Od 50 miliona stabala šljive u Srbiji, gotovo milion zasađeno je u opštini Osečina. Zato i ne čudi što je ova voćka u varošici nedaleko od Valjeva njen zaštitni znak, nešto od čega meštani žive i čemu su posvetili i ceo jedan Sajam.Prema poslednjem popisu, Osečina je imala tek nešto više od 13.000 stanovnika i najviše šljive po čoveku – čak 80 stabala. I dok je šljiva sve više, stanovnika je sve manje.

– Imamo četiri do pet hektara šljive, pravimo pekmeze, džemove, slatko, rakiju. Dosta prodamo ovako od kuće i po sajmovima. Ne postoji organizovana neka prodaja jer je teško. Veliki su problemi i ovde kao i u državi i sve to utiče na prodaju – kaže Jovan Vilotić, jedan od pedesetak proizvođača koji su proteklog vikenda izlagali na Sajmu šljive, 14. po redu, koji Osečina organizuje.

Sa suprugom i troje dece živi u selu Dragijevica i nekako se, kako kaže, snalaze.– Ove godine je bio i strašan problem sa radnicima, nema ih dovoljno, a i cena je 2.000 dinara dnevno, a šljiva je 15 dinara i onda se to teško uklapa. Ali živimo, moramo – objašnjava pokazujući na lepo aranžirani štand iza sebe.

Dva su velika problema, kaže Vilotić, jedan važan što mladi odlaze sa sela i drugi što ljudi ne znaju da se ujedine.

– Već početkom godine ljudi su u dugovima, a da smo složni pa da ne beremo, ovako svake godine sve je isto. Stenlej je 15 dinara, „požegača“ 25 dinara, a sve bi trebalo da bude i do 10 i 15 dinara više da bi se isplatilo – navodi Vilotić.

Svaki štand sportske hale u kojoj je Sajam bio smešten je bio savršeno aranžiran. Zanimljiva pakovanja, kreativnost u svakoj teglici, velikoj ili maloj flašici rakije. Čak i u svakom kolaču, a bilo ih je baš dosta. Od šljiva, uglavnom. Cene su raznovrsne, jer sve zavisi od pakovanja, ali najčešće je tegla pekmeza ili džema 300 dinara, a litar rakije 500 dinara.

– Po sajmovima dosta prodamo, ali i preko interneta i kući – kaže Marijana Damjanović iz sela Lopate. Šljivu proizvode na dva hektara, ali imaju i drugog voća. Ipak, najviše se traži sve od šljive – pekmez, džem, slatko i rakija.

U Osečini su izgleda na vreme shvatili koliko je isplativije preraditi šljivu i kupcima ponuditi gotov proizvod. U celoj Srbiji godišnje se preradi i do 600.000 tona ovog voća. U Osečini je to nekih 30.000 tona, od čega dve trećine ode na sušenje u 200 mini sušara koliko ih ima u kraju. Osušena šljiva se proda po višestruko većim cenama, a Osečina je i najveći domaći izvoznik suve šljive. Nekih 600 tona ode za Rusiju, Italiju, Francusku i Poljsku.

Skoro 65 odsto ukupne domaće proizvodnje šljive završi u rakiji. Upravo, to je osnovni proizvod Pauna Srećkovića. Dok stoji iza štanda ima puno posla, malo-malo neko ispije čašicu šljivovice koju je izložio. Stariji gospodin zatražio je još jednu – ako može. Sipao mu je Paun još jednu.

– Od petsto do hiljadu kila – odgovara na naše pitanje koliko je ispeče godišnje. Zadovoljni su, kako kaže, on i baba donekle, dođe im to što se bave šljivom kao dodatak na penzije. Ima dva hektara ili, kako on kaže, „500 drveta“ i najveći deo onoga što uberu ode u rakiju.Podršku proizvođačima na Sajmu u Osečini dali su i NALED i USAID, a direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu, Aleksandar Pavlović, ističe za Danas da je kao deo jednog od projekata formirana asocijacija sa devet izvoznika suvih šljiva. „Ideja je da se otvore nova tržišta, da se dovedu kupci iz Evrope, tamo gde nas sada nema i da se naš „stenlej“ pozicionira kao različit proizvod na njihovim tržištima. Ne možemo da ga prodamo kao suvu šljivu, jer Čileanci prodaju suvu šljivu koja je slađa, a jeftinija. Ali možemo da ga prodamo kao dijetalni proizvod, jer ima ubedljivo najviše antioksidanata u sebi i vrlo malo šećera“, navodi Pavlović.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sljiva-sve-vise-stanovnika-sve-manje/

Proizvodnja meda u Srbiji manja je za 30% do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine.

