Prvu turu ajvara prate visoke temperature, ali i naložena peć spremna za sezonu proizvodnje ajvara. Ovih dana debata je oko cene paprike, ali i oko najboljih vrsta povrća za najomiljeniji domaći specijalitet.

Pijačne tezge prepune su paprika, tu su dobro poznate sorte - slonovo uvo, šilja, rog, vezanka, dukat, babura i kurtovka. Ajvar se može napraviti skoro od bilo koje crvene paprike, međutim proizvođači uvek umeju da pronađu vrhunsku papriku od koje će dobiti vrhunski ajvar. Nisu sve vrste pogodne za proizvodnju ajvara, kod nas se najčešće koristi domaća kurtovka ili dukat paprika.

"Najbolja je crvena, što je mi ovde zovemo makedonka ili kurtovka. Kod nje nema mnogo otpada, nije puna vode i nema puno semena. Prvi dan je oljuštimo, cedimo celu noć i sutradan dodajemo zejtin i pržimo. Kada se dobro uprži, jedno tri sata, sipamo u vruće tegle i vakuumiramo. Proces je jednostavan, ali je rad težak. Da napravim 25 tegli treba mi dva dana, a on 50 kila paprike dobijem do 22 tegle", kaže Sara, proizvođačica paprike iz Niša.Kako dodaje, proizvođači čekaju da cena paprike padne, ali već sledeće nedelje većina će, bez obzira, krenuti u proizvodnju. Trenutno je u Nišu kilogram ove paprike od 70 do 100 dinara, a prošle godine je bio od 40 do 60 dinara. Tako bi ajvar na jugu Srbije sa 500 do 600 dinara po tegli mogao da skočiti i na 700 dinara.

I cene drugih vrsta paprike su visoke. Kilogram babure u marketima i pijacama je od 90 do 140 dinara, a šilje od 150 do 240 dinara.Proizvođači kažu da je najvažnije da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na vatru da ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse. Dobro je i ako je pljosnata, jer se lako peče samo sa dve strane i samim tim i lako ljušti.Ljiljana Milenković iz poljoprivrednog gazdinstva "Ajvar Tornado" kao najbolju vrstu za proizvodnju ajvara ističe domaću sortu dukat.

"Paprika je narandžaste boje, što daje lepu boju ajvara. Homogena je i mnogo miriše. Sa ajvarom od ove paprike već pet godina pobeđujemo na međunarodnim takmičenjima. Dukat se lako ljušti, brže isparava i brže se ukuvava. Nema puno bacanja. Pošto traži uzgoj na otvorenom, poljoprivrednici je ređe sade. Svaki proizvođač pored svima poznatih recepata ima i neku svoju caku i tajnu, tako i mi. Zato je i svaki ajvar drugačiji", rekla je Milenkovićeva.Pored originalnog ajvara od slatke crvene paprike, tu je i ajvar sa ljutim papričicama, kako ga ljudi zovu ljutenica, u koji ide i paradajz i beli luk. Verzija bez ljute papričice, samo sa belim lukom i paradajzom, naziva se pinđur. Za puniji ukus neko u ajvar dodaje i plavi patlidžan. Ajvar od zelenih paprika i plavog patlidžana zovu i malidžan. Naravno, svako mesto u Srbiji ima svoju varijantu ajvara, u čemu je i njegovo bogatstvo.Prema podacima Privredne komore Vojvodine, prosečna površina pod paprikom u Vojvodini u 2018. godini iznosila je 1,4 hiljade hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu znatno smanjena površina za čak 2,2 hiljade hektara, odnosno za skoro dve trećine.

Prosečan prinos paprike u Vojvodini u 2018. godini iznosio je 14,9 tona po hektaru, što je za 14 tona manje u odnosu na ostvareni evropski prosek.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-skocile-pijace-prepune-paprika-a-evo-koje-su-najbolje-za-ajvar/b5zjrdm

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla.

