Udruženje Agroprofit, koje okuplja najveći broj proizvođača tovne junadi, planira da uvede standard "srpska junetina", što je jedini način da se domaći proizvođači kvalitetom izbore sa niskim cenama na tržištu.

Neki od uslova za dobijanje ovog žiga biće da u ishrano životinja ne može da bude upotrebljena GM soja, da meso može da bude proizvedeno samo od domaćeg teleta i da bude uzgajano slobodno.Udruženje je takođe predložilo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću da se godišnji aranžman za Kinu poveća na 200.000 junadi, ali prerađenih u meso.

"Domaći proizvođači koji žele da izvoze meso, moraju da se prilagode tržišnim prilikama, odnosno da proizvodnju junećeg mesa podese na cenu od dva, do najviše 2,15 evra po kilogramu", navodi za "Politiku" agrarni analitičar Čedomir Keco.

Agroprofit je predložio i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/borba-sa-niskim-cenama-proizvodaci-tovne-junadi-planiraju-da-uvedu-standard-srpska/lkdvh3s

Sportsko-turistički centar kao ustanova na teritoriji opštine Dimitrovgrad zadužena je za razvoj turizma, kao i za stvaranje uslova za uspešnu valorizaciju prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti na teritoriji opštine.Kako je jedan od značajnijih potencijala ruralni turizam tokom proteklih godina urađeno je dosta na tom planu, kaže za Danas direktor ove ustanove Vasil Andrejev, odgovarajući na naše pitanje kakva je sinergija poljoprivrede i turizma kao razvojne šanse.

Prema njegovim rečima, formiranjem Fonda za razvoj turizma mnoga seoska turistička domaćinstva dobila su priliku da određenim bespovratnim sredstvima unaprede svoje turističke kapacitete i poboljšaju kvalitet smeštaja.

– Takođe, kontinuirano se radi na razvoju i unapređenju infrastrukture u selima. Ove godine se završava asfaltiranje puta Dimitrovgrad- Željuša-Planinica-Poganovo. Deonica koja će umnogome poboljšati pristup selu Poganovo u kome postoji najviše kategorisanih seoskih turističkih domaćinstava. Takođe, naša opština na svojoj teritoriji ima proglašen park Agrobiodiverziteta i trudimo se da na najbolji način promovišemo i privučemo raznim manifestacijama turiste, pre svega iz susedne Bugarske – kaže Andrejev i naglašava: – Godinama smo organizovali Sajam Balkanskog agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa na kome su posetioci mogli da vide sve one autohtone rase domaćih životinja koje postoje na teritoriji naše opštine.

Kao objašnjava, u protekle dve godine Sajam je prerastao u turističko informativnu turu.

– Ovo je tura za predstavnike medija, novinare, blogere, influensere koji u dva dana obilaze teritoriju opštine i sve farme autohtonih rasa i u njihovom prirodnom okruženju imaju prilike da se upoznaju sa životinjama i da od farmera saznaju šta je to što ove životinje čini posebnim. Turistička info-tura organizovana je i prošle godine u sklopu proslave Dana opštine. Pored info- ture u okviru proslave Dana opštine Sportsko-turistički centar je organizovao i Ulicu starih zanata, svojevrstan bazar na kome su zanatlije, poljoprivredna gazdinstva i zemljoradničke zadruge imali priliku da predstave i prodaju svoje proizvode velikom broju posetilaca koji su tog vikenda bili u našem gradu – kaže sagovornik Danasa.
– Pred nama je naša najveća manifestacija “Dani caribrodske šušenice”, koja se ove godine održava 16. i 17. novembra. Ova manifestacija iz godine u godinu sve više raste po broju posetilaca i po broju izlagača, što je još jedan podstrek razvoju poljoprivrede i turizma – kaže Andrejev.

Prošle godine više od 10.000 posetilaca degistiralo je na 350 štandova dimljeno svinjsko meso i druge tradicionalne mesne delakatese juga Srbije.Turiste koji dolaze u Dimitrovgrad najviše privlače prirodni potencijali Stara planina, Kanjon reke Jerme, Petrlaška pećina, Smilovska jezera…

Pored prirode tu je i zdrava hrana, bogata gastronomska ponuda u restoranima i kafanama i u smeštajnim objektima na selu.

