Poljoprivrednici kažu da bez traktora IMT nema obrade zemljišta, naročito u brdskim predelima. Ti traktori će se ponovo proizvoditi. Ugovorom koji je indijska kompanija Tafe preuzela prava na proizvodnju IMT traktora, oživeo je i pogon u selu Jarkovac kod Zrenjanina.

Tamo se sklapa pet modela traktora domaće marke, kao i neki od Tafe modela. Za narednu godinu, najavljeni su i novi proizvodi.

Aleksandar Ilić se nije školovao za ovaj posao, ali mu je nakon šest meseci obuke i rada u pogonu IMT-a u selu Jarkovac, sklapanje traktora postalo rutina.

- Ovde su me pripremili i naučili sve za ovaj posao. Radimo sklapanje traktora i postavljanje kabina. Za kratko vreme sam se obučio. Praktično mogu sam da obavljam ovaj posao - kaže radnik IMT-a Aleksandar Ilić.

Popularni modeli IMT 539 i IMT 549 sa više inovacija, nastaviće rad na njivama.

Najbitnija promena je za osam konjskih snaga jači motor, koji u odnosu na predhodnika ima i standard "euro 3". Poboljšane su karakteristike i ostalih modela.

- Za ovaj period od nekoliko meseci, kompletirali smo blizu 150 traktora, koje smo ponudili na tržištu. Do kraja godine planiramo da uvezemo još oko 100 traktora, kako brenda IMT, tako i brenda Tafe, koji se takođe sklapa ovde u pogonima u Jarkovcu u kategorijama do 60 konjskih snaga - ističe rukovodilac prodaje Dragan Gelačić.Meštani Jarkovca su zadovoljni što je prvih osam radnika našlo zaposlenje. Očekuju i više kada se završi rekonstrukcija hale.

Pogon je nekada za IMT imao sasvim drugu namenu, podseća Ljubomir Kacijan koji je bio varilac 27 godina.

- Pravili smo jednoosoovinske prikolice i cevne konstrukcije. Sada je velika razlika. Ovo je montaža, a ono je bilo varenje - kazao je Ljubomir Kacijan.

Delovi za traktor stižu iz Indije. A nakon modernizacije pogona, po sličnom principu, sklapaće se i Tafe traktori jačine od 80 do 100 konjskih snaga.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2679281/u-pogonu-kod-zrenjanina-ponovo-se-sklapaju-imt-traktori-u-planu-rekonstrukcija

