Italijanska grupacija La Linea Verda počela je danas izgradnju fabrike za proizvodnju i preradu povrća u Dobrincima kod Rume, u koju će uložiti 8 mil EUR u prvoj fazi, a radovi će biti završeni u maju 2017.

U fabrici je planirano zapošljavanje 150 radnika. Osim toga, a mnoga mala poljoprivredna gazdinstva imaće mogućnost da budu kooperanti ovog italijanskog investitora.

To je šesta fabrika italijanske kompanije La Linea Verde, a prva u Srbiji. U pitanju je grinfild investicija, a u ovoj fabrici će se pre svega proizvoditi i pakovati salata. Grupacija La Linea Verde posluje sa velikim lancima u EU, a njihov sadađnji kapacitet je milion pakovanja dnevno.
 
Kamen temeljac pogona kod Rume su položili državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović, predsednik opštine Ruma Slađan Mančić i generalni direktor La Linea Verde u Srbiji Branislav Ignjatović. Prisustvovali su i pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić i potpredsednik Skupštine AP Vojvodina Damir Zobenica.
 
Investicija je vredna oko 8 mil EUR u prvoj fazi projekta, dok će u drugoj fazi biti uloženo mnogo više.
 

Članovi skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu pohvalili su odluku o uvođenju robne marke sa oznakom "srpski kvalitet" i predložili da se uvedu srpske deklaracije na proizvodima i to na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom.Članovi Odbora, inače, interesovali su se za upravne postupke, odnosno sporove koji se vode protiv Ministarstva poljoprivrede, za realizaciju budžeta za treći kvartal 2016. godine, za projekte u vodoprivredi i sanaciju hidrotehničkih objekata, ali i za efekte vakcinacije životinja, IPARD fondove i Upravu za agrarna plaćanja. Takođe, članove Odbora zanimalo je da li je moguće povećati realizaciju budžeta preko 30 odsto, kao i kakva će biti buduća strategija Ministarstva u odnosu na mala poljoprivredna gazdinstva. U raspravi su izneti i predlozi za poboljšanje informacija koje Ministarstvo dostavlja Odboru, kao i apel da se u budžetu za narednu godinu predvide adekvatna sredstva za protivgradnu zaštitu, kao i da se posebna pažnja posveti poljoprivredi na jugoistoku Srbije. Pohvaljen je potez resornog Ministarstva o uvođenju robne marke "srpski kvalitet", a članove odbora zanimalo je čije su sirovine u određenim proizvodima i predložili da to bude propisano. Takođe su predložili i uvođenje srpske deklaracije na proizvodima i to na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

