Saditi samo kvalitetne sorte ili poštovati i naše autohtone sorte? Na kvalitet grožđa i prerađevine od grožđa utiču brojni faktori: sorta, lozna podloga, klimatski uslovi, zemljišni uslovi, sistem gajenja, primenjene agrotehničke mere i dr. Sorta je osnov kvaliteta grožđa, a samim tim i prerađevina od njega. Iz različitosti sorti proistekle su i podele na različite kategorije. Kriterijumi za kvalitet grožđa različiti su kad su u pitanju vinske i stone sorte. Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su: sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, zatim sadržaj aromatičnih materija, dok je sadržaj ostalih materija bitan ali ne i odlučujući. Kod stonih sorti čije je grožđe namenjeno potrošnji u svežem stanju kriterijumi za ocenu kvaliteta su drugačiji… Pored elemenata hemijskog sastava grožđanog soka na kvalitet utiču: izgled i krupnoća grozda i bobice, boja, zbijenost grozda, čvrstina mesa, topljivost pokožice, prisustvo semenki i dr. Kriterijume za kvalitet grožđa u velikoj meri određuje i ukus potrošača. Pojedini više vole aromatične sorte, dok drugi neutralne. Klimatski uslovi u kojima se gaji jedna sorta mogu biti odlučujući za ispoljavanje njenog kvaliteta. Kompleks termičkih, svetlosnih i hidroloških uslova doprinosi poboljšanju sortnih karakteristika u smislu kvaliteta grožđa. Brojni su primeri da ista sorta u različitim klimatskim uslovima ispoljava vrlo različit kvalitet grožđa. Na kvalitet grožđa i proizvoda od grožđa utiče i zemljište. Zemljište kao glavni izvor hranljivih materija i vode je sredina iz koje vinova loza crpi neophodne količine i ugrađuje u svoje plodove - grožđe. Zemljište različitih fizioloških svojstava, plodnosti i mehaničkog sastava u skladu sa svojim osobina ma utiče na kvalitet grožđa a samim tim i na kvalitet vina, kao glavnog proizvoda od grožđa. Tako, na primer zemljišta lakšeg mehaničkog sastava povoljnija su od zemljišta težeg. Peskovita zemljišta utiču na povećanje kvaliteta grožđa, a naročito su povoljna za gajenje belih vinskih sorti. Tamnija zemljišta su povoljnija za crne (obojene) sorte, pre svega zbog svog povoljnijeg toplotnog režima,a zemljišta rude i crvene boje takođe utiču na obojenost crnih vinskih sorti. Primena svih agro tehničkih mera ima svoj uticaj na kvalitet grožđa i vina. Poseban uticaj imaju mere zrele i zelene rezi- dbe, đubrenje, navodnjavanje, zaštita od bolesti i štetočina, način i održavanje zemljišta Niski uzgojni oblici usled povoljnijeg toplotnog režima u prizemnim slojevima vazduha omogućuju veće nakupljanje šećera, bolji kvalitet grožđa. Niski uzgojni oblici nisu povoljni za stone sorte jer veliki grozdovi dodiruju zemljište, te se lako prljaju i vrlo brzo kontaminiraju. Opterećenje čokota rodnim okcima rezidbom na zrelo ima znatan uticaj na ispoljavanje kvaliteta grožđa. Suviše malo kao i preveliko opterećenje negativno utiče na kvalitet grožđa. Malo opterećenje, pre svega, negativno utiče na ostvareni prinos grožđa. Naravno, manji prinos grožđa kod istih sorti dovodi do poboljšanja kvaliteta ali se onda postavlja pitanje ekonomske opravdanosti