Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu Srbije Emina Milakara rekla je danas da se očekuje da zbog suše ove godine bude povećan sadržaj aflatoksina u kukuruzu. Ona je na sednici Odbora Skupštne Srbije za poljoprivredu gde se raspravljalo rekla da će biti štampani flajeri kako bi se proizvođačima stočne hrane skrenula pažnja da budu oprezni prilikom ishrane stoke. - Dozvoljena količina aflatoksina u mleku je od oktobra prošle godine 0,25 mikrograma po litru - rekla je Milakara. U EU je maksimalno dozvoljeno 0,05 mikrograma aflatoskina po litru mleka. Član Odbora Miladin Ševarlić (Dveri) upitao je kako je moguće da Srbija proizvodi mleko i izvozi ga u Crnu Goru gde je standar 0,05 miligrama aflatoksina po litru, a u Srbiji je dozvoljeni sadržaj te otrovne supstance nekoliko puta veći. On je predložio da se mleko razvrsta u nekolko cenovnih kategorija, zavisno od sadržaja aflatoksina i tako nagrade oni proizvođači koji ulažu u zdravstvenu ispravnost namirnica. Ševarlić je upozorio da Srbija ne treba da dozvoli uvoz mleka sa sadržajem aflatoksina iz evropskih zemalja koji je veći nego što je u EU, a Rističević je rekao da za uvoz mleka u Srbiju važi evropski standard.

Izvor: Beta

Lubenice se u Srbiji gaje na oko 6.000 hektara, sa prosečnim petogodišnjim prinosom od 33,70 t/ha, i proizvodnjom od preko 225.000 tona. Najviše se gaje u Sremu (Ašanja, Platičevo), Žitorađi (Pekovac), Negotinu i Bačkoj (Deronje). Proizvodnja može biti mnogo veća, ali uz obavezno navodnjavanje, kap po kap. Najbolji i najsigurniji prinosi se ostvaruju, ako se proizvodnja zasniva iz kalemljenog rasada.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

Jedanaesti Forum organske proizvodnje, koji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, održaće se 29. septembra 2017. u Selenči, uz podršku Vlade AP Vojvodine, Vlade Kraljevine Švedske i Višegradskog fonda, a u suorganizaciji Poljoprivrednog Univerziteta u Nitri, Evropske preduzetničke mreže u Srbiji i EU Info Point Novi Sad.

Tema ovogodišnjeg foruma je „Izazovi i perspektive – kuda ide Srbija“.

Na Forum će biti predstvaljen projekat „Organic bridge“, odobren kroz program Interreg IPA prekogranična saradnja između Srbije i Hrvatske, koji realizuju Grad Valpovo, Tera tehnopolis iz Osijeka, Terras iz Subotice i Centar za organsku proizvodnju Selenča.

Centralni deo Foruma je panel diskusija na kojoj će se diskutovati, zajedno sa učesnicima Foruma, o stanju organske proizvodnje u Srbiji, podsticajima, tržišnim kretanjima, mogućnostima kroz IPARD program kao i o adekvatnom učešću u procesu evropskih integracija.

Međunarodni poslovni susreti

I ove godine značajan segment Foruma organske proizvodnje biće Međunarodni poslovni susreti AgroOrganic B2B 2017 koje Centar za organsku proizvodnju Selenča organizuje u saradnji sa Evropskom preduzetničkom mrežom i Organic mrežom. S obzirom na veliko interesovanje, očekuje se veći broj učesnika B2B susreta u odnosu na prošlu godinu, kada je 81 predstavnika iz deset zemalja uzeo učešće u susretima.

Ovo su treći po redu “bi tu bi” sastanci koji se organizuju kao deo tradicionalnog foruma o organskoj proizvodnji i jedini poslovni susreti na temu organske poljoprivrede u Evropi.

Teme ovogodišnjih Međunarodnih poslovnih susreta su proizvodnja i trgovina organskom hranom i pićem, organska semena i sadni material, zaštitna sredstva u organskoj poljoprivredi, poljoprivredne mašine i oprema,  ambalaža,  obnovljive energije, proizvodna oprema, primenjena nauka i istraživanja,  inovativne tehnologije u organskoj proizvodnji i partnerska saradnja na projektima finansiranim od strane EU.