Nezaobilazne su i kulturne znamenitosti, pre svega, Manastir Sveti Jovan Bogoslov u Poganovu. Pored prirodnih i kulturnih vrednosti, turiste, naročito one iz susedne Bugarske najviše interesuju manifestacije koje se organizuju tokom čitave godine, kao što su Sajam agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa, Dani caribrodske šušenice, Turnir u malom fudbalu…

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ozivljavanje-seoskog-turizma/

Igor Stanković, iz Mladenovca, inače apsolvent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, pčelarstvom je krenuo da se bavi 2005. godine.

,, Pčelarstvom smo počeli da se bavimo iz čistog hobija i ljubavi prema pčelama. Kako je vreme odmicalo shvatili smo da smo se našli u ovom poslu i da je naš mali hobi poprilično napredovao, ističe naš sagovornik i dodaje:

,, Zajedno sa našim pčelama delili smo sve i dobro i loše. Bilo je dobrih trenutaka, ali i neuspeha i loših godina u kojima nismo mogli da podmirimo ni rashode na pčelinjaku. Međutim nismo odustajali svesni da nas sreća čeka možda već sutra”.

Krenuo je od jednog roja, koji je uhvatio na drvetu u blizini kuće, a danas ima 400 košnica. Ima tri pčelinjaka, od toga dva koja se nalaze u Kovačevcu, i jedan u naselju Banja Selters. Ima nameru da proširi i da napravi i četvrti pčelinjak.

Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara” –ističe Igor i dodaje: Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.

,, Put do pčelarskog uspeha nije ni malo kratak, ali je zato sladak. Svako ko se odluči da postane pčelar treba imati na umu, da je pčelarstvo poljoprivredna grana. Pa, kao što je uspeh bilo koje poljoprivredne grane na prvom mestu uslovljen prirodnim prilikama i neprilikama, tako je tim istim prilikama i neprilikama podvrgnuto i pčelarstvo, rekao nam je Igor.,, U svom radu veliku podršku pružaju mi članovi porodice, koji dosta vremena provode na pčelinjaku. U pčelarstvu sam video spas od nekog potencijalnog kancelarijskog posla. Boravak u prirodi, dinamičan posao u kome nikada nije dosadno jer svaka košnica ima neku svoju priču. I još jedna veoma važna stvar je da volim to što radim i to što radim, radim sa lakoćom , kaže nam Igor.

,, Pčele su me opredelile za povratak na staro dedino imanje. Staru dedinu kuću koja je već bila za rušenje sam uz mnogo truda i sa velikim entuzijazmom obnovio, vratio je u prvobitno stanje i udahnuo joj nov život. Na pčelinjaku koristim ekološke proizvode u zaštiti pčela kako bi moji proizvodi bili zdravi, ukusni kako za mene tako i za potrošače mojih proizvoda”.

Bez obzira na loše pčelarske godine, kao što su bile 2014. i 2016. Uspeo je da održi pčelinjak i da ga proširi.Igor osim meda, proizvodi i pergu, polen, propolis, vosak, pčelinji otrov, kvalitetne matice, rojeve…

Konzumiranje meda nije samo užitak.on nam daje radost, krepi snagu, sastavan je deo novogodišnje i božićne trpeze. Med upotrebljavamo pri pravljenju dzemova, zasladjivanju napitaka ,pravljenju raznih kolača i poslastica sa medom kao i mnogim drugim slučajevima.

,, Naša misija je da sa pčelama učestvujemo u proizvodnji ukusnih, kvalitetnih proizvoda, stalno se usavršavajući u poslu uz poštovanje tradicije i prakse.

U veku veštačke hrane mali slatki zdravi ukusi iz prirode treba da nas vrate u zagrljaj sa prirodom iz koje smo se otrgli žureći za poslom i uspehom, ističe naš sagovornik na kraju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/11/08/pcelarstvo/iskustva-i-saveti-uspesnog-pcelara/

Kiša koja ovih dana dobro kvasi oranice pođednako je dobrodošla i posejanoj pšenici kao i onoj koja tek treba da bude u zemlji.Naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da je ove sedmice palo oko 25 litara kiše po kvadratnom metru, što je dovoljno da se pokvasi suv površinski sloj zemlje i podstakne nicanje.