Izvor: Blic

Vino nije samo prijatno alkoholno piće. Mnoge naučne studije potvrdile su da umerene količine ovog "božanskog nektara" pomažu zdravlju, a ljudi koji uopšte ne piju vino češće su bolesni od onih koji ga umereno piju i kraće žive. Crno vino sadrži važne polifenole u većim količinama, ali oni koje sadrži belo vino imaju znatno jače antioksidativno dejstvo, tako da su obe vrste vina odlične za ljudsko zdravlje. *Zaštita krvnih sudova – kod osoba sklonih sužavanju krvnih sudova i trombozi, redovno ali umereno pijenje vina može doneti poboljšanje, odnosno delovati preventivno. Uz obroke i pre odlaska na spavanje piti lagano crno vino – oko 2 dl na dan. *Zaštita od malokrvnosti – umerenim pijenjem crnog vina anemije se mogu sprečiti, odnosno popraviti. Svakog dana jedna čaša za ručak i nakon večere. *Budući da crno vino jače deluje na snižavanje holesterola, vrlo je pogodno za lečenje bolesti srca i krvotoka. Ako ne volite ili ne podnosite crno vino, možete piti belo. Svakog dana jedna do dve čaše vina uz obrok. *Protiv Alchajmerove bolesti – uz svaki obrok treba popiti oko decilitar vina. Polovinu količine valja popiti pre jela kad brzo dolazi u krv i za nekoliko minuta stiže u mozak. Ostatak popijte uz jelo ili nakon obroka. *Za one koji su pod konstantnim stresom, preporučuje se tokom dana 2 dl omiljenog vina. Pri tom, važi pravilo da bela vina daju podsticaj, dok crna više ublažavaju i smiruju. *U narodnoj medicini vino se oduvek smatralo vrlo delotvornim preventivnim sredstvom protiv prehlade. Budući da vino čak može uništiti bakterije i viruse, pomaže protiv prehlade, kašlja i gripa. Američki naučnici dokazali su da umerene količine vina mogu do 85% ojačati otpornost protiv prehlada. Kod kašlja, bronhitisa, temperature, prehlade, bolova u zglobovima i glavobolje, tokom dana, najbolje uz obroke, bolesnik bi trebao popiti do 3 dl vina. Kod upale grla vino piti u malim gutljajima i pustiti da polako klizi preko jezika. Ako morate uzimati lekove, obavezno pročitajte ima li nuspojava zbog delovanja alkohola. *Starije osobe sa slabim želudačnim lučenjem trebale bi pre, tokom i nakon jela popiti kiselije belo vino. Jedna čaša vina kao pomoć probavi preporučuje se i svim mlađim, zdravim ljudima. Ako vas muči prevelika količina želudačne kiseline, morate biti oprezni sa belim vinom. Umesto njega, preporučuje se neko manje kiselo crno vino. Mlada i suva bela vina mogu pomoći i kod nadimanja. Mineralne materije i elementi u vinu prirodno podstiču rad creva. Preporučuje se po jedna čaša uz obroke, u podne sveže belo vino, a uveče lagano crno vino. Kako Francuzi leče prehladu: Flašu crnog vina začiniti sa 10-15 grama cimeta i zasladiti sa 4-5 kašika šećera. Zagrevati bocu u toploj vodi do 60 stepeni C. Pre pijenja dodati u čašu malo dobro oprane limunove kore. Trebalo bi popiti polovinu zagrejanog crnog vina na dan, a podeliti ga na tri obroka. Najvažniji sastojci vina Vitamini: Vitamin B1 – upravlja metabolizmom ugljenih hidrata Vitamin B2 – pomaže pri izbacivanju otrovnih materija iz jetre Vitamn B6 – učestvuje u metabolizmu masti i podstiče stvaranje krvi i antitela Vitamin B12 – važan za stvaranje krvi (samo u crnom vinu) Vitamin C – stabilizuje količinu hormona, pomaže pri stvaranju i zgrušavanju krvi, podstiče rad nadbubrežne žlezde. Polifenoli: Rezveratol – sprečava upale arterija Kvercetin – razređuje krv, štiti od raka Epikatehin – štiti od raka Katehin – poboljšava cirkulaciju krvi. Minerali i elementi u tragovima: Gvožđe – učestvuje u stvaranju krvi Jod – reguliše rad štitne žlezde Kalcijum – jača kosti i zube Kalijum – važan za upravljanje radom mišića Bakar – potreban za obnavljanje pigmenta, za jačanje imunološkog i nervnog sistema Magnezijum – sprečava smetnje neurovegetativnog sistema Natrijum – reguliše količinu vode u telu.

