Povrtarska zadruga Poljoflora iz Knića dobila je preko 12 miliona dinara iz programa za podsticaje razvoja zadrugarstva u Srbiji. Tim novcem kupila je savremenu opremu i mašine za proizvodnju svežeg i kiselog kupusa.

Dragan Spakić, direktor zadruge, smatra da se jedino udruživanjem može biti konkurentan na tržištu:

- Proizvodi su namenjeni 99% izvozu. Sve ide u zemlje zapadne Evrope, u Nemačku, Francusku, Švedsku, ali i Rumuniju. Cela zapadna Evropa je pokrivena. Izvozili smo po 2.000 tona, a ove godine se nadamo da ćemo sigurno za 10% do 20% da povećamo izvoz. Mi smo ispred Turaka, koji imaju benefite i kojima je proizvodnja nekih 40% jeftinija nego naša, ali naš proizvod je mnogo bolji i mnogo se više traži.

Tri porodice jedne familije već 15 godina bave se proizvodnjom kupusa, a izvoz je proširen na taj način što je još 50 domaćinstava iz gružanskog kraja uključeno u proizvodnju kupusa.

- Ovaj proizvod državi Srbiji iz ove zadruge donosi godišnje 1 mil EUR u izvozu. Oko 20 ljudi radi, 50 kooperanata ima i to je ono što ohrabruje u ovom poslu. Hoćemo da ulažemo i dalje, jer zadrugarstvo je jedina šansa za razvoj i opstanak sela i domaćinstva - smatra Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj.

Miroslav Nikolić, predsednik Opštine Knić, navodi da postoji niz programa gde povezuju lokalne programe podrške poljoprivrednim gazdinstvima uz demografsku politiku i proširenje zadrugarstva.

- Ono što će biti kruna cele ove priče jeste formiranje složenih zadruga, što nam jako puno znači, jer imamo uslove i kapacitete, s obzirom na to da je opština Knić druga po veličini u šumadijskom upravnom okrugu. Imamo prostora, ne samo u povrtarstvu, već i u voćarstvu i cvećarstvu - kaže on.

Knić ima oko 4.000 registrovanih gazdinstava.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616276/povrtarska-zadruga-iz-knica-dobila-preko-12-miliona-dinara-za-opremu-koja

Ova godina išla je na ruku vinogradarima. U Aleksandrovačkoj župi očekuju jednu od najboljih berbi. Razloge da budu zadovoljni imaju i njihove kolege iz Smederevskog vinogorja, dok u Vršcu očekuju prosečan rod. Rane sorte su već obrane, ali zvanično berba grožđa počinje za desetak dana.Berba grožđa rane autohtone župske sorte "jagoda" privedena je kraju u Aleksandrovačkom vinogorju. Zrno krupno i preukusno, a godina izdašna, kažu vinogradari, sa sunčanim danima i svežim noćima."Svaki vinogradar na ovom svetu za dobro vino može da poželi. To je preplitanje minerala, stvaranje dobrih kiselina, ukusa, a sa druge strane nismo imali bolesti u vinovoj lozi", kaže Kosta Botunjac, vinogradar iz Zleginja kod Aleksandrovca.

U Smederevskom vinogorju prinosi su, kažu proizvođači, podbacili za petinu nego lane, ali je grožđe kvalitetnije.

"Bilo je u početku dosta kiše i dobrim tretmanima u vinogradu i ozbiljnim radom mi smo sve to sačuvali. Ima sunca dosta, vlage više ne treba", ističe Dragan Vasić, vinogradar iz Smedereva.

U okolini Vršca završena je berba "muskat otonela". Kvalitetom roda ove rane sorte su zadovoljni, ali im muke poslednjih petnaestak dana zadaje vruć vetar specifičan za ovo vinogorje.

"Visoke temperature dnevne, noćne temperature koje se ne spuštaju ispod 20 stepeni i evo kao što vidite ovaj vruć vetar zaista utiče, isušuje grožđe", navodi Petra Milanović Krajovan iz firme "Vršački vinogradi".

Polovinom septembra će se uveliko brati grožđe u vinogradima širom Srbije. A uz berbu ide i slavlje.