Međunarodni poslovni susreti imaju za cilj da dodatno pomognu preduzećima da lakše i brže dođu do domaćih i ino-partnera u okviru Foruma.

Kako se prijaviti?

Preduzeća koje se prijave dobijaju mogućnost da sami izaberu potencijalne partnere prema njihovim karakteristikama i iskazanom interesu za saradnju. Na osnovu ovog izbora, organizator svakom od učesnika dodeljuje spisak sastanaka, sa tačno određenim mestom, vremenom i informacijom o potencijalnim partnerom, nekoliko dana unapred.

Organizatori žele da podstaknu poslovnu saradnju izraženu kroz veći obim razmene proizvoda sa inostranstvom, kroz povezivanje proizvodnje, zajedničkih ulaganja i nastupa na trećim tržištima i sl., ali i saradnju u oblasti razmene znanja i tehnologije i posebno u unapređenju konkurentnosti kroz zajedničko učešće u nacionalnim i evropskim programima i fondovima.

Učešće na događaju je besplatno, a učesnici moraju sami sebi obezbediti troškove prevoza i smeštaja. Organizatori Foruma su na raspolaganju za asistenciju oko prijavljivanja.

Svi zainteresovani za međunarodne poslovne susrete AgroOrganicB2B mogu se prijaviti preko linka: http://agroorganic2017b2b.talkb2b.net.

Rok za prijavu je 18.09.2017, a onlajn registracija traje do 25.09.2017.

Sve informacije o prijavljivanju, međunarodnim poslovnim susretima i Forumu mogu se dobiti u Centaru za organsku proizvodnju Selenča, čija je adresa: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli./">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Nagrada za novinare “Selenča organik”

U okviru Foruma ove godine će se prvi put dodeliti nagrada za najbolji medijski prilog o organskoj proizvodnji pod nazivom „Selenča organik“. Cilj konkursa je da promoviše proizvodnju i one koji se bave organskom proizvodnjom, kao i ulogu medija u tom procesu.

Na konkurs mogu da se prijave autori koji žive i rade na teritoriji Srbije i imaju najmanje 18 godina. Svaki učesnik (ili grupa autora) na konkurs može da pošalje jedan rad, koji je objavljen od 1. septembra 2016. do 13. septembra 2017. godine. Uz rad treba dostaviti prijavni formular koji se može preuzeti na sajtu www.organiccentar.rs i kratku biografiju autora.

O Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU

Učesnici Foruma će se upoznati i sa projektom „PeRsonalizovani javni sErvis za podršku uvođenju ZAP“ koji realizuje Insens u konzorcijumu sa jedanaest partnera kroz program H2020. Projekat će omogućiti stvaranje, dostavu i upotrebu novih usluga koje će povećati nivo transparentnosti i odgovornosti svih aktera u procesu sprovođenja ZAP.

Tokom Forumu održaće se projektni sastanak sa partnerima iz Bosne i Hercegovine, Slovačke, Češke, Mađarske i Moldavije u okviru projekta „Socijalna inkluzija i osnaživanje mladih kroz podršku razvoju Centra za učenje u organskoj  proizvodnji" koji finansira Višegradski fond.