Aronija (Aaronia melanocarpa) je listopadni grm, bujnog rasta, koji se orezivanjem može oblikovati u manje drvo. Svrstava se u grupu jagodičastog voća. Njena domovina je Severna Amerika, dok je u Evropi kao voćna vrsta najraširenija u državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Najčešće se može naći u mokrim šumarcima i na rubovima močvara. Drvo aronije naraste najčešće 1-6 m, bujnog je rasta, a ljudi je rezidbom oblikuju kao manje drvo. Često gaji kao ukrasna biljka. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do -47°C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti. Oprašuju je pčele i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Listovi aronije su jednostavni, poređani naizmenično. Cvetovi su mali, sastoje se od pet latica i pet listića. Plod je mala bobica (jagodica), oporog i pomalo gorkog ukusa. Upravo od oporog ukusa ploda dolazi i ime "Chokeberry" što znači - opora bobica. Plodovi nisu jestivi sveži jer su gorkog ukusa (osim crvenoplodne aronije), ali se često koriste u pripremi vina, džema, čaja, sirupa, kompota, likera, itd. Takođe se koriste kao začin i boja u pićima i jogurtima. Vrste Crvenoplodna aronija *Crvenoplodna aronija ( Aronia arbutifolia) naraste do 2-4 m u visinu, ređe 6 m. Listovi su joj 5-8 cm široki. Cvetovi su joj beli ili bledo ružičasti, otprilike 1 cm široki. Plod je crven, 4-10 mm širok i otporan na zimu. Jedino kod ove vrste aronije plod je jestiv svež. Crnoplodna aronija *Crnoplodna aronija ( Aronia melanocarpa) naraste u visinu malo manje od 1 m, a retki primerci narastu do 3 m. Listovi su najčešće 6 cm široki a cvetovi su beli i široki 1.5 cm. U početku je plod crvene boje a kad naraste, plod je crne boje, veličine 6-9 mm. Ljubičastoplodna aronija *Ljubičastoplodnu aroniju ( Aronia prunifolia) neki naučnici smatraju hibridom crvenoplodne i crnoplodne aronije, dok je drugi smatraju zasebnom vrstom. Plod joj je tamnoljubičaste do crne boje, 7-10 mm širok. Gajenje i upotreba Aronije Odgovaraju joj manje plodna zemljišta, osim peščanih, glinovitih i močvarnih. Sadi se u jamu dimenzija 60x60x60 cm. Na dno se stavlja sloj šljunka, zatim sloj fine rastresite zemlje, pa sloj dozrelog stajskog đubriva (da ne dodiruje koren sadnice). Na kraju se zatrpa ostatkom zemlje i obavezno zalije. Ukoliko se posade u plodnu zemlju na razdaljinu od 2 metra, grmovi aronije dostići će visinu od 2 do 4 metra. Ako je posađena u vrtu, aronija će već druge godine cvetati (obrazuje i po 30 cvetova) a prve plodove daće u jesen. Plodova će biti više ako raste na hranljivom zemljištu. Aronija ne zahteva prskanje, jer je otporna na bolesti i štetočine. Orezuje se prema potrebi, da bi se omogućilo podmlađivanje. Pogodna je za gajenje u manjim vrtovima zbog relativno male visine i za podizanje žive ograde. Medonosna je biljka. Plodovi aronije su ukusna poslastica i za ptice. Plod je slatko-kiselkastog ukusa i crvenog mesa i najpribližniji je ukusu crnog čaja ili crnog vina. Koristi se za spravljanje sokova, sirupa, džemova (u kombinaciji sa jabukom i šljivom), kompota, likera, rakija, vina, kao fil za čokolade... Sok je prijatnog osvežavajućeg ukusa. Osim u ishrani, plod aronije ima veliku primenu i u farmaceutskoj industriji. Bogat je antocijaninom, sadrži vitamine A, B, C, E, P, minerale kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, mangan, molidben... Brojna istraživanja američkog Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je količina antioksidansa u plodu aronije znatno veća nego u namirnicama kao što su borovnica, brusnica ili kupina. Lekovitost Zbog supstanci koje odstranjuju teške metale iz tela, aronija se preporučuje bolesnicima obolelim od raka, onima koji su bili podvrgnuti težoj operaciji, kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadrže i veliku količinu karotena, koji štiti ćelije od oštećenja, a kožu od opasnih opekotina sunca. Indijanci su plodove aronije upotrebljavali kao hranu, ali i kao lek. Koru i list koristili su kao sredstvo protiv stomačnih tegoba i za zaustavljanje krvarenja.

JKP „Gradske pijace“ su, po prvi put, oglasile novoizgrađene lokale na pijaci „Kalenić“. Sva zainteresovana lica mogu konkurisati za jedan od najmodernijih lokala, površine od 6,48 m2 do 24,97 m2. Početna cena za svaki lokal je 500.000,00 dinara, a licitacioni bod iznosi 25.000,00 dinara. Lokal se izdaje za kalendarsku godinu, dok izlicitirana cena važi za prvi mesec zakupa.

Rok za prijavu i preuzimanje licitacionog broja je 21.11.2016. godine do 12 časova u prostorijama direkcije JKP „Gradske pijace“, ul: Živka Karabiberovića 3, dok će se javna licitacija održati istog dana u 15 časova u GO Vračar, ul: Njegoševa 77.

Pravo učešća na licitaciji imaju pravna, fizička lica i preduzetnici. U ponuđenim lokalima mogu se obavljati sve pijačne delatnosti, koje su u skladu sa Odlukom o pijacama, izuzev prodaje brze hrane, ribe i ribljih proizvoda, kao i cvećare.

Sva dodatna obaveštenja o javnoj licitaciji zainteresovani mogu dobiti na broj telefona: 011/7857-938, svakog radnog dana od 8 do 15 časova.