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno i Srbiji i u EU. Ove godine, pčele su najviše stradale baš na suncokretu - kaže za Novosti predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da država radi na povećanju broja fitoinspektora, ali da to neće rešiti problem, jer je neophodno da se poljoprivrednici obrazuju.

Naveo je i da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 dinara na 800 dinara.

Pčelari iz Požarevca, koji su među najproduktivnijima u zemlji, slažu se da prinos meda opada. To tvrdi i Branko Pavlović, koji pčelari 30 godina, a sada ima 200 košnica.

- Ove godine je posebno bio nepovoljan maj, zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda je znantno smanjen. Onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno - objašnjava Pavlović.

Ovi uzroci mogu da dovedu do poskupljenja meda, iako ima i onih pčelara koji nude svoje zalihe, kako bi cena ostala ista.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2617521/proizvodnja-meda-u-srbiji-manja-i-za-80-od-sledece-godine-subvencije

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović je u okviru posete Medveđi, prisustvovao podeli ugovora poljoprivrednicima, a zatim obišao udruženje pčelara “Apis”, hladnjaču “Jablanica fruit” u Negosavlju kao i poljoprivredno gazdinstvo porodice Janković u Bogunovcu.

U Skupštinskoj sali opštine Medveđa, Nedimović je podelio prvih desetak od četrdeset i pet ugovora o subvencijama poljoprivrednim proizvođačima u ukupnom iznosu od 2.150.000,dinara i najavio otvaranje kancelarije u Medveđi koja će biti spona između poljoprivrednika i resornog ministarstva, a u cilju što boljeg informisanja poljoprivrednika i lakšeg učešća u mnogim razvojnim programima.“Ovde ima prostora da se radi i da ljudi mogu da žive od poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, samo fale dve stvari. Prva je da država dođe do svakog domaćinstva i da objasni kakve su sve mogućnosti na raspolaganju, a ima ih itekako, i druga, da podsticajnim merama uključimo što više mladih ljudi kako bi bili zainteresovani da ostanu ovde. U oktobru sledi poziv za mlade poljoprivredne proizvođače koji žele da ostanu ovde da apliciraju za grantove u iznosu od 12.500 evra, a nakon toga u dogovoru sa lokalnom samoupravom biće omogućeno da direktno u opštini Medveđa može da se konkuriše za sva sredstva koja Republika Srbija odobrava za poljoprivredu. Novca za ove namene je sve više i očekujem da će ljudi prevazići loša iskustva koja su do sada imali. Za nabavku mehanizacije i opreme za poljoprivredu se sada odvaja 11 puta više sredstava nego pre tri godine”, zaključio je ministar Nedimović i ohrabrio poljoprivrednike da konkurišu.

Ministar je nakon potpisivanja ugovora, obišao Pčelarsko udruženje ,,Apis” u Medveđi i tom prilikom naglasio da je ono primer kako se udruživanjem pčelari mogu edukovati, ali i ostvariti značajnu dobit. Udruženje je dobilo obećanje od ministra, da će iduće godine Treći festival meda biti finansiran od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tako što će pčelari ovog udruženja konkurisati u ministarstvu za sredstva po konkursu namenjena nevladinim organizacijama.Poseta hladnjači ,,Jablanica Fruit” u Negosavlju, je takođe bila značajna. Dobili su uverenje da će sredstvima ministarstva moći da razmišljaju o proširenju svog kapaciteta, s obzirom na činjenicu da je jedina u ovom kraju koja vrši otkup i preradu voća.

Posetu je Nedimović završio obilaskom domaćinstva porodice Janković u selu Bogunovac. Ovo domaćinstvo osim proizvodnje voća i povrća bavi se i kozarstvom, ima umatičeno 30 koza i kao takvo zaslužuje pomoć i podršku, kako bi se proizvodnja unapredila i proširila, rečeno je tom prilikom.