U čast roda, već krajem sledeće nedelje počeće manifestacija "Smederevska jesen". U jeku berbe slaviće se na "Grožđebalu" u Vršcu i u Aleksandrovcu na "Župskoj berbi". A kraj radova u vinogradima obeležiće se u Topoli. Tada će već mlado vino biti u sudovima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3644591/vinogradari-zadovoljni-rodom-rane-sorte-vec-obrane.html

Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – više od 1.500, sledi Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, pa Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Grčkoj je cena svinjskog mesa skočila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potrošači u Austriji prošle godine 46 odsto više plaćali sveže meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto niže u odnosu na prosečnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo prošle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju što nije dovoljno za domaću potrošnju. Razlika se nadomešćuje uglavnom uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, povećan je devet odsto. Po zvaničnoj statistici, najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, a manje količine stizale su i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da upravo to što smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je koliko će biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – kaže Budimović.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i činjenicu da životinje hranimo hranom koja nije GMO i zato što ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – objašnjava Budimović.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generiše kinesko tržište, a samim tim to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je trenutno blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tražnja i to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović za naš list.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvođači u tim zemljama mogu komotnije da se ponašaju, da budu konkurentniji na svetskom tržištu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa stočarskom proizvodnjom još od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograničene, ne poštuje se Zakon o dobrobiti životinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogućnosti da budemo značajni izvoznici niti partner na svetskom tržištu kada je reč o stočarskoj proizvodnji. To ne znači da nemamo potencijal i da ne možemo proizvodnju da razvijemo za šta su potrebna značajnija sredstva – kaže Stanković.

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku troši manje od tri kilograma junećeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potrošnja pilećeg, odnosno živinskog mesa, što je prema rečima Stankovića, indikator siromaštva. U EU sa druge strane troši se 15 kilograma junećeg mesa po stanovniku, čak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma živinskog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436892/Kuga-poremetila-cene-svinjetine

Ivan Stojković iz sela Vitanovac kod Kruševca bavi se gajenjem mečje leske. Koristi je za kalemljenje lešnika za sopstvene potrebe, a veliki deo proda i kalemarima u okolini Kruševca.

U proizvodnji je zaokružio ceo proces: od semena mečje leske do krajnjeg proizvoda, a to je sadnica. Osim toga, on ima i zasad lešnika i jedan je od uspešnijih proizvođača kalemljenih sadnica lešnika.

- Proizvodnjom se bavim od 2009. godine. A ideja je nekako došla sama po sebi. Bio je neki prilog o sadnicama kalemljenog lešnika. Malo sam se informisao, probao i eto, mislim da sam jedan od uspešnijih, kada je reč o kalemljenom lešniku - kaže Stojković.

Napominje da je proizvodnja mečje leske, odnosno kalemljenih sadnica, veoma zahtevna. Proces proizvodnje od semena do sadnice traje oko dve godine i kvalitetna podloga je jako bitna.- Kada mečja leska dostigne visinu oko 70-80 cm, ostavim je tu gde jeste i vrši se kalemljenje u drugoj godini, odnosno nakon navršene prve godine. Ko nema podlogu na licu mesta, kupljenu podlogu zasadi, čeka godinu dana, pa tek onda kalemi. Optimalno vreme za kalemljenje je mart, april. Prijem sadnica je od 55 do 95%, na šta utiče mnogo faktora - navodi voćar.Godišnje prozvede oko 30.000 biljaka mečje leske i oko 5.000 sadnica kalemljenog lešnika. Proizvodnja se odvija na oko 50 ari. Prodajna cena kalemljene sadnice iznosi od 4,5 EUR do 6 EUR po sadnici, u zavisnosti od količine.Stojković kaže da leska bolje uspeva u senci, što važi i za sadnice. Za proizvodnju mečje leske nema neke posebne uslove u odnosu na proizvodnju drugih vrsta sadnica, osim što s vremena na vreme prihranjuje zemljište ovčijim stajnjakom. Optimalni uslovi za gajenje su do 600 metara nadmorske visine. Ove sadnice daju mali rod već u prvoj godini, ali se može reći da se u četvrtoj isplaćuje uloženo.

