Jedan deo poljoprivredne proizvodnje za koju se kaže da je fabrika pod otvorenim nebom odavno se preselio u plastenike i staklenike (zaštićen prostor). Napretkom nauke uslovi proizvodnje u zaštićenom prostoru se neprekidno usavršavaju, dokle se stiglo i u kom pravcu će ići dalji razvoj proizvodnje prof dr Aleksandra Dimitrijević sa Instituta za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu na savetovanju „Agro tech inovacije 2019“ na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prezentovala je u radu na temu „Proizvodnja u zaštićenom prostoru – od delimične kontrole proizvodnje do naučne fantastike“.
Prezentacija je inspirisana delima Isaka Asimova, američkog pisca (tvorca tri zakona robotike) rođenog u Rusiji (1920 – 1992) i njegovim delima počev od „Čelične pećine“ iz 1954. godine, „Golog sunca“ iz 1957. , „Roboti i carstva“ i „Roboti zore“ iz 1985. godine. Profesorka Dimitrijević pokušava da dokumentije svoje razmišljanje da je proizvodnja u zaštićenom prostoru realnost koja se pretvara u bajku koja će postati realnost.
U radu su obrađene tri oblasti : klasična proizvodnja u zaštićenom prostoru, vertikalne i urbane „farme“ i proizvodnja izvan površine Zemlje i proizvodnja na Marsu.
KLASIČNA PROIZVODNJA

Za klasičnu proizvodnju u zaštićenom prostoru važno je obezbediti: svetlosne uslove, materijale, odabrati tipove konstrukcije i tehnologiju gajenja.
U objektima zaštićenog prostora 1936. godine prvi put je primenjeno neonsko svetlo, 2000. godine natrijumove lampe, 2007. led osvetljenje. Problem sa natrijumovim lampama je njihova efikasnost tj činjenica 55% energije predstavlja toplotno zračenje dok 34% odlazi na osvetljenje. Kod LED lampi, toplotno zračenje je znatno manje, svega 15% dok na svetlost odlazi 50%. Obzirom na smanjeno toplotno zračenje, LED osvetljenjem se ostvaruju određene uštede u energiji, nekih 10%, jer se manje energije troši na ventilaciju koja je potrebna radi snižavanja temperature, niža je stopa CO2 emisije, veći prinosi. Primera radi u klasičnom stakleniku prinos paradajza je od 62 do 70 kilograma po m2 dok se sa LED osvetljenja mogu ostvariti prinosi i do 100 kg/m.
Što se tiče spektra svetlosti, najčešće se koristi crveno i plavo osvetljenje. Crveni deo spektra najzaslužniji je za inteziviranje fotosinteze te, samim tim za rast i razviće biljaka (stabljika i list) ali utiče i na regulisanje klijanja semena i cvetanje. Plavi deo spektra utiče na sadržaj hlorofila u biljci i na debljinu lista biljaka, zeleni deo lako prolazi kroz sklop biljaka i tako snabdeva donje listove određenom količinom svetlosti, far red light lako prolazi kroz sklop biljaka, skraćuje vreme cvetanja, biljke formiraju veće listove.
Što se tiče materijala za izradu plastenika sve se više koriste „pametni“ materijali –„fluoroscentne„ folije. Tako je u Španiji za proizvodnju borovnice gde je korišćena fluoroscentna folija zabeležen 60 % veći prinos u poređenju sa „normalnom„ folijom, kod proizvodnje jagode zabeleženo 14,5 % povećanje prinosa.
U svetu se sve više u zaštićenom prostoru gaje atipične kulture, izbegava se gajenje paradajza, salate, rukole i spanaća. Tako se u Španiji gaji smokva koja se ubira u rano proleće kada je cena na tržištu 5 eura po kilogramu. Tendencija je ka usko specijalizovanoj proizvodnji. U Holandiji se vrše istraživanja na polju energetski efikasne integrisane proizvodnje – hortikultura i akvakultura (recirculating acquaculture system –RAS). Hidroponski gajena salata postavljena na bazen sa tilapijom (slatkovodna riba) gde se koristi geotermalna voda koja pogoduje i gajenju tilapije i gajenju salate. Pri tom salata ima koristi i od CO2 koji proizvodi sama tilapija. Ono što je najviše asociralo na Isaka Asimova i njegove knjige je svakako primena robota u objektima zaštićenog prostora. Koriste se za različite operacije Koriste se različite operacije - presađivanje, zaštitu biljaka, ubiranje plodova. Slobodno se može reći da im je osnovna prednost što mogu raditi 24/7/365, ne traže naknadu za rad i ne mogu se žaliti na uslove rada.