Izvor:https://jugmedia.rs/nedimovic-u-poseti-medvedji/

Ima jedan divna pesma Tanje Banjanin - Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo. Ova izvrsna umetnica se ne bi ljutila ukoliko bi naslov promenili u Pokaži mi gde Rudno ljubi nebo, istog trenutka kada bi posetila rudnjansku visoravan. Naime, sa pojedinih kota poput Srnjače zaista imate utisak da možete dohvatiti nebo i zvezde. Ovde priroda nije štedela na svojim lepotam, ali ni domaćini kada vas ugoste u svojim objektima domaće radinosti. Zahvaljujući nekolicini pionira u turističkom posl, danas ubiraju plodove rada i priznanja. Iz tog razloga i sa velikim ponosom i ove godine po treći put bili su domaćini Sajma seoskog turizma.Mirisi i ukusi Srbije na jednom mestu, u selu Rudno, koje je bilo domaćin trećeg Sajma seoskog turizma. Preko 100 gradova i opština predstavilo je svoje potencijale za seoski turizam kao i gastronomsku ponudu svog kraja. Smešteno na obroncima planine Radočelo, na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara u prirodnom parku i rezervatu biosfere Golija-Studenica, selo Rudno osim po nadaleko čuvenom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i
domaćoj rakiji, poslednjih godina postaje prepoznatljivo i po liderskoj poziciji u razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. Zbog toga je valjda ova destinacija i izabrana za lokaciju događaja. Kada vidite dokle pogled puca, jasno vam je i zašto. Kada se tome pridoda gastronomska
ponuda i brojne manifestacije nije teško boraviti ovde. Istina najveći broj gostiju su oni koji vole šetnju, mir, prirodu. Treći po redu dvodnevni „Sajam seoskog turizma“osim kraljevačkih, okupio i turističke poslenike i iz znatnog broja gradova i opština Srbije.

„Možemo reći da je cilj ove manifestacije promocija turističkog potencijala kraljevačkog kraja, pre svega seoskog turizma koji poslednjih godina beleži trend
ubrzanog razvoja. Osim brojnih prezentacija, u sklopu Sajma održana su stručna predavanja i panel diskusije, uz neizostavni bogat kulturno-umetnički program. U ovom poslu smo imali više nego odličnu podršku Poljoprivredno savetodavnih stručnih službi, Ministrstva poljoprivrede i Ministrstva turizma. Napredovali smo u svakom smislu, te sa ponosom možemo reći da je u srcu Biosfere Golija prisutno 100 izlagača iz cele Srbije“ – istakla je Ana
Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo.
,,Sada se možemo pohvaliti i brojem noćenja na Rudnu, gde ima 72 registrovana gazdinstva koja se bave ovim poslom. Preko 900 vaučera koje je Ministrstvo trgovine omogućilo i ove godine ostvareni su upravo na ovoj destinaciji. Naš zadatak je da ih što više promovišemo, i mislim da na taj način zajednićki dolazimo do dobrog rezulata – istakla je Ana Mirosavljević.
Da broj turista koji odmor žele da provedu na selu bude veći, iz godine u godinu doprineli su i vaučeri kojima država pomaže domaći turizam. Sto hiljada vaučera koje je namenila za ovu godinu već su iskorišćeni. U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju. Lepa ova naša Srbija odakle god da kreneš i dokle
god da stigneš. Mešaju se kulture, predeli, mirisi i ukusi.
,,Kad sve vidiš, prođeš, nadišeš se vazduha, saznaš ono što nisi znao, a pravo da ti kažem nismo baš naklonjeni svojoj istoriji, malo toga znamo, moraš i da ogladniš. Kod nas se tradicija kulinarstva prenosi generacijski, baš kao i sve drugo vezano za običaje i kulturu. Svoju sofru Milija Milić sa Kosova i Metohije bogato je opremio svim jelima ispod sača. Najviše pažnje privlači rednica, flija, redalja, koju više malo ko priprema imajući u vidu da je za preteču slanih palačinki neiphodno 4 sata dobrog rada.“
„Nama je prvenstveno prioritet gradski turizam, ali eto, već par godina u okolini, u selima sve je više zainteresovanih seoskih domaćina koji bi da se bave turizmom. Mi smo zato i došli ovade da vidimo kako to radi neko ko možda to bolje radi od nas“, kaže Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš.
Zorica Jovanović, vlasnica seoskog domaćinstva, kaže da u Rogljevu kod Negotina imaju pivnice:

