmetano teku. Imali smo juče mali problem sa voćnjacima u nekim delovima Srbije, ali su primenjene agrotehiničke mere kako voćnjaci ne bi smrzli”, rekao je Nedimović.

Poručio je da u poljoprivredi zbog korona virusa ništa nije stalo, da ima dovoljno brašna, soli, ulja i drugih osnovnih životnih namirnica, a da nafte za poljoprivredne radove ima na pretek.

Kaže da u Srbiji subvencije po hektaru i za gorivo koristi oko 350.000, 360.000 poljoprivrednih gazdinastva, da je 200.000 iskoristilo to pravo do ograničenja kretanja, a sada još oko 150.000.

“Novac je već upućen i on je danas na računima. Ovi ostali su novac dobili u prethodnom period”, kaže Nedimović.

Naveo je i da veterinari u sadašnjim uslovima imaju poseban status, jer leče životinje.

“Ukoliko dođe do hitnih intevencija na farmi, telenja, nekih komplikacija postoji preko Ministarstva poljoprivrede aplikacija. To radimo interventno”, rekao je Nedimović.

Povodom proizvodnje dezinfekcionih sredstava, Nedimović kaže da ih ima dovoljno, da se proizvode u vodovodima Novi Sad, Sremska Mitrovica i Šid i to 5.000 koncentrata dnevno.

“To je dovoljno za celu Srbiju”, naveo je ministar.

Izrazio je veliku zahvalnost kineskim stručnjacima, i naveo da su oni jedini na svetu prošli kroz sve ovo kompletno i da su njihova uputstva racionalna.

“Kao inženjeri, sve su jasno isprojektovali i rekli kako to treba da funkcioniše. Mi ćemo primeniti ono što nam nedostaje i idemo dalje u borbu, u kontranapad”, rekao je Nedimović.

Kaže da postoje dva nivo borba protiv korona virusa, jedan u bolnicima a drugi je disciplina građana koji treba da ostanu kod kuće.

“Nikad se ne predajem, ljudi koji rade u Vladi se ne predaju. Mi idemo u susret problema, važna je samo disciplina. To kad rešimo onda olakšavamo našim zdravstvenim radnicima borbu u bolnicama”, rekao je Nedimović i dodao da je primetio da je u unutrašnjosti mnogo veća disciplina.

Pogledajte šta je još ministar Nedimović rekao za Prvu televiziju:

https://www.youtube.com/watch?v=59yCEgVWyCk

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-radimo-na-strategiji-pomoci-privatnicima-24-03-2020

 

Kada je reč o agraru, jedna od čestih pitanja ovih dana odnosi se na to, kako pomoći najstarijim poljoprivrednicima, da obave prolećnu setvu. Kako RTV saznaje većina zemljoradničkih zadruga spremna je da pomogne najstarijim proizvođačima. Reporter: Statistika kaže da su nosioci više od 110.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji poljoprivrednici koji imaju oko 70 godina. Svesni činjenice da se prolećna setva zbog prehrambene sigurnosti zemlje mora obaviti, u Zadružnom savezu Vojvodine integralisali su zemljoradničke zadruge na zajedničkom zadatku pružanja neophodne pomoći poljoprivrednicima, starijim od 65 godina, u obavljanju tog važnog posla. Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine: Po ugledu na zadruge, koje su već ponudile pomoć starijem stanovništvu u svojim selima, pozivamo i sve druge zadruge da se priključe ovoj akciji i da prema svojim mogućnostima pomognu starijem stanovništvu da izvrše prolećnu setvu. Imamo mnogo primera u selima, da su zadruge već ponudile pomoć u raznošenju repromaterijala, stočne hrane i mislimo da će mnogo zadruga primeniti tu svoju nesebičnu solidarnost . Reporter: U zemljoradničkim zadrugama, uz poruku da je repromaterijal za setvu na vreme obezbeđen, ističu i spremnost da princip solidarnosti i briga za zajednicu i ovoga puta pokažu na delu. Dragan Lončar, direktor ZZ "Beška" Sve ono što oni žele, mi ćemo na njihovim proizvodnim površinama ostvariti tako da će sve ići, ispoštovaćemo, ako naši momci koji rade na pogonskim mašinama, nadam se da će biti zdravi, sve će to sprovesti u delo. Zvonko Banjeglav, direktor ZZ "Agropika" Bački Gračac: Mi ćemo uraditi sve što budemo mogli. Jednostavno ostalo što možemo da ponudimo i ponudićemo sigurno, da ljudima koji su starosne dobi i ne mogu da obave to i nema ko da im obavi, da im obavimo setvu da li soje, da li kukuruza, besplatno da kažem. Reporter: U uslovima vanrednog stanja Zadružni savez Vojvodine je za sve vidove podrške svojim članicama poručio da se jave.