VERTIKALNE I URBANE „FARME''
Za urbane farme (vertikalne farme – hibridne staklenike) ne postoje granice. Podižu se u blizini restorana za gajenje posebnih, aromatičnih začinskih biljaka, sve može da se gaji, svuda. Nema ograničenja, potpuno inženjerski – hiruški precizan pristup gajenju biljaka. Ovakav koncept proizvodnje, osim što obezbeđuje veću produktivnost, ima niže troškove transporta, bolju energetsku efikasnost i viši stepen samoodrživosti, može u potpunosti da podrži koncept organske proizvodnje.
Vertikalne farme mogu da se postave u napuštenim rudnicima uglja, tunelima ili u novoizgrađenim objektima koristeći nove tehnike bušenja podloge vertikalno naniže. Hidroponska postrojenja (koreni biljaka hranjeni hranom bogatom vodom) ili aeroponika (rastuće biljke u vazduhu). Upotreba led jedinica koje omogućavaju fotosintezu u odsustvu sunčeve svetlosti, podzemne vode se mogu direktno koristiti.
Jedna od najvećih vertikalnih farmi Green Spirit Farms (GSF) je osnovana 2014. godine i nalazi se u gradu New Buffalo u Americi. Nalazi se u adaptiranoj bivšoj fabrici plastične ambalaže.
Vertikalne farme su za sada samo ispomoć za velike gradove. Iako sa sobom nosi brojne povoljnosti, koncept vertikalnih farmi nikada ne može da u potpunosti zameni masovnost proizvodnje na velikim obradivim površinama.
PROBE NA ANTARTIKU I SVEMIRSKOM BRODU – BAJKA KOJA SE PRETVARA U REALNOST
Jedna od „bajki“ koja polako prelazi u realnost, je proizvodnja u najsurovijim uslovima na Zemlji i pokušaj proizvodnje izvan orbite Zemlje.
Na Antartiku je postavljen kontejner u kome su stvoreni uslovi za gajenje povrća na hidroponici. Za 9,5 meseci proizvedeno je 268 kilograma povrća na 12,5 m sa 3,5 h rada oko „bašte“ dnevno.
Na svemirskom brodu je izvedena proba gajenja lisnatog povrća na hidroponici u specijalnim kontejnerima zbog gravitacije uz led osvetljenje.
Naučnici su napravili softver za „instruisanje“ rasta i razvića paradajza u svemiru. Softver „govori“ biljci šta kada treba da radi? Da li su ljudi sledeći ?

Vesna Gajić

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Beograd, 19. mart 2019 - Kompanija „Dunav osiguranje“, brinući o zdravlju svojih klijenata i zaposlenih u vanrednim prilikama koje je nametnulo širenje opasnog koronavirusa, donela je odluku o dostavljanju polisa na kućnu adresu i izmeni radnog vremena šalterskih službi, službi za naknadu šteta i Kontakt centra.

Žiteljima starijim od 60 godina, Kompanija će polise osiguranja dostavljati na kućnu adresu bez dodatnih troškova. Ukoliko je njihova polisa pred istekom ili se ukaže potreba za zaključenjem bilo koje vrste osiguravajuće zaštite, dovoljno je da se obrate našem кontakt centru.

