U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.231 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (335 t), jabukom (225 t), crnim lukom (139 t), šargarepom (123 t), krompirom (96 t), pomorandžom (52 t), spanaćem (37 t), cveklom (27 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (22 t), bananom (20 t) i rotkvicom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (218 t → 335 t), crnog luka (137 t → 139 t), šargarepe (97 t → 123 t), pomorandže (33 t → 52 t), spanaća (34 t → 37 t), zelene salate (22 t → 23 t), blitve (19 t → 22 t) i rotkvice (8 t → 20 t), dok je promet: jabuke (282 t → 225 t), krompira (120 t → 96 t) i cvekle (33 t → 27 t) bio manji. Promet banane je ostao isti kao i pretprošle nedelje (20 t).

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

šargarepa                   15 - 45 din.

spanać                        55 - 75 din.

cvekla                         20 - 30 din.

rotkvica                       80 - 120 din.

zelena salata              150 - 250 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 40 din.

pomorandža               35 - 85 din.

banana                       100 - 110 din.

limun                           60 - 120 din.

a) Vodeće sorte  Istarski dugi: Potiče iz Istre, po čemu je i dobila ime. Cveta krajem avgusta, ima relativno razvijen omotač iz koga teško ispadaju plodovi. Plodovi su krupni, teški oko 3,5 grama, duguljasti i lepi. Rađa u grozdovima (prosečno 3 – 5 plodova). Randman jezgra je oko 49%. Ova sorta preporučuje se za gajenje na manjim površinama, jer joj plod teško ispada iz omotača.  Tonda Gentile Romana: Potiče iz Rima, rodna je sorta, dosta se gaji oko Lacija. Ima mali omotač iz koga lešnik lako ispada. Cveta skoro istovremeno (homogamno). Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju Noccgione, Daviana, Cosford. Plodovi su srednji (oko 2,7 g). Često rađa u grozdovima, prosečno ima 3,2 ploda u grozdu. Zri u avgustu. Randman jezgre je oko 45%.  Tonda di Giffoni: Najviše se gaji u Campani. Resa rano. Plodovi su sitni, tamnobraon boje, u grupi ima u proseku 2,8 plodova. Zri rano, randman jezgre je oko 46%. Na jezgri ima dosta vlakana pa se pri upotrebi najčešće prži.  Tonda Gentile delle Langhe: Najviše se gaji u Italiji, rodna je sorta, vrlo rano resa. U našoj zemlji ne rađa mnogo. Zri rano, kod nas u avgustu. Plodovi su sitni (u proseku oko 2,3 g). Randman jezgra je oko 47%. b) Prateće sorte  Halski: Nemačkog je porekla, nastala još u prošlom veku. Plod je krupan, oko 3,4 g, izduženog oblika , čiji randman jezgra iznosi 39-40%. Zahteva oprašivače.  Rimski: Italijanska je sorta, velike bujnosti. Pojedinih godina izražena je rodnost i do 38 kg/stablu. Zbog obilne rodnosti alternativno rađa. Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju sorte Daviana, Cosford. Plodovi su srednje krupni, oko 28 grama, randman jezgra je oko 45%.  Negret: Poreklom je iz Španije. Plod je srednje krupan, 2,2 g, duguljastog oblika, s randmanom jezgra oko 40%. Dobro je oprašuju sorte: Ginorell, Daviana, Velmelet c) Sorte lokalnog značaja  Kosford: Stara je engleska sorta. Dobri oprašivači su joj dugi španski, halski džin, lambert crvenolisni. Sazreva srednje kasno. Plod je srednje krupan, oko 2,5 grama, a randman je oko 54%.  Gunslebenski: Nemačkog je porekla, ima srednje krupne plodove, randman oko 47%.  Istarski okruglasti: Plod je srednje krupan, prosečno oko 2,5 grama. Okruglasto-ovalnog oblika. Žbun je srednje bujan i rodan.  Barselona: Postala je od C. avellana. Najzastupljenija je sorta u SAD, ali se gaji i u Francuskoj, Italiji i Španiji. Cveta vrlo rano, od januara do kraja februara, a sazreva sredinom septembra. Plodovi su krupni, oko 3,3 grama, okruglasto-kupastog oblika, sa randmanom oko 45%. Istarski dugi je vodeća sorta kod nas, a gaje se i dobrić i srem.

