Ako volite da radite u bašti ili ako posedujete plastenik, gajenje blitve će predstavljati pravo zadovoljstvo, kako zbog njene jednostavnosti tako i zbog njenih veoma korisnih i hranljivih sastojaka u svakodnevnoj ishrani.U ljudskoj ishrani koristi se lišće blitve.Ono je ukusno, hranljivo i upotrebljava se na isti način kao i spanać a lisne drške kao špargla i karfiol. Može se koristiti tokom cele vegetacije sistemom odabiranja listova.Listovi blitve su odličan izvor antioksidanasa i vitamina C (na 100 g obezbeđuje 33% preporučene dnevne količine). Blitva je bogata i kompleksom vitamina B, kao što su folati, nijacin, vitamin B6, tiamin i panotenska kiseline. Bogata je i vitamimom A i njegovim prekursorima, antiokdsidantima kao što su beta-karotin, lutein i zeaksantin. Bogat je mineralima kao što su bakar, kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, mangan, koji igraju značajnu ulogu u kontroli krcnog pritiska, formiranju antioksidantnog enzime superoksid-dismutaze, kao i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i ćelijsku oksidaciju. Interesantno je da je blitva i izvor omega-masnih kiselina. Smatra se da redobno konzumiranje blitve pomaže prevenciji osteoporoze, anemije usled manjka gvožđa, nedostatka vitamina A, kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva.Otpornost blitve na zimu omogućava nam da je posejemo u jesen ili krajem leta. Tako se i kasnije tokom godine zdravi i kvalitetni listovi blitve, mogu se koristiti se za ishranu ljudi na razne načine. Postoje dva botanička varijeteta: lisnata blitva sa listovima od svetlozelene do tamnozelene boje, i rebrastva blitva sa izraženim lisnim drškama. Ovo vreme je idealno za blitvu. Ona se može sejati sukcesivno od februara do jula, na dubini 2-4 cm sa 10-20 g semena na 10 m. Seme klija na temperaturi od 3 do 4°C, dok je optimalna za razvoj biljke 18-25 °C. Gaji se na rastojanju između redova od 20-35 cm i u redu 5-30 cm.Najbolje uspeva na srednje teškom, plodnom zemljištu. U bašti se đubri sa 20-30 kg stajnjaka i sa 50-80 kg NPK (15:15:15) đubriva, a u biobašti sa 15-20 kg komposta na 10 m². Dve trećine đubriva daju se pred setvu, a trećina za prihranjivanje kada je u fazi 6-8 listova. Blitva se obavezno mora zalivati u vreme suše da bi listovi bili sočniji a i po potrebi se vrši okopavanje.Blitva se bere otkidanjem dva do tri spoljna lista rozete tokom 2-3 meseca. Zavisno od sorte (lukulus, lionska i dr.) ostvaruje se prinos od 30-60 kg na 10 m. Salata od blitve Sastojci 2 veze blitve 4 struka mladog crnog luka ½ kašičice soli2 kasike maslinovog ulja 1 kašika jabukovog sirćeta ili limunovog soka Priprema Blitvu dobro operite i barite u sudu bez vode 10 minuta. Ocedite višak tečnosti i začinite salatu. Ukrasite po želji – peršun, neven… PRILOG OD BLITVE Sastojci • 350-400g obarene blitve • 30g brašna • 2-3 čena belog luka • 200-250 ml mleka • so po ukusu • ulje Priprema: Blitvu očistiti i oprati. Blitvu kuvati dok u potpunosti ne omekša. Kada se ohladi sitno je iseći. Kada se zagreje ulje sipati brašno i posle nekoliko sekundi dodati luk pa pustiti da se brašno blago uprži i dobije boju. Dodati blitvu, promešati pa naliti sa mlekom. Kuvati dok se masa ne zgusne. Posoliti i poslužiti toplo. Po želji doliti još mleka ako procenite da je suviše gusto.

Jedno od mnogo važnih segmenata, jeste pravilno kominovanje pojednih grupa namirnica. Osim učenja dece o pravilnim principima i vrsti hrane, važno je naučiti ih da hranu ispravno kombinuju.