Pravilnikom se bliže propisuju objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji se registruju, odnosno odobravaju, način i postupak registracije, odnosno odobravanja objekata, izgled obrazaca zahteva za upis objekata u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, kao i sadržina i način vođenja Registra objekata i Registra odobrenih objekata.

Pravno lice ili preduzetnik, upisano u Registar privrednih subjekata podnose ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva zahtev za upis objekta u Registar objekata.

Posle prijema zahteva, Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen i na osnovu uredno podnetog zahteva vrši upis objekta u Registar objekata i određuje registarski broj, koji je jedinstven za taj objekat.

U objektima se obavlja kontrola u roku od tri meseca od dana upisa u Registar registrovanih objekata.

Slična je i procedura sa objektima koji se odobravaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616131/ministarstvo-poljoprivrede-donelo-pravilnik-o-registraciji-odnosno-odobravanju-objekata-za-proizvodnju-i

Proizvodnja jabuka u Srbiji poslednju deceniju beleži značajan rast ali i velike promene se dešavaju na glavnim svetskim tržištima. Ruska Federacija koja je jedan od naših najznačajnijih kupaca kupovala je do nedavno velike količine rajskih plodova, međutim kupovali su i sadni materijal i zasnivali svoje zasade. Sa druge strane su i sankcije EU ka Rusiji ali i Rusije ka EU. Na kratko mi smo uspeli da još izvezemo jabuka, bilo je tu i takozvanog „reeksporta” odnosno klasične zloupotrebe što nas je svakako obrukalo pred ruskim partnerima. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede u ovoj situaciji nije imao
ništa drugo nego da krene i traži nova tržišta. Nova ili zaboravljena - možemo o tome da debatujemo danima. Svakako ništa manje značajna svetska tržišta su dve najmnogoljudnije zemlje na planeti : Kina i Indija. Kako Agrobiznis magazin saznaje postoje ozbiljne inicijative za izvoz u Indiju ali se tu mešaju i neke strane sile koje ne bi da izgube svoj deo kolača. Sa druge strane ozbiljno se okrećemo saradnji sa Kinom na svim poljima pa i u plasmanu voća. Gde smo mi u belosvetskim odnosima istraživale su kolege iz SPUTNIK-a, a mi ovom prilikom za naše čitaoce prenosimo najzanimljivije informacije koje smo
pročitali na njihovom portalu https:// rs.sputniknews.com.
Naime, kako prenosi ova agencija, Srbija će u Kinu od novembra krenuti sa izvozom prvog kontigenta jabuka, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, ograničenja ne postoje. Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište.I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.
„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.
Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.
Rusija će preploviti uvoz jabuka
Kako prenosi SPUTNIK Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u podizanje
novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, Ovu informaciju dao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne
jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“. Srbija beleži dalji rast proizvodnje jabuka
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.
„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.
On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.
Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.
„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.
Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.
Očekuje se izvoz 60.000 tona jabuka u Kinu
Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li
će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.
Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.
„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.
Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede. Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on
napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.
Dodaje da je dobro što su mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su
shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.
Sagovornici Agrobiznis magazina pak smatraju da pored Kine hitno treba uspostaviti izvoz u Indiju i Liban gde takođe možemo prodavati svoje proizvode. Imajući u vidu sve težu bezbednosnu situaciju u Kašmiru gde se proizvode značajne količine voća možemo računati i na još veću zainteresovanost Indije za naše voće. Na sajmu održanom u Nju Delhiju pre dve godine, odakle smo izveštavali, srpska jabuka je pobudila veliko interesovanje a takođe i smrznuto jagodasto voće.