gajenja. Prevelik prinos neminovno dovodi do pada kvaliteta grožđa i vina. Ipak je opadanje kvaliteta pri povećanju prino - sa sporije kod visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti u odnosu na sorte slabijeg kvaliteta. Navodnjavanjem se obezbeđuje neophodna količina vode za odvijanje svih životnih procesa vinove loze. To je naročito važno u mesecima sa deficitom vlage. Intenzivirajući fiziološke procese, čiji intenzitet u slučaju nedostatka vode naglo opada, navodnjavanjem se direktno utiče na sintezu šećera, aromatičnih i drugih materija .Ishrana vinove loze ima neposredan uticaj na kvalitet grožđa i proizvoda od grožđa. Primena optimalnih količina makro i mikro elemenata direktno utiče na kvalitet grožđa. Veliki uticaj na sadržaj šećera u soku grožđa naročito ispoljavaju makro elementi: azot, kalijum i fosfora takođe i mikroelementi: bor, cink, mangan, molibden i bakar. Pravilna ishrana vinove loze povoljno utiče i na sadržaj mineralnih, bojenih i aromatičnih materija u grožđu. Tako, na primer pravilna upotreba određenih količina elemenata mineralne ishrane doprinosi povećanju belančevinastih i nebelančevinastih materija, zatim utiče na intenzitet i ujednačenost rasporeda bojenih materija i dr. Na sadržaj bojenih materija naročito utiču fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum, takođe i bor, mangan, bakar, cink i molibden. Na prisustvo aromatičnih materija u grožđu naročit uticaj ispoljava fosfor, kalcijum, kalijum i magnezijum. Na kvalitet grožđa a kasnije i na kvalitet prerađevina naročit uticaj ispoljavaju način i vreme berbe grožđa. Mehanizovana berba vinskog grožđa, ukoliko mašine nisu tehnički usavršene, mogu imati i negativan uticaj na kvalitet grožđa i vina. Međutim, ona postaje neminovnost u područjima gde je osetan nedostatak Ijudske radne snage. Prerana kao i poznija berba grožđa tako đe mogu imati negativan uticaj na kvalitet grožđa i proizvoda od grožđa. Prerana berba onemogućava ispoljavanje sortnih karakteristika u smislu sadržaja šećera, ukupnih kiselina, bojenih i aromatičnih materija. Prekasnom berbom, sem ako je to planski predviđeno mnogo se gubi, pre svega, na prinosu grožđa. Koncentracija šećera se povećava, ali se remete sadržaj ukupnih kiselina i sadržaj brojnih aromatičnih materija. Otuda,određivanju vremena berbe mora se posvetiti posebna pažnja i to u smislu blagovremenog započinjanja i završetka berbe, zatim i u pogledu organizacije berbe, kako bi obrano grožđe što pre stiglo do prerađivačkih kapaciteta. Grožđe namenjeno proizvodnji vrhunskih vina treba brati kada sadrži 22% šećera i 6-8 g/l ukupnih kiselina. Za spravljanje kvalitetnih vina grožđe mora da sadrži 18-22% šećera i 5-7 g/l ukupnih kiselina, a grožđe sorti za spravljanje stonih vina mora sadržati oko 18% šećera i 5-8 g/l ukupnih kiselina. Grožđe koje je namenjeno proizvodnji stonih vina obično ima nedovoljnu količinu šećera dok je sadržaj ukupnih kiselina premali ili vrlo visok. Za proizvodnju destilata koristi se grožđe sa povišenim sadržajem kiselina, bez izraženog mirisa, neutralnog ukusa i sa manjim sadržajem šećera u širi.