– Ratari koji su žito posejali u prvoj dekadi oktobra sada bi na njivama trebalo da imaju pšenicu u fazi tri lista i početak bokorenja, no, zbog sušnog perioda, seme je slabije nicalo pa će kiša ubrzati rast, ali istovremeno, niže temperature, koje ne štete usevu, usporiće vegetaciju, no, ni takva klima neće biti štetna po novu pšenicu – kaže dr Aćin.Po njegovim rečima, optimalan rok za setvu pšenice je prošao pa ratari koji je sada budu sejali mogu očekivati manji prinos, a procenat umanjenja varira od godine do godine jer na to utiču ćudi klime.

– Poštovanje roka setve je najjeftinija agrotehnička mera jer ne košta ništa, i ne može se kasnije nadoknaditi – naglašava dr Aćin.Po rečima predsednika Saveza poljopirvrednika Banata Dragana Kleuta, setva pšenice je završena još u prvoj dekadi oktobra, ali je slabo nikla, pa će kiša ubrzati bubrenje i klijanje semena. Gledajući lanjske prilike, kada je žito zbog velike suše niklo tek u januaru, Kleut kaže da se može reći da ova godina nije loša u pogledu nicanja novog roda, ali da sada ratri strepe od mraza jer pšenica nije još dospela u fazu bokorenja.

– Na dobar prinos ne utiče samo setva u optimalnom roku već i nicanje novog roda. Ove godine, zbog kasnog nicanja, imali smo prinos od tri tone po hektaru, dok u Banatu, kada se padavine rasporede, žita bude od 5,5 tona do 7,5 tona po hektaru – navodi Kleut.Po podacima Udruženja „Žita Srbije”, do sada je pšenicom zasejano oko 400.000 hektara, a u tom udruženju predviđaju da ćemo ove jeseni pod žitom imati od pola miliona hektara do 550.000. Pošto se pšenica može sejati tokom novembra, kaže direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, nema sumnje da će paori koji su zbog suve zemlje odlagali setvu sada prionuti na posao.

– Nema razloga za odlaganje, pogotovo što žito ratarima donosi prvi prihod u novoj ekonomskoj godini – naglasio je Saković.

On kaže da setva kasni najviše u istočnom delu zemlje zbog sušnog perioda, ali da je, s druge strane, gledajući po regionima, u Vojvodini posejano najviše u odnosu na druge delove zemlje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kisni-spas-za-psenicu-gotovo-u-posledni-cas-09-11-2019

Na Opštem sudu Evropske unije u Luksemburgu početkom idućeg meseca kreće rasprava o tužbi Slovenije protiv Evropske komisije.Kako pišu mediji u Ljubljani, reč je u slučaju istarskog vina teran, objavili su slovenački mediji.

Prva rasprava o slovenačskoj tužbi protiv Komisije u slučaju teran predviđena je za 3. decembar, objavilo je ljubljansko "Delo", a kao zanimljivost list navodi da bi sud 11. decembra trebalo da odluči je li nadležan za slovenačku tužbu protiv Hrvatske u slučaju arbitraže o granici.Svoje vino, koje se proizvodi na slovenačkom Krasu, Slovenija je patentirala pri Evropskoj komisiji kao "teran" odmah nakon ulaska u EU 2004. te je kasnije uložila prigovor na pokušaj Hrvatske kao nove članice da registruje tradicionalno vino iz hrvatske Istre, poznato pod istim nazivom.

U "vinskom sporu" koji se razvio između dve članice EU i susednih zemalja posredovali su Evropska komisija i poverenik za poljoprivredu Fil Hogan koji he u novoj Komisiji preuzeti mesto komesara za trgovinu.

Delegiranom uredbom iz 2017. Hrvatska je od Komisije dobila pravo da se istarsko vino s oznakom porekla "Hrvatska, Istra" može prodavati i s dodatkom "teran" na nalepnici, ako je ta oznaka istaknuta nešto manjim slovima.

Slovenija nije zadovoljna takvim rešenjem spora pa je na insistiranje svog tadašnjeg ministra za poljoprivredu Dejana Židana, koji je sada predsednik parlamenta, Evropsku komisiju tužila sudu, smatrajući "popuštanje" hrvatskoj strani pristrasnim postupkom Evropske komisije, zatraživši da se delegirana uredba o priznavanju prava istarskog terana povuče.

