NAČIN pripremanja sjeničkog sira mogao bi se uskoro naći na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa i bio bi pod zaštitom UN. U saradnji sa Etnografskim institutom u Beogradu, kandidaturu sjeničkog sira za listu Unesko pripremila je laboratorija Regionalnog centra za razvoj poljoprivrede i sela u Sjenici, a razmatranje sjeničke aplikacije planirano je već za decembar. Pomoćnik predsednika opštine Sjenica Mustafa Baltić kaže da će korist od ovog "projekta" biti velika. - Cilj nam je, pre svega, da ovaj proizvod zaštitimo od zloupotreba i falsifikata i sprečimo njegovo nestajanje utapanjem u industrijske i nekvalitetne sireve - kaže Baltić.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević, uručio je  dvadeset ugovora korisnicima koji su dobili bespovratna sredstva za nabavku protivgradnih mreža za sufinansiranje nabavke protivgradnih mreža za voćarsku proizvodnju. Ugovori su ukupno vredni 73,5 miliona dinara, od čega je 28,8 miliona dinara namenjeno registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, a 44,7 miliona dinara za pravna lica. Realizacijom ovih investicija u Vojvodini će pod protivgradnim mrežama biti još 107 hektara voćnjaka. Sekretar Radojević je ovom prilikom istakao da poljoprivrednici iz Vojvodine prepoznaju svoj interes u merama podrške koje su namenjene razvoju intenzivne poljoprivredne proizvodnje. - Koliko je za naše voćare važna mera podrške za nabavku protivgradnih mreža govori podatak da je, sa danas uručenim ugovorima širom Vojvodine, u 2016. godini, 360 hektara voćnjaka pokriveno protivgradnim mrežama - rekao je Radojević. On je dodao da će Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i u predstojećoj budžetskoj godini, nastaviti sa merama podrške kako intenzivne poljoprivredne proizvodnje, tako i prerađivačke industrije. - Mere agrarne politike za 2017. godinu, za razliku od dosadašnje prakse, koncipiramo zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, ali i sa lokalnim samoupravama, jer je neophodno da sva finansijska sredstva koja su opredeljena za poljoprivredu maksimalno stavimo u funkciju – naglasio je Vuk Radojević, dodavši da je jedinstvena agrarna politika na nivou Srbije, uz uvažavanje specifičnosti poljoprivredne proizvodnje na teritoriji pokrajine, u interesu naših poljoprivrednika.

Izvor V. H.

Poljoprivrednici i predstavnici industrije poljoprivrednih mašina u EU upozoravaju da je plan Evropske komisije da traktori budu opremljeni sistemom protiv blokiranja kočnica (ABS) zasnovan na netačnim analizama i nepotrebno skup za proizvođače. Oni kažu da Komisija traktore tretira kao automobile i ukazuju na potencijalne rizike ako ABS postane obavezan i u traktorima manje brzine, kao i na visoku cenu za obnavljanje voznog parka u uslovima krize u poljoprivrednom sektoru.

U Evropskoj uniji "brzi" traktori koji razvijaju brzinu veću od 60 kilometara na sat od 2016. moraju da imaju instaliran ABS sistem.

Sada Komisija treba da odluči da li ABS tehnologija treba da bude obavezna i za traktore koji razvijaju brzinu od 40 do 60 kilometara na sat od 2021. godine.

Komisija je poručila analize troškova i koristi od predložene mere na kojima će početi da se radi u novembru. Na osnovu rezultata analiza, Komisija će sredinom 2017. odlučiti da li da amandmanima izmeni uredbu o kočnicama iz 2015.

Evropsko udruženje proizvođača poljoprivrednih mašina (CEMA) smatra da Komisija pogrešno tretira traktore kao automobile.

Industrija poljoprivrednih mašina mišljenja je da bi obavezno uvođenje ABS ili neke druge tehnologije moglo da se opravda jedino ako bi postojali obilje dokaza o opasnosti i jasni dokazi da tehnologija o kojoj je reč može da pomogne da se ta opasnost izbegne.