Jedan od načina sušenja koji sve više zauzima značajno mesto kod poljoprivrednih proizvođača i preduzetnika koji se bave sušenjem voća je svakako sušenje u solarnim sušarama. Solarne sušare predstavljaju novo, univerzalno, ekološko i istovremeno idejno značajno tehničko tehnološko rešenje. Solarna sušara u toku letnjih meseci može u zoni sušenja biti korišćena za sušenje voća i povrća, šumskog i lekovitog bilja koristeći energiju Sunca i toplih letnjih dana, a tokom zimskih meseci u zimskim uslovima može koristiti kao inkubator, za uzgoj povrtarskih kultura ( rasad, spanać, zelena salata,luk,), jagodičastog voća , cveća, gljiva i ostalog bilja slabog korenovog sistema i niskog uzgoja, tako sto će se razrediti lese u komori, napuniti zemljom - kompostom i zasejati određenom kulturom uz povremeno orošavanje vodom, jer su grejanje, ventilacija i prirodna svetlost već obezbeđeni, 100% automatizovano. Princip rada sušara Solarne sušare koriste energiju Sunca i pritom obezbeđuju od 70% do 100% od potrebne energije za proces sušenja, zavisno od vremenskih prilika, da li su dani u vreme sušenja sunčani ili oblačni. Naime, sušare su mobilne (pokretne, na točkovima) i izložene tokom procesa sušenja na Suncu kako bi apsorbovale neophodnu energiju za sušenje. Sušare mogu da rade i kao klasične konvektivne u nedostatku Sunca tj. u noćnim i zimskim uslovima koristeći dopunski izvor toplote; električni grejač, drvo, biomasu, ili TNG, zavisno od tipa sušare. Podesne su za rad u voćnjacima, mogu raditi na principu prirodne cirkulacije vazduha. Karakteristike solarnih sušara Solarne sušare se znatno razlikuju po principu rada i kvaliteta sušenja proizvoda od klasične tehnologije sušenja što može imati veliku prednost kod poljoprivrednih proizvođača koji se bave proizvodnjom sa manjim plasmanom a istovremeno je pogodna za sušenje više kultura koje ne sazrevaju u isto vreme već u različitim vremenskim intervalima. S tim u vezi može biti idealno rešenje za udružene poljoprivredne proizvođače ili klasere gde se više voćnih vrsta može sušiti jer imaju različito vreme zrenja, a takodje I povrće se može sušiti i plasirati po istom principu.  U tehničkom smislu: sušare su jednostavne i lagane konstrukcije, mobilne i optimalno prostorno dobro kreirane što je u skladu sa kapacitetom i funkcionalnošću; rukovanje je jednostavno i bezbedno uz angažovanje jedne osobe za rad sa sušarom, s obzirom na visoki stepen automatizacije.  U tehnološkom smislu: s obzirom da se proces sušenja odvija u potpuno prirodnim uslovima na temperaturi od 45-90°C, optimalno 70°C, ne dolazi do promene organske strukture molekularnih jedinjenja, pucanja opne na proizvodu i odliva soka, narušavanja vitaminskog sastava, promene boja,mirisa i ukusa. Opasnost od pregrevanja, ugljenisanja i požara ne postoji ; režim rada je automatizovan, potreban je samo izbor zadate temperature za proizvod koji se suši.  U ekonomskom smislu : relativno su jeftine i racionalne zbog malog udela dopunske energije u procesu sušenja, tj. besplatne energije Sunca. U zimskim uslovima sušara dobija funkciju tzv. inkubatora. Princip rada inkubatora je u potpunosti identičan sušarama i prilagođen za uzgoj svake biljne vrste pravilnim izborom ambijenta ( temperatura, svetlost, vlaga i promaja), približno prirodnim uslovima, što inkubator u potpunosti pruža. Lese su urađene od nerđajućeg čelika, pa se slobodno mogu puniti zemljom - kompostom ovlaženim vodom sa rastvorom