Prilikom nazdravljanja, u mnogim zemljama koristi se reč toast (koja označava i prepečeni hleb). Poreklo takve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino. * Starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija. * Prosečan broj zrna grožđa potreban da se dobije boca vina je šest stotina. * Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa. * Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih, koristili su krpe potopljene kojima su zatvarali boce. * Na krajevima vinograda sade se ruže, kako bi prve reagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što napadnu vinograd. * Frazu in vino veritas (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, pisac Istorije prirode u 37 knjiga, koji je poginuo prilikom erupcije Vezuva 79. godine. *Kaluđer Pjer Perinjon (Dom Pierre Perignon) nije izumitelj šampanjca, niti je ikada rekao “ja pijem zvezde“. Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit bio je samo marketinška prevara. * U srednjem veku vino se koristilo i kao novac. * Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa. * Šampanjac je najbolji između četvrte i desete godine starosti. * U Jermeniji tvrde da je prve vinograde na Zemlji posadio biblijski Noa, i to na njihovoj zemlji. * Zemlja u čuvenom vinogradu Klo d Vužo (Clos de Vougeot) u Burgundiji (u francuskoj oblasti Burgundy) smatra se toliko dragocenom da u radnici u vinogradu, po završetku radnog dana kada idu kući moraju da očiste svoje cipele od zemlje. * Prema persijskoj legendi, vino je “ otkriveno“ u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji se zvao Džamšid slučajno popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se svidelo! * Vino je često bilo propisivano kao lek za bronhitis i grip. * U svetu ima oko 8 miliona hektara vinograda, i grožđe ima primat među svim voćem. Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa. * Vino u otvorenoj boci u frižideru može da stoji 6 do 16 puta duže (a da se ne pokvari) nego na sobnoj temperaturi. * Kada su počeli da se koriste plutani zapušači, boce za vino menjaju oblik – umesto kratkih i loptastih izrađuju se visoke i tanke, i polažu se u horizontalni položaj prilikom odležavanja. * Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi. *Istina je da neka mlada vina mogu biti ‘oštra’ i potrebno im je nekoliko godina dok izgube to svojstvo. Međutim, vredi pravilo- ako su vina dobra kada su starija onda su i dobra dok su mlada. Iako je moguće ta tekstura bude malo oštra, svi ukusi bi trebali biti vrlo dobro izbalansirani. * Vrhunski vinogradi u Napa dolini prodaju se za više od 2.500 dolara za ar! Godine 2000. u Kaliforniji je bilo 847 vinarija. * Vina često nazivaju nektarom bogova, ali je sanđoveze (Sangiovese) jedino grožđe koje je dobilo ime po bogu. * Belance jajeta, krv bikova i želatin korišćeni su kao sredstva za filtriranje vina pre punjenja u boce. Belance se često koristi i danas. * Brix označava procenat šećera u grožđu pre fermentacije. Npr. 23° bx će, više ili manje, biti pretvoreno kvascima u 12,5% alkohola, u zavisnosti od efikasnosti konverzije korišćenih kvasaca. * Još od 4000. godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili plutane zapušače. Takođe, prvi su koristili staklene sudove, oko 1500. godine p.n.e. * Stavljajući led i so u posudu za hlađenje brže ćete ohladiti penušavo vino. *Imate karijes, a ne volite da idete kod zubara? Problem možda možete da rešite pijući vino. ”Vinska glavobolja” Još nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti, histamini, amino-kiseline, tanini i etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastove buradi u kojoj vina odležavaju. Tamnija pića, kao burbon, koja imaju reputaciju izazivača ozbiljnih mamurluka, takođe stare u hrastovim sudovima, jedinom mestu gde destilovana tečnost stvarno može da „pokupi“ sastojke koji pogoršavaju mamurluk. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači je šardone (chardonnay) - belo vino odležalo u hrastovi

