U visokim, modernim plastenicima moguće je gajiti povrće, cveće i začinsko bilje vrhunskog kvaliteta i tržišnosti, i postizati visoke prinose u celogodišnjoj proizvodnji bez ograničenja u pogledu sezone ili optimalnih uslova gajenja, kako u atmosferi tako i u zoni ukorenjavanja gajenih biljaka. Precizna, manuelna ili automatska kontrola temperature i relativna vlažnost vazduha, provetravanje, ishrana i navodnjavanje i održavanje idealnog vodnog i vazdušnog režima zemljišta ili supstrata doprinosi eliminisanju ili maksimalnom smanjenju potencijalnog rizika. Plastenici moraju konstrukciono i odabirom adekvatnih materijala obezbediti idealne uslove u pogledu količine i kvaliteta svetlosti. Unutrašnja svetlosna radijacija predstavlja kombinaciju direktne sunčeve svetlosti koja u neizmenjenom obliku dospeva penetrirajuċi pokrivke (PE folije- polietilenske folije, polikarbonatne dvoslojne i troslojne ploče, valovite i ravne panele), a difuzna svetlost dolazi odbijajući se od oblaka, prelamajući se kroz pokrivku i odbijajući se o podlogu unutar plastenika. Samo mali deo ukupne svetlosti (1,5 - 2,0%) gajena biljka iskoristi za fotosintezu. Najveći deo apsorbuje biljka, zemljište i elementi konstrukcije pretvarajući je u toplotu koja zagreva unutrašnjost objekta.Ovo predstavlja veliku prednost tokom hladnijeg dela godine, a u prelaznim godišnjim dobima umanjuje potrebu dopunskog zagrevanja. U toplijem delu sezone ovaj višak toplote predstavlja značajan problem koji se rešava prirodnom ventilacijom ili prinudnim provetravanjem. U isto vreme u potpuno zatvorenom objektu relativna vlažnost vazduha usled intenzivne evapotranspiracije (zbir isparavanja i transpiracije biljaka sa površine zemljišta u atmosferu) često dostiže potpuno zasićenje (RH=100%) uslovljavajući brojne probleme sa biljnim bolestima. Energetski parametri različitih konstrukcija, pokrovnih materijala i njihovih kombinacija U odnosu na staklenike pokrivene staklom debljine 4 mm plastenici pokriveni polikarbonatnim pločama imaju uštedu energije od 7%, odnosno nižu cenu finalnog proizvoda od 5%. Troslojne polikarbonatne ploče debljine 8 mm i 10mm omogućavaju uštedu do 38% u troškovima grejanja odnosno, 27% u ceni. Kada se ovome pridoda i specijalna energetska barijera/zasena ALUMINET Polysuck, ISRAEL onda se štedi i do 59% energije i ostvaruje 39% niža cena finalnog proizvoda. Staklo PE folija Dupla PE folija Staklo 4mm+ termalna zavesa Polikarbonatne Ploče 6mm Polikarbonati 6mm+ termalna zavesa Polikarbonati TC 8mm+ termalna zavesa 100 110 73 64 57 45 41 Iz date tabele se vidi da je sistem dvostrukih folija sa uduvavanjem vazduha između istih u isto vreme i veoma energetski efikasan, ali takođe i veoma pristupačan u pogledu cena. Parametri za odabir konstrukcije prilikom projektovanja buduće proizvodnje 1. Položaj i udaljenost tržišta, specifičnost traženje u pogledu obima, dinamike, kvaliteta i tržišnog proizvedenog povrća, cveća i začinskog bilja. 