rbija je u poslednjih godinu dana više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda. Tako je u 2019. na tržište dopremljeno oko 6.000 tona „svežeg” hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra. Godinu dana ranije uvoz je vredeo 3,1 milina evra.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, vekne su najviše stizale iz Rumunije, Nemačke, Bugarske, pa čak i Hrvatske, gde je pre nekoliko dana objavljen podatak da je od ulaska ove zemlje u Evropsku uniju uvoz hleba drastično povećan. Svaka peta vekna na tržište ove susedne zemlje stigla je iz uvoza.

Zvuči neverovatno jer većini potrošača nije poznato da im trgovci i pekari uveliko prodaju vruć hleb i pecivo koji su na naše tržište stigli u šleperima – prethodno pripremljeni i zamrznuti nekada i hiljadama kilometara daleko. Ovde se pred očima kupaca samo „dopeku”, uglavnom u trgovinskim i pekarskim lancima, i prodaju kao sveže.

Ekonomija se u pekarstvu već godinama menja i hleb više nije namirnica koja se proizvodi isključivo na lokalnom tržištu. Naprotiv, naše istraživanje pokazuje da se hlebom, kao i svakom drugom namirnicom, trguje globalno. Tako se na sajtu „Alibabe” mogu naći desetine oglasa za prodaju smrznutog hleba i peciva od različitih vrsta brašna. Prednjače Kinezi, koji osim polugotovih proizvoda nude zamese, opremu i već pripremljene mešavine brašna i aditiva za bilo koju vrstu hleba. Cene variraju, recimo baget iz Perua košta oko dva dolara po kilogramu. Uslov je da narudžbina ne bude manja od jednog brodskog kontejnera – dnevno. Proizvođač, koji posluje još od 1998, navodi da je rok trajanja ovog smrznutog hleba čak godinu dana. Još neverovatnije zvuči ponuda za mešavinu brašna od celog zrna koju nudi veliki trgovac iz Turske. Minimalna porudžbina je pola tone, a cena – 0,01 dolar po kilogramu. „Alibabina” statistika pokazuje da su najčešći kupci svih ovih proizvoda iz Amerike, Velike Britanije i Novog Zelanda.Poznavaoci tržišta objašnjavaju da „parbejking”, kako se popularno naziva ova tehnika pripremanja hleba i peciva (delimično pečeni, a onda brzo zamrznuti i spremni za transport bilo gde) sve više zamenjuje tradicionalno pekarstvo.

Proizvođači na ovaj način mogu da transportuju delimično pečene proizvode van granica i da ih izvoze gde god postoji interesovanje kupaca, najčešće velikih trgovinskih lanaca. Tako se smanjuju troškovi proizvodnje i povećava asortiman, koji više nije uslovljen rokovima trajanja vekni. I trgovci imaju korist jer stiču poverenje kupaca i u svakom trenutku mogu da isporuče hleb i pecivo identičnog kvaliteta. To nije jedini interes koji ostvaruju. Oni koji u radnjama imaju i odeljenje pekare više nemaju potrebu da zapošljavaju visokokvalifikovane pekare. Svaki zaposleni može da bude osposobljen da već gotovo pripremljene proizvode ispeče i postavi na police. Za to je potrebna samo peć, što je dodatna ušteda za trgovce, koji su ranije morali da imaju i specijalizovanu opremu.

Kupci koji su navikli na domaću veknu sa jednodnevnim rokom trajanja znaju da ovaj dopečeni hleb po ukusu ne može da se poredi sa njom. Tehnolozi kažu da mu se dodaju aditivi, ali i kvasac u većim količinama kako bi se obezbedio kontinuiran standard proizvoda – veličina, tekstura... I pored toga, danas praktično ne postoji država koja nije uvoznik hleba. Statistika pokazuje da je u 2016. godini globalni izvoz hleba i pekarskih proizvoda vredeo oko 30 milijardi dolara. Godišnja stopa rasta u ovom sektoru je oko pet odsto. Do 2007. najveći dobavljači bili su Meksiko, Holandija i Amerika. Specijalizovani portal za tržište i maloprodaju „Biz komjuniti” navodi da su u ovom trenutku najveći uvoznici smrznutog hleba SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, koje uvoze trećinu ukupnih količina.