„Tamo su kameni vinski podrumi još iz 19. veka. Mi smo neke podrume preuredili da možemo da primimo goste za degustacije, za ručkove. Osim dobrog vina u ponudi su naše ramice u listu od vinove loze. Sa ovčijim kiselim mlekom uz koje se sarmice obično serviraju možemo i pred cara.“
Na pitanje da li se u ovom istočnom kraju još bele na poljima stada ovaca, sagovornica dodaje da ima nije kao nekada ali poljoprivreda je još uvek delatnost od koje mnogi žive. Kikinda je predstavila odlične sireve iz Mokrina, iz Ruskog Sela, proizvode od bundeve, ulja, likere.
,,Kikinda je prvenstveno prepoznatljiva po našoj manifestaciji Dani ludaje, gde su uključena sva sela kikindske opštine. Bundeva je negde naš zaštitni znak. Salaši su već deceniju omiljeno svratište za slučajne ali i namerne putnike. Učini brz tempo života da ljudi potraže mir i uživanje, svakako da naša ravnica sa mnoštvo događaja može pružiti savršen odmor uz savršen banatski frutštuk“ -ističe Jasmina Milankov, iz Kancelarije za turizam Kikinde.
Poljoprivredna stručna služba iz Jagodine je primereno donela a šta drugo no pravu lepo pečenu ćurku. Zaštitni znak Jagodinaca koji je najbolje opisao Branislav Nušić, no nećemo dana o tome. Ova služba pokriva i opštine Paraćin, Rekovac i Ćupriju.
- Poljoprivreda je i dalje jedna od najvažnijih grana privrede u svim pomenutim opštinama. Ima izuzetnih domaćina od proizvođača grožđa i vina, do voćara,
povrtara, ali i stočara. U Jagodini još uvek postoji najveća farma ćuraka u Srbiji. Kada je turizam u pitanju sve više je seoskih domaćina koji žele da ugoste domaće i strane posetioce.,Po gastronomiji sigurno da je Srbija u celosti dobro pozicionirana, moramo samo više predstaviti lepote koje imamo, uzmalo reklame i malo infrastrukture mislim da bi ovaj posao cvetao - kaže Jasmina Filipović, direktorka PSSS Jagodina.
Kod Užičana situacija čini se najnaprednija. Tome je sigurno doprinelo davnih godina Sirogojno, Zlatibor, Čajetina i selo Mačkat. Ovaj kraj su turisti upoznali
davnih godina. Sada je primat samo uz niz manifestacija, kojih ima prilično ponuditi gostu i modernije saržaje. Poljoprivreda i dalje ima veliki procenat u učešću ekonomije, jer su malina, suvomesnati proizvodi, pa i šljiva vodeći na listi. Dejan Stanković iz PSS Užice tvrdi skromno:
„Što se tiče seoskog i planiskog turizma mi smo prepoznatljivi, kako na prostorima Srbije tako i šire. U segmentu poljoprivrede takođe imamo vrsne poljoprivredne proizvođače, koji su uspeli da svoje proizvode plasiraju van Srbije. Na vaše pitanje o malini moram reći da je nažalost ona sve više devastirama, prvenstveno zbog cene poslednjih godina. Kada malinari nisu cenovno motivisani, svakako da cena povlaći za sobom i druge probleme, manje
ulaganja, manji rod, slabiji kvalitet.
Zrenanjinci će vas pozvati da obiđete njihov kraj ali da nikako ne zapostavite dane piva, dok Kruševac i Kragujevac, nude neke druge sadržaje, kako za mlade tako i poklonike prirode i verskih obeležja. Novi Pazar je i ovoga puta plenio kako rukotvorima tako i čuvenim mantijama i piticama. Nažalost komisija je bila uskraćena za degustaciju istih jer su tepsije očas posla bile prazne! Potencijale grada domaćina, koji treću godinu za redom organizuje Sajam seoskog
turizma, predstavila su gazdinstva iz Rudna i Lopatnice. Zorica Zdravković iz PSSS Kraljevo uverena je da je ovakav vid promocije, zajedništva struke, prakse i dobrih domaćina pravi način da selo, poljoprivreda i turizam postanu naš profitabailan proizvod van granica.
– Zaista želim da istaknem da u ovakvoj priči savetodavne službe nemaju samo ulogu razvoja poljoprivrede, niti da je selo samo poljoprivreda.Moramo selo posmatrati na jedan dugoročniji niz, jer selo jeste čuvar tradicije, običaja, kulturne baštine od njive do trpeze. Nadgradnja proizvoda sa sela, podrazumeva ozbiljnu delatnost bez obzira da li ga nudimo gostu na tanjiru ili za poneti kao souvenir poklon, hranu u prerađenim proizvodima. Na tome možemo svi da doprinesemo na svoj način.
,,Zadatak PSSS na sajamskoj manifestaciji bio je da pripreme izložbu tradicionalnih jela, predmeta domaće radinosti i drugih suvenira kojim će predstaviti potencijale.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dok Srbiju očekuje potpisivanje sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, u isto vreme naš izvoz robe u Rusiju opada i utisak je da ni postojeće sporazume nismo dovoljno iskoristili.

