Prvih dana nove godine u pojedinim trgovinama rafovi za jaja bili su prazni. Proizvođači ove osnovne životne namirnice od 1. januara 2020. godine morali su da počnu da koriste nov način deklarisanja. Za primenu novog pravilnika pojedini, očigledno, nisu bili spremni.

Na nestašicu jaja u petak su se najviše žalili potrošači u centru Beograda. Brza nezvanična kontrola prestoničkih prodavnica pokazala je da, ipak, nisu svi proizvođači bili nespremni. Zavisno od trgovinskog lanca, u ponudi su bila od jednog do tri proizvođača.

– U marketu u samom centru Beograda našao sam samo pakovanje od šest komada jednog proizvođača i to na sniženju – kaže za Novosti jedan od kupaca i dodaje:

– Vidim da imaju pečat na samoj ljusci, ali mi oznake na kutiji ne deluju drugačije. Iskreno, ne znam ni šta bi trebalo da stoji, ali na pakovanju koje sam ja kupio piše "s klasa".

Novi Pravilnik o kvalitetu jaja donet je pre skoro godinu dana. Nov način obeležavanja izvoznici su morali da primenjuju još od polovine februara prošle godine, dok su oni koji plasiraju isključivo na domaćem tržištu imali šansu da se prilagode. Primena se očekivala od 1. jula, ali je odložena za početak ove godine.

Pravilnik bi trebalo da obezbedi da svako jaje na tržištu bude obeleženo, a niz slova i brojeva trebalo bi da odgonetne kako je uzgajana kokoška, na kojoj farmi, kog je kvaliteta i veličine. Novo obeležavanje ukida klasifikaciju jaja u sedam klasa, već predviđa samo dve klase kvaliteta – A i B. U prodaju može samo prva, a druga u – industriju. Pošto se pretpostavlja da su na rafovima samo jaja A klase, ona se dalje klasifikuju po veličini – S, M, L i XL. Jaja na samoj ljusci moraju da imaju odštampane brojeve koji otkrivaju kako je jaje proizvedeno, oznaku države i broj farme.

Kod na samoj ljusci jajeta treba da sadrži državu porekla. U slučaju domaćeg proizvođača stoji RS. Ukoliko stoji O – znači da su jaja iz organskog uzgoja. Broj 1 znači da je reč o slobodnom uzgoju. Kod krije i broj farme na kojoj su nosilje uzgajane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742572/sta-je-razlog-nestasice-jaja-na-rafovima-u-prvim-danima-januara

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75.000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta!

Tokom boravka srpskih novinara u Tirskoj u novembru prvo stajalište novinara bili su voćnjaci i proizvodno postrojenje poljoprivrednog preduzeća Oragro koje je osnovano na poljoprivrednoj površini od 350 hektara gde se bave uglavnom gajenjem trešanja i borovnica. Mehmet Čiček, vlasnik kompanije Oragro Agriculture objasnio je za Agrobiznis magazin da je on inženjer mašinstva ali da se bavi voćarskom proizvodnjom i da zna dosta o stanju u Srbiji.