IZVOR: RTV

Posetili smo gazdinstvo bračnog para Ernst i Esther Luthu iz Ramilensburga kod Bazela. Njih dvoje imaju četvoro dece od kojih je troje završilo fakultet a četvrto je pri kraju. Svako od njih ima dva radna dana na imanju i zato prima platu. Gospođa Luthu je zadužena za prodavnicu, a Ernst za zasade voća u kojima se nalaze: kruške, jabuke, šljive, breskve, borovnice, jagode i kajsije. Njihovo imanje se nalazi 20km od granice Francuske i Nemačke.
Kada su uvideli da će mnogo više zaraditi ukoliko proizvode budu prodavali sami odlučili su se da sagrade prodavnicu i kuću na svom posedu koji se nalazi
na veoma prometnom putu gde dnevno prođe više od deset hiljada vozila. Međutim, ovaj posao kažu nije bio nimalo lak jer švajcarska vlada je veoma restriktivna u smislu davanja dozvola za gradnju na poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je i objekat koji su sagradili najviše građen od drveta. Nekoliko kilometara do ove lokacije nalaze se voćnjaci na nadmorskoj visini od 700 m. Poseduju ukupno 15 hektara, od čega su najviše zastupljene jabuke i kruške. Rod jabuke prve klase je oko četrdeset tona po hektaru i nju prodaju u svežem stanju dok preostale količine, odnosno drugu klasu, prerađuju u sokove.
Boca je od 0.33, a sok u njoj je uvek od iste sorte jabuka, tako da je različite obojenosti. Kompletna prerada se dešava na imanju na kom rade porodično uz naravno angažovanje zaposlenih.
Početak ovog porodičnog biznisa nije bio voćarski već je farma koju je Ernst nasledio bila stočarska ali je on kasnije prešao na gajenje voća. S tim što je zadržao nekoliko svinja i junadi od kojih proizvodi prerađevine u manjoj količini i takođe ih plasira kroz prodavnicu na imanju. Ernst je aktivan u udruženju voćara u kojem provodi trećinu vremena. Kroz ovo udruženje on se sa svojim kolegama bori za bolje uslove rada ali i ograničavanje upotrebe
pesticide. U njegovom slučaju subvencija je 1600 franaka po hektaru i dodatno dobija 500 franaka za to što su krave na ispaši. Još jedan uslov za subvenciju je da 7 % farme mora biti pašnjak odnosno da se zemlja jedne godine mora odmoriti u tom procentu. Pored ovog ograničenja primena pesticida je ograničena na samo dozvoljene uz minimalnu upotrebu za šta postoji lista preparata. Dakle, nisu organska farma ali su na prelazu između klasične i organske. Kada je u pitanju prodaja on zaradi 20% od prodaje na veliko ali u svojoj radnji zaradi 100 %. Na naše pitanje koliko košta radna snaga u poljoprivredi Ernst
kaže: „Minimalna zarada u poljoprivredu na mesečnom nivou je 3300 franaka a po satu ako plaćam minimum 20 franaka. Realno, uvek isplatite više i to izađe
na oko 3500 franaka mesečno ili po satuoko 25 franaka. U suprotnom vam radnici neće doći da rade.
Kod mene uglavnom dolaze Poljaci“ kaže ovaj domaćin. Kada je reč o primeni agrotehničkih mera fokusirani su na zaštitu od bolesti, a često imaju saradnju sa istraživačima kojima prenose svoja iskustva u pogledu zaštite. U toku je javna rasprava pred referendum o upotrebi pesticide u Švajcarskoj. Trenutno imaju
dve inicijative: jedna koja se odnosi na očuvanje voda, a druga gde se brani upotreba sintetičkih pesticide, među kojima je i bakar koji se koristi
u organskoj proizvodnji.
Naš domaćin smatra da će obe biti odbijene na referendum. Kada je u pitanju prodaja u trgovini niko ne radi, samo se rafovi dopunjuju. Imajući u vidu da u
radnje nema prodavaca postoji video nadzor a plaćate sami gotovinom ili mobilnim telefonom putem aplikacije. Tako je to kada imate uređen sistem u državi
i gde se zna šta se desi lopovima. Sa porodične farme prodaje i jaja kao i suhomesnate proizvode i drva. Verovali ili ne gajba drva košta 10 franaka,
tegla meda od 1 kg je 28 franaka, tegla džema od 4.560 grama je 8,5 franaka dok je kilogram smrznute jagode 9 franaka. Kilogram jabuka ili krušaka je 2,5 franaka pa naviše.
Jedan franak je oko 110 dinara. Pored prodavnice poseduje i hladnjaču kapaciteta 900 tona i ona im omogućava da tokom cele godine čuvaju proizvode i plasiraju na tržište. Za kompletnu investiciju odobren im je beskamatni kredit na dvanaest godina. Što se tiče ostalih vrsta voća saznali smo
da je prinos jagode 12 tona po hektaru a trešanja 15 tona. Tokom jedne godine na tržište plasiraju hiljade tona voća i prerađevina. Želja im je da još više povećaju prodaju i svoje prodavnice jer je tako zarada najveća. Kažu Švajcarska je skupa zemlja, sve mnogo košta ali se i isplati raditi. Ako bi neko odlučio da proda farmu država se postarala da spreči špekulacije na tržištu tako da cena imanja sa kućom može biti plaćena samo do jedne trećine
vrednosti na tržištu uz različita dodatna ograničenja gde se prioritet daje onima koji su već poljoprivrednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U okviru vrtoglavog pada cena nafte na svetskom tržištu, nezabeleženog još od Prvog zalivskog rata 1991. godine, ona tipa „brent“, koja se koristi u Srbiji, pre tri dana dostigla je najniži nivo od svega od 24,88 dolara dolara po barelu.U međuvremenu je došlo do njenog rasta pa je u petak cena završila na nekih 27 dolara po barelu.