U Pirotu i ove godine povećali budžet namenjen razvoju poljoprivrede. Maksimalna pomoć pri nabavci mehanizacije sa lanjskih 350.000 "skočila" na čak 500.000 dinara. Skupština grada u Pirotu je ove godine povećala budžet za poljoprivredu, uvećavši stimulacije za razvoj ove oblasti od koje se na krajnjem jugoistoku Srbije mnogo očekuje. Ukupna davanja poljoprivrednicima će, tako, iznositi oko 58 miliona dinara, a na povraćaj uloženog novca mogu da računaju mnoga domaćinstva.- Interesovanje poljoprivrednika je iz godine u godinu sve veće, naročito za pojedine oblasti, pa je maksimalni iznos subvencija sa dosadašnjih 750.000 porastao na 800.000 dinara po domaćinstvu. Konkretno, onaj koji nabavi, na primer, opremu za mužu moći će da računa na 200.000, a toliko će dobijati i pčelari, dok povrtari i voćari mogu da računaju na 300.000 umesto dosadašnjih 200.000 dinara. Veće sume su predviđene i za nabavku mehanizacije, s obzirom na to da je pomoć sa 350.000 povećana na 500.000 dinara - kaže pomoćnik gradonačelnika zadužen za razvoj sela i poljoprivrede, ali i stručnjak za ovčarstvo Goran Popović. Sagovornik "Novosti" naglašava i to da drugi vid pomoći razvoju poljoprivrede podrazumeva budžetsko subvencionisanje kamata na kredite za razvoj poljoprivrede, pa je za to u ovoj godini predviđeno više od osam miliona dinara. Ugovori su dosad potpisani sa OTP i Bankom Inteza, a poziv lokalne samouprave je otvoren i za ostale, jer je cilj da domaćini zainteresovani za kredite, pa i gradske subvencije, mogu sami da izaberu banku u kojoj će se zadužiti... Podsetimo, izdvajanja iz budžeta za razvoj poljoprivrede proteklih godina stalno su povećavana. Tako su, na primer, krajem 2003. iznosila nepuna tri miliona dinara, a sada ne samo što su gotovo 20 puta veća, već u Gradskoj upravi najavljuju da će - zbog procene da je poljoprivreda sa stočarstvom komparativna prednost ovog kraja, pa su mnogi poljoprivrednici dobili priplodne junice, rasne ovce, ali i novčanu pomoć za uvećanje stada i kupovinu opreme za spremanje hrane - suma i ubuduće biti uvećavana. Izvor: Večernje novosti