Pančevo je 26. oktobra bio domacin velikog medjunarodnogFestivala rakije "Rakija i rakijasi 2019.". Ljuta prepecenica okupila je vise od 500 posetilaca i ljubitelja domace zestine iz citave zemlje i regiona. Drugi po redu festival, imao je i takmicarski karakter, pa je strucna komisija u Pancevu, dodelila i prestizne nagrade za vrhunski kvalitet rakije.
Tako, nagradu Samipon Festivala "Rakija i rakijasi 2019.", za najbolje ocenjenu rakiju, osvojila je sljivovica iz 1999. godine, ciji je proizvodjac Slavomir Tosic iz Knjazevca. Sampion Festivala za najbolju hobi destileriju, osvojla je destilerija Borisa Ljubicica iz Sremskih Karlovaca.
Da su nagradjene rakije vrhunskog kvaliteta, najbolje govore i clanovi komisije za ocenjivanje uzoraka. Predsednik komisije bio je prof. dr Ninoslav Nikicevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, prof. dr Vele Tesevic, sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, dr Branko Popovic, sa Instituta za vocarstvo Cacak i dr IvanUrosevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. - U ovoj drugoj godini, postali smo Festival medjunarodnog karaktera, jer smo imali takmicare iz Bosnei Hercegovine, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Rumunije - rekao nam je Armin Tot, jedan od organizatora Festivala. - Posebno zadovoljstvo nam je bilo sto je vise od 30 uzoraka stiglo od zena, koje proizvode rakiju i likere. Organizator Festivala je Facebook grupa "Rakija i rakijasi", koja ima vise od 7.000 clanova, medju kojima su doktori nauka, predstavnici osamdesetak destilerija i vise od 100 tehnologa, koji svakodnevno razmenjuju infomracije u vezi sa pravilnim tehnicko-tehnoloskim procesom proizvodnje rakije. - Na ocenjivanje stiglo vise od 430 uzoraka rakije i likera - ispricao nam je Tot. - Prezadovoljni smo pozitivnom energijom svih ljudi koji su dosli na Festival, takmicara, izlagaca, gostiju. Pancevo je postalo centar rakijskog sveta u Srbiji. Ucesnici su uz medalje za kvalitet dobijali i priznanja u vidu rakijskogpisma. Citav festival smo prenosili uzivo, pa su dodelu nagrada mogli da prate i oni koji nisu bili tu. Zahvaljujemo se i Poljoprivrednoj skoli u Pancevu na pomoci i organizaciji. Kako nam je ispricao Tot, vec su pocele pripreme za organizaciju Festivala „Rakija i rakijisi 2020.“. On ce biti odrzan u istom terminu. Sa mnogo novih ideja, sigurno je da ce biti Festival po kvalitetu u rangu mnogih evropskih. Vec su, dodao je Tot, najavljeni gosti iz inostranstva. Prema recima profesora Ninoslava Nikicevica, to je bio najveci festival po broju uzoraka, a da je odrzan u ovom delu Evrope. Sve je bilo organizovano na vrhunskom iprofesionalnom nivou. - Fetival u Pancevu, zasigurno je postao najprestiznijiza hobi proizvodjace rakije – zakljucio je prof. dr Nikicevic. Antrfile:NAGRADEZA najbolju hobi destileriju, nagrada je bio kazan od 120litara, koji je poklonila kompanija DES Subotica. Darodavac inox cisterne od 480 litara, za najbolji rezultat festivala, bila je kompanija „Civava“ iz Banatskog Novog Sela. Uz njih, darodavci su bili Etno Cvetkovic iz Modrice, Podruamr iz Kikinde, Rasadnik Milojevic, Agro Max iz Velike Drenove...
IZLAGACI
POSETIOCI su tokom odrzavanja Festivala, mogli da slusajukvalitetna predavanja vrhunskih strucnjaka, ali i da obidju izlagace. Medju njima, bila je i kompanija DES Subotica, koja je izlozila kazane za proizvodnju rakije, Podrumar iz Kikinde, prikazao je najnovija enoloska sredstva, dok je Etno Cvetkovic iz Modrice prikazao drvenu burad, razlicite zapremenine. Po prvi put predstavilo se i Udruzenje Srba iz Rumunije. A, od registrovanih proizvodjaca rakije, tu je bila destilerija „Tok“ sa Goca, kao i „Almeks“ iz Crepaje i likeri „Dana“ iz Kursumlije.