Nema koristi

CEMA tvrdi da ABS tehnologija neće doprineti unapređenju bezbednosti na putevima na statistički značajan način.

"Zapravo, sa prosečnom stopom obnavljanja voznog parka od 1,7% ukupne prodaje traktora u 28 članica EU, biće potrebno više od 20 godina pre nego što bi se mogla izbeći, statistički gledano, prva fatalna nesreća", istakao je generalni sekretar CEMA Ulrih Adam (Ulrich).

"S druge strane, unapređenjem, npr. signalizacije i osvetljenja svih evropskih traktora moglo bi da se spreči do 70 nesreća sa fatalnim ishodom svake godine", kazao je za EurActiv.com Adam.

"Postoji prirodni komercijalni interes proizvođača ABS sistema kočenja da njihova tehnologija bude obavezna, međutim, takav potez se ne može opravdati ako su dokazi (da su neophodni) slabi ili ne postoje", dodao je Adam ističući da je njegov argument u skladu da principima uredbe EU.

Udruženje je ukazalo na potencijalne tehničke rizike ako ABS postane obavezan. Kako navode, s obzirom da su traktori prvenstveno vozila koja se ne voze po drumu, uvođenje tehnologije za vožnju drumovima, poput ABS, može da ima suprotne efekte i kreira nove opasne situacije.

"ABS tehnologija na uskom seoskom putu može da dovede do novih, možda još opasnijih situacija", kaže Adam i dodaje da vozač može da zaboravi da svaki put kada ulazi ili izlazi s puta uključi ili isključi ABS, posebno kada u jednom danu više puta ide sa farme u polje.

Visoka cena i manjak dokaza

Ono što zabrinjava je i visoka cena za obnavljanje voznog parka.

"Cena traktora sa ABS sistemom bila bi viša od 2,5 do 10% i ta poljoprivredna mašina mogla bi da košta do 5.000 evra više", rekao je čelnik CEMA.

Kako je dodao, takav trošak bi za već optrećene farmere bio "neprihvatljiv, posebno u svetlu krize u poljoprivrednom sektoru i s obzirom na činjenicu da već postoje bolja, dokazana i mnogo jevtinija rešenja".

Udruženje poljoprivrednika EU Copa-Cogeca takođe je skeptično oko efikasnosti uvođenja ABS kočionog sistema za traktore.

"Ne mislimo da u ovom trenutku postoje dokazi da se podrži takva politika", kazao je savetnik u Copa-Cogeca Danijel Azevedo (Daniel) dodajući da treba razmotriti i dodatne troškove ABS sistema za poljoprivrednike, kao i da za traktore već postoji ograničenje brzine.

"Svakodnevno se uglavnom koriste na poljima i idu malom briznom. Dakle, moramo da vidimo dokaze da je ABS pogodan za traktore kada se koriste na taj način i da je koristan za bezbednost", rekao je Azevedo i zatražio od Evropske komisije da predstavi prave analize cene i koristi fokusirane na specifične potrebe poljoprivrede.

"Važno je znati da li potencijalna veća bezbednost na putu preteže nad potencijalnim novim opasnim situacijama na putu ali i na poljima", istakao je Azevedo i pozvao Komisiju da na pitanju ABS tehnologije radi sa onima koji koriste poljoprivredne mašine.

Preciznost i fleksibilnost

Kontroverze oko ABS tehnologije javile su se u sklopu šire debate o ravnoteži između inovativne Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP) i strogog zakonskog okvira.

Poljoprivrednici u EU i poljoprivredno-prehrambena industrija uviđaju vrednosti digitalnog doba za poljoprivredni sektor ali upozoravaju da se moraju razmotriti i troškovi.

Žan-Pol Bins (Jean-Paul Beens) iz kompanije Jara (Yara) koja proizvodi đubrivo smatra da poljoprivrednike treba ohrabriti da koriste tehnološke inovacije.