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je raspisao dva konkursa za dodelu bespovratnih sredstava namenjenih poljoprivrednim proizvođačima. Konkursi će biti otvoreni do 15. novembra.Konkursi su raspisani sa ciljem podizanja tehničko-tehnološke opremljenosti poljoprivrednih gazdinstava, pa će iz bužeta AP Vojvodine biti sufinansirane investicije u fizička sredstava gazdinstava. - Bespovratna sredstva su namenjena za opremanje hladnjača, nabavku opreme za pripremu, pranje, poliranje, čišćenje sortiranje i pakovanje voća, grožđa i povrća, sušara za industrijsko, začinsko i lekovito bilje i preradu uljarica - kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Subotica. Maksimalan iznos bespovratnih sredstva, u zavisnosti od namene, iznosi od milion do čak tri miliona dinara za opremanje hladnjača. - Minimalan iznos po jednoj prijavi je 100 hiljada dinara, a razmatraće se prijave, čija je vrednost investicije 200 hiljada dinara i veća od toga - kažu u PSS i dodaju da pravo učešća na konkurs imaju fizička lica i zemljoradničke zadruge. Drugim konkursom biće dodeljena sredstva za sufinansiranje investicija u pčelarstvo radi unapređenja pčelarske proizvodnje. Na konkursu mogu učestvovati samo fizička lica. - Sredstva su namenjena za nabavku novih pčelinjih društava i za nabavku opreme u pčelarstvu. Za ovu namenu opredeljeno je ukupno 10 miliona dinara, a bespovratna sredstva za podršku investicija utvrđuju se u iznosu do 50 odsto od ukupne vrednosti opreme-navode u PSS. Maksimalni iznos koji pčelarima može biti dodeljen putem ovog konkursa je 300 hiljada dinara, dok je minmalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi 50 hiljada dinara. Detaljnije informacije o uslovima konkursa zainteresovani mogu dobiti u prostorijama Poljoprivredne stručne službe na III spratu Otvorenog univerziteta ili na sajtu http://www.psp.vojvodina.gov.rs.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, pod pokroviteljstvom Grada Valjeva,  organizuje  svečanost povodom 12 godina postojanja, i tom prilikom će dodeliti nagrade za novinare, i ratare rekordere u 2016. godini. Na skupu učestvuje oko 150 najznačajnijih predstavnika udruženja poljoprivrednika, kompanija, novinara i poljoprivrednika, predstavnika Vlade i  institucija. Najbolji ratari biće nagrađeni vrednim nagradama,  a pripašće im  pehar i plaketa. Svečanost počinje u 17h , u Centru za kulturu Valjevo, Čika Ljubina 5.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ. Sajt ove organizacije jedan je od najposećenijih kada je u pitanju poljoprivreda i mesečno ima više od 300.000 posetilaca.

Ovaj skup podržali su JTI, Superior, PKB Agroekonomik,Europrom, KWS,  i restoran ,, Kuća” iz Valjeva. Učesnici skupa uživace u tradicionalnim valjevskim specijalitetima, poput, duvan čvaraka, mladog sira i kajmaka, i drugih đakonija iz valjevskog kraja.  Na skupu će nastupati učenici valjevske muzičke škole ,  a skupu će se obariti najveći predstavnici Opštine Valjevo.

 