SVETSKI BREND

I dok su se mnogi posetioci Festivala okretali i pitali odakle ga poznaju, specijalan gost rakijske manifestacijebio je Billy Gould (koji je iz San Franciska dosao na Festival rakije), basista grupe „Faith No More“. Muzicar i producet pokrenu je sopstveni brend rakije sljivovice, pod nazivom „Yebiga“. Rakija se prodaje u USA, a proizvodi u Srbiji. Antrfile:Pobednici po kategorijama:Rakija od sljive Tosic Slavomir Knjazevac 18,79 Rakija od dunje Ljubicic Boris Sremski Karlovci 18,64 Rakija od kajsije Pavlovic Dragan 18,60 Rakija od kruske Djukic Marko Pancevo 18,61 Rakija od jabuke Margan Uros Crepaja 18,56 Rakija od grozdja Ljubicic Boris sremski Karlovci 18,51 Rakija od breskve Vuletic Marko Pancevo 18,54Likeri- liker od sumskog voca Slobodanka Simic Kursumlija18,60Sampion Festivala najbolje ocenjena rakija Tosic Slavomiriz Knjazevca rakija od sljive 18,79II mesto Rudic Ilija iz Borce rakija od sljive 18,73III mesto Markovic Marko iz Knjazevca rakija od sljive 18,71
Sampion Festivala za najbolje ocenjenu hobi destileriju osvojila je destilerija Ljubicic Borisa iz Sremskih Karlovaca sa prosecnom ocenom 18,49II mesto destilerija Stanisic Aleksandra sa 18,35III mesto destilerija Ilije Rudica iz Borce sa !8,33Najbolje ocenjena zena proizvodjac rakije(prvi put se proglasavalo u istoriji rakijskog ocenjivanja u Srbiji)jeSlobodanka Simic iz KursumlijeII mesto Mirjana Colakovic iz DobanovacaIII mesto Bojana Maksimovic iz Crepaje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Najuspešnije selo u Srbiji je Lozovik, saopšteno je na finalnoj svečanosti "Susreti sela Srbije 2019." koje organizuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije pod pokroviteljstvom ministarstava poljoprivrede, kulture i ekologije, održanoj upravo u Lozoviku.

Sveukupni pobednik ove manifestacije, sa tradicijom dugom pola veka, najveće je selo u opštini Velika Plana, nastalo još u 14. veku, a 1921. proglašeno za varoš.- Lozovik je u srcu Šumadije, i oduvek je bio među najrazvijenijim selima u Srbiji. Prvu zadrugu imali smo pre Prvog svetskog rata, imali smo porodilište i oko 9.000 stanovnika. Danas u selu živi 6.000 ljudi, imamo tri školska objekta, mnogo seoskih udruženja, sportskih kolektiva, razvijenu infrastrukturu i poljoprivredu - kaže Bojan Savić, predsednik Saveta mesne zajednice Lozovik.

Lozovik je do sada dva puta bio drugi na ovim "izborima", a ove godine poneo je titulu najboljeg sela Srbije.

- Nekada sam na ovoj svečanosti učestvovao kao igrač, član kulturno-umetničkog društva, i to kada je moje selo osvojilo drugo mesto. Čast mi je da sam ovde i kada smo najbolji, i nadam se da će i druga naša sela biti nominovana ubuduće - rekao je predsednik opštine Velika Plana Igor Matković.

Nagrađeno je još 16 sela iz 13 opština i gradova - Velike Plane, Smedereva, Kraljeva, Čačka, Leskovca, Užica, Pećinaca, Pančeva, Subotice, Novog Kneževca, Novog Bečeja, Zrenjanina i Žitišta. Oni su se takmičili u pet grupa podeljenih u odnosu na broj stanovnika - od 1.000 do više od 5.000.

Dodeljene su i Zlatne medalje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos sveukupnom razvoju sela koje je dobilo 10 udruženja građana i 18 pojedinaca iz 20 opština.

- Ovo je jedna od manifestacija koja pruža mogućnost da se sela između sebe druže i razmenjuju iskustva, prave zajedničke akcije da bi zaživela. To je naša tradicija koju ne smemo zaboraviti - smatra pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević, koji dodaje da celo društvo mora da se založi da se ljudi vrate selu, a država to pospeši podsticajnom politikom.Ova manifestacija održava se 50 godina, najpre pod nazivom "Takmičenje sela Srbije", a sada "Susreti sela".

- U proteklih 20 godina izgubili smo dvanaest sela koja su nekada bila pobednici. Zato je cilj ove manifestacije očuvanje tradicije i narodnog stvaralaštva, afirmacija amaterskog kulturno-umetničkog stvaralaštva i društveno-ekonomski razvoj sela.

"Susreti sela" je manifestacija koja neguje izvornost, običaje i poetiku kraja - kaže generalni sekretar KPZ Srbije, Živorad Žika Ajdačić.

Susreti sela se odvijaju po propozicijama koje propisuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, pri čemu se ocenjuje godišnja aktivnost sela u razvoju poljoprivredne proizvodnje, obrazovanju i vaspitanju, izgradnji i uređivanju sela i kulturnim aktivnostima.