2. Tip useva i zahtevi u pogledu rasta i razvića za specifični deo sezone 3. Ispitivanje raspoloživih resursa, koje predpostavlja definisanje: - Karakteristika poljoprivrednog proizvodnog područja: prirodni, ekonomski i demografsko-socijalni aspekti - Topografija terena (reljef, nagib i drenaža nadzemnih i podzemnih voda) - Klime: sezonsko kretanje maksimalnih, minimalnih i srednjih dnevnih temperatura, relativna vlažnost vazduha, oluje, grad - Zemljišta: sadržaj gline i sadržaj humus, dubina, fitosanitarno stanje 4. Postojeće infrastrukture: struja, voda za navodnjavanje, putevi, objekti 5. Ekonomska analiza: upravljanje, raspoloživost kavlifikovane radne snage, saboraćajna povezanost Kriterijumi za ocenu podognosti konstrukcija: - Funkcionalnost, jednostavnost rukovanja - Jačina dovoljna da bez oštećenja izdrži olujni vetar, velike padavine, grad ili obilne snegove - Maksimalno opterećenje, dovoljno da može nositi težinu useva - Minimalna zasena netransparentnim delovima konstrukcije - Maksimalno trajanje - Laka montaža i demontaža, lako i jednostavno postavljanje i demontaža folije Tipovi izraelskih plastenika INBAL visoki tuneli sa bočnim otvaranjem izrađeni su od lučno savijenih cevi 2”- 3”, širine u osnovi 8 - 10 m i visine u slemenu 4 m, sa ili bez mehanizma za uduvavanje komprimovanog vazduha. DVIR jednostavna multibrodna konstrukcija bez krovnog provetravanja izrađena od cevi fi 2”-3” velike nosivosti i opterećenja na vetar i sneg, za manje površine i sa jednostrukom folijom. MAYAN konstrukcija od profila sa krovnim provetravanjem u vrhu klasičnim ventilacionim otvorima koji formira vertikalni front veličine 1,2 m. Širina jednog segmenta iznosi 7,5 - 9,0 m. Balkoni sa strane omogućavaju smanjenje opasnosti od bočnih udara olujnih vetrova i veću mehaničku stabilnost. PANAS najsavremenije konstrukciono rešenje za efikasno provetravanje u regionima sa konstantnim vetrom. Izrađen od cevi fi 3” ili lučnih rešetkastih profila. Vertikalni ventilacioni otvor u vrhu krova visine 1,25 m omogućava izvanrednu ventilaciju. Uzevši u obzir i bočne i čeone ventilacione otvore, kao i mogućnost automatske kontrole procesa, zaista se radi o plastenicima vrhunskih performansi. ADI konstrukcija za uslove vrlo toplih klimata sa testerasto dizajniranim krovom multibrodnih plastenika koji na jednoj strani ostavljaju vertikalni ventilacioni otvor visine 150 cm. SOKOL je dizajn za sve vremenske uslove, za ekstremno topla leta i hladne zime u umereno kontinentalnom području. Najčešće su sa pokrivkom od polikarbonatnih ploča. Za udare vetra 120 - 180 km/h. Ventilacioni otvori, jednostrani ili obostrani (dual) su u vrhu slemena formirajući ventilacioni fron od 1,7 m. Staklenici budućnosti - Holandija Holandsku stakleničku proizvodnju karakteriše intenzivna inovativnost. Ovaj sector je danas suočen sa izazovom kako stakleničku proizvodnju prilagoditi održivim izvorima energije. Zatvorene i poluzatvorene staklene bašte Recirkulacija vazduha Koncept zatvorenih i poluzatvorenih staklenika se zasniva na poboljšanju tehnologije uz pomoć pretakanja. Metoda pretakanja predstavlja sistem ventilatora koji su povezani sa cevima za vazduh ispod biljaka, čime se obezbeđuje optimalna distribucija vazduha. Prednost ovog sistema je ušteda energije i poboljšanje rasta biljaka. Uzgajivač paradajza iz južne Holandija, grad