Interesovanje za gajenje i proizvodnju maka je nešto što se vezuje za čak kameno i bronzano doba, pa i kasnije u Egiptu,Grčkoj Rimu i svuda gde su ga ljudi probali.Pored proizvodnje ulja mak se koristi i kao lekovita biljka i u V veku pre n.e. Hipokrit spominje lekovite karakteristike sokova od „makoniona“, a Heraklit lekar iz III veka pre n.e. propisuje doze opijuma za lečenje. Kod nas nema proizvodnje maka za opijum, najsevernija tačka je Kumanovo gde se kao toploljubiva i svetloljubiva biljka može gajiti. Uljne forme maka kod nas se najviše gaji u Vojvodini. Nas ovde interesuje uljna grupa maka i tu spada evroazijski mak. Seme maka sadrži 50-60 % ulja koje se dobija hladnim presovanjem i ono se koristi za jelo i vrlo je prijatnog ukusa. Deo ulja koji se dobija toplim presovanjem koristi se tehničke potrebe proizvodnje laka,boja, sapuna. Makove uljne pogače imaju 36% lakorastvorljivih proteina, 10-12 %ulja i 20-22 % ugljenih hidrata. Međutim seme maka je vrlo skupo za proizvodnju ulja i koristi se najviše u proizvodnji kolača u prehrambenoj industriji i za kućnu proizvodnju. Za ove potrebe se najviše ceni seme tamnoplave boje. Mak je jednogodišnja biljka slabo razvijenog i plitkog korenovog sistema. Stablo je vertikalno, okruglo,visoko od 1-1.5 m i lako lomljivo pa se često desi da se pod teretom plodova ili pri jačem vetru slomi, pa se zato gaji na terenima gde neće biti izložen jakim vetrovima.List je krupan i u većoj ili manjoj meri naboran. Listovi kao i satablo i grane daju plavo zeleni odsjaj. Cvet je dvopolan ,krupan. Plod maka je čaura. Ozimi mak ima vegetacioni period od 240-250 dana i obično je fiziološki zrelo seme krajem juna početkom jula. Jari mak ima vegetacioni period od 100-140 dana i stiže za berbu do 15 dana kasnije od ozimog maka. U delu vegetacije od setve do početka cvetanja mak traži više vlage , a manje toplote, dok u delu vegetacije od početka cvetanja do sazrevanja traži više toplote i svetlosti, a manje vlage. Na temperaturi od 1-2°C mlade biljke ne rastu, a na -6 do -7°C potpuno izmrzavaju. Količina potrebnih padavina za celi period vegetacije je od 400-500mm. Naviše je potrebno vlage za vreme setve, u nicanju i početkom cvetanja. U fazi cvetanja i formiranja čaura potrebna količina vlage se smanjuje te se najbolji prinosi semena dobijaju kada su u ovim fazama umerene padavine. Inače računa se da je prinos dobar kada se dobije preko 600 kg/ha semena , a 500-1100 kg/ha semena je neki evropski prinos. Mak je biljka dugog dana i može da uspeva samo na nezakorovljenom, strukturnom zemljištu bogatog hrannjivim materijama i krečom.Idealn pH je 7.6 , ne trpi teška i slana zemljišta sa visokim nivom podzemnih voda. Mak se obavezno gaji u plodoredu, obično zbog bolesti i štetočina dolazi na isto mesto tek za 4-5 godine. Dobri predusevi za ozimi mak su grahorica,stočni grašak, a za mak koji se seje kao jari povoljni predusevi pšenica, šećerna repa i zrnene mahunjače.Uglavnom dobar je predusev koji zemljište ostavlja nezakorovljeno. Zemljište treba dobro očistiti od korova, osnovnu obradu uraditi na punu dubinu, zemljište da se predsetveno pripremi tako da po površini bude usitnjeno i poravnato, sa tvrdom setvenom posteljicom kako bi se seme posejalo plitko i na približno istu dubinu. Ovome treba posvetiti punu pažnju pošto je seme maka vrlo sitno. Mak ima slabo razvijen korenov sistem, a daje dosta vegetativne mase te ga treba dobro ishraniti. Količine i vreme primene đubriva je najbolje odrediti nakon kontrole plodnosti zemljišta. Uglavnom u proizvodnji maka se koriste kako organska-stajnjak tako i mineralna đubriva. Uobičajno se zaorava do 15 t/ha stajnjaka i zajedno sa njim P₂O₅ i K₂Odo 60-80 kg/ha . Predsetveno se koristi azot u količini 30-40kg/ha. Za prihranu se koristi azot u količini od 90-100kg/ha ako nije unet stajnjak ili 50-60kg/ha ukoliko je unet. Prihrana se izvodi u obliku amonijum-nitrata unošenjem u redove na dubinu od 6-8 cm. Setva uljanog maka u proleće počinje kada se zemljište zagreje na 5 °C. Za setvu treba koristiti kalibrirano i tretirano seme poznate sorte. Za setvu se koriste uskorede sejalice obično žitne pneumatske. Setva se obavlja na dubinu 1-2 cm. U bašti se obično seme pomeša sa peskom i koristi seme od prošle godine iz odabranih zdravih i krupnih čaura. Ako je zemljište suvo treba uraditi posle setve valjanje. Setvena norma je 2.5-3 kg( neke sorte čak i1-1.5 kg/ha semena), U fazi porasta iz lisne rozete u stablo i butonizaciju treba uraditi prihranu sa KAN-om.Treba zbog dobrog uticaja i ostalih hrannjivih elemenata koristiti i folijarnu prihranu. Kada god PVK (poljski vodni kapacitet ) spadne ispod 60% treba raditi navodnjavanje, obično 3-4 puta u toku vegetacije. Ako se radi na manjim površinama okopavanje treba početi što ranije i završiti pred pojavu pupoljaka na biljkama. Tokom vegetacije biljke su izložene napadima bolesti i štetočina i pri prvim uočavanjima napada štetočina treba tražiti savet od stručnih lica za zaštitu bilja. Berba maka za seme se radi kada dostigne punu fiziološku zrelost (čuje se u čauri kako lupa seme). Odmah posle berbe seme maka treba dosušiti i ono se čuva sa 8-10% vlage. Potrebno je da skladišta gde se čuva seme budu suva, da se lako provetravaju i da u njima nema materija koje imaju jak miris. Seme mora biti zdravo, približno istog oblika i boje . Seme maka na našem tržištu nema dovoljno iz domaćih izvora, uglavnom se gaji na manjim površinama , dok neke zemlje srednje Evrope već gaje veće površine pod njim. U julskom broju smo smo pisali kako Ištvan Nagy, gaji mak na nešto više od polovine hektara.