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ organizovala je u Kragujevcu drugo ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija registrovanih proizvođača.

Ocenjivanje oko 40 prijavljenih registrovanih proizvođača rakija održano je u prostorijama Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj u Sobovici.

U okviru priprema Prvog festivala Šumadijske rakije koji je zakazan za 5. decembar organizovano je ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija koje će biti prezentovane posetiocima.

Na drugom ocenjivanju prijavilo se oko 40 registrovanih proizvođača, a bilo je oko 80 uzoraka ne samo iz Šumadije, već cele Srbije.

U stručnom žiriju bili su najbolji i najpoznatiji eksperti za ocenu kvaliteta jakih alkoholnih pića, a predsednik je bio prof. dr Ninoslav Nikićević.

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ osnovna je avgusta 2017. godine u Kragujevcu, uz podršku Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i

Pomoravlja, sa namerom da se unapredi proizvodnja kvalitetnih prirodnih rakija iz voćnih zasada sa teritorije Šumadije.

Cilj je proizvodnja kvalitetnih prirodnih voćnih rakija sa zaštićenim imenom i oznakom geografskog porekla, a posebno rakije šljivovice.

Priznanja za najbolje rakije biće uručene na svečanom otvaranju Prvog festivala Šumadijske rakije koji će biti održan 5. decembra, kada će biti i prezentovane posetiocima Festivala.