Izvor: agrosmart.net

U Svilajncu je održan 54. Međunarodni resavski poljoprivredni sajam. Pored izbora najboljih goveda simentalske rase i ovaca, predstavili su se proizvođači poljoprivredne mehanizacije, hrane i pčelinjih proizvoda. Ovogodišnja apsolutna šampionka sajma je iz štale Aleksandra Jeremića. Lena, Mara, Klara, Elza, Leni. Beskrajna je inventivnost resavskih stočara kada je reč o imenjima njihovih ljubimica. Tačno se zna ko im je otac, ko majka, čak i preci, jer se u Svilajncu i okolini vodi računa o rasnom sastavu i gaji isključivo simentalska rasa. To je prvi uslov za uspešnu proizvodnju. "Imam 30 grla krupne stoke,18 muznih krava, resto junice i telad samo žensku telad imam i prodajem. Viidećemo. Jeste zadovoljni svojom proizvodnjom? Proizvodnjom jesam zadovoljan, a nekim drugim stvarima nisam. Čime niste? Pa nisam recimo cenom mleka."Izložio sam sedam grla, a ukupnop u štali imam 20." Stočari u Donjoj Resavi već decenijama uspešno sarađuju sa vodećim institutima u Austriji i Nemačkoj kako bi se sačuvao dostignuti genetski potencijal. "Mi možda nismo najveći sajam na tlu Srbije, ali smo sigurno najkvalitetniji. Jedna mala varoš ako može ovakvu manifestaciju da organizuje, da se podiči kvalitetom goveda koje ima onda je to kome je Svilajnac u srcu, zadovoljan", kaže dr vet. med. Vladan Rajković. Značajna je i pomoć opštine Svilajnac, koja godinama unazad raznim podsticajnim merama stimuliše svoje stočare. "Mi smo u zadnjih pet godina preko 300 grla kupili i poklonili poljoprivrednim proizvođačima, naravno svake godine dva puta se odlazi na međunarodne sajmove, obilaze se domaćinstva u inostranstvu, na prvom mestu je to Austrija i Nemačka, gde naši poljoprivrednici pored toga što dobijaju konkretnu pomoć dobijaju i edukaciju. Bez novih znanja i edukacije nema ni kvalitetnih grla", kaže Predrag Milanović, predsednik Opštine Svilajnac. U konkrenciji za vredne nagrade na poljoprivrednom sajmu u Svilajncu bilo je 120 grla smentalske rase, a najbolja grla nagrađena iznosima od 20 do 50 hiljada dinara.

Izvor: RTS

U ponedeljak, 11. 09. 2017. godine,  u Feketiću otvorena je najsavremenija evropska fabrika premiksa za stočnu hranu „Ravago Hemikals“ (Ravago Chemicals).

U izgradnju fabrike i nabavku opreme multinacionalna kompanija „Ravago“, čije je sedište u Belgiji, uložila je pet miliona evra. Celokupnu investiciju finansirala je kompanija „Ravago“.

Zvaničnom otvaranju fabrike u Feketiću prisustvovali su g. Theo Roussis, CEO multinacionalne kompanije Ravago, g. Axel Roussis, GM kompanije Ravago, g. Filip Van Camfort, GM Ravago Chemicals, g. Peter Fisher, potpredsednik ANH Europe, generalni direktor Ravago Chemicals u Srbiji Žarko Alargić i ostali predstavnici kompanije Ravago i partnerskih kompanija.

Proizvodni kapacitet fabrike premiksa u Feketiću je 12.000 tona godišnje, što čini oko 25 odsto potreba celog regiona za ovim proizvodom. Građevinske radove izvela je belgijska firma „Kordel“ (Cordeel), a sva oprema, izrađena po najvišim standardima kvaliteta, stigla je od je od švajcarskog „Bilera“ (Buhler), vodećeg globalnog proizvođača u oblasti tehnologije stočne hrane i prehrambenoj industriji.

U  toku izgradnje fabrika je bila pod monitoringom eksperata kompanije DSM, lidera u proizvodnji premiksa u svetu, koja je učestvovala u izboru laboratorijske opreme za “Ravago Hemikals”.

-Uvedena je najnovija tehnologija, najsavremenija oprema i softver i u potpunosti se u proizvodnom procesu oslanjamo na primenu nauke i novih tehnologija. Ceo postupak proizvodnje garantuje maksimalnu bezbednost proizvoda. U svakom segmentu pratimo svetske trendove i poštujemo zakonsku regulativu naše zemlje, Evropske unije i zemalja na čija tržišta plasiramo robu – izjavio je rukovodilac fabrike “Ravago” Josip Bubnjević. -Kontrolišu se sve sirovine i sa takvim analizama se zna tačno šta se kojom sirovinom unosi u recepturu tako da eventualne greške u proizvodnji i neusaglašenost proizvoda praktično ne postoje.