Šalteri za prodaju osiguranja u Beogradu biće otvoreni radnim danima od 8:30 do 16:30 časova, a u ostalim mestima u Srbiji u periodu od 8:00 do 16:00 časova.

Službe za naknadu šteta sa strankama će raditi radnim danima od 10 do 14 časova, izuzev u hitnim slučajevima, kada će prijem i procenu šteta obavljati i mimo navedenog vremena.

Rad Kontakt centra Kompanije radnim danima je produžen i biće dostupan za sva pitanja i preporuke klijentima u periodu od 7:30 do 21:00 čas. Informacije možete dobiti besplatnim pozivom na broj 0800 386 286 ili na mејl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Kompanija „Dunav osiguranje“ ‒ vaš prijatelj i u vanrednim okolnostima!

Dragiša Filipović iz Paraćina 19 godina ima poljoprivredno gazdinstvo. Sve je počelo kada je Živka Filipović, Dragišina majka izgubila posao 2000. godine. Prvo
je počela da pravi sitne kolače, a kasnije da pravi džemove, slatko, sokove od voća, a potom i izvanredan domaći ajvar. Kako nam kaže Dragiša ovo je porodični posao, međutim kada je sezona unajme i po dvadesetak radnika.
U svojoj paleti proizvoda imaju oko 70 artikala, sirupe, matične sokove, paradajz u flaše, slani i slatki program. Papriku gaje na 70 ari, i najbolje se za ajvar
pokazala kurtovska kapija, paprika je srcolikog oblika, i najviše se gaji u Bitolju, tako je najviše ima. Ima je i u Leskovcu, ali po rečima našeg sagovornika, leskovčani su većinom prešli na gajenje paradajza.
Kurtovska kapija ima dosta suve materije,sto je čini odličnom ajvarkom.Prinos je odličan uz dobro đubrenje i zalivanje. Na jednom struku obično raste od 4 do
5 krupnih paprika,a prinosi po struku uz optimalan uzgoj znaju biti čak do 1,5 kg. Mada u proseku uz dobar uzgoj može da doprinese oko 450 kg po aru.U pitanju je najrodnija sorta starijeg tipa paprike na ovim prostorima.
Osim paprike Filipovići gaje i paradajz volovsko srce. Paradajz volovsko srce nenadmašan po ukusu, krupan, rozikast i nešto skuplji od običnog, proizvodi se
manje, jer je osetljiv na transport i lagerovanje. Inače,ko ga jednom proba, druge sorte ovog povrća više ne smatra tako ukusnim. Domaćice znaju da je sok od njega najlepši. Uprkos tome, na pijacama Srbije teško ga je naći. Pre jedanaest godina Dragiša, u nameri da napravi što ozbiljniju poslovnu priču,
osnovao je Kuću zdrave hrane - Filipović, koja se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i povrća. Trenutno, svoje proizvode najviše prodaju
u Beogradu i Novom Sadu, a preko 800 porodica snabdeva sistemom dostave na kućnu adresu.
Posla ima preko cele godine, što na polju, što u proizvodnji. Dragiša je prvi put na sajmu turizma, ali po njegovim rečima, kotizacija je skupa, pa treba sve ukalkulisati. Dragiša se malo više raspitivao kako je u drugim zemljama kada su u pitanju proizvođači kao što je on i istakao da je u Mađarskoj proizvođaču dozvoljeno da proizvede preko 5.000 jedinica, porez se plaća 3 odsto, svoje proizvode prodaju u poluprečniki od 40 km. Mada kako ističe Dragiša ipak, on ne
bi imao kupce u poluprečniku od 40 km.
Ali ipak ideja je odlična, i treba neke stvari uzeti i primeniti kod nas. Potrebna mu je pomoć da izgradi objekat, da bi mogao da proširi proizvodnju, kako
bi iz forme poljoprivrednog gazdinstva prešao u preduzetnike, tako da će i država imati koristi.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Setva kukuruza je na pragu, a poljoprivredni proizvođači u Srbiji nemaju razloga za strah budući da ima dovoljno semenskog materijala, kažu sagovornici Tanjuga i navode da je veliki deo njih već obezbedio kako repromaterijal, tako i đubrivo.
Zamenik direktora Instituta za kukuruz "Zemun Polje" Miodrag Tolimir kaže da bi prolećna setva kukuruza mogla početi za oko dvadesetak dana u nižim regionima i toplijim zemljištima, a da je najveći deo poljoprivrednika već obezbedio seme kukuruza.Oko 70 procenata tržišta je snabdeveno, a ostatak poljoprivrednika će to učiniti pred samu setvu.