Venlo, kombinuje energetski sistem za skladištenje sa kombinovanom toplotnom i električnom instalacijom. On generiše višak toplote kojom snabdeva svoje susede kao što su dom za stare, bazen i škola. Staklenik za prozivodnju struje Wageningen Univerzitet i Istraživački centar vode istraživanje o elektro-proizvodnom stakleniku. Ova vrsta staklenika je zatvorenog tipa sa lučno savijenim krovom prekrivenim specijalnim folijama koje omogućavaju prodor svetlosti neophodne za rast i razvoj useva, dok u isto vreme reflektuje sunčevu toplotu u nizu panela koji proizvode toplotu kao i električnu energiju. Pomoću ciljanih inovacija sektor stakleničke proizvodnje je dobar način da se promeni stanje velike potrošnje fosilnih goriva. Zatvoreni staklenik Cilj u stvaranju i promociji zatvorenih elektro-proizvodnih staklenika je da višak solarne i toplotne energije od sunčeve svetlosti, tokom leta, koja neće završiti u atmosferi, već može da se spase kao topla voda. Ova topla voda može biti korisna tokom zime za zagrevanje staklenika. Hlađena voda se zatim čuva u bunaru i koristi se leti za hlađenje staklenika. Ovaj enrgetski sistem znači da nema potrebe za fosilnim gorivima za zagrevanje. Šta više, ovaj energetski sistem čak i u Holandiji, gde je ograničen broj sunčanih dana, može da proizvede više toplote nego što staklenik zahteva, posebno ako se toplota kombinuje sa energetskim instalacijama čime se generiše struja. Prednosti Obzirom da prozori u dužem periodu ne moraju da se otvaraju, zatvoreni staklenici imaju i druge prednosti, kao što je veća koncentracija CO2, manje najezde insekata i bolje upravljanje hidrologijom zemljišta. U dodatku, u zatvorenom stakleniku, moguće je mnogo efikasnije kontrolisati proizvodnju, jer možete kontrolisati faktore životne sredine. Navedene prednosti zatvorenih staklenika čine ih atraktivnim u područjima toplog klimata kao što je Srednji Istok. Obzirom da zatvoren staklenik nudi samo mogućnost za rešavanje problema zagrevanja, razmatra se i mogućnost i održivog generisanja struje i alternativnog izvora CO2. Osim toga, vodi se i istraživanje geotermalne energije i ispitivanje da li su LED svetla pogodna za efikasno osvetljenje. Polu-zatvoreni staklenici Nova generacija polu-zatvorenih staklenika predstavljena je 2012. godine na godišnjem sajmu hortikulture u Holandiji. Nova generacija polu-zatvorenih staklenika razvijena je od strane konzorcijuma AVAG kompanije. Staklenik ovog tipa ima mogućnost da smanji upotrebu energije za 30% uz upotrebu regulatora za zagrevanje i mehaničku dehumidifikaciju. Prema očekivanjima dizajnera, staklenik će biti veliki doprinos održivoj hortikulturi. Otvoren sistem Holandski istraživači i uzgajivači vođeni ubeđenjem da je moguće koristiti različite energetske mogućnosti staklenika, sarađuju po principu otvorenog sistema za znanje, nauku, inovacije i udruženi rad naučnika i proizvođača. Elektro-staklenici predstavljaju šansu za uzgajanje biljaka u urbanim sredinama gde bi proizvedena toplota mogla da se iskoristi za grejanje stambenog prostora. U ovim oblastima ne postoji samo potreba za intenzivnom proizvodnjom hrane, već i za toplotnom energijom.