JKP „Gradske pijace“, 18. novembra 2016. godine, raspisaće i javnu licitaciju za dodelu tezgi, rashladnih vitrina i ramova na pijacama „Kalenić“, „Zeleni venac“, „Vidikovac“, „Skadarlija“, „Zemun“, „Blok 44“, „Smederevski đeram“, „Merkator“, „Zvezdara“, „Dušanovac“ i „Banovo brdo“.

 

Srbija će na putu ka EU, uz sve druge standarde, morati da donese i pravilnik o takozvanoj "novoj hrani" poput čia semenki, godži bobica, ulju korijandera, spriruline, i mnogim drugim dadacima hrani koji se uveliko koriste i često su deo raznih dijeta.
 
 

Srbija će morati da donese pravilnik o

Sve te namirnice su se bez propisa odomaćile na našem tržištu, dok se potrošači istih proizvoda u Evropskoj uniji štite strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe.
 
U EU "nova hrana" se definiše kao hrana koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi.
 
Nedavno su, kao nova hrana, odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera, navodi "Politika". Odobrenje EU imaju i sve popularnije čia semenke i salatrim (mast smanjene energetske vrednosti).
 
U Srbiji, pravilnik o "novoj hrani" mogao bi da olakša upotrebu te hrane potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama, kaže dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.
 
"Ta hrana mora da bude bezbedna za potrošače, ali i adekvatno označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane i to bi znatno doprinelo uvođenju reda među proizvode upravo u prodavnicama zdrave hrane", kaže Zarićeva.
 
S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti "nove hrane" stari već dve decenije, na nivou EU je postignut dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, nego i zbog skraćivanja postupka dobijanja dozvole koje su do sada trajale oko tri i po godine.
 
U javnosti se postavilo i pitanje da li bi svaka država ponaosob mogla da odobri ove namirnice, ali je stav EU da to nije moguće.
 
Autor: Politika, 021

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.551 tone robe. Najviše se trgovalo: kupusom (500 t), jabukom (218 t), grožđem (140 t), šargarepom (130 t), krompirom (94 t), paprikom (78 t), paradajzom (65 t), mandarinom (51 t), crnim lukom (40 t), cveklom (32 t), bananom (22 t), bundevom (22 t), karfiolom (21 t) i pomorandžom (19 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (203 t → 218 t), cvekle (21 t → 32 t) i pomorandže (11 t → 19 t), dok je promet: kupusa (607 t → 500 t), grožđa (140 t → 140 t), šargarepe (131 t → 130 t), krompira (98 t → 94 t), paprike (107 t → 78 t), paradajza (107 t → 65 t), mandarine (56 t → 51 t), crnog luka (64 t → 40 t), banane (35 t → 22 t), bundeve (28 t → 22 t) i karfiola (29 t → 21 t) bio manji. Cene (po kilogramu): • krompir 20 - 35 din. • kupus 20 - 25 din. • crni luk 17 - 25 din. • šargarepa 20 - 40 din. • paradajz 30 - 80 din. • paprika 50 - 150 din. • karfiol 60 - 80 din; prošle nedelje 50 - 70 din. • cvekla 25 - 30 din. • bundeva 25 - 30 din. • pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) • grožđe 60 - 80 din. • jabuka 20 - 70 din. • pomorandža 80 - 170 din. • mandarina 70 - 100 din. • banana 100 - 130 din. • limun 50 - 150 din.

Beogradska kompanija LOGIT Solutions našla se, sa svojom AgriSens tehnologijom, na svetskoj mapi rešenja za dronove koju je Drone Industry Insights portal napravio za 2016. godinu, među samo pet kompanija koje se bave ovakvom vrstom softvera u celom svetu. Tako je rešenje za poljoprivredu uvrstilo srpsku firmu u društvo renomiranih francuskih, kanadskih, britanskih i američkih softveraša koji razvijaju aplikacije primenjive u agrobiznisu, navode iz LOGIT Solutions-a. AgriSens je izazvao veliku pažnju međunarodne stručne javnosti, pa će direktor beogradske firme Milan Dobrota predstaviti ovo rešenje sredinom novembra na Midwest AgTech konferenciji u Sjedinjenim Američkim Državama. Inače, ovo softversko rešenje već je u internacionalnim okvirima predstavljano kao primer dobre prakse, pa se tako našlo i u avgustovskom izveštaju američke firme DroneDeploy o aktuelnim trendovima komercijalne upotrebe dronova.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31