Eksperti ističu da je osnovni razlog za niske cene manja potražnja „crnog zlata“ izazvana epidemijom korone virusa ali da uticaj ima i „natfni rat“ koje vode Saudijska Arabija i Rusija. Nezadovoljna odbijanjem Rusije da u dogovoru sa OPEK-om smanji svoju proizvodnju, kraljevina je smanjila cenu nafte koju izvozi kako bi se na taj način „osvetila“ Moskvi.

Tako je 6. marta cena barela bila 50 dolara da bi tri dana kasnije pala na 33,5 dolara po barelu, što je 26 odsto manje nego početkom godine. Od tada se pad dodatno nastavio i samo za desetak dana cena nafte je dostigla sadašnji nivo. Prognoze „Goldman Saksa“ predviđaju da će cena nafte u narednom periodu pasti na 20 dolara po barelu.

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević kaže za Danas da je reč o najvećem padu cena nafte na svetskom tržištu u poslednjih dvadesetak godina.

– Definitivno cena nafte nije bila ovako niska ni u vreme kada je startovala svetska ekonomska kriza i ne pamti se ovakav pad od 2000. godine. Isto tako sasvim je jasno da je pad izazvala epidemija korona virusa jer je došlo do smanjenja potrošnje nafte. Prvo se to desilo u Kini, sada je to aktuelno u Evropi a zahvatiće vrlo brzo i Sjedinjene Američke Države. Niska potrošnja automatski obara cene. Da bi se taj pad obuzdao potrebno je da epidemija korona virusa bude okončana što bi dovelo do većeg obima saobraćaja i otvaranja fabrika koje trenutno ne rade. Na taj način bi se povećala potražnja za naftom. Naravno, to ne bi bilo dovoljno, ako u međuvremenu ne dođe do dogovora o dodatnom smanjenju proizvodnje. Jer dok god se to ne dogodi nafta ne može naglo da raste čak ni u uslovima okončanja epidemije – objašnjava naš sagovornik.

On je kategoričan da zbog pandemije neće doći do nestašica ni sirove nafte ni goriva u maloprodaji u Srbiji.

– Jednostavno, došlo je do manje potražnje nafte zbog prekida privrednih aktivnosti u nekim sektorima što ostavlja dovoljne količine sirove nafte za proizvodnju goriva za maloprodaju. Zbog manje potražnje u privredi kompanije u Srbiji sad čak imaju i višak nafte koju mogu da izvoze u inostranstvo jer ona više ne može da stoji u skladištima – navodi Radosavljević.