Izvor: Agrobiznis magazin/ Agencija SPUTNIK

Dvodnevna turističko gastronomska manifestacija "Gastro Srem", četvrta po redu, svečano je otvorena u Staroj Pazovi, na Trgu Zorana Đinđića.
Manifestacija pod sloganom „Srem na moderan način“, je prilika da se posetioci upoznaju sa specijalitetima od mesa, mleka, ali i da uživaju u degustaciji vina, likera, sokova, rakije, kolača, meda, džemova, rekla je za Tanjug direktorka TO Dragana Zorić Stanojković.Prema njenim rečima, posetioci će moći da probaju i tradicionalne specijalitete Srema na koje je pečat ostavila multikulturalna sredina u kojoj su nastajali.

Za goste je pripremljen i bogat kulturno-umetnički program.

Manifestaciju je zvanično otvorio predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović a govorio je i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

Sutra će u okviru manifestacije u biblioteci "Dositej Obradović" svečano biti otvorena izložba "Najstariji kuvari Evrope" na kojoj ce biti izložen i najstariji srpski kuvar.

Izložbu će otvoriti direktorka TO i Zlatko Puntijar u vlasništvu čije ugostiteljske porodice je i najmanji kuvar na svetu nastao oko 1900. godine u Beču.

Taj kuvar ima 136 strana i 100 recepata koji se mogu pročitati jedino uz pomoć lupe. U svetu postoje još tri kuvara takvih dimenzija - dva u Beču i jedan u Pragu, rekla je direktorka TO.

Ovogodišnje zaštitno lice manifestacije je glumac Aleksandar Dunić.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/u-staroj-pazovi-otvoren-gastro-srem_1044526.html

Krajem avgusta na oglednom polju Instituta Tamiš u Pančevu tradicionalno se održavaju KWS dani polja za kukuruz.
Dani polja su odlična prilika da se poljoprivrednici upoznaju sa različitim hibridima, ali i da se sumiraju rezultati i razmene iskustva."Ovakve prilike su pravo mesto i vreme da razmenimo iskustva sa proizvođačima da nam oni kažu utiske o nekim hibridima koje smo im predložili da gaje u sezoni, a takođe da im mi pokažemo i predložimo šta smo spremili novo za narednu sezonu", kaže Pavle Sklenar, generalni direktor kompanije KWS.

"Proizvođači pored standardnih hibrida koji se već par godina nalaze na našem tržištu mogu videti i koji je to novi hibrid član klima kontrol tri grupe hibrida odnosno hibrida tolerantnih na visoke temperature i sušni period", objašnjava Željko Ančevski regionalni menadžer za južni i srednji banat KWS.

"Ono što predstoji je jedan od najvećih poslova u poljoprivredi - berba kukuruza. Do pre dve nedelje kukuruz je obećavao rekordne prinose, ipak suša i visoke temperature, smatraju ratari umanjić, prinos. Iako je nezahvalno davati prognoze", navode Đurica Jovanov iz Omoljice i Draško Pejić Jarkovca.

Kako kažu očekuju oko 10 tona po ha.

"Uticalo je na kukuruz, vizuelno se vidi da ima oštećenja odnosno biće ubrzana berba, očekujem čak 10 do 20 odsto da će biti smanjen prinos", smatra Draško Pejić iz Jarkovca.

"Nedostajalo je malo kiše pre dvadesetak dana koja bi produžila zrenje da se napune zrna. Gledam i ovi hibridi kad vidi se da klip nije ispunio potpuno zrno i da to nije kvalitet kakav bi bio da je bila još jedna kiša", objašnjava Đurica Jovanov iz Omoljice.

Poljoprivrednike kao i uvek brine i cena i da li će povratiti uloženo, to brine i Dragana Popova iz Vlajkovca.

"Cena proizvodnje jednog hektara kukuruza je od 500 do 700 evra, a mi moramo da se uklopimo u sve to. Priroda se ne može prevariti, ali ja u mom tehnološkom procesu uvodim novitete, nekada je to dobro nekada ne", navodi.