U prirodi postoji crna (Brassica nigra) i bela slačica (Sinapis alba), a svaka od njih ima svojstva zbog kojih se u narodu koriste za više namena. Bela slačica, poreklom je iz Indije. Rimljani su prvi počeli da pripremaju senf od semenki slačice po receptu iz I veka n.e. Prvi pisani zapis u kome se spominje senf potiče još od pre 5.000 godina. Za senf su znali Egipćani, a Stari Grci i Rimljani su ga koristili i za konzerviranje. Rasprostranjen je u raznim delovima Evrope, Azije, Bliskog Istoka i Mediterana. Godišnja potrošnja slačice u svetu je danas preko 300.000 t. Francuzi su najveći konzumenti slačice u svetu, oko 0,7 kg godišnje po osobi, što je približno 70 % od ukupne godišnje proizvodnje Kanade. Najveći proizvođači semena slačice poslednjih godina su Kanada, Nepal, Rusija, Češka i SAD. Slačica se gaji radi semena koje sadrži oko 30% ulja koje je slično suncokretovom i koristi se za jelo, sadrži oko 25% sluzi, 0,8-1,1 % etarskog ulja koje se koristi u kozmetici i medicini, oko 2,5% glikozida sinalbina od koga potiče ljutina semena. Mlevenjem semena slačice dobija se brašno koje sa vodom daje kašu koja je dobra za lečenje reume, nazeba… Upotrebljava se i protiv navale krvi u glavu, protiv moždane kapi, oduzetosti, upale porebrice, grčeva želuca i žučnog mehura. Vegetativna masa slačice je dobra stočna hrana. Slačica je medonosna biljka koju pčele obožavaju. U sebi sadrži veliku koncentraciju lipida, ugljenih hidrata i proteina. Od mineralnih materija najprisutniji je fosfor, a zatim kalijum i kalcijum, dok su od vitamina dominantni vitamin A, tiamin, riboflavin i niacin. Dobar su izvor i omega 3 masnih kiselina. Zanimljivo je da podnosi mrazeve i do minus sedam stepeni a sazreva i na plus deset. Slačica nema velike zahteve prema zemljištu mada ne podnosi kisela zemljišta. Gaji se u plodoredu posle žitarica,grahorice,krompira. Seje se rano u proleće u prvoj dekadi marta i to uskoredo i širokoredo. Preporuka bi bila da je bolja širokoreda zbog međuredne obrade i boljeg grananja, a samim tim postiže se i veći prinos. Dubina setve je 2-4 cm zavisno od tipa zemljišta, a količina semena je 7 kg/ha. Ukoliko se koristi za zelenišno đubrivo treba 15-20 kg/ha. Repičin sjajnik može naneti velike štete i zato se mora voditi računa i prskati pred cvetanje. Žetva se obavlja u punoj zrelosti, kada seme dobije žutu boju i kada padne vlaga ispod 10 procenata. Prinos semena je 1500-2000 kg/ha. DELOTVORAN PREKO KOŽE Crna slačica u manjim količinama pospešuje izlučivanje sokova za varenje i primanje hranljivih sastojaka. Prevelike količine nisu preporučljive jer mogu da izazovu nadražaj i upalu želuca i creva, a kod žena još i smetnje u vreme menstrualnog ciklusa, kao i upalu jajnika. Zato se u narodnoj medicini i preporučuju oblozi, jer prodiru vrlo duboko preko kože, podstičući metabolizam u dubini organizma, a na taj način eliminišu bolove ili drugi uzrok određenog oboljenja. RECEPTI ZA KUĆNO LEČENJE U svakom slučaju dobro je imati u svojoj kućnoj apoteci, jer su obloge i kupke od slačice od pomoći kod mnogih i akutnih i hroničnih problema. Slačicu treba čuvati u zrnu, a melje se u manjim količinama. Može se samleti u mlinu za kafu ili istucati u avanu. Najbolje je čuvati u neprovidnoj kutiji, na tamnom i hladnom mestu. Preporuka je da se upotrebi u roku od dve do tri nedelje posle mlevenja, jer posle toga su lekovita svojstva znatno smanjena. Obloge od slačice su odlične kod bronhitisa, astme , pneumonije, čišćenje sinusa i otpušavanja pluća. Priprema se od 100 grama crne slačice u prahu koja se pomeša sa toplom vodom ( temperatura vode od 25-30 stepeni) i meša se dok se ne napravi meka pasta. Pastu nanesemo između dva komada tkanine ( najbolje pamučne) i stavimo na grudi tj. na problematično mesto. Obloga se drži dok se ne oseti jako peckanje, a to je obično oko 10- 15 minuta i tada se ukloni ili se stavi na sledeće problematično mesto, a deo na kome je bila obloga prekrije toplim materijalom. Treba biti oprezan sa oblogom jer ako se predugo drži može izazvati crvenilo kože pa čak i plikove. Za decu i one koji ne mogu da podnesu iritaciju slačice obloga se može praviti od 50 grama mlevene slačice i 100 grama lanenog brašna i drži se 3- 5 minuta posle čega se koža može oprati toplom ali ne vrućom vodom i namazati uljem, najbolje susamovim. Kožni problemi se takođe mogu lečiti sa mlevenom slačicom ili uljem od slačice. Kod čireva na koži staviti mlevenu slačicu na čir i to će pomoći da čir bezbolno pukne i da gnoj polako izađe,a mesto gde je bio čir zalečiće se brže. U slučaju inficirane posekotine mlevena slačica pomešana sa medom i gijem nanata na ranu smanjiće infekciju. Mlevena slačica je dobra u slučaju nesvestice, ako je staviti pod nos , onesvešćenoj osobi, miris slačice će povratiti svest. Slačica sa medom ako se žvaće svako jutro za kratko vreme imaćete čist, jasan glas za pevanje. Detoksikacija, posebno posle trovanja, može da se uradi ako se kašika mlevene crne slačice pomeša u čaši vode i popije na prazan stomak. To će izazvati nagon za povraćanjem čime će se izbaciti i otrovne materije iz želudca. Čaj od slačice se pravi tako što se u čašu ključale vode doda jedna kašičica mlevene slačice i ostavi da odstoji pet minuta. Odličan je kod bronhitisa,groznice, prehlade, bolova u kostima i mišićima jer stimuliše cirkulaciju. Kupka od slačice može da se napravi lokalna ili generalna i preporučuje se za lečenje glavobolje, prehlade, kašlja, dugog izlaganja hladnoći ili promaji, visokog krvnog pritiska, reume, artritisa. Lokalna kupka je dobra za tretiranje reumatizma, prehlade, upale grla i neuralgijskog bola. Dvadeset pet do trideset grama crne slačice, može u zrnu ali je bolje mlevena, sipa se u malu platnenu vrećicu i prelije sa 2-3 litre tople vode, zagrejane na 25-30 stepeni. Uronite noge ili ruke u ovako pripremljenu kupku i držite od 10- 20 minuta. Kod generalne kupke tj. kupke celog tela, količina slačice je 250 grama. Staviti slačicu u platnenu vrećicu i potopiti u kadu sa toplom vodom, temperatura vode treba da bude oko 40 stepeni. Kada osetite ljutkast miris slačice lezite u kadu i ostanite u vodi oko 5- 10 minuta. Kada koža pocrveni operite je običnom, toplom vodom, dobro osušite i namažite uljem. Posle toga lezite i odmarajte.