Pojava novih slučajeva bolesti plavog jezika među stokom smanjuje se sa hladnijim vremenom koje ne pogoduje razvoju i aktivnosti prenosioca virusa i najverovatnije će uskoro doći do tendencije smirivanja te bolesti, rečeno je Tanjugu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Zaključno sa 27. oktobrom, prema podacima kojima raspolaže Uprava za veterinu, bolest plavog jezika je prisutna u Srbiji u pet okruga - zlatiborskom, kolubarskom, moravičkom, mačvanskom i pomoravskom u 19 opština i 110 naseljenih mesta. Do sada je bolest potvrđena kod 405 ovaca i 53 goveda na 247 gazdinstva, pri čemu je uginulo 88 ovaca i tri grla goveda. Vakcinacija protiv bolesti plavog jezika je sprovedena u periodu od novembra prošle do maja ove godine u celom jugoistočnom delu zemlje, kao i u pograničnim područjima prema okolnim zemljama. Reč je o virusnom oboljenju pa se prema tome ne može lečiti, osim primene simptomatske terapije radi ublažavanja simptoma bolesti i sprečavanja nastanka sekundarnih infekcija. Primenjuju se mere izolacije, odnosno zabrane kretanja obolelih životinja sa zaraženih gazdinstava, mere kontrole zdravstvenog stanja i nadzora na zaraženom i ugroženom području, kažu u Upravi za veterinu. Vakcinacija životinja, goveda i ovaca, samo je jedna od zaštitnih mera koje se primenjuju u cilju kontrole bolesti plavog jezika i ne primenjuje se kod obolelih, već kod zdrave populacije životinja, kao preventivna mera u cilju sprečavanja nastanka i širenja bolesti. Optimalni vremenski period za sprovođenje vakcinacije je period koji se smatra sezonski slobodnim od aktivnosti prenosioca uzimajući u obzir metereološke uslove, kao i aktuelnu epizootiološku situaciju u zemlji i regionu. Sada se sprovode dijagnostička ispitivanja, nalažu kontrolne mere i sprovodi kontinuirani aktivni i pasivni nadzor na celokupnoj teritoriji zemlje i zonama koje su prepoznate kao područja visokog rizika od pojave bolesti, uključujući i mogućnost zaštitne vakcinacije. Simptomi bolesti su povišena telesna temeparura kod stoke, otežano žvakanje, gutanje, teško oslanjanje na prednje noge nakon čega bi vlasnik trebalo da obavesti inspektora koji će doći na gazdinstvo i potvrditi ili odbaciti sumnju. Bolest šire insekti, najčešće komarci koji se hrane krvlju životinje i tako penose virus.