Slovenija u tužbi tvrdi da je Komisija svojim postupkom "prekršila temeljna načela evropskog acquisa i poverenja u pravo, načelo zaštite stečenih prava, legitimnih očekivanja te načela srazmernosti", prenose slovenački mediji.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=09&nav_id=1614987

Studenti Poljoprivrednog fakulteta (PF) Univerziteta u Novom Sadu imaće priliku da značajno upotpune svoja znanja o preciznoj poljoprivredi, upotrebom bespilotne letelice koju je ta visokoškolska i naučna ustanova nabavila ovih dana, uz finansijsku podršku Pokrajinske vlade.

To savremeno nastavno sredstvo, vredno više od 1,15 miliona dinara, kupili su "udruženim" sredstvima PF i Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, koji je za tu namenu izdvojio više od 816 miliona dinara, u okviru javnog konkursa za sufinansiranje nabavke mašina i opreme u ustanovama visokog obrazovanja čiji je osnivač Pokrajina.

- Precizna poljoprivreda je ne samo deo nastave i nauke, nego i buduća praksa inženjera koji izlaze sa ovog uglednog fakulteta - istakao je resorni pokrajinski sekretar Zoran Milošević prilikom demonstracije rada bespilotne letelice.

Ističući važnost opremanja najsavremenijim učilima te ustanove, kao i ostalih domaćih visokoobrazovnih ustanova, on je poručio da se na taj način pokreće "široka platforma" digitalizacije kao korak dalje prema primeni veštačke inteligencije u agraru.

- Pokrajinski sekretarijat je uvek spreman da pomogne studentima, budućim inženjerima, koji će biti deo te nove tehničko-tehnološke stvarnosti - naglasio je Milošević i dodao da su naši visokoobrazovani stručnjaci najbolja garancija da će poljoprivreda Srbije biti još uspešnija.

Dekan PF Nedeljko Tica istakao je da predstojeće korišćenje bespilotne letelice u nastavi znači ostvarivanje vizije tog fakulteta.
- Nastojimo da naš fakultet bude opremljen najsavremenijim učilima i da naši studenti, ne samo teorijski nego i praktično, vide šta znači precizna poljoprivreda.

Taj aparat biće korišćen za otkrivanje razlika u osobinama poljoprivrednog zemljišta kao i za detektovanje stanja useva na parcelama. Tim "dronom" opremljenim odgovarajućom kamerom, moći će da se utvrdi da li postoji stres biljaka usled manjka ili viška vlage, neodgovarajuće prihrane ili pojave bolesti, korova i drugih problema.

Najbolji studenti Poljoprivrednog fakulteta, njih 60, dobili su ulaznice za Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije "Agritehnika", koji se održava od 10. do 16. novembra u nemačkom gradu Hanoveru.

- Veoma je lepo to što fakultet ceni dobre studente. Ova nagrada je zapravo dokaz da se trud i te kako isplati - izjavila je Sara Đorđević, jedna od nagrađenih kojima je pokrajinski sekretar Zoran Milošević uručio ulaznice.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:829171-Dron-meri-i-stres-biljaka