Betonika ili klaš raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na vlažnim livadama, svetlim prozracnim šumama, zatim, na suhim šumskim livadama, suncanim obroncima i brdskim livadama. za lek skupljaju se listovi i koren, i to za vreme cvatnje. Suši se na senovitom i prozracnom mestu.Cveta od jula do septembra. Možete je koristiti i u svežem stanju. Ubrati 2-3 biljke i to vršne delove sa cvetovima i dva reda listova i preliti sa šoljom ključale vode, poklopiti, da odstoji jedno 20 minuta i piti, zaslađeno ili nezaslađeno jer nije previše gorka biljka. Piti ujutro I uveče. Osim detoksikacije organizma i zaustavljanja krvarenja raznih vrsta i uzroka, odlična je i za sve "stomačne" tegobe. Betonika je višegodišnja, sitna biljka koja raste od 20 do 80 centimetara, s jajastim i duguljastim lišćem. Lišće je na krajevima nazubljeno. Ima više cvetića veličine od tri pa do šest centimetara. Ti cvetići su povezani u jedan cvat veličine 10 centimetara. Cvetovi su ružičasto-modre boje. Betoniku ne uzimaju trudnice. Obiluje specifičnim taninima koji zaustavilaju svako unutrašnje krvarenje ili pljuvanje krvi kako su to naši stariji govorili, može sanirati i izlečiti mnoge unutrašnje rane. Čaj pomaže kod trovanja, slabog rada želuca, nadutosti, žgaravice, jake želudačne kiseline, čira na želucu. Takođe i kod plućnih bolesti kao što je astma, bronhitis, tuberkuloza. Otklanja i bolesti grla, jetre i žuči, a relaksirajuće deluje na nervni sistem. Tradicionalno se koristi za glavobolje i druge vrste bolova, neuralgije, grčeve... Starim civilizacijama je najpoznatija kao biljka za ispiranje rana, a u vidu obloga i kod proširenih vena. Bukvicu su naročito cenili stari Egipćani, Rimljani i Grci, a to se nastavilo i u srednjem veku. Koristili su je kao sredstvo za smirenje u nastajanju duševnih bolesti, kao i kod epilepsije. kao tonik za smirivanje živaca Najbolja je kod: nedostatka koncentracije anksioznost i naperost gastritisa i lošeg varenja hronični reumatizam i išijas RECEPTI: Čaj od betonike: Staviti da provri 2 dl vode, kada je voda provrela staviti 2 kašike betonike i preliti ključalom vodom. Ostaviti da odstoji 20 minuta Nakon toga procedi se i potom popije.