Evropski mediji su pre nekoliko godina objavili da Poljska takođe ima interes da razvija ovaj biznis i da izvozi sve više hleba, vrednosno čak više nego alkoholnih pića. Kada je reč o Srbiji, ona je peti dobavljač, odmah posle Hrvatske. Kako se navodi, pre samo nekoliko godina niko ne bi ni pomislio da izvozi hleb, a sada je poljski hleb u drugim državama sve popularniji. Kada su se granice otvorile pekari su potražili nova tržišta. Najpre su krenuli da prodaju hleb u pograničnim područjima sa Nemačkom i Češkom. Mediji ovaj uspeh pripisuju kreativnosti poljskih pekara (na tržištu je svojevremeno bilo više od 10.000 pekara), koji proizvode po starim recepturama i prave pekarske proizvode od različitih vrsta brašna. Konkurencija u masovnoj proizvodnji hleba i peciva u EU je velika, ali je Poljska zbog specifičnosti proizvoda uspela da osvoji mnoga evropska tržišta. U izvozu je dominantan upravo smrznuti hleb, jer može dugo da se čuva.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445544/Ucili-su-nas-da-je-Vojvodina-zitnica-Evrope-a-Srbija-sada-uvozi-cak-i-hleb

Novoizgrađena deonica auto-puta od Surčina do Obrenovca duga 17,6 kilometara, povećala je vrednost ara zemljišta za više od četiri puta, pošto je cena sa nekadašnjih 600 do 800 evra po aru, sada i do 3.000 evra! Kada bude završeno preostalih 7,9 kilometara od Vojvođanske ulice do petlje "Surčin", dobiće se još 80 hektara ekskluzivne privredne zone, za koju se investitori već sada raspituju.

Kako za "Novosti" ističe Stevan Šuša, predsednik opštine Surčin, placevi duž novoizgrađenog auto-puta postali su mnogo privlačniji za privredna ulaganja posle početka gradnje ove deonice i njenim puštanjem u saobraćaj.- Potencijalni investitori se već javljaju i istražuju teren koji je sve interesantniji za otvaranje fabrika - kaže Šuša. - Nedavno se javio čovek iz Francuske koji je video preko satelita lokaciju uz auto-put i hteo je da dođe i pogleda zemljište. Sa završetkom poslednjeg kraka putnog Kridora 11 prema Beogradu, od Vojvođanske ulice do petlje "Surčin", treba očekivati da cena kvadrata na ovom pojasu dostigne vrhunac.

Šuša kaže da Grad Beograd i Opština u ovom delu ne poseduju svoje placeve, pa je za svaki pokušaj dovođenja investitora potrebna dobra saradnja sa vlasnicima njiva. Sa njima je, kako priča, i u toku eksproprijacije zemljišta, koje su otkupljivali od vlasnika, bilo problema, jer je nekoliko njih postavilo nerealne uslove. Predsednik ističe i da je ova opština nedavno propustila priliku da dovede veliku kompaniju i zaposli ljude.- Hteli su da objedine placeve tri vlasnika, od kojih su se dva složila sa ponuđenom cenom, dok je treći tražio basnoslovnu sumu novca - kaže prvi čovek Surčina. - Na kraju je investitor zemljište za izgradnju pronašao i kupio u Šimanovcima.

Na teritoriji opštine Surčin sa novoizgrađenom deonicom auto-puta je na raspolaganju čak 780 hektara privredne zone. U Dobanovcima je ona skoro popunjena novim fabrikama, tako da će buduća postrojenja na opštini Surčin biti otvarana oko novoizgrađenog dela saobraćajnice koja vodi do Obrenovca. Ukoliko se trend skoka cene kvadrata nastavi, Surčin bi za nekoliko godina mogao da ima najskuplji ar placa u Srbiji.Ako je, pre tri godine, auto-put stigao do Preljine nadomak Čačka, ovo mesto postalo je primamljivo za investitore. To su prepoznali vlasnici parcela koje se nalaze uz samu novu saobraćajnicu, pa oglašavaju prodaju placeva, i to po ceni koja je "skočila" čak i do 50 puta! Njive koje su ranije nuđene budzašto, po ceni od 50 evra po aru, sada prodaju za neverovatnih 2.500 evra po aru. Mnogi sada za kvadrat traže 50 evra. Inače, kada je država otkupljivala zemlju za auto-put vlasnicima je isplaćivano od 100 do 240 evra po aru. Neki su prodavali po toj ceni, a drugi su se sudili sa državom i dobijali desetostruko veće sume.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/milos-veliki-napumpao-cene-njiva-ar-kod-surcina-skocio-sa-600-evra-na-3000-a-novi/2dve5ry

Proizvodnja sertifikovanog futoškog kupusa bila je uspešna, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima koji su je pratili, kako u proleće tokom rasađivanja, tako i neposredno uoči berbe.