On je naglasio da je laboratorija opremljena najsavremenijim aparatima za ispitivanje sirovina i gotovih proizvoda, kakvi su AAS – Atomic Absorption Spectrometer, koji se koristi za analizu minerala i teških metala, HPLC – High Performance Liquid Chromatography, aparat za analizu vitamina, te NIR – Near Infrared Spectrometer Tango, brzi analizator za određivanje Wende analiza.

„Ravago Hemikals“ proizvodi premikse za stočnu hranu koja se koristi u svinjarstvu, živinarstvu, ovčarstvu, kozarstvu, ribarstvu i svim drugim granama stočarstva. Sarađuje sa farmama svih veličina u Srbiji i regionu i doprinosi unapređenju bezbednosti hrane i kvaliteta stočarske proizvodnje.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.342 tone robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (397 t), paprikom (378 t), krompirom (186 t), jabukom (165 t), lubenicom (159 t), crnim lukom (156 t), šargarepom (149 t), krastavcem (107 t), kupusom (101 t), breskvom (100 t), grožđem (83 t), tikvicom (69 t), plavi patlidžan (61 t), dinjom (58 t), šljivom (53 t) i bananom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (310 t → 397 t), paprike (140 t → 378 t), krompira (104 t → 186 t), jabuke (122 t → 165 t), kupusa (88 t → 101 t), breskve (82 t → 100 t), plavog patlidžana (42 t → 61 t), šljive (38 t → 53 t) i banane (16 t → 20 t), dok je promet: lubenice (320 t → 159 t), crnog luka (171 t → 156 t), šargarepe (151 t → 149 t), krastavca (120 t → 107 t), grožđa (84 t → 83 t), tikvice (72 t → 69 t) i dinje (122 t → 58 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                       20 - 40 din.

kupus                         30 - 40 din.

crni luk                       15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                        30 - 35 din.

paradajz                     25 - 80 din.

krastavac                   28 - 45 din.

paprika                      30 - 70 din.

plavi patlidžan            40 - 50 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      50 - 100 din.

šljiva                           40 - 60 din.

grožđe                        50 - 100 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          150 - 170 din.

Proizvodnja meda u Španiji opala je 2016. godine za 4%, upozorilo je ministarstvo poljoprivrede zemlje koja ima najviše košnica u Evropskoj uniji. I dok proizvodnja meda opada, broj košnica u Španiji nastavlja da raste ali je uglavnom reč o košnicama pčelara amatera. Smanjenje broja pčela, koje opraše između 5 i 8% globalne proizvodnje hrane, predstavlja ozbiljnu pretnju lancu ishrane, upozorava se u izveštaju EFEagro, partnera portala EURACTIV.com.

Trend pada proizvodnje meda u Španiji počeo je 2012, pokazao je godišnji izveštaj ministarstva poljoprivrede, ribarstva, hrane i prirodne sredine te zemlje. U 2016. Španija je proizvela 32.076 tona meda, za 7,35% manje nego pre samo pet godina. Uprkos tome, broj odgajivača pčela nastavlja da raste i premašio je 30.000. U 2016. je bilo 30.920 pčelara ili 12% više nego 2015.

Rast je rezultat povećanja broja pčelara-amatera. Naime, broj profesionalnih pčelara u poslednjih deset godina stagnira na oko 5.000. Španija je neto uvoznik meda i uvozi za oko dve tone više nego što izvozi.

Ta zemlja je sa 2,45 miliona košnica najveći pčelar u Evropi - u Španiji se nalazi 15,66% svih košnica registrovanih u Evropskoj uniji. Gledano prema broju košnica slede Francuska i Grčka sa 1,63 odnosno 1,58 miliona.

EURACTIV.com prenosi i da je svaki Španac u 2016. pojeo u proseku 0,7 kilograma meda.

Ugrožen globalni lanac ishrane

Pčele su glavni oprašivači u većini ekosistema i imaju ključnu ulogu u lancu ishrane. Međutim, njihov broj se širom planete brzo smanjuje zbog gubitka staništa, klimatskih promena, invazivnih vrsta i upotrebe pesticida. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da je 9,2% vrsta pčela ugroženo. "Najveći broj ugroženih vrsta je u južnoj i centralnoj Evropi", navodi se u tom izveštaju objavljenom u aprilu 2017. "Najveću opasnost za evropske pčele predstavljaju gubitak staništa zbog intenziviranja poljoprivrede odnosno veće upotrebe pesticida i đubriva, urbani razvoj, češći požari i promene klime", upozorava se u izveštaju.