Pri planiranju ili samo razmišljanju o osnivanju lepe okućnice, svako želi travnjak, pa makar bila to i sasvim mala travnata površina. Evo zbog toga nekih korisnih saveta. Za dobar travnjak je potreban sloj od oko 20 cm kvalitetne zemlje. Ukoliko u svom budućem lepom prostoru nemate kvalitetno zemljište, preporučujemo vam da malo bolje pripremite teren za sadnju trave, tako da na očišćen teren nasipate novu kvalitetnu zemlju, mrvičaste strukture, pogodne za uzgoj trave. Kasnije će vam se taj trud i investicija višestruko isplatiti, jer osim što ćete imati lepu, gustu, kvalitetnu i otpornu travu ima ćete i poravnat teren i lep travnjak. Najbolje bi bilo da teren očistite grubo već u jesen, pre pojave prvih mrazeva. Bilo bi dobro da celu površinu travnjaka preorete ili ako se radi o manjoj površini da je dobro izriljate. Nakon toga, najbolje je da tako izoranu parcelu ostavite tokom zime da izmrzne, a na proleće poravnajte grabuljama. Kada se trava seje? Na tako pripremljeno zemljište u proleće tokom marta i aprila možete da posejete travu. Kasnija setva se ne preporučuje, jer tada dolazi sušni period, pa bi vam se desilo da vam posejana trava uopšte i ne nikne. U prodavnicama (poljoprivrednim apotekama) možete nabaviti pojedine vrste trava ili travnu smesu, mešavinu više vrsta trava. Danas na tržištu možete pronaći više vrsta travnih smeša pod jasnim nazivima. Parkovska trava, trava za sportske terene, a postoje trave za hladnu klimu, trave za toplu klimu, niske i visoke trave, gotova trava, kao i trave za priobalska područja. Preporuka je da pogledate da u smesi ima i nešto deteline. Ona je dobra za poboljšanje strukture, ali detelina je važna i zbog toga što obogaćuje zemljište azotom. Nakon setve grabuljama bi trebalo promešati zemlju sa semenom, a posejanu površinu bi trebalo povaljati (baštenskim valjkom), ali u tu svrhu se možete poslužiti i priručnim sredstvima tako da bi obično bure bilo odličan izbor. Vodite računa da seme ne bude previše ukopano u zemljište, već da ono bude na površini od 1 do 1,5 cm. Ukoliko je dublje, prosto neće moći da iznikne. Na kraju posejanu travu treba lagano zaliti, tako da će ona da nikne za 8 do 10 dana. Korov koji će svakako niknuti uz travu trebalo bi odmah obavezno počupati. Kod odabira vrste trave trebalo bi obratiti pažnju na ulogu buduće travnate površine, odnosno da li će se površine često upotrebljavati, gaziti ili će biti samo ukrasni delovi dvorišta. To je jako važno, jer postoje vrste trava koje izuzetno dobro podnose učestalo košenje i korišćenje tj. gaženje. Nega travnjaka Lep, dobar i kvalitetan travnjak mora da se neguje. Ako želite da uživate u vlastitom travnjaku potrebno je stalno održanje i oko njega mora ozbiljno da se radi. Trava najbolje uspeva na zemljištu koje je rastresito i bogato kiseonikom. Na većini travnjaka događa se upravo problem zagušenosti, jer se vremenom u zemljištu natalože odumrle i pokošene travke koje zagušuju zemljište i onemogućavaju kvalitetan dotok vode, hranljivih materija i vazduha. U slučaju kada se desi zagušenost travnjaka, tada počinje širenje mahovine i korova, pa je potrebno travnjak i koren trave prozračiti i osigurati mu povoljne uslove. Đubrenje travnjaka Osim prozračivanja travnjak je potrebno i đubriti jednom ili dva puta godišnje. To se postiže dodavanjem mineralnih đubriva, ali i sredstvima za suzbijanje mahovine. Đubrenje travnjaka najbolje je obaviti u rano proleće pre kiše, pri čemu ne treba preterivati s đubrivom. Održavanje travnjaka Najbitnija stavka održavanja i nege travnjaka jeste košenje. Preporuka je da se za tek osnovane travnjake nikako ne koriste kosilice. Njihov cirkularni nož često može da jednostavno iščupa još uvek nedovoljno ukorenjene mlade biljčice, pa je zbog toga važno da se bar prva dva „šišanja“ obave košenjem. Travnjak se kosi u zavisnosti od vrste trave i godišnjeg doba. Kućni travnjak, dobro je kositi dva-tri puta mesečno i to od proleća do jeseni u zavisnosti od vremenskih uslova. Ukrasni travnjaci kose se i dva puta nedeljno. Travnjak je najbolje kositi kada trava dostigne visinu od 6 do 10 cm, tako da nećete pogrešiti ukoliko ćete travnjak kositi jedanput nedeljno. Čestim košenjem trava stvara čvršću i otporniju stabljiku i podstiče jačanje busena i stvaranje travnatog tepiha. U slučaju suše ne preporučuje se košenje, već zalivanje. Najveći deo vode i mineralnih materija trava vuče iz podloge, pa je važno da travnjak dobija i adekvatne količine vode, pa je zbog toga preporuka da navodnjavate vaš travnjak posebno u uslovima suše i izrazito visokih temperatura. Nabavite raspršivače koji će stvarati vodenu izmaglicu i koji će pokrivati celu površinu. Travnjak zalivajte u večernjim satima zbog temperature tla i što manjeg naglog isparavanja. Ukoliko se pridržavate ovih saveta sigurni smo da ćete uspeti da oformite lep travnjak u kome ćete zaista uživati.