hranljivih i zaštitnih sredstava neophodnih za uzgoj. Sušare su projektovane u skladu sa propisima u prehrambenoj industriji, HACCP sistemom (izbor materijala, zaštite materijala i izrade lesa za sušenje). Solarne sušare su energetski opravdane, racionalne i ekonomične. Rade na principu elektromagnetnog zračenja koristeći kompletan,vidljiv i infracrveni spektar Sunčevog zračenja, dakle prirodan proces sušenja i time obezbeđuju 70% do 100% neophodne energije za sušenje voća, povrća i šumskog i lekovitog bilja. Kao dopunski sistem energije koriste električnu energiju, biomasu, drvo, prirodni gas ili TNG što proces sušenja čini neprekidnim. Ove sušare su mobilne ( na točkovima) i stalno izložene Suncu, na otvorenom prostoru. U sušaru se konstantno može unositi nova količina svežih namirnica, kako pristižu iz voćnjaka ili bašti svakodnevno od ranog proleća do kasne jeseni, jer je sušara uvek uključena, tj. izložena Suncu. Cena solarnih sušara se kreće u rasponu od 3000 – 10000 evra što predstavlja ne tako malu investiciju. S obzirom na količinu energije koja se može dobiti iz prirodnog resursa Sunca koje je nepresušan izvor energije, ova investicija se može smatrati isplativom u poređenju sa energijom gasa npr. daje za trećinu manje troškove. Investiciona ulaganja se odnose i na izmenjivač toplote koji se nalazi na u funkciji pretvaranja sunčeve energije u toplotnu. Troškovi koji se obračunavaju za izmenjivač toplote ne prelaze investiciju od 1000 evra. Posebna prednost ovih sušara je i ta što se temperature sušenja održava na 45°C i kako takav režim sušenja povoljno utiče na arome voća, vitamin C, konzistenciju plodova to su još neki od razloga za primenu ovih sušara.

Evropska unija i Vlada Švajcarske sa 207.961 evra podržaće pet projekata poljoprivrednih udruženja i dve poljoprivredne zadruge s juga Srbije. Novac je za povećanje obima proizvodnje, tehnološke inovacije i povećanje tržišne konkurentnosti poljoprivrednika nerazvijenih opština s juga Srbije, saopštio je Evropski progres koji je zadužen za realizaciju tog programa. Njime će se kupiti poljoprivredna mehanizacija, oprema za preradu i proizvodnju poljoprivrednih proizvoda ili za manje građevinske radove, poput izgradnje hladnjača ili sušara. Nadležni za realizaciju programa ocenili su da je reč o jedinstvenoj šansi da poljoprivrednici udruženim snagama u okviru zadruga i udruženja, realizuju svoje ideje i unaprede proizvodnju. "Evropski progres" predstavlja najveći razvojni program u Srbiji za podršku razvoju 34 lokalne samouprave na jugoistoku i jugozapadu zemlje. Sredstva za realizaciju Programa obezbeđuju dva velika donatora – Evropska unija i vlada Švajcarske, zajedno s Vladom Srbije.

Izvor: Beta

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović postigao je danas, 30. novembra 2016. godine dogovor sa rukovodstvom Aerodrom Niš da se u najskorijem periodu uspostavi granična veterinarska i fitosanitarna inspekcija, kako bi se omogućio avio transport srpskih poljoprivrednih proizvoda do Turske. Takva odluka je doneta zbogsve većeg interesovanja za proizvode iz Srbije, rasta izvoza naših proizvoda, ali i sveukupne razmene između dve zemlje. Bržim trasnportom ostvariće se i daleko veća konkurentnost srpskih poljoprivrednih proizvodana inostranim tržištima. Uspostavljanje avio linije za transport robe sa aerodroma u Nišu ima poseban značaj za jug Srbije gde se proizvode i prerađuju značajne količine voća i povrća.