Najkvalitetnijeg domaćeg kupusa, koji već sedam godina ima sertifikat, odnosno oznaku geografskog porekla, proizvedeno je i tržištu isporučeno oko 2.000 tona. Od tih količina, koje su približne onim prošlogodišnjim, oko 300 tona će biti prerađeno i ponuđeno kupcima, uglavnom na domaćem tržištu.

- Miholjsko leto u oktobru donelo nam je ekstremno visoke temperature vazduha, koje biljkama nikako nisu odgovarale, pa je na nekim parcelama i do 50% roda stradalo. Na sreću, većina proizvođača je poslušala savete stručnjaka i primenila odgovarajuće agrotehničke mere zaštite, tako da su štete bile minimalne i ostvareni su željeni prinos i kvalitet - kaže za Novosti Miroljub Janković, potpredsednik udruženja Futoški kupus.

Janković napominje da proizvođači sve više nastoje da se bolje organizuju, kako bi prerada krenula nabolje.

Futožani čekaju novi pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet proizvoda biljnog porekla, čime bi to pitanje i ostala pitanja koja ih direktno interesuju bila preciznije definisana.

Posebno su zainteresovani za to da država, kako kažu, aktivira svoje mehanizme i efikasnije sprečava zloupotrebe njihovog proizvoda sa zaštićenim poreklom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2745852/prinos-futoskog-kupusa-2000-tona-uprkos-nepovoljnim-vremenskim-uslovima

Vest da je prodata jedna od najstarijih srpskih "udavača", fabrika Budimka, obradovala je najviše stanovnike Požege i Kosjerića.

Budimka je, podsetimo, prodata na javnoj licitaciji za 212.700.000 dinara kompaniji "Itn grupa" iz Kosjerića koja koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.

Novi vlasnik Budimke, direktor i suvlasnik ITN-a, Vera Marković rekla je, prilikom prodaje da su planirane investicije preko pet miliona evra, a početak rada nekadašnjeg giganta najavljuje za proleće sledeće godine.Da su ozbiljni u svojim namerama, potvrdili su i radnici koje je naš reporter zatekao u decembru u Kosjeriću - uveliko su počele pripreme za novo ulaganje.
Proizvodni program "Budimke" oslanja na njihove sadašnje delatnosti fabrike upravo u Kosjeriću.Sredinom decembra naime, dok je to vreme još dozvoljavalo, ispred fabrike koja se nalazi nedaleko od centra Požege, mogli su se videti radnici koji obavljaju manje radove, sređuju ogradu i dvorište ispred "Budimke". A na samoj kapiji istaknuta je zastava sa logom novog vlasnika.

Voćari iz ovog dela Srbije se raduju što će imati kome da prodaju svoje proizvode, a mnogi građani se nadaju da će u pogonima „Budimke” naći zaposlenje.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3140683-pocele-pripreme-za-proizvodnju-bili-smo-ispred-budimke-posle-prodaje-radnici-sminkaju-fabriku

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koji su koncipirani tako da na optimalan način podržavaju nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja sa otežanim uslovima rada povećanjem konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.U saopštenju pres službe Vlade navodi se da je, zbog uticaja na ostale sektore, poljoprivrada od izuzetnog značaja za razvoj privrede, s obzirom na to da direktno ili indirektno zapošljava petinu radno aktivnog stanovništva u Srbiji.Uredbom je propisano da će se sredstva raspoređivati za programske aktivnosti ili projekte - direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku u poljoprivredi i posebne i IPARD podsticaje.

Direktna plaćanja, koja će biti raspodeljena u odgovarajućim ukupnim iznosima, odnosiće se na premije, podsticaje za proizvodnju i regrese.

Merama ruralnog razvoja predviđena je podrška programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diversifikaciju dohotka i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, kao i priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja.

Podsticajem koji podrazumeva kreditnu podršku omogućiće se poljoprivrednim proizvođačima da dođu do novca iz bankarskih izvora pod povoljnijim uslovima od tržišnih. Za sprovođenje ove uredbe obezbeđeno je ukupno 36.701.800.000 dinara.Članovi Vlade usvojili su i Odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti u oblasti razvoja elektronske uprave.