 

Priprema zemljišta za sadnju, se može izvesti ašovom ili motikom u zavisnosti od tipa zemljišta i njegove zbijenosti, a ako je površina veća mašinski.

U martu se mogu posaditi i određene vrste ukrasnog bilja, a to je idealan mesec za prolećnu sadnju ruža. Tokom meseca poželjno prorediti, razdeliti lekovito, začinsko bilje i perene i presaditi ga ukoliko je potrebno.

Tokom marta presadite saksijsko cveće. Biljke je neophodno presaditi ako je koren izašao van saksije. Cvetnice se presađuju u za broj veću saksiju, a zelene biljke u za dva broja veću. Čak i ako je saksija dovoljno velika potrebno je da promenite površinski sloj zemlje. Prilikom presađivanja jednom rukom obuhvatite korenov vrat, a drugom saksiju. Nemojte na silu da izvlačite biljku, a ukoliko ne možete lako da je izvadite bolje je da razbijete saksiju.

Biljke za kamenite bašte (perene) možete presađivati tokom cele godine, ali najbolje vreme za sadnju je sredina marta. Zaštitite biljke od puževa mešavinom samlevenih recikliranih školjki, koju možete nabaviti u garden centrima. Pospite je oko biljaka, čak i oko onih u posudama.

 

Agrobiznis magazin, mart 2017. godine

www.agrobiznis.rs 

Često čujemo izraz alternativne žitarice. Mini anketom  „Štasu alternativne žitarice“u svojoj okolini  nisam dobio ni jedan tačan odgovor. Što je to tako? Da li nas one malo interesuju ili je odgovor da uopšte nismo ni čuli za njih najtačniji i najčešći.