Tvrdi da je lešnik definitivno isplativa voćna vrsta, bilo da je reč o proizvodnji sadnica ili plodova.

- Domaća proizvodnja je deficitarna, a najveći deo domaćih potreba pokriva se iz uvoza, tako da je gajenje lešnika u ovom trenutku veoma perspektivno - smatra Stojković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-kalem-lesnika-do-6-evra-proizvodnja-traje-dve-godine-a-trzista-gotovo-da-uvek-ima/w5rtmx0

“Šumadija sajam” i ove godine, organizuje XVI po redu, sada već tradicionalni „Međunarodni sajam poljoprivrede” u periodu od 5. do 8. septembra.Najveća jesenja smotra agrara, po čemu se prepoznaje „ Šumadijski sajam poljoprivrede”, ove godine obeležiće rekordan broj izlagača kako u sajamskoj hali, tako i na spoljašnjem prostoru “Šumadija sajma”.

Pored brojnih izlagača koji dolaze iz zemlje i inostranstva, svoje mesto u izlagačkom delu sajma pronašli su i gradovi Čačak i Kraljevo, kao i opštine Knić, Lapovo i Batočina koje će na sajmu predstaviti svoje poljoprivredne potencijale.

“I ove godine sva četiri sajamska dana očekuje nas bogat prateći program , brojne izložbe životinja, predavanja, tribine i panel diskusije u prostorijama Medija centra, kao i kulturno – umetnički program na centralnoj bini sajma”, najavljuju iz “Šumadija sajma”.

Takođe, svoj dolazak na Sajam poljoprivrede potvrdili su i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, kao i ambasada Irana i Izraela.

Izvor:http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/sve-je-spremno-za-xvi-sajam-poljoprivrede/

Ovo su važnije sorte grožđa u Srbiji - Crne sorte:

Burgundac crni
Burgundac crni ili Pino Noir, je francuska sorta. Gaji se u mnogim vinogradarskim zemljama Evrope: Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima. Umerene je bujnosti. Rana je sorta, sazreva početkom septembra.
Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, peskovitim, deluvijalnim, krečnim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca, a kondiri u zamenu na dva okca. Prinos grožđa je od 6.000 – 12.000 kg/ha. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti. Kvalitet naših vina od crnog burgundca ravna se sa vinima iz poznatih vinogradarskih rejona sveta. Nove vinograde treba podizati sa klonovima. Berba se vrši ranije, ako se vino koristi za proizvodnju penušaca. Osetljiv je na bortritis, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Vino je visokog kvaliteta bez obzira da li je prerađeno u crno ili belo vino. Ostali nazivi: pinot noar, burgundac crni, burgund mare, blauburgunder, pinot nero.
Kaberne frank
Kaberne frank, potiče iz Francuske. Prvi podaci o kaberne frank sorti potiču iz regiona Bordoa, s kraja XVIII veka, mada je poznato da je i pre tog perioda gajen u Loari. Uz sovinjon blan, predstavlja drugog „roditelja“ sorte kaberne sovinjon. Gaji se još u Italiji, Ukrajini, Moldaviji, Španiji, Ruskoj federaciji, Bugarskoj… Kod nas se gaji kao pratilac sorte kaberne sovinjon. Umerene je bujnosti. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 10 – 12 okaca. Gaji se na krečnim, i umereno suvim zemljištima. Grozd je srednje veličine konusnog oblika, srednje zbijen do rastresit. Prinos je od 8.000 -12.000kg/ha. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se režu na 10 do 12 okaca. SAZREVA U III epohi, pozna je sorta. Vino je otvorene ili zatvorene rubin crvene boje, veoma pitko. Miris vina podseća na zeljaste trave.