Tolimir kaže da taj institut, kao i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu mogu odgovoriti izazovu u novonastalim okolnostima, i obezbediti da poljoprivrednici imaju dovoljno semena za predstojeću setvu.

Ističe i da u novonastaloj situaciji usled vanrednog stanja ne treba dozvoliti nikakve spekulativne radnje, odnosno povećavati cene.

"Institut za kukuruz je pripremio dovoljne količine kvalitetnog semena, imamo dobar asortiman i nećemo podizati cene", rekao je sagovornik Tanjuga.

Ističe da se u Srbiji seje oko dva miliona setvenih jedinica, a da je seme tog instituta na tržištu zastupljeno sa oko 20, 25 odsto.

Ukoliko se javi nedostatak, može se nadomestiti i to neće biti problem, kaže on i dodaje da postoji još toliko zaliha i da nema mesta za bojazan da neće biti dovoljno semena.

Predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se poljoprivrednici ne žale na nedostatak repromaterijala i da sada gotovo svi ozbiljni poljoprivredni proizvođači već imaju obezbeđen semenski materijal i đubrivo.

"Ne očekuju se problemi te vrste, u samoj setvi eventualno će možda neko zameniti jedan hibrid drugim, ali malo je realno da će ostati bez semena budući da se dobar deo i stranih sorti proizvodi kod nas. Ne očekujemo nedostatak ni semena, ni đubriva, a za hemiju ima dovoljno vremena da se pripreme", rekao je Saković Tanjugu.

Ističe da kukuruz polako "vraća svoju popularnost" i da se setva očekuju na oko milion hektara, više nego lane, soja na 240.000 hektara i suncokret na oko 230.000 hektara.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je nedavno pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima.

Cilj je kako ističu, da se napravi godišnja projekcija cena dominantnih poljoprivrednih proizvoda u strukturi domaće proizvodnje.

Analize su za sada urađene za deset proizvoda i očekuje se da će taj spisak biti dopunjen u narednom periodu.

Cene su date za pšenicu, kukuruz, soju, svinje, goveda, borovnicu, malinu, šljivu, papriku, krompir.

Prognozu cena i cenovnih kretanja uradio je SIDEV tokom januara 2020.

Za izradu su korišćeni brojni svetski izveštaji, berzanski izveštaji, urađena je analiza trendova, mereni su uticaji na cene, procenjivani rizici, obavljani brojni intervjui sa učesnicima u tržišnom lancu, da bi se, koristeći logičke zaključke uradila prognoza očekivanja kretanja cene u 2020. i očekivanja njene veličine.

Analiza SIDEV-a ukazuje da se, što se tiče pšenice, očekuje prosečna cena oko 160 evra po toni s određenim varijacijama tokom godine.

Najveću cenu žito će dostići pred žetvu, a najnižu u vreme žetve.

Očekivanja su da će cena u proleće prvo početi da se snižava, a da će u jesen beležiti rast.

Prosečna pretpostavljena cena kukuruza iznosi 140 evra po toni sa varijacijom plus-minus 15 evra.