“Ove godine, naš NLB Organic konkurs slavi svoj prvi jubilej– 5. godišnjicu. Drago mi je što mogu da kažem da interesovanje organskih proizvođača za učešće u konkursu raste i da je ove godinena adresu NLB Banke pristigao rekordan broj od 56 projekata. Ukupno, do sada je na NLB Organic konkursu učestvovalo 226 projekata i to je važan pokazatelj aktuelnosti organske proizvodnje. Površina pod organskom proizvodnjom je, prema zvaničnim podacima, 2012.godine, kada je naš konkurs pokrenut,iznosila 6.340 ha, 2014. Godine nešto manje od 9.500 hektara, a prošle godine se već prostirala na preko 15.200 hektara. 2010. godine je u Srbiji bilo 137 proizvođača uključenih u organsku proizvodnju, 2012. Kada smo pokrenu likonkurs, 1061, a danas ih imao kod vehiljade,što individualnih, što kooperanata. Vrednost izvoza organskih proizvoda 2012. godine je bila 3,74 miliona evra, a prošlegodine je dostigla iznos od 19,6 miliona evra. To sve govori u prilog potencijalu organske proizvodnje u Srbiji, koji smo mi prepoznal ikada smo pokrenuli ovaj konkurs i, verujem, bili među pionirima u pružanju podrške ovom segmentu ”rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd na svečanom uručenju nagrada. Predsednica Stručnekomisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, objasnila je da Vojvodina prednjači po broju projekata i da je iz ovog delaSrbije pristiglo 19 projekata, 10 projekata iz CentralneSrbije, iz regiona Beograda i izJužneSrbije je po 9 projekata, iz ZapadneSrbije 5 i iz Istočne Srbije 4 projekta. “Šesnaest projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, uzgajanjem povrća, voća, žitaricama i vinogradarstvom, 5 projekata su dostavili stočari, 3 projekta pčelari, a 32 projekta su podnelagazdinstva koja se bave mešovitom proizvodnjom, objedinjeom biljnom i stočarskom” istakla je Oljača. Nagrađen iprojekti: Trećuna gradu u iznosu od 200 hiljada dinara osvojio je Josip Mamužić iz Ljutova, pored Subotice. Organske proizvode gaji od 2003. godine, a 2006. godine je njegovo gazdinstvo sertifikovano po standardima EU. Jedno je od vodećih organskih gazdinstava u Srbiji, a pored Josipa i RužeMamužić, u radu gazdinstva aktivnisu i Tanja i Filip Mamužić, oboje studenti Poljoprivrednog fakulteta. S obzirom na to da je borba protiv korova najveći problem u organskoj proizvodnji, ideja projekata gazdinstvaMamužić je nabavka međurednog kultivatora protiv korova. Time bi se značajno umanjili troškovi proizvodnje, a samim time bi i proizvodi bili dostupniji većem broju korisnika. Druga nagrada u iznosu od 300 hiljada dinara pripala je Jovanki i Sergeju Ivanovu izKamenice, sa Stare planine, nadomak Dimitrovgrada. Organskom proizvodnjom ovo gazdinstvo se bavi od 2009. godine, a posebno je posvećeno održavanju autohtonih vrsta sa tog područja. U proizvodnju je uključeno 4 člana porodice, starosti od 41 do 68 godina. Gazdinstvo poseduje 12 ha zemlje, kao i 23 grla balkanskih magaraca, 170 grla karakačanskih ovaca, 30 grla balkanskih koza, za proizvodnju mleka, svrljišku kokoš, domaćeg brdskog konja, karakačanskog ovčara. Ideja nagrađenog projekata je nabavka opreme za preradu mleka i proizvodnju sira, čime bi se uanpredila proizvodnja i ovo gazdinstvo kreiralo dodatnu vrednost. Pobednik petog NLB Organic konkursa je Zoran Ristanović izP rijevora, pored Čačka i njegov projekt “Višenamenska ekokuća”. U postupak konverzije ovo gazdinstvo je ušlo 2013. godine, a pored 2 punoletna člana porodice, u proizvodnju je uključeno i njihovo troje dece i radnic i koji se angažuju u skladu sa potrebama. U vlasništvu gazdinstva je 1 ha zemlje, a organsko voće i povrće gaje i na 8,5 ha zemljišta u zakupu. Projekat “Višenamenska ekokuća” se odnosi na izgradnju objekta, višenamenskog staklenika u kome bi se od 1. februara do 1. Aprila proizvodio rasadni material, od 1. aprila do 1. septembra bi služio kao sušara za voće, povrće i pečurke, od 1. septembra do 1. novembra bi se koristio za preradu organskih proizvoda, a od 1. novembra do 1. februara u ovom prostoru bi se održavale obuke mladih ljudi iz čačanskog kraja, koji su zainteresovani za organsku proizvodnju.