„Imamo 150 hektra trešnje, a takođe imamo sopstveno postrojenje za pakovanje trešnje i hladnjaču. Odnosno, proizvode sakupljamo iz voćnjaka, pakujemo i utovaramo ih direktno u kamione kako bismo ih spremili za izvoz. Danas kao Oragro izvozimo oko 7.000 tona godišnje u celu Evropu, na Bliski i Daleki Istok. Osim ovoga, uprkos tome što smo ove godine prvi put imali niže prinose trešnje smo izvezli u 4 grada Kine, ali sigurni smo da će se povećati izvoz sledeće godine. To je bila simbolična brojka prošle godine, ali poenta je bila da uđemo na ta tržišta, što smo i uspeli“ zaključuje naš domaćin. Kako nam je Mehmet objasnio pored Kine radi se na tome da naredne godine počnu izvoz u Južnu Koreju.
Kada je reč o borovnicama Simsek je dodao: „Za uzgoj borovnica smo radili istraživanje i razvoj tokom 3 godine i prvi put smo postigli proizvodnju od 100 tona ove godine. Izvezli smo 70 tona, a ostatak je potrošen na domaćem tržištu. Postigli smo cenu 8,3 evra na Bliskom istoku i nešto više od 6 evra u Evropi. Kako su naša stabla trenutno vrlo mlada očekujemo da našu proizvodnju i broj izvoznih zemalja povećamo u godinama koje dolaze. Izvodimo studije za proizvode sa potencijalnim izvoznim tržištima i dodatnim vrednostima. Već sada vidimo da nema razloga da ne ostvarimo prihod od turske poljoprivrede isto koliko i od turizma.“
Naši domaćini su nam se pohvalili izuzetnom rodnošću borovnica koje su već u prvoj godini imale prinos 3 kg po žbunu. Zasad je očigledno visoke bujnosti, biljke se nalaze u saksijama jer je pH vrednost zemljišta neutralna ili slabo bazna. Sadni materijal su nabavili iz SAD odakle su i preuzeli tehnologiju gajenja.
Plan je da se proizvodnja dalje širi. Kada se pogleda zasad i uporedi sa onim koje imamo u Srbiji nema neke velike razlike sem što su mreže za protivgradnu zaštitu bele boje. Ovde kažu često imaju pojavu grada i nevremena tako da se osiguranje ne isplati već je neophodno imati mreže. Kada je u pitanju investicija kao i u Srbiji država finansira 50% bez pdv-a opremu i sadni materijal.
Da bi se kupilo zemljište u regionu Antalije potrebno je čak 30.000 evra jer se vlasnici retko odlučuju da prodaju. Posedi su veoma usitnjeni, a najam godišnje po hektaru iznosi 200 do 300 evra. Osvajanje kineskog tržišta trešanja je bilo olakšano zbog sankcija koje je Kina uvela proizvođačima iz SAD u okviru mera
koje se sprovode u trgovinskom ratu koji uveliko traje. Već naredne godine očekuju u Turskoj još veći rast, a tokom 2019. godine taj rast izvoza iznosio je 10%.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na području Aleksandrovca, Aleksinca, Beočina i Smedereva nalazi se 501 napuštena parcela, utvrdila je Uprava za poljoprivredno zemljište terenskom proverom stvarnog korišćenja poljoprivrednih površina na podrucju ove četiri jedinice lokalne samouprave (JLS).Terenskom proverom faktičkog stanja, koja je podrazumevala fotografisanje i video zapise, obuhvaćene su 1.484 parcele u ove četiri (JLS), a 501 parcela je napuštena dok se 983 koristi na terenu.

U Aleksandrovcu je od 124 kontrolisane parcele, 48 napušteno, a površina ovog zemljišta koje se ne koristi iznosi nešto više od 37 hektara.

Kada je reč o Aleksincu, proverene su 323 parcele (231,79 hektara) i utvrđeno je da se na tom području nalaze 64 parcele koje niko ne koristi.

U Beočinu, od 184 proverene parcele, 153 ih je napušteno.

Najviše kontrola na terenu, u sklopu projekta "Identifikacija napuštenog zemljišta u državnoj svojini", urađeno je u Smederevu (853 parcele koje pokrivaju više od 658 hektara zemljišta), a 234 parcele su napuštene (njihova površina je 186,04 hektara).

Detaljan spisak parcela za koje je utvđeno da su napuštene biće objavljen do 10. januara, navodi se na stranici Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.

Cilj programa je, između ostalog, da se utvrdi ko stvarno koristi poljoprivredno zemljište, a kako bi se subvencije države pravednije koristile.

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja biće, inače, do 2023. godine evidentirane, što će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, a koja je upisana u katastru i na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-cetiri-opstine-u-srbiji-501-napustena-drzavna-parcela-04-01-2020

Bugarske veterinarske službe saopštile su danas da će zaklati 24.000 svinja nakon što je na jednoj farmi na severoistoku zemlje otkrivena epidemija virusa afričke svinjske kuge.

Agencija za bezbednost hrane saopštila je da je epidemija otkrivena na farmi u selu u Šumenskoj oblasti.

Reč je o prvoj epidemiji na jednoj industrijskoj farmi od avgusta prošle godine, kada je virus zahvatio šest farmi u Bugarskoj, što je primoralo vlasti da zakolju više od 130.000 svinja, podseća Rojters.