U istraživanju urađenom za UN iz 2016. navodi se da od oprašivanja u potpunosti zavisi 5-8% globalne poljoprivredne proizvodnje, uključujući "velikog broja vrsta voća, povrća, semena, oraha i uljarica koji obezbeđuju najveći deo hranljivih materija, vitamina i minerala u ljudskoj ishrani".

 

Izvor: EURACTIV.com

Beg od gradske gužve u neke mirnije krajeve može doneti ne samo sporiji tempo života već i odličnu priliku za bavljenje poljoprivredom.

Iako su ulaganja velika, onaj ko ima strpljenja mogao bi lako da profitira sadnjom lešnika, oraha, malina, kupina ili pak paradajza.

Cena obradivog zemljišta u Srbiji varira u zavisnosti od klase i regiona. U Vojvodini, najkvalitetnija oranica u Bačkoj dostiže cenu i do 20.000 evra, u Sremu od 10.000 do 15.000 evra, dok je u Južnom Banatu u rasponu od 12.000 do 15.000 evra. U Rasinskom okrugu je za ar zemlje potrebno izdvojiti oko 300 evra, a cena 35 ari zemlje sa zasađenim malinjakom u Arilju košta 13.500 evra.

JABUKA

Od jednogodišnjeg zasada stiže dobar prinos.

Zemlja: peskovito-ilovasto zemljište.

Prvi rod: posle dve godine, puna rodnost nakon šest godina.

Zarada: i do 15.000 evra.

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje, može biti vrlo isplativa investicija ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.

On savetuje da se pre sadnje treba dobro informisati o pojedinostima, kako ekonomski gubici ne bi bili veliki. Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge, pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Kod sistema sadnje “pilar” zasad može imati 1.500 do 5.000 voćki po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda.

- Zasad rodnih sorti podignuti jednogodišnjim sadnicama može dati prinos i preko 20 tona po hektaru, a ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći - objašnjava Simić.

Ako bi voćnjak imao 2.500 stabala, rodna godina bi mogla da donese i do 60 tona jabuka, a otkupna cena se kreće (u zavisnosti od sorte) od 50 do 120 dinara po kilogramu.Profesor Dragan Mićanović sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je u punoj rodnosti moguće ostvariti i do 15.000 evra profita od sadnje.

KUPINA

Sadnja u jesen i u proleće.

Zemlja: niži predeli (Pomoravlje, Mačva).

Prvi rod: puna rodnost nakon treće godine.

Zarada: oko 5.500 evra.

Uslovi za sadnju i uzgoj kupina se razlikuju u zavisnosti od sorte. Ako bismo za primer uzeli sortu „loh nes“, koja se najčešće gaji u nižim predelima naše zemlje, a koju nam kupinar iz Mačve preporučuje, treba znati da ona ima najveću otpornost na ljubičastu pegavost, sivu trulež i zamrzavanje.

- Ona se sadi u jesen ili u proleće, a mogu se koristiti kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenom iz zemlje. Onda se to zatrpa sitnom zemljom, blago se pritisne rukama i zalije. Cena sadnice varira između 50 i 100 dinara, a sin mi je pokazao da može da se kupi i preko interneta - kaže Miodrag Ristović iz Mačve.

„Loh nes“ kupina je specifična i po tome što daje veoma visoke prinose, i ako se sve uradi kako treba, može se očekivati puna rodnost posle treće godine. Tada se sa 10 ari može ostvariti prinos od tri do četiri tone.

- Cena ove godine je bila oko 230 do 250 dinara za kilo, a da se ne isplati, ne bih radio. Kod nas ima dve hladnjače, a sitnih nakupaca koliko hoćeš. Žena pravi sok i slatko, tako da i to prodajemo - objašnjava kroz smeh Miodrag.

Zemlja: plastenik ili na otvorenom.

Prvi rod: pet meseci nakon setve.