Neophodno je kontinuirano usaglašavanje sa visokim svetskim i evropskim standardima koji podrazumevaju unapređenje kvaliteta usluga koje se pružaju građanim i privredi, efikasnija javna uprava, kao i poboljšanje konkurentnosti Republike Srbije u međunarodnim okvirima.

Upoznavanje sa metodologijom, po kojoj se sprovodi praćenje razvoja elektronske uprave u Evropi, od posebnog je značaja za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU, kako bi se upoznali savremeni standardi portala, veb-prezentacija i usluga i obezbedili uslovi za prekogranično pružanje ovih usluga.

Višeresorna Radna grupa uključiće sva relevantna ministarstva i organizacije i njen osnovni cilj biće unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti.

Zadatak Radne grupe je priprema predloga za pojednostavljenje postupaka za usluge elektronske uprave i priprema funkcionalnih specifikacija za elektronsko vođenje postupaka.

Na sednici je usvojena Odluka da zgrada Sokolskog doma u Čačku dobije status spomenika kulture.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3804046/uredba-vlade-o-podsticajima-za-razvoj-poljoprivrede.html

Sve veći broj farmi koza u našim krajevima i vaše interesovanje za savete stručnjaka, inspirisali su nas da vam damo nekoliko korisnih saveta u vezi sa mužom koza. Razmatraćemo situaciju u kojoj proizvođač ima oko dvesta koza. Posao muže treba da se obavi za sat i po i taj posao radi jedan čovek. U skladu sa ovim potrebama postoje različiti tipovi izmuzišta: izmuzište ukoso-riblja kost, paralel izmuzište, rotaciono i tunel izmuzište. Svaki od ovih sistema ima svoje mane i vrline.
Izmuzište tipa riblja kost
Kod ovakvog tipa izmuzišta ulaz i izlaz koza je dosta lak, broj koza može da varira, sistem nije skup, ali nema ishrane u izmuzištu. Da bismo postigli mužu za dvesta koza, potrebno je da imamo 14 do 16 mesta, ili najbolje ako postoji mogućnost da ih bude 20. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 25 do 30 cm, širina 90 do 100 cm po kozi a razmak jasala, odnosno udaljenost oko 60 cm.
Paralel izmuzište
Ovakvo izmuzište ima tačno određen broj mesta, jer se ovde primenjuju jasle sa uklještivačem. Zbog ovog sistema je otežana manipulacija sa životinjama i sporije kretanje koza. Mana je što je neophodan prekid muže radi isključivanja i raspodele hrane između pojedinih grupa, tako da se gubi vreme, a prednost ovog sistema je što imamo dobru preglednost vimena. Da bismo postigli mužu dvesta koza na sat, potrebno je da imamo 30 mesta u ovakvom
izmuzištu. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 30 do 35 cm, širina 120 do 130 cm po kozi, a razmak jasala odnosno udaljenost oko 90 cm.
Rotaciono izmuzište
Ovakav tip izmuzišta je skup za nabavku ali i održavanje. Ima dobar komfor za rad, odličnu preglednost vimena, ali je kretanje koza sporo. Ovo izmuzište najčešće ima 12 mesta i manje, i za sat vremena se ne može postići muža. Čak i sa 24 mesta odgajivači treba da budu oprezni.
Tunel izmuzište
Ovakav tip muže karakteriše ga dosta lak i brz hod koza, nema ishrane u izmuzištu, a vreme čekanja na mužu je veoma dugo. Ovakav tip muže ne može biti korišćen za preko dvesta koza. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 80 cm, širina 30 do 40 cm po kozi.
Za koji god sistem da se odlučite, ili koji god sistem odgovara vašim potrebama, pre izbora dobro razmislite da li taj sistem pruža kozama pravilan način hoda, jer značajni nagibi i kretanje koza uz čestu ili naglu promenu smera mogu izazvati posle nekog vremenskog perioda deformitete zglobova. Da bi prolaz ili hodnik bio dobar, treba da bude širok jedan do dva i po metra i vrata za ulazak i izlazak u bokseve se prilagođavaju širini hodnika. Kada je u
pitanju prostor, gde koze čekaju za mužu treba da imamo u vidu da on omogućava brz pristup kozi na mužu. U ovom prostoru svaka koza treba da ima 0,25 metara kvadratnih prostora, odnosno broj koza na čekanju treba da bude dve do tri po dužnom metru. Najbolje je kada su po dve koze, jer se tako brzo menjaju na plaformi za mužu. Svakako treba imati u vidu i potiskujuće pregrade kojih imamo dva tipa: „električni pas“ u sklopu koje imamo
i signal za upozorenje životinja, ili ona sa daljinskim upravljanjem koja se kotrlja po zemlji.Kanal za mužu treba da je najmanje širine 1,9 metara. Potrebna je i ivica da bude visine 5 cm, zbog klizanja životinje. Koze treba da stoje tako, da je vime u visini između lakta i ramena muzača.
Važno je da izmuzište obezbedi kozama prirodan položaj na podijumu, da vime bude dobro vidljivo i što bliže muzaču. Na osnovu iskustva i saveta stručnjaka, riblja kost i tunel su najčešće preporučljivi. Imajući u vidu da nakon upotrebe izmuzište treba oprati, to nam donosi određene količine otpadnih voda. Njihova količina zavisi od zaprljanosti i od korišćenih sredstava za čišćenje. Za kvalitetnu mužu bilo bi poželjno da se kozama obezbedi prirodno osvetljenje,
preko ugrađenih prozora, a veštačko odnosno, dodatno osvetljenje se obezbeđuje muzaču kako bi dobro video vime koza. Važno je i da mlekara bude u blizini
izmuzišta. Za ovakvu namenu potreban nam je prostor, barem 10 metara površine u prostoriji. Nagib poda treba da bude 2% sa sifonom na površini, radi uklanjanja vode nakon pranja. Radi lakšeg održavanja higijene u mlekari zidovi treba da su glatki, svetle boje i od vodootpornog materijala.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nepravedno zapostavljena srpska sorta grožđa prokupac, za koju se zna da prvi pisani trag potiče iz 14. veka, posle nekoliko decenija vraća se na domaću vinsku scenu i polako kuca na vrata svetskog tržišta vina.