Pod alternativnim žitaricama smatraju se žitarice koje se ne gaje duži vremenski period na nekoj površini, području, regionu ili se nikada nisu ni  gajile,a mogu. Najčešće pripadaju biljkama koje  su ratari proizvodili na početku ratarske proizvodnje i toliko su seprilagodile da se sada mogu gajiti i bez primene mineralnih đubriva i pesticide.

Pored pravih žitarica značajne su i pseudožitarice kao heljda, zrnasti štir i kinoa. Naziv pseudožitarice su zaslužile zato što im se plodovi i semenke koriste na isti način kao i žitarice. Čakkinou (Chenopodiumquinoa) zovu „majka svi žitarica”.

Njihov značaj se ogleda u tome da se gaje na malim površinama sa ekstenzivnim načinom proizvodnje, većinom su otporne na bolesti, štetočine i korove, bez primene mineralnih đubriva  pa samim tim su pogodne i za tradicionalnu, integralnu kao i organsku proizvodnju.

Nedovoljna proizvodnja i stalan porast tražnje za organskim proizvodima  nam govori da će značaj alternativnih žitarica i pseudožitarica stalno rasti. Ko je još pre neku godinu mogao naći u maloj prodavnici  hrane kore od heljdinog brašna  i ko ih je uopšte tražio? U Srbiji je kao i u Evropi zabeležen stalni rast za zdravom hranom koja ima oblik, boju i ukus nečega što traži i prija našem organizmu , mozgu i čulu ukusa. i samo takva hrana će imati stalnu potražnju.

Heljda je biljka koju su u Evropu doneli Mongoli i tu se zadržala .Na višim nadmorskim visinama se i dalje gaji , dok je u nižim predelima retka. Prinosi su 1,3–2 t/ha , dok je u zapadnoj Evropi taj prinos niži osim u Francuskoj (3t/ha). Gaji se gde druge žitarice slabije uspevaju.

Može se gajiti kao glavni i postrni usev zbog kratke vegetacije. kao glavni usev osetljiva je na mrazeve u klijanju, a kao postrni i na nedostatak vlage kasnije,a u oplodnji i na temperature preko 24°C. Minimalna temperature za setvu je 4–9°C. Količina semena kao glavnog useva je do 50kg/ha, a kao postrnog do 80 kg/ha semena. Sredstva za zaštitu od korova se nekoriste pošto „guši korove”, a zaštita od bolesti i štetočina je vrlo retka. Zrno se posle berbedosušuje do 14 % vlage.

Heljda ima svoje mesto u narodnoj medicini, ljudskoj ishrani i proizvodnji meda naročito zato što može produžiti cvetanje pa samim tim i pašu pčela, a i prinos heljde je daleko viši ako su oprašivanje obavile pčele.

Krupnik je žitarica spade u najstarija žita , koja se najduže gaje u ljudskoj istoriji. Gaji se na površinama gde ostala žita ne uspevaju ,otporniji je na niske temperature nego ostala žita.Glavni problem kod upotreba krupnika je  teška vršidba i ljušćenje zrna. Ne zahteva posebne agroekološke uslove za proizvodnju, otporan je na bolesti i štetočine pa je pogodan za organsku proizvodnju. Ne izaziva alergiju na glutenin. Za setvu se koristi od 160 do 250kg/ha neoljuštenog zrna pošto kada se ljušti može se desiti da se zrno ošteti. Za setvu se koriste žitne sejalice.  Žetva se obavlja u julu i prinos na organskim gazdinstvima je 2–3 t/ha.

Jednozrnac i dvozrnac su pšenice koje se mogu naći na manjim gazdinstvima. Zahvaljujući tome što nisu zahtevna u agroekološkom smislu dosta se gaje na organskim gazdinstvima.

Proso je zanimljiv po tome što ne sadrži gluten i može se mešati sa pšeničnim brašnom. Sadrži dosta skroba, skoro kao kukruz. Brašno od  zrna sirka se može upotrebiti u proizvodnji hleba i kolača , kao i za spravljanje kaša.