"Poljoprivrednike ne treba gušiti dodatnim propisima već podstaći da, uz maksimalnu fleksibilnost, istraže taj potencijal nove tehnologije", kazao je Bins za EurActiv.com.

I u udruženju Copa-Cogeca smatraju da poljoprivrednici u EU moraju da imaju pristup najnovijoj tehnologiji kako bi mogli da konkurišu na svetskom tržištu.

"Zabrinutost koju delimo sa proizvođačima je da se sredstva za istraživanje troše na usklađivanje sa regulativom umesto da se finansiraju inovacije", kazao je Azevedo.

"Tako kod 'pametnih' mašina moramo da se uskladimo sa regulativom i ispunimo ambiciozne ekološke ciljeve", rekao je Azevedo i dodao da to zahteva izmene na mašinama koje utiču na rad na farmama.

"Poljoprivredne mašine su kapitalno intenzivno investiciono dobro za poljoprivrednike koje treba da im donesu povraćaj. Zato je važno osigurati da sva neophodna tehnička oprema bude na raspolaganju ubuduće kako bi se odgovorilo na specifične potrebe poljoprivrede po razumnoj ceni", zaključio je Azevedo.

 

Izvor: EurActiv.rs

U Beogradu je 24. oktobra 2016. godine održan drugi srpski Kongres mlekarstva u organizaciji Udruženja proizvođača mleka Srbije, a u okviru projekta “Podrška dijalogu između javnih i privatnih aktera za sektor mleka” u Republici Srbiji, koji sprovode Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Na Kongresu su se okupili stručnjaci, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, ali i predstavnici proizvođača i prerađivačkih kompanija, naučnoistraživačkih institucija i srodnih udruženja, organizacija potrošača, odnosno svi važni činioci u proizvođačkom lancu ovog strateškog sektora srpskog agrara. Kongres je otvorio Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja proizvođača mleka Srbije, istakavši sve šanse i izazove sa kojima se ovaj sektor susreće, nakon čega se prisutnima obratio Dmitry Prikhodko, ekonomista Investicionog Centra UN FAO. On je izjavio da su globalne cene mleka u blagom rastu od juna ove godine, kao i da se predviđa globalni rast potrošnje mleka i mlečnih proizvoda, što ide u prilog i srpskim proizvođačima. “Veliki izazov za sektor mlekarstva predstavlja to što Srbija ima najmanji broj grla po farmi u Evropi, sa prosekom od 2,8 krave po domaćinstvu. Za veću konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu, neophodno je da se unapredi efikasnost proizvodnje i kvalitet mleka, kako bi se odgovorilo na standarde EU”. zaključuje Prikhodko. Na konkresu smo razgovarali sa predstavnicima Gil agrara, je firme iz Novog Sada. Oni se  bave  proizvodnjom dezinfekcionih sredstava, i vrše  dezinferkciju na farmama. Imaju i proizvodnju ubrusa, rade sa partnerskom firmom, Imaju prozvodnju za Srbiju. Distributeri su i poljske firme Ekspol, sa dodacima za ishranu i zamena za lekove. Imaju injektore bez karence, za mastitis. Firma postoji sedam godina. 

 Na prvom panelu koji se bavio državnom institucionalnom podrškom sektoru, Nenad Terzić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, naglasio je da se i u narednoj godini planira snažna podrška sektoru stočarstva i da će zajedno sa predstavnicima Udruženja razmotriti predlog rekonstrukcije modela premiranja po litri mleka, a prema kvalitetu. U tri panela govornici i učesnici su diskutovali i o značaju akreditovanja Nacionalne laboratorije, dodatnom opremanju proizvođača mleka, prelevmanima na uvoz mleka, uvođenju oznake kvaliteta za domaće proizvode i brendiranju za međunarodna tržišta, kao i promeni modela podsticanja proizvodnje mleka od strane države, a u pravcu stimulisanja višeg kvaliteta proizvoda. Na zatvaranju Kongresa, prisutni su se složili da je cilj Udruženja i svih aktera u lancu proizvodnje i prodaje mleka da u narednih tri do četiri godine više od 90 odsto proizvedenog srpskog mleka bude u ekstra klasi kvaliteta.<