Kada je reč o soji, njena cena ce se kretati između 320 i 340 evra. Imaće blagi trend rasta dok ne budu objavljeni podaci o zasejanim površinama i očekivanim vremenskim prilikama u svetu i kod nas, kada se očekuje naredna procena za drugu polovinu 2020. godine.

Ipak, očekuje se da će i cena soje biti blago veća nego 2019. godine, navodi se u izveštaju.

Najveće turbulencije očekuju se na tržištu svinjskog mesa zbog širenja afričke kuge svinja u svetu.

U analizi se navodi da će prosečna cena "žive vage" svinja biti 142 evra (1,42 evra po kilogramu) i da će imati trend rasta u prvoj polovini godine.

Procene su, ističe se, zasnovane na pretpostavkama da će se proizvodnja uvećavati kao posledica rasta cena i očekivanja, kao i da će Kina nastaviti da povećava uvoz koji bi u ovoj godini trebalo da dostigne 3,5 miliona tona (u 2019. zabeležen je uvoz od 2,6 miliona tona).

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nema-zime-za-poljoprivrednike-dovoljno-materijala-za-setvu_1103975.html


U slučaju primene neophodnih agrotehničkih mera, a posebno radi zaštite zasada od mraza, tokom perioda zabrane kretanja (20:00 – 05:00 časova), svaki poljoprivredni proizvođač (vlasnik ili korisnik zasada ili druge poljoprivredne površine) je dužan da podnese zahtev za odobrenje kretanja Upravi za zaštitu bilja na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., odnosno na odgovarajući broj telefona, sa priloženog spiska, prema odseku odnosno okrugu za koji se traži dozvola za kretanje. U navedenoj prijavi potrebno je navesti ime i prezime lica broj lične karte i adresu koje će se kretati u periodu od 20 do 05 časova, broj poljoprivrednog gazdinstva, lokaciju gde će se sprovoditi agrotehničke mere, kao i vreme i dan kada će biti sprovedene mere. Dozvola kretanja će važiti samo za navedeni dan u periodu od 20 do 05 časova. Rok za odgovor na podneti zahtev je do 48 časova.

Spisak telefona putem kojih se može podneti prijava:

0648818449 za Okruge: Južnobački, Srednjebanatski, Južnobantski, Severnobanatski, Sevrnobački, Zapadnobački i Sremski

0648818486 za Okruge: Grad Beogra, Podunavski, Braničevski, Zaječarski, Borski, Pomoravski, Nišavski, Jablanički, Pčinjski, Toplički i Pirotski

0648818412 za Okruge: Mačvanski, Moravički , Kolubarski, Zlatiborski, Rasinski i Raški

BEOGRAD, 18. marta (Tanjug) - Svim poljoprivrednicima biće isplaćeni podsticaji za biljnu proizvodnju, kao i subvencije za nabavku malih traktora, kažu u Upravi za agrarna plaćanja. Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović rekla je za TV Prva da je do sada podneto 175.000 zahteva za podsticaje za biljnu proizvodnju, a da se svake godine prijavi oko 282.000 poljoprivrednika. "Još 110.000 poljoprivrednika nije podnelo zahtev i njima ćemo isplatiti. Isplaćivaće se po osnovu dinarske ture koju su prijavili za ovu godinu tako da ni u jednoj situaciji neće biti oštećeni", kaže Petrović. Objasnila je da će svim onim poljoprivrednicima koji do sada nisu podneli zahtev za podsticaj za biljnu proizvodnju, novac biti isplaćen do kraja marta na osnovu zahteva koji su podnosili u 2019. a to nisu učinili ove godine. "Niko od njih ne mora da ide u trezor", rekla je Petrović. Kada je reč o subvencijama po hektaru, Petrović navodi da je opredeljeno oko 9,8 milijardi dinara, da je do sada podneto zahteva za 5,5 milijardi dinara, a da je isplaćeno 4,5 milijardi dinara.