Izvor:http://rtk.co.rs/u-toku-ocenjivanje-kvaliteta-vocnih-rakija-u-kragujevcu/

Pasulj, čorbast ili gusto kuvan kao prebranac, već decenijama važi za jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Iako ga često svrstavamo u nacionalnu kuhinju istina je da pasulj na Balkanu počeo da se uzgaja tek poslednja četiri veka. Zbog svoje izdašnosti najčešće se priprema u velikim količinama, a kako je vrlo hranljiv i kaloričan primenu je našao u vojsci u ratnim i mirnodopskim vremenima. Uostalom, muškarci koji su bili u vojsci dobro pamte ukus vojničkog pasulja iz kazana. Pasulj (Phaseolus vulgaris) je jednogodišnja biljka iz porodice bobova. Poreklom je iz Južne Amerike odakle su ga sa krompirom i kukuruzom doneli Španci, a u Evropi se prvi put spominje 1542. U Srbiju je stigao iz Italije u 17. veku, a danas se najčešće uzgajaju sorte gradištanac, tetovac, biser, dvadesetica, panonski tetovac…
Pasulj ima izuzetnu kaloričnu vrednost (100 grama pasulja ima 143 kilokalorija) bogat je proteinima (26 odsto) ugljenim hidratima (52 procenta) ima masti, ali
i esencijalne aminokiseline, lecitin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe... Ljuska pasulja je bogata pektinom i drugim teško svarljivim sadržajima pa se ne preporučuje osobama sa želudačnim, crevnim i sličnim smetnjama. Bogat je proteinima, ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima, vlaknima i omega 3 masnim kiselinama, pa dugo održava stanje sitosti, zbog čega se posebno preporučuju u hladnim zimskim danima.Većina domaćica pasulj priprema sa suvim
mesom, rebrima, slaninom ili kobasicama, ali može da se pravi i „klot“ bez mesa, pa je pogodan za dane posta. Posna trpeza, posebno za Badnji dan, ne može da se zamisli bez gusto skuvanog i zapečenog pasulja – prebranca. Kuvanje pasulja je prava mala gastro "nauka" jer niko ne može tačno reći koliko to traje. Sve zavisi od vrste pasulja ali i od toga da li je svež iz ovogodišnje berbe ili od ranijih godina. Najveći problem za domaćice je kada nesavesni trgovci pomešaju ovogodišnji i prošlogodišnji rod, pa se pasulj neujednačeno skuva. Poenta je da ne zrno ne sme da ostane nekuvano, ali ne bi trebalo ni da
se raspadne prilikom kuvanja.Osim u ishrani, pasulj se koristi se i u lekovite svrhe. Njegove mahune su oprobano sredstvo za regulisanje šećera u krvi,
dobre su protiv upale bubrega i bešike, dok su stablo, list i cvet pouzdan diuretik. Zahvaljujući kombinaciji vlakana i folne kiseline pasulj štiti od moždanog
udara, bolesti srca i debelog creva. Pasulj deluje povoljno kod pacijenata koji pate od anemije, bolesti zuba, uva, bronhitisa, glavobolje, depresije, krvarenja iz nosa, pa čak i impotencije. Možda niste znali ali pasulj je delotvoran i kod nesanice, osteoporoze, prehlade i gripa, hemoroida, hroničnog umora, stresa…
Američki naučnici sa državnog Univerziteta u Koloradu testirali su šest vrsta pasulja. Merenjem količine antioksidanasa u svakome ponaosob, ustanovili su da crveni, šareni i tamnoplavi pasulj imaju i do deset puta veće količine ovog vrednog sastojka i drugih lekovitih materija u odnosu na beli i žuti pasulj.
U narodnoj medicini pasulj se koristio kod glavobolja i prehlada. Recept je vrlo jednostavan - pola kilograma pasulja skuva se u vodi sa belim lukom. Kada se zrna raskuvaju, zgnječe se i pomeša sa malo maslinovog ulja i sokom od limuna. Ovako dobijenom kašom treba mazati slepoočnice dok glavobolja ne prestane ili nazeb ne umine.
Bilo kako bilo, prva asocijacija na pasulj je ipak hrana, pa vam, za kraj poklanjamo recept za pravi vojnički pasulj i to iz kuvara nekadašnje vojske JNA. Mnogi se često pitaju u čemu je tajna fantastičnog ukusa vojničkog pasulja. Otkrićemo vam tajnu – u količini. Što se veća količina pasulja sprema, on se duže krčka i postaje sve ukusniji. A da biste izbegli nadimanja i gasove od pasulja najbolje je da ga potopite veče pre pripreme da odstoji u hladnoj vodi i nabubri, ili ga jednostavno prokuvajte petnaestak minuta, tu vodu bacite a pasulj pripremite onako kako volite.
Vojnički pasulj
Sastojci:
* 1/2 kilograma pasulja
* 3 glavice crnog luka
* 3 čena belog luka
* 1 šargarepa
*1 sušena paprika
* Začini (so, biber, začinska paprika, lovorov list)
Priprema: Očišćen pasulj koji je odstojao u hladnoj vodi procediti, sipati u veći lonac, naliti vodu da ogrezne i kuvati 10-15 minuta. Ocediti tu vodu i baciti, pa sipati vrelu vodu da pasulj ogrezne, dodati polovinu sitno seckanog crnog luka i ostaviti da kuva uz povremeno dolivanje tople vode. U manju šerpicu sipati malo ulja, prodinstati ostatak crnog luka, šargarepu isečenu na sitne kockice (može i rendana) dok povrće blago ne porumeni. Kada je pasulj upola kuvan,
dodati isprženi crni luk, šargarepu, sušenu papriku i lovorov list. Ukoliko pasulj spremate sa mesom dodati suva rebra, slaninu ili kobasice.
U manju posudu sipati malo ulja, dodati kašiku brašna da blago porumeni i pola kašike slatke (ili ljute) začinske paprike, te seckani beli luk. Ovu
smesu sipati u pasulj i nastaviti sa kuvanjem na tihoj vatri dok zrna potpuno ne omekšaju. So se dodaje na kraju, ali pre toga obavezno probajte
pasulj jer ako je suvo meso slano možda neće trebati dodatna so. Kada je skuvan pasulj ostaviti na toploj ringli, dodati malo bibera i seckani
peršunov list po ukusu, te ostaviti deset do petnaest minuta da se malo prohladi pre serviranja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Među više desetina prehrambenih proizvoda u našoj zemlji, koji nose oznaku geografskog porekla, nalazi se futoški sveži i kiseli kupus. Početak novembra je vreme pripreme te namirnice za zimu. U proseku godišnje se u Srbiji proizvede i plasira na domaće i inostrano tržište oko sedam hiljada tona.Milan Jandrić je samo jedan od proizvođača čuvenog futoškog kupusa, čija je tradicija gajenja u tom bačkom selu duža od dva veka.Poslednjih desetak godina, ta povrtarska kultura gaji se na površini od šezdeset hektara.