Prema njegovim rečima maloprodajne cene goriva će svakako pasti.

– Do toga može da dođe i bez obzira da li su vlasnici pumpa istrošili rezerve naftnih derivata koje su kupili pre pada cena nafte na svetskom tržištu jer zbog manjeg obima saobraćaja opada potražnja za gorivom u maloprodaji te je pojeftinjenje u takvim uslovima logično rešenje. Koliko će ono iznositi u ovom trenutku teško je reći – kaže Radosavljević.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za Danas da se snabdevanje gorivom u Srbiji odvija bez ikakvih problema.

– Čak s obzirom na izuzetno nisku cenu sirove nafte, u čitavom logističkom lancu od nalazišta i skladišta nafte, preko rafinerija i regionalnih trejdera, pa sve do benzinskih stanica, zalihe nafte derivata nafte su na veoma visokom nivou. Pored toga, smanjena je potrošnja goriva, zbog globalnog smanjenja mobilnost putnika i smanjenog transporta robe. Kada se obe ove stvari uzmu u obzir, možemo reći da je u Srbiji zagarantovano stabilno snabdevanje potrošača, što važi i na regionom i globalnom planu – kaže Mićović.

On dodaje da se uvoz i sirove nafte i derivata nafte odvija bez problema. Promene propisa kojima je izmenjen režim putničkog i teretnog saobraćaja preko državne granice, ni na koji način ne ugrožavaju uvoz nafte i derivata nafte, čime je očuvana stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta.

– Ovo je posebno važno kada se zna da oko 85 odsto goriva koje se potroši u Srbiji ili je dobijeno preradom sirove nafte iz uvoza ili je direktno uvezeno kao derivat nafte – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima cene goriva u Srbiji su nastavile trend pada i u odnosu na najviše maloprodajne cene ove godine, cena evrodizela je niža za oko 12 dinara, odnosno litar ovog goriva koji je sredinom januara koštao oko 164 dinara po litru sada košta nešto iznad 152 dinara po litru, a benzin BMB 95 je jeftiniji za oko 7,5 dinara po litru, odnosno cena je sa pala sa 164 na 152 dinara po litru.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/gorivo-pojeftinilo-12-dinara/

Naša prodavnice su dobro snabdevene, jedino se pojavila nestašica kvasca, dezinfekcionih sredstava i zaštitnih maski, kako je najavljeno iz Vlade ove nedelje bi trebalo da se reši taj problem, o tome razgovaramo sa gostom dnevnika ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.

Kažite mi nestašica je kvasca iz Sente su najavili da će 4 puta uvećati proizvodnju ove nedelje?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Evo ja upravo iz vašeg studija idem u Sentu, mi smo najavili za danas početak proizvodnje kvasca, ali počeli smo juče, ubrzali smo sve i ako sve bude kako treba mi bi smo sutra ili prekosutra mogli već da isporučimo trgovinskim lancima kvasac i suv i ovaj kvasac koji koristimo za druge potrebe, s tim će da znate Ministarstvo poljoprivrede predložiti Ministarstvu trgovine da se da se zabrani izvoz kvasca dok ne snabdemo sve prodavnice u Srbiji, ako ga bude bilo kasnije za izvoz o tome možemo da pričamo, jer jako je važno da tržište bude potpuno snabdeveno.

Šta ćemo sa dezinfekcijom?

Pretpostavljam da aludirate na čitavu priču koja je vezana za one neke stvari koje je predsednik naveo koje se nisu proizvodile u Srbiji? Organizovali smo se vrlo brzo po nalogu predsednika i po nalogu predsednice Vlade, koristili smo neke ajde tako da kažemo uslovno ratne tehnike, ono što se obično ne koristi to se natrijum-hipohlorid se koristio u vodovodima, imamo dve mašine velikog kapciteta u S. Mitrovici i u Novom Sadu, krenuli smo prošle nedelje sa proizvodnjom natrijum-hipohlorid koji je po SZO najbolji dezinfikcioniono sredstvo za podove i ostale ravne površine i za otvorene površine. Krenuli smo da proizvodimo, dnevno možemo 5t koncentrata što je u prevodu 50.000l dezinfekcionog sredstva natrijum-hipohlorid . Spiker: A u prevodu koliko to može da zadovolji potrebe kliničkih centara? Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Svi KC opskrbljeni svaki dan, svaki dan,. Nemaju više problem sa ovim, dakle mi, suočavamo se sa svih prethodnih30 godina, onim privatizacijama, onim čudama, kada su nam sve fabrike koje su se bavile time prodate, uništene, tako i sa kvascem, kvasac se uvozio iz Mađarske ili Hrvatske, e sada malo da postavimo stvari drugačije i da jednom kažemo šta je to što treba ovom narodu i kako treba to da s eustovi, idemo još korak dalje, ja se izvinjavam sad što vas prekidam, idemo i na proizvodnju 75% alkohola opet primenjujemo metode koje ranije nismo imali, i mislim da ćemo danas u toku dana već krenuti sa proizvodnjom.