Šef Кatedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prof. dr Slavica Todić, koja u sopstvenoj vinariji Doja zajedno sa suprugom uzgaja prokupac, kaže da su ova vina iz godine u godinu sve bolja i da su već izašla iz okvira lokalnog srpskog tržišta.

Prema njenim rečima, prokupac se polako pozicionira na vinskim kartama širom Evrope, ali i u Americi. To je, po njenom mišljenju, prilika da se Srbija prikaže na svetskoj vinskoj sceni autentičnim vinom koje bi trebalo da predstavlja sinonim srpskog vinarstva.

- To su još počeci, ali, da, dosadašnji rezultati jesu svakako vetar u leđa za dalji rad na prokupcu, jer ima mnogo prostora za istraživanja i eksperimente i u vinogradu i u podrumu. Pri tome treba težiti da se u vinu očuva specifičan voćni karakter prokupca i autentičnost podneblja odakle potiče - kaže Todićeva.

Dodala je da su dosadašnja iskustva pokazala da se najbolji rezultati postižu odležavanjem prokupca u srpskom hrastu i pri kombinaciji buradi različite zapremine.

- Stare sorte predstavljaju dragoceni genetički resurs za budući selekcioni rad, hibridizaciju i kao izvor gena koji potencijalno mogu odgovoriti izazovima koje donose klimatske promene. Vina autohtonih sorti privlače pažnju na svetskom vinskom tržištu i svojom autentičnošću doprinose prepoznavanju regiona odakle potiču - kaže Slavica Todić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2744111/vina-od-prokupca-iz-godine-u-godinu-sve-bolja

Uprava grada Vranja ove godine će za poljoprivredu izdvojiti dve trećine više sredstava nego što je to bilo prethodne. Tako je za ove svrhe u gradskom budžetu planirano dvadeset i tri miliona dinara, a to paktično znači da su izdvajanja za agrar u odnosu na prošlu godinu uvećana za osam miliona dinara.

U poljoprivrednom sektoru Gradske uprave planirane su i brojne aktivnosti koje se odnose na edukaciju i neposrednu pomoć poljoprivrednicima kao i promociju proizvoda vranjskog kraja.

Otuda će 7. marta u Vranju biti organizovan i prvi Festival pčelinjih proizvoda, lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja sa ciljem da se promoviše med i proizvodi od meda. Biće održane i brojne edukativne radionice za pčelare ali i za sve one koji se bave proizvodnjom preparata i pomoćnih lekovitih sredstava od meda. Za vranjske poljoprivredne proizvođače biće organizovan i odlazak na prvi Sajam voćarstva koji će biti održan u Beogradu od 30. januara pa do 1. februara ove godine.

Izvor:https://jugmedia.rs/u-budzetu-vise-novca-za-poljoprivredu/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31