Bugarske veterinarske službe saopštile su danas da će zaklati 24.000 svinja nakon što je na jednoj farmi na severoistoku zemlje otkrivena epidemija virusa afričke svinjske kuge.

Agencija za bezbednost hrane saopštila je da je epidemija otkrivena na farmi u selu u Šumenskoj oblasti.

Reč je o prvoj epidemiji na jednoj industrijskoj farmi od avgusta prošle godine, kada je virus zahvatio šest farmi u Bugarskoj, što je primoralo vlasti da zakolju više od 130.000 svinja, podseća Rojters.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742523/otkrivena-africka-svinjska-kuga-u-bugarskoj

Administrativnu proceduru registracije poljoprivrednih gazdinstava moguće je ubrzati četiri puta. Moguće je i prateće troškove smanjiti 80 procenata ukoliko bi ona s papira prešla u digitalni svet, objavljeno je u analizi NALED-a.Poljoprivrednici su obavezni da dostave 89 podataka na više od deset različitih dokumenata, od kojih je barem 60 odsto nepotrebno ili se više puta ponavljaju ili pak postoje u bazama drugih institucija, navodi se u analizi u okviru projekta „Podrška reformi administrativnih procedura” koju je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje i u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.

NALED tvrdi da službenici podatke zatim ručno proveravaju, čak i prekucavaju, zbog čega se nepotrebno gubi vreme i može doći do greške i kašnjenja u isplati subvencija.

– Preporuka NALED-ove „Sive knjige e-agrar” predviđa softversko rešenje po kojem bi, umesto dostavljanja dokumentacije i dolaska na četiri šaltera, svaki nosilac gazdinstva imao nalog na portalu Uprave za agrarna plaćanja i sam unosio podatke o sebi, članovima gazdinstva, parcelama, životinjama i kulturama koje gaji – rekao je član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik Požarevca Bane Spasović.Kako je istakao, ukupan trošak za poljoprivrednike tako bi bio smanjen sa 133 miliona dinara na 19 miliona, a prosečno vreme prolaska kroz proceduru s 280 minuta na 75.

Preko portala ili uz podršku servisnih centara podnosili bi se i zahtevi za subvencije pa bi se i rešenje dobijala na isti način, a softver bi kontrolisao ispravnost unetih informacija uvidom u baze podataka Katastra, MUP-a, APR-a, Uprave za veterinu i drugih organa.

Poljoprivredna udruženja nemaju ništa protiv toga da se registracija poljoprivrednih gazdinstava pojednostavi, ali smatraju da, pre nego što se administracija uprosti, NALED treba da poljoprivrednicima obezbedi edukaciju kako da otvore nalog na sajtu Uprave za agrarna plađanja i unesu podatke radi registracije poljoprivrednih gazdinstava.Po rečima Nenada Manića iz Udruženja „Banatski paori”, članovi poljoprivrednih udruženja razgovarali su na sastancima o softverskom rešenju koje NALED preporučuje u „Sivoj knjizi e-agrar”, i tom prilikom zaključili da bi pojednostavljivanje administracije moglo stvoriti dodatne troškove paorima.

– Oko 80 odsto nosilaca poljoprivrednih gazdinstava ima oko 60 godina, a od toga bar 40 odsto ne zna da popuni obrazac koristeći nalog na sajtu Uprave za agrarna plaćanja pa će, kada se počne primenjivati predlog NALED-a, umesto da kompjuterski obave prijavu gazdinstva, poljoprivrednici listom ići u knjigovodstvene agencije tražeći uslugu popunjavanja obrazaca i za to knjigovođama morati platiti – objašnjava Nenad Manić. – Zato je potrebno poljoprivrednike podučiti i pojednostaviti pristup i ulaz na sajt Uprave za agrarna plaćanja da bi se registracija novim načinom obavila i ove godine.Na inicijativu NALED-a, Ministarstvo poljoprivrede je ukinulo obavezne godišnje obnove registracije, osim u slučaju promene podataka, koja je nosila trošak od gotovo 750 miliona dinara.