"Sutra ćemo isplaćivati još jedan deo zahteva koji su već pristigli, a do petka očekujemo da će trezor uneti sve do sada pristigle zahteve, jer i njima stižu poštom, tako da ćemo moći da napravimo presek sa svim ovim subvencijama namenjenim poljoprivrednicima", kaže Petrović. Pojedini poljoprivrednici u 2020. ostvaruju pravo na podnošenje zahteva za podsticaje za biljnu prozivodnja. "Što se njih tiče dovoljno je da pošalju mejl na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa osnovnim podacima. Mi ćemo na našem sajtu dati osnovne instrukcije kako da nam pošalju infrmacije. Na osnovu toga ćemo obraditi zahteve tako da ni oni neće biti uskraćeni za ovu meru", rekla je Petrović. Navela je da stižu zahtevi za subvencije za male traktore, te da se oni mogu podnositi još dva i po meseca. "Naravno reagovaćemo ako bude potrebno ili produženjem roka ili drugim merama. Naravno, onako kako je bilo planirano, omogućićemo poljoprivrednicima da nabave male traktore", rekla je Petrović. Navela je da se situacija prati iz dana, a da je jedna od prvih mera isplata podsticaja po hektarima i za gorivo bez podnošenja zahteva. To je preduzeto, objasnila je, kako poljoprivrednici ne bi ostali bez subvencija u ovom momentu.

Subvendije Grada Beograda se stopiraju!

Sekretarijat za privredu obustavio je primanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi zbog nemogućnosti prikupljanja potrebne dokumentacije Predaja prijava za konkurs obustavlja se dok traje vanredno stanje, a javni poziv će biti nastavljen nakon njegovog ukidanja, saopštio je Sekretarijat za privredu Beograda.

Izvor: TANJUG

Jedna veoma interesantna i specifična proizvodnja, čak možemo da kažemo netipična za naše podneblje. Andrija Nikolić je marljivo skupljao semena retkih
sorti najljućih paprika, i tako započeo svoju proizvodnju. Čime se on bavi, šta proizvodi, kakve proizvode ima, pročitaće te u tekstu koji sledi!
„Živim u Nišu, tačnije u okolini, bavim se proizvodnjom ljutih paprika, naime, imam preko 160 sorti najljućih paprika. Podeljene u nekoliko rodova, a najbrojniji
je Chinese. Ljute papričice spadaju u grupu najzdravijih namirnica na svetu, zbog kapsaicina koji daje ne samo ukus, nego i posebna lekovita svojstva.“
Koje sorte ljute paprika gajite?
„Ove sorte nisu tipične za naše podneblje, dugo sam skupljao semena i trudio se da ih sačuvam. Neke od sorti koje gajim su: Karolina reaper, Bhut Jolokia, Jays Schorpion Red, Jigsaw Fatali Gourmet, Pimenta Leopard, Pimenta Jaguar F2. Izuzetno su lekovite, deluju antiupalno, sprečavaju čir na želudcu, podstiču mršavljenje i snižavaju šećer u krvi.“
Kakve uslove gajenja zahtevaju ove sorte?
„Uslovi gajenja nisu toliko specifični, ali zahtevaju stalnu negu i pažnju. Moram da napomenem da je u pitanju integralna proizvodnja sa što manje, ili bez upotrebe hemijske zaštite, retko koristim preparate na bazi bakra. Ono što je posebno interesantno za čitaoce je to što prilikom tretiranja koristim lekovite biljke.“