 

 

Ova veoma poznata žitarica, koja se smatra jednom od najstarijih žitarica Evrope, koja se sejala od kamenog doba, starog Egipta, preko Vavilona, gde se od njega pravilo kaša i pivo pa do dana današnjeg, se deli u tri vrste: 1. dvoredni (Hordeum distichum), koji se koristi u proizvodnji piva; 2. višeredni (Hordeum polysticum i Hordeum vulgare); 3. prelazni (Hordeum vulgare); Potiče iz Etiopije i jugoistočne Azije. U antičkoj Grčkoj je bio osnovni sastojak u proizvodnji hleba i u ishrani ratnika. Kinezi su ga smatrali simbolom muške zrelosti. Danas se ječam najčešće koristi u proizvodnji piva ali zahvaljujući svojoj hranljivoj vrednosti, od slada može se dobiti veoma kvalitetno brašno bogato vlaknima i vitaminom B12. Pored toga što sadrži veliki broj vitamina(niacin,tiamin, vitamin E) i minerala(selen, gvožđe, magnezijum, cink, fosfor i bakar), ječam je bogat prirodnim vlaknima, poseduje veoma malo masti i kao sve biljne žitarice, ne sadrži holesterol. Od dijetetskih vlakana najbitniji je beta-glukan, koji pospešuje varenje i održava ravnotežu crevne flore, snižava holesterol i tako stiti od srčanih obolenja. Rađena su razna klinička istraživanja koja su pokazala da konzumiranje celovitog ječma ili ječmenih proizvoda poput ječmene prekrupe, ječenih pahuljica ili ječmenog brašna, efikasno snižava holesterol kod ljudi. Osim toga, umanjuju i resorpciju šećera što umnogome smanjuje rizik od pojave dijabetesa, ali da bi se taj efekat ispoljio mora se koristiti minimum 3 grama betaglukanskih vlakana dnevno, što bi u prevodu značilo da treba koristiti jednu četvrtinu šolje nekuvane ječmene prekrupe (otprilike jedna čaša kuvanog ječma) koja sadrži cca. 2,5 grama beta glukan topivih vlakana. Polovina šolje nekuvanih ječmenih pahuljica sadrži otprilike 2 grama beta glukan topivih vlakana.Osim toga, konzumiranje hrane bogate vlaknima može povećati i produžiti osećaj sitosti, što je važno za održavanje odgovarajuće telesne težine i prevencije gojaznosti, npr. pola čaše ječmene prekrupe sadrži manje od ½ grama masti i samo 100 kalorija. Ječam sadrži i prirodne antioksidante koji su takođe veoma važni za očuvanje dobrog zdravlja.Antioksidanti deluju tako što smanjuju stopu oksidacijskog oštećenja prikupljanjem slobodnih radikala koji nastaju kada telesne ćelije koriste kiseonik. Pored antioksidanasa ječam sadrži u sebi jos i fitohemikalije- prirodne hemikalije koje se nalaze u biljkama.Studije su pokazale da fitohemikalije mogu umanjiti rizik obolevanja od određenih srčanih bolesti, dijabetesa i raka. Nutricionistička analiza (kuvani ječam 1 šolja): • 270 kalorija • 13 g hranljivih materija • 0,12 g triptofana • 230 mg fosfora • 0,64 mg bakra • 0,62 mg mangana • 36 mcg selena Američka FDA (Uprava za hranu i lekove) nakon analize naučnih dokaza i studija, potvrdila je da dodavanje ječma zdravoj ishrani može umanjiti rizik od srčanih oboljenja smanjivanjem ukupnog i LDL holesterola, te finalizirala pravilo kojim se dozvoljava da proizvodi koje sadrže ječam na svojim pakovanjima mogu nositi oznaku da su topiva vlakna koja sadrže, korisna za srce. -Oljušteni ječam se dobija kada se oljušti i ispolira