"Gajim na oko dva i po hektara. Cena je trenutno do 45 dinara na malo, a 30 na veliko. Prinos je zadovoljavajući - oko 45 tona po hektaru", rekao je Milan.

Porodica Ćulum pune četiri decenije bavi se preradom kupusa, ne samo za potrebe domaćeg, već i inostranog tržišta.

"Mi ćemo za ovu godinu prodati oko 70 posto na domaćem tržištu, a 30 posto ćemo da izvezemo, to zavisi od više faktora. Izvozimo uglavnom u zemlje u okruženju, potom i u zemlje u Evropi, pa i preko okeana", rekao je Radivoj Ćulum.

Proizvođači iz Futoga se žale da gotovo svake jeseni na pijacama širom Srbije preprodavci nude razne vrste kupusa tvrdeći da je to baš iz Futoga. Kako kupci da ga prepoznaju?

"List futoškog kupusa je savitljiv, lako se mota u sarmu, mekan je i ne puca, dok hibrid pak nije ni savitljiv, više je za salatu", istakla je Nataša Ćupić iz Futoga.

U Futogu je 2007. godine osnovano Udruženje "Futoški kupus" koje danas okuplja četrdeset proizvođača.

Predsednik udruženja Uroš Puača kaže da je udruženje osnovano radi očuvanja tradicije i sorte futoškog kupusa.

U Futogu se gotovo svaka porodica bavi gajenjem kupusa. U selu ima šest pogona za preradu, pa su na ovaj način zaokružili proces proizvodnje od njive do trpeze.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3723213/futoski-kupus--dvesta-godina-srpskog-brenda.html

Neadekvatna upotreba pesticida i tretman komaraca jeftinijim preparatima prave nemerljive štete pčelarima u Srbiji, a samo na dve lokacije otrovano je nedavno preko tri hiljade košnica, rekao je za Tanjug predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Pčelari, stručnjaci za pčelarstvo i predstavnici nadležnih struktura države održali su du nedelju, 3. novembra, skup u Beogradu čiji je moto "Čuvanjem pčela čuvamo sebe" na kome se razgovaralo o boljoj saradnji i dodatnim merama kako bi se pčele kao važni oprašivaci zaštitili od pesticida.

Živadinović je apelovao na pčelare da svako trovanje pčela prijave, a ne samo velika, da bi se znalo stvarno stanje na terenu.

- Država hoće da nam pomogne i donet je novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja koji je uveo neke nove restrikcije i bolju kontrolu, međutim sve to treba primeniti na terenu i zato treba svi da radimo bismo izdejstvovali cilj - rekao je Živadinović.

Kako je naglasio, najveći problem je dokazati trovanje što znači utvrditi ko je trovao pčele i kojim sredstvom, javiti inspekcijama da izađu na vreme da bi bilo dokaza za tužbe.

- Mi smo imali pojave da su pčelari tužili krivce ali nisu uspeli da dobiju jer nisu imali dovoljno dokaza - kaže Živadinović i dodaje da je na traženje pčelara država poboljšala rad inspekcija.

Da se ne bi dogodilo da pčelar koji je imao ogromnu štetu zbog trovanja izgubi na sudu pa mora da plati još 20.000 EUR troškova moraju se imati dokazi koje verifikuju nadležni organi, smatra on.

- Mi predlažemo državi da se zakonski proces dokazivanja pojednostavi jer pčelar nije pravnik a trovanja su česta - zaključio je on.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević konstatovao je da je pčelarstvo uz podršku države poslednjih godina napredovalo i da sada u Srbiji ima oko milion košnica.