Kaberne sovinjon
Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta. Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne
franom. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, SAD, Čileu, Agrentini…Kod nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Formira veoma bujan
čokot. Najpogodnija su rastresita, propusna, šljunkovita zemljišta, krečna, umereno plodna. Grozd je srednje veličine, valjkasto kupast ili kupast često sa krilcem, zbijen ili srednje zdijen. Daje prinose do 8.000 kg/ha. Pozna je sorta sazreva u III epohi, pozna je sorta. Zahteva dugu ili mešovitu rezidbu. Lukovi
se režu na 10-12 okaca a kondiri na 2 okca. Vino je veoma pitko vrlo karakterističnog mirisa, koji podseća na šumsku ljubičicu, dobro obojeno.
Vranac
Domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najpogodniaj su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast, ili valjkastog oblika. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta, od 12.000 do 15.000 kg/ha. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca. Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog ukusa i mirisa. Intenzivno je obojeno.
Kratošija
Kratošija je autohtona sorta Crne Gore. Gaji se u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori. Čokot je veoma bujan, grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast i cilindrično kupast. Pozna je sorta, sazreva između III i IV epohe. Odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita i umereno plodna zemljišta. Prinosi variraju od 12 – 15.000 kg/ ha. Dobro rađa pri kratkoj rezidbi, a dobra je i mešovita sa lukovima 6-8 okaca i kondira 3-5 okaca. Vino je pitko, osvežavajuće sa lepom tamno crvenom bojom.
Merlo
Potiče iz Francuske iz bordovskog vinogorja. Gaji se u Franskoj, Ruskoj Federaciji, Španiji, Italiji, Rumuniji, Kaliforniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Kod
nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji i u Banatu. Bujna je sorta, grozd je mali ili srednje veličine, najčesće je kupast ili valjkasto kupast. Sazreva u III epohi i pozna je sorta. Gaji se na propustnim, rastresitim, umerno plodnim i krečnim zemljištima. Rezidba je mešovita, lukovi se režu na 10-12 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Vino je sa karakterističnom sortnom aromom, odležavanjem dobija na kvalitetu.
Game
Game je sorta poreklom iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji, Ruskoj
Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Kod nas u centraloj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Spada u grupu srednje bujnih sorti, grozd je srednje
veličine ili mali, cilindričan, cilindrično konusni. Srednje pozna je sorta, grožđe sazreva u II epohi. Prinos grožđa je od 10000-20000 kg/ha. Visoki prinosi se ostvaraju primenom mešovite rezidbe sa lukovima od 8-12 okaca. Gaji se na plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i umereno krečnim zemljištima. Vino je rubin crvene boje, harmoničnog ukusa, veoma pitoko i prijatnog je mirisa.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini, masovno se gaji u Makedoniji, malo u
Bugarskoj, sporadično u Ruskoj Federaciji. Ima veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima. Grožđe sazreva između III i IV epohe, veoma je pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosi grožđa su od 15000-20000 kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Uspeva na suvim, propusnim, rastresitim i kamenito šljunkovitim zemljištima. Vino je harmonično, pitko, svetlo crveno, neutralnog mirisa. Od grožađa se prozvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Tamjanika crna
Tamjanika je veoma stara sorta. Gaji se u pojedinim vinogorijima Srbije, u Krajinskom pod reonu i Negotinskom vinogorju. Čokot je srednje bujan, grozd je mali ili srednje veličine. Masa grozda je od 120- 195 gr. Sazreva u III epohi, srednje pozna je sorta. Ovo je sorta koja daje male prinose od 2000-5000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umerno plodnim i umerno toplim zemljištima. Vino je vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, ružičaste boje. Vino je bogatoekstraktom.
Traminac
Traminac potiče iz Tramina, u južnom tirolu, severna Italija. Sorta je poznata u celom svetu. Gaji se u Franscuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Australiji. Kod nas se gaji u Vojvodini i mestimično u vinogorjima Srbije. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, kupast, ređe valjskast, zbijen, sa kratkom peteljkom. Grožđe sazreva u II epohi, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 8-12 okaca.
Odogovaraju rastresita, propusna umereno plodna zemljišta. Vino je vrlo karakteristično, veoma pitko, osvežavajuće, zeleno žute boje.
Muskat Hamburg
Stvorena je u Engleskoj. Gaji se u Španiji, SAD, Francuskoj, ITalji, Australiji, Makedoniji i Hrvatskoj i dr. U Srbiji se gaji uvećini vinogorja. Sorta ima bujan čokot, grozd je veliki, razgranat i rastresit. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Prinos grožđa se kreće od 15000-20000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Gaji se na rastresitim, propusnim, karbonatnim i peskovitim zemljištima. Grožđe je veoma prijatno za jelo sa intezivnim, muskatnim mirisom i ukusom, svežavajuće.