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović posetio je danas, 25. oktobra 2016. godine, Leskovac i izjavio da će država ubuduće više ulagati u poljoprivredne proizvodne kapacitete. Ministar Nedimović je, tokom posete hladnjači „Vule komerc“ u selu Šišincu kod Leskovca, koja je izgrađena u okviru danskog programa za razvoj voćarstva "Fruits &Berries", ocenio da će srpski poljoprivrednici mnogo više zarađivati ako prodaju gotove proizvode nego sirovo voće. "Cilj nam je da ne prodajemo sirovo voće, nego da preradimo, pa da izvezemo. Projekat "Fruits &Berries" je vredan 8,5 miliona evra, a već smo za dve godine njegove realizacije izvezli robu u vrednosti od sedam miliona evra. Prihod od prodaje sirovog voća je 1,3 miliona evra, a od prerađenog 5,6 miliona evra i zato ćemo još više ulagati u proizvodne kapacitete", naglasio je ministar Nedimović i podvukao kako je taj projekat jedan od najbolje sprovedenih projekata u Srbiji. Otpravnik poslova danske ambasade Morten Skovgard Hansen izjavio je da je projekat " Fruits &Berries " doprineo razvoju voćarstva na jugu Srbije: "Doprineli smo razvoju ovog dela Srbije, pre svega zapošljavanju radnika. Pored toga, zadovoljni smo jer smo obučili veliki broj ljudi a uspostavljena je i bolja saradnjaizmeđu proizvođača“ Realizacijom programa "Fruits &Berries" u poslednje tri godine na jugu Srbije je otvoreno 70 hladnjača, pogona za toplu preradu i skladišnih objekata. Posao je u okviru projekta dobilo 820 ljudi od čega su dve trećine žene. Vlasnik hladnjače "Vule komerc" u Šišincu Vukašin Đorđević, rekao je da ne bi uspeo da izgradi hladnjaču da nije bilo danskog programa pomoći voćarima i da suvoćnjaci kooperanata, odnosno sirovinske baze, na samo par stotina metara od hladnjače. Projekat Kraljevine Danske i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine vredan je 8,65 miliona evra i sprovodi se u Jablaničkom, Pčinjskom, Nišavskom, Topličkom i Pirotskom upravnom okrugu.