Ako je suditi po najavama ministra finansija Dušana Vujovića država namerava da okrene novi list u kreiranju politike podsticaja u poljoprivredi. On je nedavno izneo, javnosti malo poznati, statistički podatak da poljoprivreda ima opadajući udeo u BDP-u, i da će zbog takvih rezultata pristup u finansiranju ovog sektora morati da se menja. Kako se domaći agrar ne bi svodio na najprostiju poljoprivrednu proizvodnju potrebno je da stvorimo višak vrednosti kroz viši nivo prerade, uzgajanje organskih kultura, malina… I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović takođe je najavio da će 2017. novac iz budžeta biti izdvojen za podizanje novih zasada u voćarstvu i vinogradarstvu, nabavku opreme za povećanje konkurentnosti na tržištu, poboljšanje mehanizacije i skladištenje kapaciteta. Agrarni analitičar Vojislav Stankovića, smatra da povod za orkestrirane najave predstavnika vlade o nužnosti nove politike subvencionisanja može biti i nedavno objavljeni radni dokument Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom „ Ekonomski računi poljoprivrede u Srbiji, 2007–2015.” Kako objašnjava, ekonomski računi poljoprivrede, deo su međunarodnog statističkog sistema i omogućavaju praćenje i vrednovanje efekata poljoprivredne politike pa tako i realno poređenje sa drugim državama. Prema tim pokazateljima, u posmatranom periodu, prosečna godišnja stopa rasta bruto domaće vrednosti poljoprivrede iznosila je skromnih 1,6 odsto. Bilo je i značajnih oscilacija po godinama, najveći rast bio je 30,2 odsto 2013, a najlošiji rezultat -28,4 odsto zabeležen je 2012. Za ovu godinu očekuje se rast od oko devet odsto. Stanković ističe da realizacija nacionalnog pa i agrarnog budžeta poslednjih petnaestak godina nije transparentna, pa se efekti subvencija ne mogu u celosti pratiti. Kaže da je ipak jasno da treba reformisati namenu agrarnog budžeta. – Bez razvoja stočarstva, voćarstva i povrtarstva nema napretka jer su to grane koje se dopunjuju i obezbeđuju dodatu vrednost. Ako ne budemo kreirali politiku subvencija u ovom pravcu Srbija će i dalje neefikasno koristi svoje prirodne resurse, obradivo zemljište i radnu snagu i ostati samo izvoznik jeftinih sirovina – smatra naš sagovornik. U Evropskoj uniji budžetska podrška proizvođačima hrane (ekvivalent PSE) iznosi oko 19,1 odsto vrednosti proizvođačke cene. Države članice imaju mogućnost da iz sopstvenih, nacionalnih budžeta dodatno subvencionišu poljoprivrednu proizvodnju. – Kako obezbediti konkurentnost kada je kod nas PSE negativan. To znači da se iz poljoprivrede prelivaju sredstva ka drugim sektorima domaće privrede. Na to nam još ukazuju i skromna izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta, koja su nešto manja od pet odsto. To slabi konkurentnost farmera u regionu i šire – kaže Stanković. Evo kako to izgleda u regionu i EU. Izdvajanja iz nacionalnog budžeta za poljoprivredu po stanovniku u Albaniji je 11 evra. U BiH 18 evra, Hrvatskoj (pre ulaska u EU) bio je 99 evra, Makedoniji osam, Srbiji 58 evra, Sloveniji 155, a Mađarskoj 233 evra. Prosek Evropske unije je 147 evra. Slična situacija je i u pogledu plaćanja poljoprivrednicima, iskazano po hektaru obradivih površina. Po ovome možete da vidite koliko su domaći poljoprivredni proizvođači manje plaćeni iz budžeta u odnosu na države u regionu. Mi smo samo ispred Bosne, Makedonije i Albanije, kaže naš sagovornik. Kao još jedan način prevazilaženja problema u agraru on predlaže odustajanje od takozvanog razdvojenog sistema plaćanja podsticaja, odnosno plaćanja po hektaru. Smatra da ovu meru, koju je Evropska unija uvela 1994, kako bi smanjila viškove zaliha, treba što pre ukinuti jer takav sistem proizvođače ne obavezuje na proizvodnju. – Kod nas je to uvedeno u vreme kada je ministar poljoprivrede bio Slobodan Milosavljević. To je bila linija manjeg otpora i kasnije su proizvođači time manipulisali. Zagovornici takvog modela, sa ciljem da se očuvaju mala gazdinstva, treba da znaju da ovi proizvođači moraju da počnu da se udružuju što država, takođe, mora da podstiče jačim merama agrarne politike – kaže Stanković. On smatra da direktna plaćanja treba da ostanu samo u sektoru proizvodnje sirovog mleka. Inače iz agrarnog budžeta značajan deo novca i sada odlazi na podsticaje u ovom sektoru. Kada je reč o organskoj proizvodnji, ona svakako zaslužuje nešto povoljniji tretman u merama agrarne politike. Međutim, kaže, organska proizvodnja je veoma skromna, put do sertifikacije je dug i na kratak rok ona ne može rešiti goruće probleme. – Treba se orijentisati na konvencionalnu proizvodnju gde imamo velike šanse. Pre svega na voće, koje postiže stabilne cene, povrće, uljarice i soju koja je mnogo skuplja od one genetski modifikovane – ističe Stanković, dodajući da za razvoj prerađivačkih kapaciteta, na čemu insistira ministar Nedimović, mogu da posluže sredstva iz budućih IPARD fondova. Taj novac, podsećamo, Srbija još ne može da povuče jer je revizija Evropske komisije nedavno ukazala na nekoliko propusta koje treba ispraviti kako bi nadležna Uprava za agrarna plaćanja dobila potrebnu akreditaciju.