Prinos kod žitarica i pseudožitarica  nije odlučujuća stvar za njihovo gajenje Ne traže velika ulaganja, u smislu pesticida, mineralnih đubriva i ostale skupe agrotehnike. Pogodne su za organsku proizvodnju koja je sve više zastupljena i čiji proizvodi se već sada lakše prodaju po višoj ceni i kojih nikad nema dovoljno. Cela područja u Srbiji kao što je zapadna Srbija su pogodna za gajenje heljde i drugih alternativnih kultura. To treba iskoristiti i prodavati  kupcima koji su zainteresovani  za proizvod sa lepim izgledom i primamljivim ukusom bez raznih aditiva i poboljšivača ukusa.

Agrobiznis magazin, mart 2017.

www.agrobiznis.rs 

Dok većina mladih odlazak u inostranstvo vidi kao jedini put za bolje sutra, Ivana Stjepanović, rodom iz Bijelog Brda kod Dervente, odlučila je da posle dve i po decenije napusti Austriju i dobro plaćen posao kako bi u rodnom kraju započela uzgoj lekovitog bilja.

Da bi ostvarila svoje snove, ova devojka je odlučila da ostavi sve udobnosti života koje je imala u inostranstvu i da se posveti poljoprivredi. Nije štedela trud i vreme, pa je baveći se onim što voli uspjla da osnuje preduzeće za proizvodnju organskog bilja, piše Glas Srpske.
 

Ivana Stjepanović (levo)

Foto: FacebookIvana Stjepanović (levo)

 

Na povratak u BiH i RS motivisala ju je ljubav prema rodnoj grudi i već s prvim danima proleća krenula je u sadnju organskog, lekovitog i začinskog bilja na porodičnom imanju i zemljištu koje je uzela u zakup.

- Uverena sam da je zemlja koja je ležala neiskorišćena i neobrađena 25 godina dragocen kapital koji treba učiniti još dragocenijim - kaže ona i ističe da će bilje u prve tri godine prodavati prerađivačima organskih čajeva i začina u Njemačkoj i Austriji, a plasman je već ugovoren.

Ova ekonomistkinja iza sebe ima zavidnu poslovnu karijeru. Posle studija ekonomije i internacionalnog menadžmenta radila je za strane koncerne u razvijanju brendova, a vodila je i odeljenje marketinga za najveće Evropsko udruženje organskih farmera.

 

Ideja o pokretanju firme "Bosna raste organski" rodila se pre tri i po godine kada se sa sestrama vraćala iz Splita.

- Razgovarale smo o detinjstvu i kako je odrastanje na selu imalo svojih čari, pa smo pomislile kako bi bilo lepo porodično imanje iskoristiti za proizvodnju hrane. Ta misao me godinama nije napuštala, pa sam konačno skupila hrabrost, dala otkaz na sigurnom i veoma dobro plaćenom poslu i krenula u realizaciju ideje pune rizika. I nisam se pokajala - rekla je Stjepanovićeva.

Navodi da je njena vizija bogatih, mirisnih polja sa lekobiljem svakodnevno "hrani" uprkos sistemima u BiH koji nisu najpovoljniji za strane investitore. Da je reč o veoma ozbiljnom poslu, potvrđuje to što planira da u prve tri godine proizvodnje uloži oko milion maraka.

- Projekt delimično finansiram putem kredita stranog investitora koji veruje u naš potencijal. Ove godine ću stalno zaposliti troje ljudi, a broj radnika u prve tri godine porašće na sedam. Svake godine ću zapošljavati i oko 20 sezonaca koji će biti angažovani na sadnji i berbi bilja, te okopavanju njiva - kaže Stjepanovićeva.

Foto: Bosnia grows organic / Facebook
 

Ivana Stjepanović kaže da želi u svakom pogledu da pomogne i Dervenćanima.

- Već smo uradili jednu pozitivnu stvar, pa smo sva drva koja su iščupana sa njiva prilikom čišćenja donirali OŠ "19. april" iz Dervente za grejanje. Donirali smo im oko 40 metara drva - priča Stjepanovićeva.

 

Tekst i fotografije preuzeti sa www.blic.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31