Poslovanje „Dunav osiguranja“ u prvih devet meseci ove godine obeležili su rast premijskog prihoda, visoka ažurnost u rešavanju šteta i adekvatno obračunate obaveze prema osiguranicima čije je ispunjenje obezbeđeno. U tom ambijentu Kоmpаniја је оstvarilа i nеtо dоbitаk u iznоsu оd 1,17 milijardi dinara. U prvom polugođu, Kompanija je zadržala i lidersku poziciju u rešavanju šteta sa tržišnim udelom od 26 odsto. Vrednost likvidiranih šteta je 6,9 milijardi dinara. Kompanija je ostvarila i znatan iskorak u kvalitetu i obimu usluga, posebno u segmentu neživotnih osiguranja. To je rezultiralo i povećanim interesovanjem osiguranika za zaključivanje polisa, čiji je broj dostigao 1,5 miliona. To je za 3,9 procenata više nego u istom periodu prošle godine. Fakturisana bruto premija na kraju septembra ove godine iznosi oko 17,8 milijardi dinara, što je rast od 6,1 procenat u poređenju s istim prošlogodišnjim periodom. Vodeću poziciju na srpskom tržištu osiguranja, po visini ukupne premije, Kompanija „Dunav“ potvrdila je i u prvoj polovini ove godine tržišnim udelom od 27,4 odsto. Po visini premije, najveće tržišno učešće u posmatranom periodu „Dunav osiguranje“ zabeležilo je u osiguranju imovine od požara i drugih opasnosti – čak 41,3 procenta, potom slede ostala osiguranja imovine – 40,6 odsto, te osiguranje od opšte odgovornosti – 36,3 posto i osiguranje od auto-odgovornost sa 34,8 odsto tržišnog učešća.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd trgovalo se sa ukupno 1.932 tone robe. Najviše se trgovalo: kupusom (608 t), jabukom (185 t), paradajzom (182 t), šargarepom (167 t), grožđem (162 t), paprikom (134 t), krompirom (92 t), karfiolom (63 t), crnim lukom (61 t), plavim patlidžanom (35 t), bundevom (28 t), tikvicom (28 t), mandarinom (25 t) i krastavcem (24 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (155 t → 182 t), krompira (89 t → 92 t), karfiola (48 t → 63 t), bundeve (22 t → 28 t) i mandarine (13 t → 25 t), dok je promet: kupusa (620 t → 608 t), jabuke (186 t → 185 t), šargarepe (194 t → 167 t), grožđa (184 t → 162 t), paprike (175 t → 134 t), crnog luka (78 t → 61 t), plavog patlidžana (39 t → 35 t), tikvice (45 t → 28 t) i krastavca (29 t → 24 t) bio manji. Cene (po kilogramu): • krompir 20 - 35 din; prošle nedelje 25 - 30 din. • kupus 20 - 25 din. • crni luk 17 - 25 din. • šargarepa 20 - 40 din. • paradajz 30 - 100 din; prošle nedelje 20 - 80 din. • paprika 50 - 110 din. • krastavac 30 - 90 din. • tikvica 80 - 100 din; prošle nedelje 25 - 45 din. • plavi patlidžan 40 - 60 din; prošle nedelje 30 - 45 din. • karfiol 50 - 70 din; prošle nedelje 40 - 60 din. • bundeva 25 - 30 din. • pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) • grožđe 40 - 75 din. • jabuka 30 - 60 din. • mandarina 70 - 90 din. • banana 100 - 130 din. • limun 50 - 150 din.