Lisičara (Canthrellus Cibarius) je široko rasprostranjena, veoma dobro poznata vrsta. Poznata je i kao lisičarka, lisičica, pršutnica (ovo poslednje ne znam odakle i zašto, znam samo da se slično zove i na ruskom, pa iz toga izvlačim zaključak da smo taj naziv poneli iz prapostojbine).
Kako je ovo veoma dobro poznata vrsta u opisu ću dati samo glavne karakteristike vrste.
Opis vrste
Lisičara je relativno sitna gljiva koja svoj rast nadopunjuje brojnošću, tako da se vrlo retko mogu pronaći pojedinačni primerci. Praktično je pravilo da kada
nađete jednu pretražite blisku okolinu i vrlo verovatno će vas, sakriveni ispod lišća, čekati ostali primerci. Na gljivi je moguće razlikovati šešir i stručak pri čemu je prečnik šešira od tri do 12 (češći su sitniji primerci), a visina gljive je od tri do osam centimetara.
Boja i jednog i drugog je ista, žuta do žutonarandžasta. Meso ove gljive je u sredini prljavobelo do svetložuto, dok prema spoljašnjem omotaču poprima boju same gljive (žuto do narandžastožuto).
Posebna odlika ove vrste su listići, karakteristično debeli i razmaknuti, tako da skoro liče na grančice, nikako na lamele, koji se spuštaju niz stručak i nešto malo svetlije boje od šešira. Takođe, miris koji podseća na breskve predstavlja poseban kvalitet ove gljive.
Vreme i mesto rasta
Možete je tražiti od kraja maja pa sve do kraja oktobra po listopadnim šumama, osobito ispod hrastova i bukava (mada postoji i njena srodnica koja raste ispod
četinara, ali o njoj drugom prilikom). Upotrebljivost Zbog žilave konzistencije mesa nije pogodna za sušenje, ali je izuzetna na sve druge načine.
Važno upozorenje
Gljivara početnika, u potrazi za ovom vrstom, može prevariti (odatle joj i ime) zavodnica (Omphalotus Olearius). Da biste izbegli moguće zamene vodite računa o
sledećem: zavodnica raste na panjevima ili odumrlom drveću busenasto, dok lisičara raste isključivo na zemlji – pojedinačno; zavodnica ima izražene tanke guste listiće, a lisičara debele i retke; miris zavodnice podseća na smolu (vrlo je slabo izražen) dok je miris lisičare voćni i, konačno, zavodnica vrlo često oboji ruku kojom je hvatana u žuto, pa je po tom bojenom tragu lako razlikujemo.
Zamene sa drugim predstavnicima roda Canthrellus nisu ni osobito bitne, a posebno ne opasne pa ih neću ovde ni razmatrati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ), Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj jugoistočne Evrope i Savez pčelarskih organizacija Srbije organizuju Okrugle stolove na temu borbe protiv trovanja pčela u Beogradu, Surdulici i Bosilegradu. Danas, 8. novembra 2019. godine, u Bosilegradu, održan je treći okrugli sto o trovanju pčela uz podršku GIZ-a.

Skupu je prisustvovalo 60 pčelara i voćara.

Ispred Ministarstva poljoprivrede učestvovao je Nebojša Ristić iz poljoprivredne inspekcije iz Beograda. Iz PSSS Vranje prisustvovali su Nebojša Mladenović i Robert Širtov.

Učesnike današnjeg Okruglog stola je pozdravio i kao dugogodišnji pčelar učestvovao u radu predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev. Prisustvovao je i zamenik predsednika opštine Stefan Stojkov, kao i predsednik Skupštine opštine Slavčo Vladimirov. Skupu je prisustvovala i Rada Đorđević iz veterinarske ambulante.

U radu Okruglog stola učestvovali su: Irena Džimrevska iz makedonskog GIZ-a koji je finansijer ovih okruglih stolova, načelnik veterinarske inspekcije Zoran Ivanović, dr Goran Jevtić, Institut za krmno bilje Kruševac i Siniša Ilinčić, dipl. inženjer zaštite bilja.

Moderator okruglog stola je i ovog puta bila Aleksandra Sekulović iz NALED-a, koja vodi četvorogodišnji projekat koji je SPOS dobio kod NALED-a sa istim ciljem kroz široki javno-privatni dijalog, te se zahvaljujemo njoj i Violeti Jovanović izvršnoj direktorki NALED-a što su prihvatile da učestvuju, radi razmene iskustava i informacija, jer svi stremimo ka što efikasnijem rešavanju ovog problema.

U diskusiji je učestvovao veliki broj prisutnih, sa vrlo konkretnim i konstruktivnim predlozima, na osnovu kojih će se formirati konačna strategija SPOS-a i Odbora za zaštitu pčela SPOS-a u borbi protiv trovanje pčela.

Trečem okruglom stolu su od medija prisustvovali Radio Bosilegrad, Event produkcija, portal Far iz Dimitrovgrada, kao i novinsko izdavačka kuća Bratstvo.

Nakon završetka i trećeg okrugla stola, sačiniće se odgovarajuća dokumenta sa predlozima za rešavanje problema, koja će se koristiti u pregovorima sa donosiocima odluka na različitim nivoima, kao i u aktivnostima koje će SPOS sprovoditi u narednom periodu u borbi za spas pčela.

Upućujemo veliku zahvalnost GIZ-u i Ministarstvu poljoprivrede što su nakon dobrog predstavljanja kompleksnosti i veličine problema, odlučili da nam sistemski pomognu u suzbijanju trovanja pčela.

Izvor:http://spos.info/odrzan-treci-okrugli-sto-o-trovanju-pcela/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30