U registru poljoprivrednih proizvođača je više od 430.000 gazdinstava, od kojih je 376.000 aktivno.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/papirologija-paorima-pojede-100-miliona-dinara-04-01-2020

U Beogradu je krajem novembra održana radionica na temu GLOBALG.A.P. standarda, u organizaciji sertifikacionih kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su prisustvovali zainteresovani poljoprivredni proizvođači – nosioci individualnih poljoprivrednih gazdinstava i predstavnici firmi koje se bave otkupom i trgovinom
voća i povrća iz Beograda i okoline a predavač je bio Nikola Damljanović, zvanični GLOBALG.A.P. ocenjivač. Ujedno, ovo je bila i prilika da se iz prve ruke nešto bliže upoznamo sa ovim standardom, sa njegovim istorijatom, značajem, zahtevima…
Šta je zapravo GLOBALG.A.P. standard i zašto je on bitan za proizvođače u Srbiji?
GLOBALG.A.P. je privatni standard koji je napravljen za potrebe maloprodajnih lanaca širom sveta. Priča o ovom standardu počinje ne tako daleke 1997.
godine sa inicijativom 17 evropskih maloprodajnih lanaca (Lidl, Metro, Tesco, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, Coop, Spar i dr.) za iznalaženjem efikasnog rešenja kontrole proizvođača - dobavljača svežeg voća i povrća. Naime, u to vreme javnosti su već bili poznati skandali na tržištu hrane u vezi sa pojavom patogenih bakterija (Ešerihija, Listerija i sl.), kao i prekomernih ostataka teških metala i pesticida na voću i povrću, nedeklarisane genetički modifikovane hrane i dr. i osnovni cilj ovog standarda je bio sprečavanje ovakvih i sličnih skandala u objektima maloprodajnih lanaca. Sa tim u vezi, te godine je nevladinoj
i neprofitnoj organizaciji „Food Plus“ iz Kelna, Nemačka, poveren zadatak definisanja standarda dobre poljoprivredne prakse („Good Agriculture Practice –
G.A.P.“), a par godina kasnije tj. 2000. godine u Barseloni je javnosti predstavljena prva verzija ovog standarda, koji je tada dobio naziv EUREPG.A.P.
Vremenom, ovu inicijativu su podržali i brojni drugi lanci maloprodajnih objekata širom sveta kroz svoje članstvo u ovom standardu, tako da je danas njihov
broj između 40 i 50 (fotografija 1 pokazuje trgovačke lance koji su trenutni članovi GLOBALG.A.P. standarda). Pored evropskih lanaca, 2007. godine članovi ove grupacije postaju i neki američki trgovački maloprodajni lanci, od kojih je svakako najvažniji Walmart (tada, ali i trenutno najveći lanac maloprodajnih objekata u svetu), čiji je ulazak inicirao promenu naziva standarda. 2007. godine naziv EUREPG.A.P. se menja u GLOBALG.A.P, u ime koje standard nosi i danas. Značaj GLOBALG.A.P.-a se ogleda prvenstveno u tome što veliki broj proizvođača voća i povrća iz Srbije plasira svoje proizvode na tržište EU – direktno ili preko posrednika, upravo kroz objekte maloprodajnih lanaca, koji, kao osnovni preduslov za saradnju postavljaju upravo validan GLOBALG.A.P. sertifikat, odnosno sertifikovanu proizvodnju. Pored toga, neki od ovih trgovaca (Ahold Delhaize, Lidl, Metro…) posluju i u Srbiji i u velikoj meri su već svojim dobavljačima nametnuli proizvodnju u skladu sa određenim standardima, od kojih je GLOBALG.A.P. najčešći kada je reč o svežem voću i povrću.
Koje zahteve GLOBALG.A.P. standard postavlja pred poljoprivredne proizvođače?
U suštini, standard čini ček-lista tj. lista provere koja se sastoji od 222 zahteva (222 kontrolne tačke), dakle reč je o veoma obimnom i zahtevnom standardu. U praksi, nikada nisu svi ovi zahtevi primenjivi, tako da je njihov realan broj prilikom kontrole nešto manji. Na primer, jedan od zahteva kod proizvodnje povrća jeste primena plodoreda, ali kada je proizvodnja voća tj višegodišnjih vrsta u pitanju, ovaj zahtev nije primenjiv. Dalje, 5 kontrolnih tačaka se odnosi na proizvodnju Genetički Modifikovanih Organizama (GMO), no obzirom da je proizvodnja GMO u Srbiji zakonski zabranjena, ovi zahtevi su takođe neprimenjivi. Slično tome, proizvođači koji nemaju navodnjavanje ne moraju da odgovaraju na zahteve koji se odnose na navodnjavanje itd.
Od 222 kontrolnih tačaka, najveći broj se odnosi na samu zdravstvenu bezbednost proizvoda. Na primer, dosta kontrolnih tačaka se bavi higijenom proizvodnje, bilo da je reč o berbi, transportu, prebiranju ili pakovanju proizvoda. Pa tako, zahteva se blizina toaleta i oprema za pranje
ruku na polju gde se vrši berba i u objektu u kojem se proizvod dalje pere / prebira / skladišti / pakuje, kao I čista ambalaža u koju se proizvodi beru, čisto transportno vozilo, zdravi berači tj. berači bez vidljivih simptoma zaraznih i prenosivih bolesti i sl.
Takođe, dosta kontrolnih tačaka se odnosi na upotrebu sredstava za zaštitu bilja koji bitno utiču na bezbednost hrane: potrebno je da se vode zapisi o svim tretmanima, da se prilikom upotrebe poštuju uputstva sa deklaracije, konzumna i radna karenca, da se radi analiza na prisustvo ostataka pesticida i sl.