Suština toga je u tome da se uneta hrana dobro svari, a hranljivi sastojci u potpunosti iskoriste. Ukoliko se hrana loše kombinuje, dolazi do procesa truljenju u probavnom traktu, i u tom slučaju više je štete od unete hrane nego koristi, zbog oslobađanja toksina do kog dolazi. Da pojednostavimo: namirnice koje sadrže belančevine, trebalo bi jesti odvojeno od namirnica koje sadrže ugljene hidrate, iz prostog razloga što ih organizam probavlja na potpuno različit način.

Činjenica da konzumiranje određenih vrsta pasulj,a i drugog zrnevlja mahunarki, dovodi do proizvodnje gasov,a često se navodi kao negativni efekat, budući da pasulj sadrži i belančevine i ugljene obrokahidrate. Međutim, danas se zna da to nije razlog njegove bučne reputacije. Neke vrste zrnevlja mahunarki sadrže balančevine kao što je lektin, koje enzimi iz naseg sistema za varenjene mogu da svare.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Ne, teška srca kažete sebi, neću pojesti taj nezdravi kolač, nego ću uzeti zdravu lanenu pločicu. Možete odahnuti, jer naučnici kažu da niko ne može odlučiti šta je za vas zdravo, osim vas samih, piše Foks njuz.

Šta je zdrava hrana za nas, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/2880-naucnici-dosli-do-novih-saznanja-u-vezi-sa-time-sta-je-zdrava-hrana-za-nas

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za poljoprivredno zemljište, zaključilo je ugovore o korišćenju sredstava za uredenje nekategorisanih puteva, i otresišta sa predstavnicima 67 jedinica lokalnih samouprava sa teritorije centralne Srbije.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede, navodi se da je za uredenje nekategorisanih puteva i otresišta, budžetom za ovu godinu predvidela sredstva u iznosu od 851 milion dinara, od čega resorno ministarstvo učestvuje sa više od 249 miliona dinara.

"Ove godine planira se obnova oko 860 kilometara seoskih puteva. Uz komasaciju, uredenje poljskih puteva i otresišta je jedna od najznačajnijih mera, kojom se na komplesan način upravlja zemljištem, i kojom se poboljšavaju uslovi života i rada poljoprivrednika, ali i svih drugih ljudi koji žive u ruralnom području", rekao je državni sekretar, Velimir Stanojević, prilikom potpisivanja ugovora. 

On je rekao da se svake godine povećava broj zainteresovanih lokalnih samouprava, koje konkurišu za ovu meru ministarstva od koje će, kako je istakao, korist imati više hiljada poljoprivrednih proizvođača.

Tokom prethodne tri godine, ministarstvo je zajedno sa lokalnim samoupravama, uložilo 2,2 milijarde dinara za uredenje 2.500 kilometara atarskih puteva, navodi se u saopštenju ministarstva.

Izvor: www.dnevnik.rs

U našoj zemlji proizvodnja pačjeg mesa je slična guščijem, i iznosi oko 250 g po stanovniku godišnje. Mi jednostavno nemamo naviku da jedemo meso ovih životinja, kao Kinezi recimo, i ostali narodi Azije, kojima je meso patke na prvom mestu, a tek onda kokošje. Pod intenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka u kontrolisanom ambijentu (zoohigijensko-veterinarskim uslovima), što znači da se pačići za vreme tova nalaze u zatvorenim objektima. Ovaj način tova daje najveću sigurnost u tovu, i najbolje proizvodne rezultate. Poluintenzivan tov je tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanim uslovima, u objektima koji sadrže i ispuste. Ispusti omogućavaju da se utovi što veći broj pataka na istoj površini zatvorenog prostora. Tov je praćen sa većim rizikom.