Zarada(1 ha): 2.400 evra.

Ova višegodišnja biljka se može saditi na otvorenom, ali i na zatvorenom, a tretira se kao jednogodišnja. Zahteva cirkulaciju vazduha te mesto treba biti svetlo i prozračno. Paradajzu treba oko 10 sati sunčeve svetlosti tokom dana, a zbog potrebe sa vazduhom sadnice treba da budu na odstojanju.

- Ako odaberete sadnice koje ne izgledaju lepo, iz njih nikada ne može da nikne dobar paradajz, a treba gledati i grane: što više grana, više plodova paradajza. Nije loše da se pored zasadi peršun jer tada paradajz dobije jako lep ukus - kaže Stojan Malović, koji se proizvodnjom bavi desetak godina, a svoje proizvode prodaje na jednog beogradskoj pijaci. Rekao nam je da zemljište treba zaorati petnaestak centimetara, da ga treba po celoj površini đubriti stajnikom i da se on sadi onda kada biljka ima 5 razvijenih listova. Nakon sadnje zaliti biljke i to ponoviti nakon tri dana, potom ostaviti narednih 20 dana.

- Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu - kaže on i dodaje da se paradajz isplati samo ako se sadi na veliko. Od 40 tona paradajza sa jednog hektara, ostvarena dobit iznosi oko 2.400 evra.

MALINA

Treći rod donosi zaradu

Zemlja: 400-800 m nadmorske visine.

Prvi rod: posle jedne godine, puna rodnost posle tri.

Zarada: oko 2.000 evra.

Mnogobrojne prednosti ove voćke u odnosu na druge su često, osim područja, glavni razlog za uzgoj. Osim što se lako razmnožava, malina počinje da rađa već u prvoj godini nakon sađenja, a u trećoj dostiže pun rod. Osim toga, plod sazreva u junu ili julu, kada na tržištu nema dovoljno svežeg voća.

- Malini je potrebno rastresito, propustljivo zemljište, bogato organskim materijama, koje se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm, a odgovara joj nadmorska visina 400-800 metara - objašnjava poljoprivrednik Milan Vučićević iz Arilja. On još kaže da ako se odlučite za sadnju malina u zatvorenim uslovima, cena plastenika će koštati oko 500 evra po jednom aru (oko 60.000 dinara). Ovaj višedecenijski uzgajivač malina kaže da se crvena malina sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Isplativost sadnje ove voćke se može osetiti već u prvoj godini, kada u dva roda možemo dobiti oko 300 kilograma ovog crvenog voća. Po ceni od 800 dinara za kilogram ukupan profit bi bio 240.000 dinara.

ORAH

Skromna biljka, a isplativa

Zemlja: vinogradarska regija.

Prvi rod: posle četvrte godine, puna rodnost 10 godina.

Zarada(1 ha): 30.000 evra.

Iako mu najviše prijaju vinogradarske regije, orah nije biljka koja zahteva naročite uslove. Ipak, zasade oraha treba planirati na sunčanim mestima. Za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivano velikim prinosima najbolje je odabrati duboko i rastresito zemljište, a sadnju obaviti u jesen.

- Za jednu sadnicu treba ostaviti prostora od najmanje 30 metara kvadratnih, a rastojanje između sadnica proizvedenih kalemljenjem mora biti najmanje šest puta pet metara. To znači da će na površinu od 10.000 metara kvadratnih stati 333 sadnice - kaže Milanka Vujić, čija se porodica uzgojem oraha bavi decenijama.

Isplativost uzgoja ove biljke je i te kako velika, jer je proteklih godina cena za kilogram 1.000 dinara, a od kalemljenog oraha je moguće očekivati da rađa posle četvrte godine. Treba znati da su tada još uvek mali prinosi. Kada dostigne punu rodnost, od jednog stable se može dobiti od 50 do 70 kilograma. Ako na jednom hektaru ima 123 stabla, može se očekivati od 6.000 kilograma do 8.000 kilograma oraha (30 kg oljuštenog oraha po stablu). Treba imati u vidu da prinos varira iz godine u godinu u zavisnosti od mnogobrojnih faktora.

Izvor: www.blic.rs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31