 

To je zdravstvene ustanove, to nije za široku?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Idemo po prioritetima, prvo idemo po, kad opskrbimo ove KC koji su prva linija odbrane, Opšte bolnice, onda kasnije idemo spuštamo sve dole, i ako ovog natrijum-hipohlorid možemo i po nekim manjim seoskim * da proizvodima i dobiće nalog Štabovi za vanredne situacije da ukoliko žele da to pribave ukoliko nemaju drugog dezinfekcionog sredstva da će moći to da pribave na adekvatna način i danas ćemo mislim na štabu za vanredne sitacije jedan takav zaključak i doneti. Spiker: Šta je sa poljoprivrednim proizvodima, kako ide proizvodnja, videli smo od ove nedelje četvrtak, petak, subota su dani kada će biti otvorene pijace, da li će biti dovoljno opskrbljeni? Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pijace koje su na otvorenom, moram reći na otvorenim prostorima, moram reći one su zatvorene, važno je da bude ta distrubucija između proizvođača i stanovništa da može da se ona nesmetano odvija,s ada jedino u periodu u kojem ima nekog aktivnog branja ja tako kažem je u plasteničkoj proizvodnji, to sada sve funkcioniše, naravno tu ima izvesnih problema. Što se tiče ostale prehrambene industrije ona apsolutno funkcioniše, proizvodnja brašna, proizvodnja ulja, sirovine imamo dovoljno, mleko, mesne prerađevine, svega ima dovoljno, uspostvaljne je režim u skladu sa odlukom o ograničenju kretanja u određenom vremenskom periodu, što se više to bude sužavalo a verovatno će morati, jer pazite najvažnije je život i zdravlje ljudi na prvom mestu, pa onda tek idemo sa proizvodnjom koje su po prioriteta, a sigurna je ova prehrambena industrija jedna od najvažnijih i tako moramo da posložimo stvari u svojoj glavi.

O islplati subvencija ovde imate informacije: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/6108-nedimovic-odgovorio-sta-je-sa-isplatom-subvencija-konkursima-i-rokovima-za-traktore

 

Kada ste spomenuli ograničenja kretanja za poljoprivrednike postoji dakle ta taj iznimka da oni mogu biti na poljima i ukoliko imaju iznad 65 godina?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Pa jeste, to je Vlada u prvom trenutku donela takvu odluku i ima za naseljena mesta koja su ipod 5.000 stanovnika da mogu i do 70 god, ja zamoljavam poljoprivredne proizvođače, prilagođavajte se ovom ograničenju vremena kretanja, ukoliko se neko nađe slučajno na njivi, ne stigne sa njive, ona mu je udaljena, neće tu niko nekome odseći glavu, dok on stigne do kuće, al jako je važno da budete u svom traktoru kad se vraćate, ko bude u vozilu nema tu nikakvog ograničenja, nema pardona, život i zdravlje ljudi na prvom mestu, ostalo se prilagođavamo kako moramo iz dana u dan. Spiker: Videćemo šta kažu poljoprivrednici s obzirom na to da je setva, imaćemo kasnije i u toku dnevnika priču. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Nama setva što se tiče kukuruza pripremni su radovi u otku, što se tiče i drugih kultura, imamo jošvremena, mislim da ćemo moći da odradimo sve kako treba najvažnije da imamo sirovine dovoljno,s emena imamo, goriva imamo, imamo svog ostalog repromaterijala, daćemo ve od sebe da ovo završimo na najbolji mogući način jer treba živeti i posle korone.