Priprema objekta

Pod ekstenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanom ambijentu, a zatim se odnose pod nadstrešnice. Ovaj tov je praćen sa najvećim rizikom i uginućem. Da bi se pačići uselili u objekat, on mora biti prethodno pripremljen. Mora se detaljno očistiti. Kada se objekat osuši spreman je za unošenje prostirke i krugova za prihvat pačića. Posle unošenja krugova u objekat se rasprostire prostirka u debljini 5 do 8 cm. Samo čista,suvai prostirka bez plesni može se koristiti za pačiće. Zatim se unose hranilice i pojilice. Posle unošenja opreme objekat se zatvara, a otvara se 24 sata pre pristizanja pačića.Pre pristizanja pačića uključuju se grejalice 12 do 24 sata, da bi u objektu bila željena tremperatura za prijem.

Krugovi – boksevi za prijem pačića se postavljaju da bi se pačići prvih nekoliko dana držali u blizini grejalice, hranilice, pojilice i da svojom visinom zaštite pačiće od promaje. Izrađuju se od različitog materijala i različitih su dimenzija. Najkvalitetniji su izrađeni od plastične mase. Optimalna je grupa 500 jednodnevnih pačića za prijem. Optimalna naseljenost je 0,10 m² podnog prostora po pačetu. Za prihvatanje 500 komada pačića treba obezbediti boks prečnika od 2,5 do 3 m. Kod prihvatanja jednodnevnih pačića temperatura na podu ispod grejalice treba da bude 34 do 36 ˚C, a temperatura u objektu van grejalica od 24 do 26 ˚C. Nakon prijema pačića, svakog narednog dana treba smanjivati temperaturu grejalice za 1 ˚C, dok se temperatura grejalice ne izjednači sa sobnom temperaturom od 18 do 20 ˚C, a to će se dostići nakon 14 dana, u zavisnosti od drugih faktora. Veoma je važno kontrolisati temperaturu u objektu i na podu ispod grejalice, ali najbolji pokazatelj ispravnosti i kvaliteta grejanja je ponašanje pačića.

Pojilice i ishrana

Pojilice mogu biti priručne ili automatske i ravnomerno su raspoređene u krugove. Jedna pojilica je dovoljna za napajanje do 100 pačića. Mora se svakodnevno vršiti pranje pojilica do završetka prve faze odgoja. Kada se uklone krugovi, tada se postavljaju automatske pojilice, na rampe za napajanje, koje su za to izrađene i tu ostaju do završetka prve faze odgoja. Nikada se ne sme dozvoliti pristup hrani pačićima, ako nema u objektu vode. U prvoj fazi odgoja od 0 do 21 dana starosti, pačići se isključivo hrane starterom (poželjno je davati peletiranu hranu). Prilikom prijema jendodnevnih pačića, hrana mora biti odmah u krugovima. Najčešće se koriste hranilice u obliku tacne i cevaste hranilice. Nakon 15 dana starosti, postojeće hranilice mogu se zameniti onima u obiku valova. Jedna hranilica u obliku valova, dužine od 2 m sa prilazom hrani sa jedne i druge strane, obezbeđuje ishranu za 500 komada pataka do završetka tova.

Osvetljenje

Da bi pačići mogli konzumirati dovoljnu količinu hrane za svoj porast, mora im se obezbediti svetlo i to u prva tri dana starosti 24 sata, a nakon trećeg dana pa do kraja tova 23 sata. Prekid svetla od 1 sata obavlja se isključivo radi privikavanja pačića na mrak u slučaju nestanka struje, jer u protivnom, kod nestanka svetla dolazi do velike uznemirenosti pačića, grupisanja i ugušenja.

Ventilacija

Kvalitetna ventilacija u objektu je izuzetno važan faktor u zdrastvenom stanju i prirastu pačića. Ako je loša, u objektu dolazi do povećane koncentracije amonijaka, što izaziva upalu očnog kapka i oštećenja disajnih puteva kod pačića. U tim slučajevima pačići se slabo ili nikako ne kreću, ne dolaze do hrane i vode, zakržljavaju i na kraju dolazi do uginuća.