Berba kukuruza u južnom Banatu krenuće ranije, već za nekoliko dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/dani-polja-za-kukuruz-u-pancevu_1044492.html

Međunarodni sajam šljiva, 14. po redu, počeo je danas u Osečini, a na otvaranju je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović poručio da „plavo zlato”, kako meštani zovu šljivu, i zaslužuje takvu manifestaciju s obzirom da u tom kraju od nje živi direktno ili indirektno 60 do 70 odsto stanovništva.

Na otvaranju Sajma rečeno je da je Srbija druga zemlja u svetu po proizvodnji šljive, odmah posle Kine, a Stevanović je kazao da će država pomoći proizvođačima kako bi, u nekim narednim godinama, Srbija i Kina zamenile mesta.

"Predstavnici Vlade Srbije su spremni da u narednom periodu sarađuju i razgovaraju s proizvođačima o tome kako država može da im pomogne da bi povećali proizvodnju šljive”, rekao je Stevanović na otvaranju Sajma i pozvao učesnike Sajma da u najboljem svetlu predstave svoj biznis i iskoriste priliku da uspostave kontakt sa budućim potencijalnim partnerima, sa kojima će razmeniti znanja i iskustva, prenosi Tanjug.

Stevanović je kazao da je država svih ovih godina stavljala na raspolaganje značajna sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, i dodao da će nastaviti da podržava taj sektor koji je značajan za razvoj ekonomije.Otvaranju sajma prisustvovali su i predsednik opštine Osečina Dragan Aleksić i ambasador Kipra Konstantinos Elijades.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436868/Otvoren-14-Medunarodni-sajam-plavog-zlata-u-Osecini

Ishrana bez namirnica životinjskog porekla mogla bi da izazove manjak holina, hranljivog sastojka ključnog za razvoj mozga.Nutricionisti upozoravaju da sve veća popularnost veganskog načina ishrane može dovesti do rizika da se značajno smanji unos holina koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, navodi se u članku uglednog medicinskog portala BMJ Nutrition, Prevention & Health.Holin se obično svrstava u Be-kompleks vitamina i predstavlja prekursorni molekul za neurotransmiter acetilholin koji ima veliki broj funkcija, kao što su memorija i kontrola mišića, posebno tokom razvoja fetusa, a takođe, utiče i na rad jetre.

Holin se proizvodi u jetri, no ta količina nije dovoljna da zadovolji sve potrebe ljudskog tela i zato se mora uzimati i ishranom. Prehrambeni holin se primarno nalazi u govedini, jajima, mlečnim proizvodima, ribi i piletini. Manje količine mogu se naći u orašastim plodovima, pasulju ili brokoliju.Doktorka Ema Derbišer, konsultant specijalizovan za ishranu i biomedicinske nauke u organizaciji "Nutritional Insight", smatra da je bilo potrebno učiniti mnogo više na edukaciji zdravstvenih radnika i potrošača o važnosti ishrane bogate holinom, posebno tokom trudnoće, kada je njegov unos ključan za razvoj novorođenčadi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/3643583/veganska-ishrana-ugrozava-zdravlje-mozga.html

Kada budete pročitali ovaj tekst do kraja, biće vam jasno zbog čega smo upotrebili izraz pametna upotreba pesticida. Možda niste znali, ali svaka načeta boca, ili bilo koje pakovanje pesticida predstavlja otpad i to opasan. Pored opasnosti koju predstavlja neiskorišćeni pesticid predstavlja i gubitak za proizvođača, jer su utrošena značajna sredstva u njegovu nabavku.
U nastavku slede korisni saveti, ne samo stručnjaka već i iskusnih proizvođača, ali i proizvođača pesticida. Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno
uticati na životnu sredinu i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže. Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi.
Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja. Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje.
Ovaj postupak se izvodi na sledeći način:
ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu. Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane
14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj
način sprečite njihovo dalje korišćenje.
Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca ili neki drugi proizvod. Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.
Šta sa viškom pesticida iz prskalice?
Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne
napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30