ječam posle skidanja ljuske. Koristi se umesto pirinča; -Ječmena prekrupa sadrži sve sastojke oljuštenog celog zrna ječma i od nje se pravi ječmena kaša; -Ječmeno brašno se dobija mlevenjem ječma; -Ječmene pahuljice se dobijaju presovanjem i drobljenjem zrna ječma; -Ječmeni slad je najvažnija sirovina u proizvodnji piva i jakih alkoholnih pića; -Malteks, ječmeni sirup koji se dobija iz ječmenog slada, prirodni je zaslađivač. Podseća na med ali je manje sladak i ređi je od meda i sporije podiže nivo šećera u krvi. U narodnoj medicini, oljušteno zrno, krupica i griz,kada se skuvaju daju sluzavu kašu koja blagotvorno deluje na organe za varenje, protiv proliva i promuklosti. Od ječmenog slada pravi se brašno visoke hranljive i dijetetske vrednosti, jer se lako vari, darži oko 50% saharifikovanih ugljenih hidrata, 10% belančevina, vitamina A,B,D i E, mineralnih soli, enzima i drugih korisnih sastojaka. Zbog toga se koristi u ishrani bolešljivih osoba, deci i starijih i rekonvalescenata, jer pojačava lučenje žlezde za varenje i doprinosi bržem i boljem iskorišćavanju hrane. Ekstakt iz ječmenog slada se još lakše svari.

Gligorijević na našem tržištu posluje od 2001. godine. Trideset godina predanog rada I iskustva u pčelarenju, doprinelo je razvoju raznovrsnog asortimana pčelarske opreme u našem proizvodnom programu. Sa željom da unapredimo najplemenitiju poljoprivrednu granu u našoj zemlji -pčelarenje I da olakšamo rad naših saradnika I kolega pčelara, cilj nam je I da Srbija ostane prepoznatljiva po kvalitetu u ovoj oblasti. U duhu napred navedenog, od sredine ove godine, u mogućnosti smo da našim pčelarima ponudimo jedan potpuno nov, praktičan, pouzdan, nadasve kvalitetan I efikasan proizvod . U pitanju je antivarozna plastična podnjača sa sakupljačem polena. Plastična podnjača se proizvodi u našoj radionici. Sam proces izrade alata, koji je takođe sproveden u našoj radionici, isključivo pomoću kapaciteta raspoloživih u Tehnoplast Gligorijević, trajao je preko 6 meseci. Podnjača je izrađena od kvalitetnih plastičnih masa sa dodacima UV stabilizatora, koji povećavaju trajnost I otpornost na atmosferske uticaje, kao što su Sunce, mraz I vlaga. Za izradu su odabrane plastične mase koje su čvrste I dovoljno elastčne da budu otporne na udare, kao spojleri kod automobila. Procenjeni rok trajanja podnjače, bez promena je minimum 10 godina. Opterećenje podnjače, mereno u našoj radionici je 200 kg, pri čemu ona nije pretrpela nikakve promene. Praktične prednosti ove podnjače za potrebe pčelarenja ogledaju se u činjenici da je antivarozna, odnosno ima rešetku kroz koju propada varoa, nakon čega ne može da se vrati na pčelu. Takođe, u sklopu podnjače je I sakupljač polena, koji se sastoji od rešetke za sakupljanje polena, levaka za prolaz trutova I donje fioke. Pored toga što donja fioka služi za sakupljanje polena, namenjena je regulisanju mikro-klime u košnici, jer omogućava ventilaciju I otimalna je prilikom seljenja pčela. Sastavni deo podnjače je regulator leta, koji se postavlja na ulaz u podnjaču, prilikom skidanja rešetke za sakupljanje polena, radi smanjenja otvora, kao I leto koje ima mogućnost