Pored zahteva za bezbednost proizvoda, veliki broj kontrolnih tačaka se odnosi na zdravlje i bezbednost radnika na radu.
Na primer, između ostalog, vodi se računa da svi radnici koji rukuju sa opasnim materijama (pesticidima, koncentrovanim kiselinama i sl.) imaju na raspolaganju i koriste odgovarajuću zaštitnu odeću (maske za lice, gumene rukavice, nepromočive mantile, čizme i sl.). Osim toga, na
gazdinstvu je u svakom trenutno potrebno imati pribor za prvu pomoć u blizini mesta na kojem se radi i najmanje jednu osobu obučenu za pružanje prve pomoći. Treća oblast (pored bezbednosti hrane i bezbednosti radnika) kojoj se pridaje velika pažnja jeste zaštita životne sredine. Jedan od primera je upravljanje praznom ambalažom od pesticida. Naime, GLOBALG.A.P. zahteva od poljoprivrednih proizvođača da se ova ambalaža nakon upotrebe dobro opere tj. da bude čista, da se skladišti pod ključem odnosno u uslovima sa ograničenim pristupom, i najzad da se uklanja putem registrovanih sistema za
ukljanjanje ove vrste otpada (zabranjeno je spaljivanje ove ambalaže, njeno zakopavanje, bacanje u šumu, reku, upotreba na gazdinstvu za druge svrhe i sl.).
Kako funkcioniše proces sertifikacije i koliko često se vrši kontrola sa ciljem obnove sertifikata?
Proces sertifikacije je relativno jednostavan i nema prevelikih razlika u odnosu na neki drugi standard. Najpre, proizvođač se prijavljuje sertifikacionom telu za sertifikaciju popunjavanjem prijavnog formulara u kojem navodi osnovne podake o sebi i o svojoj proizvodnji koju prijavljuje za sertifikaciju. Na osnovu popunjene prijave sertifikaciono telo izdaje finansijsku ponudu za sertifikaciju. Ukoliko proizvođač prihvati ponudu sertifikacionog tela, zaključuje se ugovor o sertifikaciji, nakon čega proizvođač biva registrovan u GLOBALG.A.P. bazu podataka koja se nalazi na internet stranici https://www.
globalgap.org/uk_en/. Tom prilikom mu se dodeljuje jedinstveni GLOBALG.A.P. broj (GGN – GLOBALG.A.P. number, sastavljen od 13 cifara), putem kojeg on
i njegovi kupci mogu uvek pratiti aktuelno stanje sertifikata (da li je validan ili je istekao/suspendovan/ukinut; za koje proizvode je izdat i sl.).
Nakon ovog, administrativnog dela, sledi praktičan deo sertifikacije a to je kontrola proizvodnje na licu mesta kojom prilikom se proverava primenjivost
i ispunjenost zahteva definisanih u listi provere (222 kontrolne tačke). Kontrola se mora obaviti tokom berbe, što je pravilo samog standarda. Ukoliko tokom kontrole budu uočene neke neusaglašenosti (nedostaci), proizvođaču se daje rok (28 dana) za uklanjanje tih nedostataka. U slučaju da se eventualni nedostaci uklone, stiču se uslovi za izdavanje sertifikata, koji se izdaje na tačno godinu dana tj. 365 dana od datuma izdavanja. Proces re-sertifikacije tj. obnove sertifikata se sprovodi svake godine i svake godine se vrši kontrola ispunjenosti zahteva na terenu pre izdavanja / obnove sertifikata.
Za kraj, na radionici je bilo reči i o poljoprivrednoj proizvodnji bez ostataka pesticida. Možete li nam reći nešto više o tome?
Da, proizvodnja bez ostataka pesticida („Pesticide residues free“ ili „Zero residues“), je relativno novi koncept tj. globalno novi standard u sertifikaciji poljoprivrednih proizvoda. Reč je o proizvodnji kojom se dobijaju poljoprivredni proizvoda koji na sebi i u sebi ne sadrže ostatke pesticida. Pratično, ovo se potvrđuje analizom odgovarajuće laboratorije kao i sertifikatom izdatim nakon tih analiza. Uzorkovanje proizvoda vrši srtifikaciono telo, a ono može biti na polju, tokom berbe, ali i iz skladišta gotovih proizvoda, iz prometa (iz prodavnice) i sl, jednom ili više puta godišnje, a sve u zavisnosti od analize rizika samog proizvođača, njegove proizvodnje i njegovog proizvoda. Na primer, jagoda ili jabuka su mnogo rizičniji proizvodi od pšenice ili ovsa kada je u pitanju upotreba pesticida, dalje proizvodnja od 10ha pod jagodom, na 10- ak različitih parcela je svakako rizičnija od proizvodnje na jednom mestu i na površini od 1ha i sl.
Granica detekcije na koju laboratorije danas rade ispitivanje širom sveta kao i granica izveštavanja je 0,01mg/kg, tako da izdati sertifikat, kao i logo o odsustvu pesticida na proizvodu garantuju potrošaču da taj proizvod ne sadrži nijedan pesticid iznad ove granice.
Napominjem da ovde nije reč o organskoj proizvodnji, u kojoj je upotreba sintetičkih pesticida i sintetičkih đubriva zabranjena. Ovde je više reč o integralnoj
proizvodnji, u kojoj su dopušteni sintetički inputi, ali na takav način, da se kao krajnji rezultat ove proizvodnje dobija „čist“ proizvod tj. proizvod bez ostataka pesticida.