Možeš li da nam otkriti koje su to lekovite biljke koje koristite?
„U početnoj fazi vršim tretiranje koprivom, koja je jako dobar izvor gvožđa, što je veoma značajno. U fazi cvetanja vršim tretiranje biljkom gavez u kombinaciji sa koprivom, a u toku plodonošenja tretiram gavezom u solo varijanti. Beli slez dodajem po potrebi u fazi sazrevanja.“
Da li vršišite preradu paprika?
„Naravno, izdvajam ulje, pravim ljute soseve, pored toga proizvodim ljutu papriku i tinkture koje takođe samostalno pravim. Ovi proizvodi se mogu koristiti kao dodaci spremljenim jelima, a najčešće se upotrebljavaju u Italijanskoj kuhinji.“
„Proizvodnjom se bavim pretežno iz hobija. Za sada nema neke velike zarade, ali planiram u budućnosti da se više posvetim promociji, marketingu i upoznavanju
ljudi sa ovim sortama i njihovim lekovitim svojstvima.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Evidentirana količina proizvedenog kravljeg mlijeka u Srpskoj približava se cifri od 100 miliona kilograma godišnje.Proizvedeno je, naime, u 2019. tačno 95.041,7 tona, a poređenje sa ranijim godinama pokazuje da su na govedarskim farmama sve bolji rezultati.

Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini prikupljeno 92.491,4 tone kravljeg mlijeka, u 2017. godini 87.550,6 tona, godinu ranije 82.320 tona, a u 2015. godini 81.705,9 tona ovog zdravog napitka.

Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača - mljekara RS, ističe da su podaci o rastu proizvodnje mlijeka u Srpskoj tačni, te da iza ovakvog trenda stoje dva glavna razloga.

"Raste proizvodnja mlijeka po kravi, ali se povećava i broj krava kod velikih proizvođača", naveo je Usorac za "Nezavisne".

Prema njegovim riječima, uz podsticaje, koji po litru proizvedenog kravljeg mlijeka iznose 0,25 KM, proizvođači od otkupljivača dobijaju, u prosjeku, 0,55 maraka po litru.

"Najveći mljekarski krajevi u Srpskoj su Bijeljina, Prnjavor i Gradiška", istakao je Usorac za "Nezavisne", koji ocjenjuje da se domaćim mlijekom može zadovoljiti oko 50 odsto potreba ovdašnjeg stanovništva.

Prema Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja novčanih podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela za 2020. godinu, premija za kravlje mlijeko iznosi 0,25 KM po litru.

Za otkupljeno ovčije i kozije mlijeko, premija je prošle godine iznosila 0,25 KM, a ove je 0,40 KM.

"U prošloj godini ukupno je isplaćeno 12 premija za 12 mjeseci, i ukupno je izdvojeno 27.326.273 KM", rečeno je za "Nezavisne" iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srpskoj raste i proizvodnja mliječnih proizvoda.

Tako je, recimo, 2015. godine proizvedeno 2.276 tona sira, a prošle godine 3.758 tona ovog proizvoda. U tom periodu rasla je i proizvodnja pavlake, sa 7.468 na 8.675 tona.

Inače, iz Analize trgovinske razmjene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda 2017-2019. godine, zaključuje se da, kada je riječ o BiH, mlijeko spada u jedan od glavnih izvoznih aduta u odnosu na sve poljoprivredno-prehrambene proizvode.

"Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz BiH je ustaljen na nekoliko grupa proizvoda, koji zauzimaju oko dvije trećine ukupnog izvoza. Najznačajniji proizvodi koji su zastupljeni u izvozu su masti i ulja, voće, mlijeko i mliječni proizvodi, šećer i proizvodi na bazi šećera, proizvodi na bazi žitarica i brašna, voda, povrće, proizvodi mlinske industrije i meso", navodi se u ovom dokumentu Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

Kako se dodaje, osim izvoza konzumnog mlijeka i smrznute maline, BiH bilježi deficit u robnoj razmjeni svih drugih poljoprivrednih i prerađenih poljoprivrednih proizvoda.

Prikupljeno kravlje mlijeko (u tonama)
*2015. 81.705,9
*2016. 82.320
*2017. 87.550,6
*2018. 92.491,4
*2019. 95.041,7

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/privreda/Sve-bolji-rezultati-Proizvodnja-mlijeka-obara-rekorde/589100

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31