Izvor: Politika

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović izjavio u Rumi da je u petak potpisan sertifikat sa Kinom o izvozu jagnjećeg i govedjeg mesa. "Tri firme iz Srbije su obezbedile sertifikat, dve iz Vojvodine i jedna uz centralne Srbije za izvoz govedine i jagnjećeg mesa", rekao je Nedimović prilikom obilaska kompanije za proizvodnju voća "Donera". On je dodao da se sa Kinom pregovara i o sertifikatu za izvoz mleka i delova svinjskog mesa i drugih proizvoda. "Tržiste nam je najvažnije, možemo da imamo svega, a ako ne možemo da plasiramo nemamo perspektivu", rekao je Nedimović. On je istakao da je ovih dana intenzivno razgovarao sa ambasadorima više zemalja da bi utvrdio kakve su mogućnosti za izvoz.

Vino Rodoslov Grand Reserve 2012 vinarije Aleksandrović osvojilo je zlatnu medalju na upravo završenom 12. Emozioni dal Mondo: Merlot e Cabernet Iniseme i tako ponovilo uspeh od pre dve godine kada je zlato osvojila berba iz 2009. godine, saopštila je vinarija Aleksandrović. - S ovog uglednog nadmetanja vina od sorti kaberne i merlo, za koje je bilo prijavljeno 235 vina iz 27 zemalja, Rodoslov se vratio kao jedno od najboljih vina ocenjivanja osvojivši zlatnu medalju. Ovom vinu tek predstoji razvijanje u boci, te Aleksandrović sa velikim entuzijazmom očekuje najveća svetska takmičenja u 2017. godini - dodaje se u saopštenju.

Izvor: eKapija

U tri opštine istočne Srbije: Kladovu, Majdanpeku i Negotinu, ove nedelje su održane prve obuke za poljoprivrednike na temu klimatskih promena i praktične adaptacije na novonastale uslove. Ukupno 42 seminara koji će se održavati u sedam opština istočne Srbije će, osim poljoprivrednika, okupiti i poljoprivredne stručne službe i predstavnike lokalnih samouprava. Predavanja će trajati sve do marta 2017.godine i očekuje se učešće preko 800 poljoprivrednika i 30 predstavnika poljoprivrednih stručnih službi. Seminare organizuje i sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), uz podršku Evropske Unije i Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Poljoprivrednici su uvek morali da se bore sa promenljivim vremenom, međutim u poslednjih nekoliko godina vremenske prilike se čak ekstremno menjaju. U Srbiji česte suše i poplave poput onih iz 2014. i marta ove godine, i te kako utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Nastojeći da edukuje i podržava poljoprivrednike i lokalne samouprave, kao i resorne državne organe, FAO je ove godine pokrenuo program obuka na temu „Adaptacija na klimatske promene i smanjenje rizika od prirodnih nepogoda u poljoprivredi“. Prvi seminari, održani u maju, okupili su predstavnike državnih institucija i lokalnih samouprava, dok predavanja koja se organizuju u narednom periodu okupljaju poljoprivrednike- vlasnike malih gazdinstava, koji su i pretrpeli najveću štatu od poplava i nepovoljnih vremenskih prilika. Poljoprivrednici će slušati predavanja iz sledećih oblasti: klimatske promene, jačanje otpornosti na uticaj klimatskih promena, „klimatski-pametna“ poljoprivreda, smanjenje i upravljanje rizicima od prirodnih nepogoda, nove tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji i efikasno vođenje poljoprivrednog gazdinstva. Cilj obuka je da se u budućnosti poveća otpornost malih poljoprivrednih domaćinstava uz istovremeno smanjenje rizika od prirodnih nepogoda poput suše, poplava, najezde štetočina. Tokom obuka, poljoprivrednicima će biti predstavljeni i različiti načini i postupci za unapređenje proizvodnje u skladu sa principima “klimatski-pametne” poljoprivrede, uz poseban akcenat na različite agrotehnike i tehnološke postupke. Na ovaj način, usvajajući nova praktična znanja u oblasti poljoprivredno-tehničkih postupaka i uz primenu najboljih praksi za rukovođenje gazdinstvima, poljoprivrednici će se lakše prilagoditi promenama u prirodi i postati otporniji na klimatske promene i ekstremne nepogode. Obuke će pokrivati sledeće oblasti poljoprivredne proizvodnje: ratarstvo, voćarstvo, stočarstvo, povrtarstvo, agro-mehanizaciju i upravljanje poljoprivrednim gazdinstvima. Jednodnevni seminari se održavaju u opštinama Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Zaječar, Svrljig, Boljevac i Negotin. Obuka je u potpunosti prilagođena učesnicima, osim predavanja, poljoprivrednici će učestvovati i u radionicama, diskusijama i obilaziti demonstraciona polja, sve u cilju razumevanja činjenice da je prilagođavanje promenama nužno i moguće. FAO seminari koji su u toku, predstavljaju još jedan korak dalje u implementaciji programa Evropske Unije za pomoć poplavljenim područjima u Srbiji. Do sada je praktičnu podršku u vidu poljoprivrednih paketa (semena, đubriva, sadnica, plastenika, stoke i stočne hrane) primilo preko 33.930 poljoprivrednih domaćinstava u 41 opštini u Srbiji, a očekuje se da će do kraja ove godine ukupan broj podržanih poljoprivrednika dostići cifru od 34, 560 gazdinstava. Program pomoći Evropske unije poplavljenim područjima u Srbiji, u vrednosti od 92 miliona evra, finansira Evropska unija iz pretpristupnih fondova IPA 2012 i IPA 2014. Sredstva su namenjena izgradnji novih domova, obnovi javnih ustanova i infrastrukture, privatnih kuća, puteva i obnavljanju privrede i poljoprivredne proizvodnje u opštinamka koje su najviše pogođene poplavama. Sve aktivnosti na terenu sprovode Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), organizacije HELP, ASB i Danski savet za izbeglice (DRC), Austrijska agencija za razvoj (ADA) i Svetska banka – u koordinaciji sa Kancelarijom Vlade Srbije za upravljanje javnim ulaganjima. Organizacija za poljoprivredu i hranu je isključivo odgovorna za sadržaj ovog saopštenja i on ne predstavlja neophodno stavove Evropske unije.