Evropska komisija dodelila je 1.777.985 evra britanskom projektu koji razvija lasersku ogradu za zaštitu od ptica i pacova. Projekt LIFE Laser Fence razvijaju naučnici pri liverpulskom Univerzitetu John Moores. Problem štete koju poljoprivrednicima nanose ptice i glodari pokušavaju da reše laserskom ogradom koja bi ih, za razliku od otrova, mogla razlikovati od drugih živih bića. Bitno je i to što neće uticati na kvalitet povrća, ovi zraci svakako se ne mogu naći u prehrambenom lancu. Tehnologija s kojom istraživači rade, Agrilaser Autonomic, automatizovanim laserom otkriva ptice, pacove i druge potencijalne štetočine a onda ih osvetljava jarkim svetlom. Ptice po svemu sudeći, laserske zrake smatraju fizičkom pretnjom i ne žele da im priđu blizu. WOW! DOMINO MAGAZIN

Najviše se trgovalo: kupusom (625 t), jabukom (223 t), grožđem (158 t), šargarepom (146 t), paprikom (136 t), paradajzom (135 t), crnim lukom (78 t), krompirom (62 t), mandarinom (58 t) karfiolom (54 t), bundevom (39 t), krastavcem (28 t), bananom (27 t), cveklom (27 t), tikvicom (27 t) i plavim patlidžanom (25 t),

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (608 t → 625 t), jabuke (185 t → 223 t), paprike (134 t → 136 t), crnog luka (61 t → 78 t), mandarine (25 t → 58 t), bundeve (28 t → 39 t), krastavca (24 t → 28 t), banane (15 t → 27 t) i cvekle (13 t → 27 t), dok je promet: grožđa (162 t → 158 t), šargarepe (167 t → 146 t), paradajza (182 t → 135 t), krompira (92 t → 62 t), karfiola (63 t → 54 t), tikvice (28 t → 27 t) i plavog patlidžana (35 t → 25 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

  • krompir 20 - 35 din.
  • kupus 20 - 25 din.
  • crni luk 17 - 25 din.
  • šargarepa 20 - 60 din.
  • paradajz 30 - 100 din.
  • paprika 50 - 110 din.
  • krastavac 40 - 90 din.
  • tikvica 80 - 100 din.
  • plavi patlidžan 40 - 60 din.
  • karfiol 50 - 70 din.
  • cvekla 25 - 30 din.
  • bundeva 25 - 30 din.
  • pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
  • grožđe 40 - 75 din.
  • jabuka 30 - 75 din.
  • mandarina 70 - 100 din.
  • banana 100 - 130 din.
  • limun 50 - 150 din.

Povodom ovogodišnje Nedelje štednje AIK Banka je za postojeće i potencijalne klijente pripremila specijalnu ponudu. AIK Banka je među štedišama prepoznata kao kapitalno jaka i stabilna banka, pa samim tim i pouzdana za štednju. Kao zahvalnost za poverenjesvojim klijentima, osim povoljne kamate, u ponudi je i niz drugih pogodnosti. To se pre svega odnosi na potpunu fleksibilnost štednog uloga gde će klijentima biti omogućeno da uz atraktivne kamate svoj novac uvek imaju na raspolaganju. Parametri AIK Banke, koji je pored navedenog čine pravim izborom za štednju, svakako su sigurnost, solventnost, likvidnost, savremenost, pouzdanost, dostupnost i fleksibilnost depozita, ali i različiti tipovi štednje prilagođeni planovima i potrebama građana. Oročena štednja na 14 meseci sa isplatom kamate unapred prva je novina u ponudi AIK Banke kada je reč o štednji. Benefiti ovog proizvoda su jednostavnost, transparentnost i isplata kamate unapred. Ukoliko klijent oroči 10.000 EUR na period od 14 meseci, kamatna stopa iznosi 1,01% na godišnjem nivou, što znači da neto isplaćena kamata unapred, za oročeni period, iznosi oko 100 EUR. AIK Banka je pripremila i ponudu oročene štednje na 36 meseci, sa atraktivnom kamatnom stopom koja iznosi 1,2% godišnje. Isplata kamate se vrši poo dospeću nakon isteka oročenja. U slučaju da klijent po isteku 30. meseca odluči da prevremeno podigne svoj štedni ulog,AIK Banka izlazi u susret svim klijentima tako što neće biti drastično penalizovani, već će im biti isplaćena kamata u visini od 1% godišnje. Poruka AIK Banke je da se sigurna štednja na kraju uvek najviše isplati.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30