Mortalitet

Pošto su pačići veoma živahni i otporni, u njihovom odgoju u optimalnim uslovima su veoma mala uginuća. Ako se desi da pačići uginjavaju, leševe treba odmah iznositi iz objekta i neškodljivo ukloniti. U slučaju kada se pojavi veliki broj uginuća, mora se ispitati njegov uzrok.

Iako je za 6 meseci, na području Sokolca, mlekarama predato 975.850 litara mleka, za prvih 9 meseci ove godine, očekuje se znatan pad proizvodnje, zbog dugog sušnog perioda, i niza pratećih problema, navode romanijski mlekari.

Na imanju Saše Kapovića, jednog od najvećih proizvođača mleka na području Sokolca, pribojavaju se da će duga suša uzeti svoj danak i u oblasti mlekarstva.

Negova mini-farma u selu Podpećine, nedaleko od Sokolca, broji 8 muznih i nekoliko grla podmlatka, ali beleži osetan pad proizvodnje.

- Posledice suše osetili smo već od jula, a naše krave sada daju manje 5 do 8 litara mleka dnevno po grlu - ističe Kapović.

On navodi da su u ovakvim uslovima jedino povećane masne jedinice u mleku, zbog smanjene količine.

Na svojoj farmi Kapović je, kao i većina mlekara sa ovog područja, već počeo da hrani muzna grla senom sakupljenim za zimsku sezonu, jer se trava na pašnjacima osušila.

- Da nevolja bude veća, oplodnja krava kasni, što je posledica prošlogodišnje pojave oboljenja plavi jezik, pa je time upola smanjena laktacija kod većine muznih grla u odnosu na prošlu godinu - napominje Kapović.

Sa njegovog imanja za 6 meseci ove godine mlekari je prodato ukupno 28.400 litara sirovog mleka i već godinama je 3. na listi najboljih proizvođača na području opštine Sokolac.

Zaradu od mleka na Romaniji, dodatno opterećuje činjenica da proizvođači moraju da izdvajaju i za koncentrovanu hranu, u nedostatku trave na pašnjacima zbog duge suše, napominju u lokalnom Udruženju proizvođača mleka i mesa.

Viši stručni saradnik za oblast poljoprivrede u opštini Sokolac, Slaviša Knežević, saglasan je sa mišljenjem mlekara, da će suša ostaviti dubok trag u proizvodnji mleka, i uvećati troškove njegove proizvodnje u drugom delu godine.

- Istina, u prvih 6 meseci ove godine proizvodnja od 975.850 litara mleka je blago uvećana u odnosu na isti period prošle, koja je bila rekordna sa 951.750 litara, ali će se suša značajno odraziti na proizvodnju u julu, avgustu i septembru - objašnjava Knežević.

On ističe da su vremenske prilike u prvom polugodištu 2017. godine išle na ruku stočarima na ovom području, pa su obezbedili velike količine kvalitetne kabaste hrane, zahvaljujući sve češćoj upotrebi rolo-balera.

Knežević navodi da se proizvodnjom i prodajom mleka na području Sokolca bavi oko 220 poljoprivrednika. On upozorava da broj proizvođača opada, ali da, istovremno, "okrupnjavaju" veliki proizvođači i proizvode sve veće količine mleka.

- Na povećanje proizvodnje mleka, veoma povoljno bi uticala redovna isplata premija iz resornog ministarstva Srpske, koje kasne po nekoliko meseci, ali i neka od mera za ublažavanje posledica ovogodišnje suše - ocenjuje Knežević.

U lokalnom Udruženju proizvođača mleka i mesa ističu da je tokom proteklih pola godine na području ove opštine u otkupu mleka prednjačila bilećka mlekara "Pađeni" sa 777.000 litara, u odnosu na sarajevsku mlekaru "Milkos" sa 198.000 litara.

Najbolji proizvođač mleka na području Sokolca u prvih 6 meseci ove godine je Mile Lizdek sa 56.460 predatih litara. Slede ga Jadranka Kojić sa 29.600 i Tomislav Dobrilović sa 26.000 litara.