Izvor:Agrobiznis magazin

Žetva suncokreta je u toku, a uskoro će krenuti i žetva soje. U prolećnoj setvi te uljarice posejane su na po 220.000 hektara.Poljoprivrednici iz Banata, gde je suncokreta posejano najviše u odnosu na druge delove pokrajine, nisu zadovoljni prinosima, koji su ispod tri tone i kreću se oko dve i po tone.

Generalno, zemljoradnicima ne odgovara ni konačna otkupna cena koju je ponudio najveći domaći otkupljivač – 29,5 dinara kilogram, po kojoj će, nema sumnje, i druge uljare plaćati novi rod.Ni izbliza neće biti suncokreta kao lane, kaže Jovan Njegovan iz Poljoprivrednog udruženja Pančevački ratari. Visoke dnevne temperature "sušare na otvorenom", dodaje, spržile su suncokret na njivama.

"Na oranicama gde je vlažnost zrna bila 30, za svega nekoliko dana je spala na između šest i osam, i to je prepolovilo rod", kaže Njegovan. On dodaje da je novi standard za vlažnost zrna devet, što ratarima još više kvari račun.

Njegovan podseća i da je lane suncokret koštao u žetvi 30 dinara, a kada je požnjeven, kilogram je bio dinar skuplji.
Ovogodišnji rod trebalo bi, po njegovom mišljenju, da košta najmanje 40 dinara.

"Otkupna cena od 29,5 dinara predstavlja ucenu, s kojom nećemo moći da podmirimo ni polovinu direktnih troškova proizvodnje, i to uljare znaju, kao što znaju i da novi rod moramo predati jer domaći ratari nemaju kapacitete za lagerovanje zrna", kaže Njegovan.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin smatra da su poljoprivrednici u nezavidnom položaju baš zbog toga što nemaju gde da čuvaju suncokret.

"Nema sistemskog rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za proizvođače i za trgovce", kaže Galetin, smatrajući da te dve strane treba da se uoči setve dogovore o ceni koštanja.

Prema njegovim rečima, dogovor dveju strana u lancu proizvodnje potreban je i radi dalje setve te uljarice, jer u suprotnom neće biti suncokreta na njivama.

On podseća na to da je 2012. godine kilogram suncokreta bio čak 56 dinara, što je te godine uljarima bilo skupo, pa su tada oni bili nezadovoljni. Ali se već narednih godina ta cena polako spuštala.

Koliko će stajati soja, čija žetva predstoji, ne zna se pouzdano, osim što postoje spekulacije o tome da će biti dinar jeftinija nego lane – 35 dinara. Poljoprivrednicima ni ta cena nije prihvatljiva jer imaju račun da bi kilogram zrna soje trebalo da košta najmanje od 45 dinara pa naviše.

Lanjske soje nemamo mnogo na zalihama, kaže Galetin, i dodaje da ratari ne treba da trguju sojom odmah posle žetve već da čekaju.

Soju, naglašava, naši ratari imaju uslove da čuvaju i neka prate berzanska kretanja i rod prodaju kada im cena bude odgovarala. Spekulacije o tome da će kilogram novog zrana soje biti 35 dinara pomalo su neočekivana. Žetva soje ne sledi samo kod nas već i u svetu, pa će od svetske cene zavisiti i domaća.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=31&nav_id=1584919

Minimalnu potrošačku korpu za tročlano domaćinstvo, zaista, moglo bi da ponese troje ljudi pošto u nju ulazi, recimo, kilogram i po pasulja, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, 1,4 kilograma paradajza, 900 grama mortadele, po 200 grama viršli i mlečne čokolade...

Dok traju pregovori o povećanju minimalne plate sporadično se i to, pre svega, od strane predstavnika radnika spominje minimalna potrošačka korpa kao reper. Kako tvrde sindikati, još na prošlogodišnjem socijalno-ekonomskom savetu predstavnici radnika, Vlade i poslodavaca dogovorili su se da od 1. januara 2021. godine minimalna plata bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Inače, minimalnca cena rada trenutno iznosi 27.280 dinara dok je vrednost minimalne potrošačke korpe 37.253 dinara.