U slučaju da je neko od naših čitalaca zainteresovan za sertifikaciju po nekom od ovih standarda ili za dodatne informacije u vezi sa ovom temom, na koji
način se mogu informisati?
Za sve dodatne informacije, čitaoci i svi zainteresovani nam se mogu obratiti putem telefona: 060/3158905 ili e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tj. nikola.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović saopštio je da je danas raspisan javni poziv za kupovinu traktora snage do 60 KW.Nedimović je novinarima u Banatskom Karlovcu, gde je obišao gazdinstvo porodice Pavlović, rekao da je reč o traktorima koji su sklopljeni u Srbiji, kao i da država daje pola novca za njihovu kupovinu.

On je naveo da će konkurs biti otvoren do kraja maja.

"Mislim da je to dobra mera koja će pomoći srpskim poljoprivrednicima, s obzirom da 85 odsto njih ima traktore koji su do 60 kilovata", naveo je ministar.

Prema njegovim rečima, to je važno i za srpsku industriju jer se traktori ne uvoze, već se koriste resursi koji su sklopljeni u Srbiji.

Osim konkursa za kupovinu traktora, Nedimović je najavio da će ove godine biti objavljeni i svi konkursi koji su bili aktuelni i prethodne godine, a koje finansira država, kao i konkursi u okviru IPARD programa među kojima će novi biti za finansiranje ruralnog turizma.