- Pčele su važne i u voćarskoj i ratarskoj proizvodnji kao oprašivači i treba dalje razvijati i gajiti pčelarstvo a nažalost ponekad dolazi do zloupotreba zbog neodgovornosti pojedinaca - konstatovao je on i dodao da to država mora da sankcioniše.

On je naglasio da je potpuno jasno da je tretiranje preparatima za zaštitu bilja a pre svega insekticidima u fazi cvetanja biljaka - zabranjeno, a da se isključivo može vršiti noću u fazi bujne vegetacije.

- Zakon je jasan, kaznene odredbe su takođe precizirane, prosto moramo se boriti protiv tako negativnih pojava - rekao je on.

Skup u Beogradu deo je podrške razvoju sela u regionu Zapadnog Balkana iz koje stoji nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) čija predstavnica Irena Džimrevska iz Makedonije je naglasila da je nekontrolisana upotreba pesticida problem čitavog Balkana.

- Ideja je da na jednom mestu skupimo i pčelare i voćare, odnosno poljoprivredne proizvođače, predstavnike ministarstva poljoprivrede, poljoprivredne i veterinarske inspekcije da se razgovara i pronađu adekvatna rešenja i konkretne mere kako bi zaštitili pčele - rekla je ona.

Kako je precizirala adekvatne mere bi bile zabrana pesticida koje su štetne za pčele.

Prema najavama u Srbiji će na ovu temu biti razgovarano na još skupa koji će biti održani u Surdulici i Bosilevgradu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2679117/pcelarima-tesko-da-dokazu-trovanje-pcela-traze-jednostavniji-zakonski-proces-dokazivanja

Regionalna razvojna agencija Zlatibor počela je pre tri godine otvaranje degustacionih centara u zapadnoj Srbiji. Turisti posećuju proizvođače rakije, mlečnih i suhomesnatih proizvoda i probaju namirnice. Zdrava hrana je adut kojim ekonomski mogu da se ojačaju seoska domaćinstva, ali i pospeši turizam u Srbiji.U domaćinstvu Zarića u Mačkatu ni nedeljom nema odmora. Priprema se trpeza za goste koji će degustirati zlatiborske suhomesnate proizvode.

"Hranimo stoku nemodifikovanom hranom. Tako da je to jedna ispaša, na prirodnoj travi, hrani se kukuruzom, hrani se ječmom, hrani se da li pšenicom", rekao je Miloš Zarić iz Degustacionog centra suhomesnatih proizvoda Mačkat.

Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije zapadne Srbije, kaže da imaju dvadeset degustacionih centara na području te turističke regije, koje posećuju organizovane turističke grupe.

"Gastroturizam je i često osnovni motiv posete našoj destinaciji", kaže Rađen.

Prethodne godine je zabeleženo oko milion i pet stotina hiljada noćenja u zapadnoj Srbiji.

Sve je više turista i u degustacionim centrima, a time se ekonomski jača selo. Širom Evrope u takvim centrima dostupni su ukusi podneblja, a Srbija je jedinstvena jer mnogo toga nudi besplatno.

"Bili smo u Austriji, Italiji, tamo nisu ljudi tako ljubazni kao ovde i priroda i sve to nas fascinira", ispričao je Dušan Polšej iz Trbovlja.

Jurka Redenšek iz Trbovlja smatra da svi dolaze na Zlatibor da se malo razdišu.

"Najlepši smo. Znači, hrana je u pitanju", kaže Miloš Zarić.

Srpski proizvođači tradicionalnih proizvoda prilagođavaju se standardima u bezbednosti hrane koji važe u Evropskoj uniji i drugim zemljama zapadne Evrope.

Zlatiborci vole da kažu da i Srbija ima zapad, koji je jedinstven po gastronomiji ne samo u Evropi već i u svetu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3723573/zlatiborci-tvrde-imamo-jedinstvenu-hranu-u-svetu.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30