sklapanja I rasklapanja I koristi se za zatvaranje leta prilikom seljenja. Podnjača je prilagođena našem podnjeblju I metodologiji pčelarenja na ovim prostorima. Iz svega napred navedenog, evidentno je da smo prilikom konstrukcije podnjače, uvažavajući savete najiskusnijih pčelara u Srbiji, mislili na sve potrebe jednog društva, koje podnjača treba da zadovolji. Opremanjem košnice novom plastičnom podnjačom, rešava se problem koji su pčelari imali, a koji se odnosi na stalno farbanje podnjača, kratak rok trajanja, raskivanje koje dovodi do izlaska I gubitka pčela prilikom selidbe. Takođe se izbegava korozija na metalnim mrežama, koja se dašava upotrebom drugih tipova antivaroznih podnjača. Tokom probnog perioda, podnjača je pokazala odlične rezultate u sakupljanju polena, ne zamarajući pčelu, kakav je slučaj prilikom primene sakupljača polena, koji se dodaju na prednjem delu podnjače I koji zbunjuju pčelu. Imajući u vidu sve navedene prednosti, mišljenja smo da ovaj novitet u pčelarenju na našem podneblju, zaslužuje najviše mesto u inovacijama, jer je vezan direktno za eksploataciju u pčelarstvu. Tehničke specifikacije Naziv proizvoda: Plastična antivarozna podnjača sa sakupljačem polena  Delovi podnjače: - Telo podnjače sa prorezima za propadnje varoe I polena - Rešetka za skidanje polena - Rasklopiva poletaljka - Dva levka za trutove - Fioka za sakupljanje polena I regulaciju mkro klime u košnici - Korektor leta  Dimenzije podnjače: - Dužina: 505/510mm - Širina: 412/420mm - Visina: 75mm  Rok trajanja bez promena: minimum 10 godina (otporna na atmosferske uticaje)  Opterećenje: 200kg  Materijal: PS I PP ojačani UV stabilizatorima

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da će laboratorija za kontrolu mleka početi da radi od marta-aprila iduće godine i od tada će se mleko plaćati po kvalitetu. On je istakao da će država i naredne godine pomagati sektor mlekarstva i da će oni koji imaju najkvalitetnije mleko i ambiciju da razvijaju taj sektor imati prioroitet. "Naredne godine će za nabavku opreme i finansijsku podršku poljoprivrednim proizvođačima biti izdvojeno 1,15 milijardi dinara što je duplo više nego ove godine", rekao je Nedimović na konferenciji za štampu o investicijama kompanije Imlek. Generalni direktor Imleka Ilija Šetka istakao je da je ta kompanija od 30 miliona evra investicija 24 uložila u Srbiji, a šest u regionu. "Investirali smo u podršku farmerima, inovacije i unapređenje proizvodnje i razvijanje novih proizvoda. Proširili smo kapacitete, povećali efikasnost i nabavili najsavremeniju opremu za kontrolu kvaliteta sirovog mleka i gotovih proizvoda", rekao je Šetka. On je dodao da je Imlek, zahvaljujući uvođenju prelevmana (carinske zaštite), očuvao proizvodnju i farmerima isplaćivao prosečnu cenu mleka od 30 centi po litru kada je ona na evropskom tržištu u proseku bila oko 20 centi. "Otkupili smo 30.000 tona mleka u trenutku kada nam nije trebalo i preradili ga u mleko u prahu da bi pomogli farmerima da očuvaju proizvodnju. Na ime pozajmica farmerima smo dali tri miliona evra", rekao je Šetka. Izvor: Beta

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31