Ministar je kazao da je samo iz državnog budžeta za subvencionisanje poljoprivrednika ove godine izdvojeno oko 40 milijardi dinara.

Izrazio je nadu da će se u 2020. godini nastaviti istim koracima kao i 2018. i 2019. u kojima je BDP zemlje išao napred sa aspekta poljoprivrede.

Podsetio je da je nedavno završen konkurs za grantove za mlade poljoprivredne proizvođače do 40 godina.

Objasnio je da su mladi dobijali 15.000 evra za uspostavljanje svoje poljoprivredne proizvodnje, što je, kaže, bilo sasvim dovoljno da zasade trešnje, uvedu navodnjavanje ili kupe junice da započnu biznis...

Ministar je danas u Banatskom Karlovcu obišao gazdinstvo porodice Pavlović u kojem su se okupili i drugi poljoprivredni proizvođači tog kraja, koje je ministar informisao o novim merama i subvencijama na koje ove godine mogu da računaju, ali i čuo sa kojim problemima se oni suočavaju.

"Mi u poljoprivredi nemamo vremena da praznujemo, već da obavestimo ljude kakve su im subvencije na raspolaganju i šta mogu da očekuju. Oni se polako pripremaju za prolećnu setvu i sagledavaju kakvo će biti tržište u 2020. godine", rekao je ministar.

Obavestio je poljoprivrednike južnog Banata da će se u narednih nekoliko godina u taj kraj najviše novca sliti za navodnjavanje zemlje jer je trenutno tu, kaže, najgora situacija.

On je podsetio da je planom "Srbija 2025" predviđeno 86 miliona evra za sisteme za navodnjavanje.

Vlasnik gazdinstva koje je ministar obišao, Slobodan Pavlović kaže da je njegov sin konkurisao za subvencije za kupovinu kultivatora koji će država finansirati 85 odsto.

Ističe da im subvencije znače i nada se da će subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju biti veće, kao što je i najavljeno.

Slobodanov sin završio je Poljoprivrednu školu u Vršcu, ima 19 godina i odlučio je da ostane u selu i obrađuje zemlju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/raspisan-konkurs-za-kupovinu-traktora-do-60-kw-pola-placa-drzava-03-01-2020

Izbor za najbolji tradicionalni recept, 6. put za redom, u organizaciji portala Recepti i Kuvar online (recepti-kuvar.rs), biće održano u okviru programa Festivala Testival 2020, koji partnerski organizuju Udruženje Testival i Dorćol Platz, 29.02.2020. u 13:00 h u Dorćol Platzu.

U konkursu za izbor najboljeg tradicionalnog recepta domaće srpske kuhinje učestvuju svi recepti koji su bili objavljeni na portalu Recepti i Kuvar online od 1. januara do 31. decembra 2019.

U finalu će se naći 6 najboljih kuvara amatera čiji recepti su imali najviše pregleda tokom 2019. godine. Finaliste konkursa za izbor najboljeg tradicionalnog recepta ocenjivaće stručni žiri.

Svi finalisti će od organizatora dobiti vredne poklone, kao i specijalne diplome. Poklone finalistima su obezbedili portal Recepti i Kuvar online i Oklagiart.

Žiri za ocenjivanje najboljih tradicionalnih recepata, radiće u sastavu:
*Dragan Đorđević, predsednik Asocijacije autentičnih Hedonista, AAH!
*Srba Jovanović, osnivač, Balkan Cheese Festival
*Jelena Rupnik, Tomato Tomato Communications
*Radomir Mijić, mašinski inženjer
*dr Slađana Šobajić, profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
*Dragan Mijailović, Vinarija Trilogija
*Dragana Ilić, zamenik odgovornog urednika portala Recepti i Kuvar online i sekretar Udruženja Testival
*Dejan Ilić, profesionalni kuvar, karving majstor i potpredsednik Udruženja Testival
*Miodrag Ilić, odgovorni urednik portala Recepti i Kuvar online i predsednik Udruženja TestivalFestival testa, testenine i hleba

Testival ima za cilj da bude jedan višeslojni događaj koji svim učesnicima i posetiocima želi da da priliku da pokažu šta i kako rade na očuvanju tradicije i nematerijalne kulturne baštine.

Izvor:Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31