O stočarstvu na ovom linku: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/6111-muze-li-se-krava-u-doba-korone 

 

Izvor: www.rts.rs 

Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Osvit zore nad Gorobiljem. U domaćinstvu Tomića uobičajen termin za mužu stotinak krava. Za taj posao dežursto je tokom cele godine 24 sata. U vanrednom stanju ipak su morali da reorganizuju rad na farmi, kao i u periodu sezonskog gripa. "Mi ovde proizvodimo oko hiljadu i dve-tri stotine, do hiljadu i po litara mleka, dnevno. Što je dovoljno za oko 3.000 ljudi da se prehrani za jedan dan. Tako da ovaj grip nije ništa novo za nas, kad god ima grip, mi gledamo na neki način da se razdvojimo, da bi se u različitim momentima razboleli, jer ne smemo svi da se razbolimo. Krave moraju da se muzu svaki dan i da se hrane svaki dan", priča Todor Tomić, stočar iz Gorobilja. Pojačane higijenske mere primenjuju i mlekare, počev od prevoza sirovog mleka, pa do prerade. Pooštren je ulazak i u službene prostorije, van proizvodnje. "Oni radnici, koji nemaju potrebe da budu prisutni, oni su ostali da rade od kuće. Po potrebi i pozivu možemo ih zvati. Oni koji imaju bilo kakve simptome prehlade, bilo čega, vraćeni su sa posla. Pored toga informisali smo sve radnike, održali sastanak, odštampali određene letke i uputstva kako treba da se ponaša", kaže vlasnik mlekare iz Arilja Nenad Vranešević. Uz sada pojačane higijenske mere, pre šest meseci započelo se i sa automatizovanom dezinfekcijom svih prostorija nakon celodnevnog proizvodnog procesa. "A zbog aktuelne situacije koristi se češće. Inače, sredstva koja se koriste za dezinfekciju ovog prostora su sto posto biorazgradiva", ističe tehnolog u mlekari Slađana Ostojić. Gomilanje zaliha hrane takođe je nepotrebno, jer proizvodnja u mlekari je uobičajena, uz pojačane higijenske mere, a biće je dovoljno kao i do sada.

Izvor: www.rts.rs

Sve škole na teritoriji Pančeva su, prema uputstvu Ministarstva prosvete, pristupile organizovanju nastave na daljinu. To rade i srednje škole, ali organizovanje praktične nastave u uslovima vanrednog stanja uglavnom nije moguće.

Poljoprivredna škola “Josif Pančić” u Pančevu ima izvanredne uslove za obavljanje praktične nastave, pre svega zbog toga što su opremljeni svom mehanizacijom, opremom i plastenicima za izvođenje praktične nastave koje su dobili kroz konkurse koje već godinama unazad raspisuje Grad Pančevo, zatim Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, a učestvovali su i na jednom konkursu koji su sprovodili Evropska unija i Ministarstvo prosvete gde su dobili vrednu opremu.

Da bi sve ovoi održali i da bi đake, kad prođe vanredno stanje, plastenici i bašta za praktičnu nastavu dočekali spremno za nastavak rada i učenja, profesori Poljoprivredne škole su se organizovali da završe sve neophodne poljoprivredne radove.

Goran Bimbašić, direktor Poljoprivredne škole "Josif Pančić" u Pančevu kaže da škola radi tako što deca uče na daljinu.

- Praktična nastava i sve te stvari koje su vezane za baštu, za ekonomiju, za plastenik, sada decu ne možemo da povlačimo to da rade tako da naše kolege profesori i pomoćni radnici smo se organizovali da nekako održimo minimum da može da se održi proizvodnja za neko buduće vreme - kaže direktor Bimbašić.

Jasmina Dimitrijević, profesorka u Poljoprivrednoj školi rado se priključila radnim aktivnostima u kolektivu.

- Priroda apsolutno ima svoj tok, tako da ona ne zna za vanredno stanje, a naši učenici trenutno nisu tu. Kada se vrate treba da zateknu školu onako kako su je i ostavili. Zako je jako bitno da školu održavamo u postojećem stanju. Prijavili su se profesori koji su vrlo raspoloženi da pomognu u tome - kaže Jasmina Dimitrijević.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3431917/bravo-za-profesore-poljoprivredne-i-u-vreme-vanrednog-stanja-odrzavaju-plastenike-kako-bi-spremno-sacekali-djake-video

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30