Sporazumi koje imamo sa Rusijom (Belorusijom i Kazahstanom) prema kojima se gotovo 95% robe ne carini, uz činjenicu da je Moskva pod sankcijama Zapada, nisu nam mnogo pomogli. Ove godine imamo smanjen izvoz u Rusiju za 8,7% u poređenju sa prošlom.

Prošle godine naš trgovinski promet sa zemljama EAEU iznosio je 3,4 mlrd USD, a većina odlazi na Rusiju, oko tri milijarde. Izvoz je iznosio 1,1 mlrd, od čega opet najviše na rusko tržište, oko milijardu dolara. To je manje nego što izvozimo u Bosnu i Hercegovinu.

- Nije slučajno zašto mi izvozimo više u Bosnu nego u Rusiju. Nemamo veliki asortiman robe za izvoz, niti imamo svetske marke, nego obratno, to su sve standardni proizvodi. A za Rusiju su potrebni logistika za transport i ispunjavanje svih procedura te zemlje, zbog čega se nije lako probiti na tom tržištu. Naročito je to teško prehrambenoj industriji. Treba investirati da se dokaže kvalitet, pa investirati da to trgovinski lanci prihvate. Niko to kod nas ozbiljno ne radi, jer su izvozna preduzeća mala - rekao je Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Ulazak u EAEU, tržište sa više od 180 miliona ljudi, podići će procenat bescarinske robe na 99,5%. Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji bez carinskih opterećenja ulaze u te zemlje. Moguće je i da ćemo novim sporazumom u neograničenim količinama moći da izvozimo i sve vrste rakija.

Kako je rekao Rasim Ljajić, ministar trgovine, za ruske medije, dok izvoz pada, uvoz iz Rusije porastao je ove godine za 18%, što govori da naša privreda nije iskoristila šanse predviđene već postojećim sporazumima.

- Naš plan je da za dve ili tri godine povećamo izvoz na tržišta EAEU na 1,5 mlrd USD - izjavio je Ljajić.

Robna razmena Srbije sa zemljama EAEU iznosila je svega 7,5% od ukupne razmene Srbije u 2018. godini, koja iznosi 45,1 mlrd USD. Sa druge strane, razmena sa članicama Evropske unije iznosi više od 60% ukupne razmene Srbije.

Kovačević smatra da je naš problem što se previše bavimo makroekonomijom.

- Sporazum sa EAEU može da privuče ponekog ko se snalazi na ruskom tržištu, ali on se ne uklapa u naš strateški cilj, ako je verovati politici, ulazak u EU. Uspemo li nešto da uradimo u EAEU, te sporazume ćemo na kraju morati da raskinemo - rekao je Kovačević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616409/izvoz-domacih-proizvoda-na-istok-u-padu-sta-bi-moglo-doneti-potpisivanje

Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/u-ovom-selu-se-skoro-svi-bave-organskom-proizvodnjom-evo-zasto/

„Jesenji ukus Fest“ dvodnevni festival domaće hrane i pića, biće održan u subotu 14. i u nedelju 15. septembra 2019. od 10 do 19 sati u Kombank dvorani (bivši Dom sindikata) u Beogradu.

Na manifestaciji će biti predstavljena široka lepeza sa preko 2000 proizvoda iz cele Srbije i regiona, a moto festivala je „U službi zdravlja“.