Izvor: www.blic.rs

 

Buša je autohtona rasa goveda, koja predstavlja značajan genetski resurs, balkanskog podneblja. Poznata je i pod nazivom domaće planinsko govedo, ili ilirsko govedo. Po proizvodnom tipu, buša spada u kombinovane rase goveda, sa niskim proizvodnim sposobnostima. Međutim, inteziviranjem proizvodnje u govedarstvu, i uvođenjem produktivnijih rasa, izgubio se interes za gajenjem buše. 

Više o pomenutoj temi pročitajte na linku ispod: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2903-zaboravljena-rasa-goveda

 

 

Nubijska koza pripada grupi mlečnih rasa koza. Poreklo vodi iz Nubije, Etiopije, a uzgaja se uglavnom u Egiptu, Etiopiji i Južnoj Africi. Nubijska rasa je u velikom broju zastupljena u zemljama Zapadne Evrope.

Engleski uzgajivači su uvozom ove rase od 1895. godine razvili anglo-nubijsku rasu, a najzastupljenija je u SAD. Anglo-nubijska koza je nastala u Engleskoj, kao rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, za meso i mleko. Englesko švajcarski tip ove koze je nastao sa ukrštanjem ove rase sa jarčevima iz Indije, Egipta i Etiopije. S obzirom da vodi poreklo iz Afrike, dugo se smatralo da je ova rasa neotporna na hladnoću, ali danas se uspešno gaji u Kanadi.

Smatra se najboljom rasom kombinovanih sposobnosti. Pogodna je za proizvodnju mleka, ali je i najmesnatija koza kombinovanog tipa. Laktacija traje 10 meseci, a za to vreme ova rasa daje oko 700 litara mleka. Mleko ove rase ima veći procenat mlečne masti (u proseku oko 4,5%) i proteina u odnosu na mleko alpskih koza. Samim tim se u proizvodnji sira, od iste količine mleka anglo-nubijske koze, dobije više sira u odnosu na mleko alpskih koza, ili se dobija ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Mleko je bez karakterističnog mirisa.

Glava Nubijske koze je kratka, skraćenog lica, širokih klopavih visećih ušiju. Boja dlake je najčešće crna, crvena ili mrka. Težina ove rase može biti od 90-100 kg. Rogove imaju raspoređene daleko jedan od drugih, leđa su ravna i duga. Dobro podnosi zimu i vrućinu, nisu zahtevne u pogledu ishrane. Podmladak linija koje daju preko 1.000 litara je skuplji od Alpskih koza, jer ova koza ima znatno veći procenat mlečne masti i proteina.

U proizvodnji sira to znači da se od iste količine mleka Nubijske koze, dobije više sira nego od Alpske, ili se dobije ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Sadržaj mlečne masti Nubijskih koza je preko 4,5%, uz procenat proteina koji se kreće od 3,5-4,0. Obično je tvrdoglavija od drugih mlečnih koza i karakteristično se oglašava. Čak se i jarići oglašavaju kao da se žale.

 

DRVEĆU argana, u polupustinjskoj regiji Sus, na jugu Maroka, teško je da opstane, ali naučnici su uvideli da spas mogu im da donesu koze, koje se penju na grane, jedu plodove, i kasnije ispljunu semena koja su nalik na orahe. Više o pomenutoj temi možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/2487-koze-spas-za-poljoprivredu-maroka

 

 