A šta sve obuhvata ova korpa za tročlanu porodicu? Hranu i bezalkoholna pića odnosno komunalije u najvećoj, dvotrećinskoj meri, prema poslednjem izveštaju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Kada je reč o hrani, zanimljivo da je za tročlanu porodicu kao minimum na mesečnom nivou predviđeno 300 grama jetrene paštete, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, pola kilograma oslića...U takvoj raspodeli minimalne potrošačke korpe praktično nema prostora za rekreaciju, kulturu i obrazovanje, a kamoli za letovanje i zimovanje. Za takve aktivnosti minimalnom potrošačkom korpom predviđeno je mesečno ukupno 1.630,66 dinara.

Predsednik Nacionalne asocijacije za zaštitu potrošača Goran Papović ističe za “Blic” da je minimalna potrošačka korpa relativna kategorija."Ta korpa je urađena na osnovu evropskih standarda po preporuci Crvenog krsta. Tu se dao akcenat na kaloričnim vrednostima, ali prava istina je da je minimalna potrošačka korpa u Srbiji različita u ruralnoj u odnosu na urbanu sredinu. Drugačije potrebe ima tročlana porodica sa kućom na selu i imanjem i tročlana porodica u gradu koja, na primer, plaća stan i komunalije", naglašava Papović.Kako kaže, zbog toga je Srbiji neophodna socijalna karta.

"Uz pomoć te socijalne karte tačno bi se znale sve potrebe i navike u svim ruralnim i urbanim sredinama i na osnovu toga bi mogla da se donese znatno realnija minimalna potrošačka korpa. Takođe, ne treba zaboraviti da je potrošač socijalno biće i da ima potrebu da kupi novu odeću, belu tehniku, da ode u bioskop ili pozorište, na večeru, letovanje", podvlači Papović.

Šta čini minimalnu potrošačku korpu

Sastojak Iznos u dinarima Učešće u %

Hrana i bezalkoholna pića 16.627 dinara 44,63 %

Alkoholna pića i duvan 3.006 8,07

Stanovanje, voda,struja, gas i druga goriva 7.221 19,39

Nameštaj, opremanje domaćinstva i održavanje 1.611 4,33

Zdravstvo 1.408,50 3,78

Transport 2.369 6,36

Komunikacije 891 2,39

Rekreacija i kultura 1.228 3,3

Obrazovanje 124,02 0,33

Restorani i hoteli 278,64 0,75

Ostala dobra i usluge 1.298 3,48

Ukupno 37.253 dinara

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković tvrdi da bi minimalna potrošačka korpa trebalo da bude ekstremna kategorija.

"Ta korpa bi trebalo da predstavlja minimum minimuma odnosno granicu pukog preživaljavanja. Ako pogledate, na tom nivou nema kvalitetne ishrane niti socijalnog i kulturno-obrazovnog života. Nažalost, takav način života kod nas nije izuzetak nego pravilo pošto je 350.000 radnika na minimalcu koji nije još ni blizu minimalne potrošačke korpe", kaže Stojiljković.

Namirnica Kilograma

pirinač 1 kilogram

beli hleb 22

testenine 1

kupus 5,5

paradajz 1,4

pasulj 1,5

šargarepa 0,8

krompir 7,5

jabuke 5

juneće meso bez kostiju 0,4

svinjsko meso bez kostiju 1,8

pileće meso 2,8

kobasica od svinjskog i mešanog mesa 0,5

viršle 0,2

mortadela 0,9

jetrena pašteta 0,3

morska riba oslić 0,5

sveže mleko 13

jogurt, kiselo mleko, kefir i sl 3

beli sir 2

mlečna čokolada 0,2

šećer 2,5

jestivo ulje 3

sirće 0,2

kafa 0,6

prirodni voćni sok, bistar, negaziran 2

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/400-grama-junetine-i-15-kilograma-pasulja-evo-sta-cini-minimalnu-potrosacku-korpu-za/3h1kq30

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30