Posetioci „Jesenjeg ukus Fest-a“ imaće jedinstvenu priliku da probaju raspevanu simfoniju ukusa, nezaboravne arome i da uživaju u svim degustacijama, ali i da nabave najukusnije sireve, suhomesnate proizvode i renomirana vina, likere, domaće sokove. Šta nam to donosi trpeza „Jesenjeg ukus Fest-a“ ? Festival pun boja i aroma koju nosi jesen, pa zato kažemo da volimo dobro u ljudima kada probaju pravo, prirodno voće i sokove vrhunskog kvaliteta! Šta nam to tako zavodljivo miriše: domaći kulen ili potpuno novi, kulen sa bademima! Zasladimo se nadevom od aronije, rashladimo se sokovima bez veštačkih zaslađivača sa stevijom! U jesen najepše zamirišu uvek nove vrste meda, med sa sušenom malinom ali i jedinstvena mešavina sušenog šipurka i zove u lipovom medu. Ko može da odoli dobrom zalogaju vruće vekne beskvasnog hleba u sendviču sa tvrdim sirom i pečenicom, uz malo „šmeka“ ljutih začina, ili uz pravi domaći ajvar. Pravi hit i ovoga puta biće neprikosnoveni vegapčići, veganski ćevapi, od proklijale pšenice. Okrepimo se starim dobrim čajevima. Gutljaji vina sami teku uz hercegovački sir, a odmah rame uz rame tu je i čuvena pirotska peglana kobasica. Premijera! Prvi put pred nama će biti veliki izbor sireva, kao i šampionski kozji sir sa čubrom u hrastovoj kori!

Manifestaciju su podržali Ministarstvo poljoprivrede, sekretarijat za privredu i turizam Skupštine grada i Turističke organizacije.

„Ukus Fest“ priprema vrhunski program!

Očekuju nas pravi derbiji u nadmetanju za najkvalitetnije ukuse, a najbolji proizvođači i izlagaći će dobiti zaslužena priznanja. Velika premijera : ove jeseni žiri će biti u naboljem sastavu na ovim prostorima sa gostima velikih iznenađenja ! Na „Jesenji Ukus Fest“ dolaze vrhunska imena kulinarstva koja će nas voditi u nove prostore uživanja u prefinjenim aromama. Posetioce uz sjajnu i ukusnu degustaciju čarobnih zalogaja i pića, očekuju brojne radionice i predavanja koja će održati eminentni evropski i domaći predavači. Moći ćete da probate direktno kako nastaju kolači u najslađoj radionici i da ih probate, a zatim sami pokušate to isto !

Prvi put na „Ukus Fest-u“ biće održani i B2B sastanci, na kojima će proizvođači i izlagači imati priliku sa razgovaraju sa vodećim privrednicima iz velikih i uglednih kompanija. „ Jesenji festival ukusa“ će imati nekoliko zona: Zonu za vegane, Wine i Cheese zonu, a za najmlađe posetioce tu je specijalni kutak zabave! Nismo zaboravili ni sladokusce i ljubitelje suvomesnatih proizvoda.

NEW LOOK! Ukus Fest dobija potpuno novi izgled dizajna i scenografiju sa stolovima, stolnjacima i još velikih iznenađenja! Na „Jesenji Ukus Fest“ stiže veliki izbor najkvalitetnije hrane i pića iz zemlje i regiona. Međunarodni stručni žiri oceniće najbolje i najukusnije proizvode. Svi čekamo veliko finale u nedelju 15.septembra: dodelu nagrada za „Najbolji ukus Srbije“ u čak 9 kategorija, ali i veliki Grand Prix koji se dobija na osnovu glasova publike i posetilaca.

U specijalnom programu oba dana, posetioce koji učestvuju u kvizu znanja o hrani i pokažu se kao najbolji, očekuju brojni pokloni iznenadjenja!

Manifestacija „Jesenji ukus Fest“ biće svečano otvorena u subotu 14. septembra u 11 sati na bini, uz prisustvo brojnih uglednih zvanica, zemlje gosta festivala, predstavnika ministarstva poljoprivrede, Sekretarijata za privredu i turizam Skupštine Beograda, Turističkkih organizacija, specijalnih gostiju festivala uglednih privrednika, kao i velikog broja predstavnika medija iz Srbije i regiona.
Ulaz za sve posetioce je besplatan, kao i degustacija na svim punktovima i štandovima izlagača.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30