Lekari alternativne medicine veruju da stabla, kao što upijaju ugljen dioksid i ispuštaju kiseonik, preuzimaju naš stres i negativnost, odvodeći ih u tlo gde ih pretvara u "neškodljivu energiju". I oni koji nisu upućeni u alternativnu medicinu nagonski osećaju da je druženje s drvećem zdravo. Deca se u igri penju na stabla, a mnogi ljudi grade na drveću. Indijanski iscelitelj Gizis Mokva, poznatiji kao Sunčani medved, napisao je da drveće sprovodi energiju između neba i zemlje. "Kada dotičeš ili zagrliš drvo, osetiš njegovu energiju, koja deluje kao transfuzija krvi".Ova stabla hrane pozitivnom energijom, a među njima je najmoćniji hrast. U stara vremena mnoga su se plemena naseljavala samo u hrastovim šumama. Verovalo se da blizina ovog moćnog drveta donosi snagu i zdravlje. Na one koji ga dotiču hrast prenosi otpornost, žilavost, dugovečnost i snagu volje. Sloveni su posvetili brezu bogu žetve Potrimbi, dok su je Nordijci smatrali drvetom zdravlja i sigurnosti pa su od nje izrađivali kolevke i krevetiće. Breza pomaže protiv gripa i prehlade, fokusira energiju i pažnju i donosi svetlo i sreću. Bor štiti od zle sreće i daje energiju onima koji su iscrpljeni od depresije i anksioznosti. 
 Bagrem je drvo plodnosti i vitalnosti. Kod Slovena je bio običaj da parovi koji žele da imaju decu traže pomoć od bagrema. Dotaknu li bagrem s ljubavlju i upute li mu molbu, veruju da će uslediti trudnoća. Predmeti od bagrema čiste dom od zla i uroka. Jabuka je za Kelte bila simbol plodnosti i sredstvo za postizanje besmrtnosti. Jabuka povećava seksualnu moć, pomaže pacijentima da ojačaju posle bolesti i deluje pozitivno na emocije. Lipa se u literaturi spominje kao sveto drvo, posvećeno boginji bračne sloge Vidi. Postojalo je verovanje da lipa čuva od zla i uroka.

Tokom septembra i oktobra lepe dane možete iskoristiti za razmnožavanje perena, uklanjanje precvetalog sezonskog cveća i za popravljanje ogoljenih mesta na travnjaku. Početak jeseni je dobro vreme da se popune ogoljena mesta na travnjaku. Vremenski uslovi će podstaći dobru klijavost semena i rast korena. Pripremite teren tako što ćete temeljno izgrabuljati željeno mesti, kako biste razbili sabijenu zemlju u gornjim slojevima. Zatim dodajte tanak sloj komposta. Posle setve travnog semena, zemlju treba redovno zalivati. Travnjake treba kositi redovno, dokle god trava raste. I tokom hladnijih dana, kasnije u jesen, trava će ostati snažna, posebno ako ima dovoljno padavina. Ukoliko je podloga vlažna, odložite košenje. Ovo obezbeđuje bolji rez, i lakše košenje. Krajem ovog meseca, ili početkom sledećeg, kada se očekuje poslednje košenje, sečiva na kosačici treba podesiti niže. Ovim se izbegava visoka trava tokom zime, a što dovodi do mogućnosti oboljevanja travnjaka u proleće. Ovaj period je pogodan za vađenje lukovica gladiola. Lukovice treba očistiti, pregledati, i uskladištiti na suvo, hladno i tamno mesto do sledeće godine. Muškatle se mogu razmnožiti vegetativnim putem -reznicama. Perene se mogu razmnožavati deljenjem u septembru i oktobru. Biljku treba podeliti oštrim ašovom tako da svaki deo sadrži deo korenovog sistema i nekoliko pupoljaka. Septembar je vreme kada možete početi sa pripremom sobnih biljaka, koje ste držali na balkonu ili u vrtu tokom leta, za unošenje unutra. Biljke je dobro, ukoliko imate za to mogućnosti, aklimatizovati, tako što ćete ih uneti u neku tranzitnu prostoriju (npr.trem) gde je tamnije, i vazduh je suvlji, kako bi lakše podnele promenu mesta. Pregledajte ih od bolesti i štetočina. Izbegavajte orezivanje drvenastih biljaka i ruža u ovom periodu, jer još uvek nije vreme za to. Orezivanje će podstaći rast novih izbojaka koji mogu biti oštećeni predstojećim niskim temperaturama. Umesto toga, sačekajte do kraja vegetacije. Tokom druge polovine oktobra stiču se povoljni uslovi za sadnju, posebno ruža. Precvetalo jednogodišnje, sezonsko cveće, lišće i travu možemo da iskoristimo ostavljajući na kompostište i njime ćemo sledeće godine dobiti nov, dragocen kompost.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31