Ukrasni kupus je jedna od najpopularnijih dekorativnih biljaka, potiče iz iste porodice kao i jestivi kupus iz familije Brassiceae. Ovaj varijetet kupusa je jestiv kada je mlad, jakog je ukusa, pa je preporučljiva njegova upotreba u dekorativne svrhe. Pripada grupi jednogodišnjih biljaka, a dekorativnu vrednost mu daju listovi koji ispod 10 C ̊ menjaju boju. Naučni naziv je Brassica oleracea var. acephala. Gajenjem ukrasnog kupusa, sa malim investicijama dobijaju se krupne biljke koje pokrivaju veliki prostor i pri tom zahtevaju vrlo malo brige i održavanja. Boja listova čini lepu pozadinu za cvetnice kao što su viola ili tulipe. Nazivi ukrasni kupus ili ukrasni kelj mogu da zavaraju. Postoji sličnost između ukrasnog kupusa i ukrasnog kelja, jer im je genetičko poreklo slično, s razlikom što kupus formira glavicu, a kelj ne. Termin ukrasni kupus se obično koristi za sortu sa ogrlicom na listovima (zelena boja listova koja okružuje središnji obojeni deo). U zimskim mesecima kada u bašti preovlađuje tamniji kolorit, ukrasni kupus sa živim bojama žute, bele, ljubičaste i roze sa zelenom ili zagasito plavom bojom na ivicama listova, daje dekorativni izgled zimskom ambijentu. Za setvu treba izabrati sunčanu lokaciju sa umereno vlažnim zemljištem bogatim organskim materijama. Ukrasni kupus voli kisela do blago alkalna zemljišta. U hladnim podnebljima gde tople prolećne temperature dolaze sporije, može se posaditi krajem zime radi prolećne dekoracije vrtova. Najbolje vreme za setvu je 6 - 10 nedelja pre mraza. Semenkama je potrebna svetlost da bi klijale, pa je potrebno samo blago utisnuti ih u zemlju. Prilikom sadnje donje listove treba prekriti zemljom. Biljke je potrebno obilno zalivati neposredno nakon setve. Jedna od prednosti jesenje sadnje je izbegavanje problema sa puževima. Kad se temperature u novembru počnu spuštati ispod 10 C ̊ boje će postajati sve intenzivnije. Ukrasni kupus uglavnom se sadi na mestima gde su bile jednogodišnje biljke da bi se popunile praznine u vrtu. Ova dekorativna biljka ima mogućnost razvoja listova tokom dve godine, s tim što u prvoj godini razvija dekorativne listove jarkih boja, dok u drugoj godini listovi gube na dekorativnosti, te se gaji kao jednogodišnja biljka. Vreme sadnje je važno zbog izraženosti boje biljke u zreloj fazi. Ukrasni kupus je zimska biljka tako da setva treba da se obavi krajem leta ili početkom jeseni da bi dala najbolje rezultate. Prilikom setve potrebno je da razmak između biljaka bude od 30 - 40 cm. Biljka klija u periodu od 10 dana. Najbolje vreme za rasađivanje biljaka, tj. vađenje iz saksija ili kontejnera je u fazi razvijene prve lisne rozete, odnosno prvih listova. Biljke se iznose u vrt kada je temperatura između 5 i 10 C ̊. Boje se neće pojaviti sve dok temperatura ne bude ispod 15 ºC i to traje tri nedelje dok se boja u potpunosti ne promeni. Pošto je ukrasni kupus biljka koja zahteva visoku vlažnost zemljišta, preporučuje se postavljanje malča da bi se zdržala humidnost zemljišta. Preporučuje se primena vodotopivih NPK đubriva formulacije 20:10:20 nakon setve kupusa ili tretiranje zemljišta sporodelujućim đubrivima pre setve formulacije 12:6:6 u količini od 2 kg na 100 m². Ukrasni kupus nije invazivna biljka i u toku razvoja može doći do opadanja listova, osušene listove i peteljke treba ukloniti. Ova biljka ima problem sa štetočinama više nego njegovi srodnici iz tople sezone, i ukoliko toplo vreme potraje duže štete kupusu mogu naneti kupusni crv, lisne vaši i puževi. Potrebno je usev zaštiti od zečeva kojima je ova vrsta kupusa privlačna kada u zimskom periodu nema drugog povrća u vrtovima. Kada toplo vreme počne da izaziva savijanje i uvenuće listova, ukrasni kupus je potrebno zameniti letnjim biljkama. Kada biljka dostigne visinu od 15 cm, potrebno je ukloniti donje najniže listove. Odsecanjem ovih listova do površine zemlje podstiče se razvoj matičnog, centralnog stabla. Odsečeno lišće potrebno je ukloniti ispod biljke da ne bi došlo do pojave bakterijskih i gljivičnih oboljenja. Takođe, uklonjeni, suvišni listovi mogu se iskoristiti za kompostiranje. Cilj orezivanja kupusa je forsiranje rasta centralnog stabla u odnosu na bočne grane i formiranje žbunaste forme. Koristi se da zameni jednogodišnje letnje biljke na ivicama vrtova. Podjednako dobro uspeva i u saksijama i u kontejnerima. Mogu se kombinovati sa jednogodišnjim biljkama tolerantnim na hladnu klimu, kao što su petunije, viola, zevalica i blitva. Može se zasaditi oko ukrasnih trava, samostalno ili masovno što daje izuzetan vizuelni efekat. U masovnoj sadnji moguće je kreirati obrasce pomoću različitih boja ukrasnog kupusa. Uz redovno orezivanje - trimovanje tokom rasta ukrasni kupus može postići maksimalan dekorativni efekat na samom kraju vegetacije.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30