Predsednik saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kaže da je ove godine bilo manje trovanja pčela čiji je uzrok nesavesno prskanje u poljoprivredi. "Savremena poljoprivreda mnogo koristi pesticide, nažalost mnogi poljoprivredni proizvođači to ne čine na pravi način, onako kako nauka kaže zbog toga smo se obratili Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za zaštitu bilja prošle godine i postigli dogovor. Mogu sa zadovoljstvom da kažem da je uprava ispoštovala obećanja i danas su mnogi problemi rešeni", rekao je Živadinović Tanjugu. Takve vrste problematike će, kaže, uvek biti, ali je broj smanjen. Kaže da je država napravila jasne prodecure shodno dogovoru sa Savezom i da pčelari vide da je sada lakše doći do istine, a od ove godine će postojati uvid u stvarni broj trovanja pčela na osnovu prijava. "Najveći uspeh je što je od ove godine zabranjeno tretiranje semena suncokreta i kukuruza spornim neonikotinoidima koji su zabranjeni i u EU. Sada toga više nema ni kod nas", istakao je. Prema njegovim rečima, postoji dobra saradnja sa inspekcijama. "Fitosanitarna inspekcija i veterinarska inspekcija nam pomažu, napravljena je procedura postupanja prilikom prijave pčelara",rekao je Živadinović.

Izvor: Tanjug

Oko 90 registrovanih poljoprivrednih proizvođača iz opštine Gornji Milanovac dobilo je iz gradskog budžeta bespovratna novčana sredstva  za unapređenje proizvodnje.Predsednik Opštine Gornj Milanovac Dejan Kovačević rekao je prilikom potpisivanja ugovora s poljoprivrednicima da je u 2016. godini u budžetu opštine za subvencionisanje poljoprivrede opredeljeno 35 miliona dinara. On je dodao da je zajedno s današnjih 90 ugovora, potpisano 585 ugovora s poljoprvrednicima, za koje je izdvojeno oko 30,2 miliona dinara. Kovačević je dodao da će do kraja ove godine biti potpisano još ugovora s poljoprivrednicima iz gornjomilanovačkog kraja, u vrednosti od oko 4,8 miliona dinara. "Posebno sam zadovoljan činjenicom da su sredstva ove godine utrošena za konkretne stvari. Nabavljeno je nekoliko novih traktora, puno priključnih mašina, sistema za navodnjavanje i slično", izjavio je Kovačević i dodao da će Opština u 2017. godini takođe opredeliti sredstva za podsticaj poljoprovrede. On je istakao da je lokalna samouprava Gornjeg Milanovca formirala Kancelariju za poljoprivredu za pružanje stručne pomoći poljoprivrednicima.

 

Tokom posete zasadima voćaka u Rumi kod gospodina Zorana Kovačevića ministri poljoprivrede Slovenije i Srbije Dejan Židan i Branislav Nedimović osvrnuli su se i na situaciju u stočarstvu,  naročito na proizvodnju mleka. Oni su ovom prilikom izrazili očekivanje da će se tržište mleka narednih meseci stabilizovati, a da je potvrda toga rast tražnje za mlekom u poslednji nekoliko nedelja. Nedimović se ovom prilikom osvrnuo i na mere koje je preduzela Vlada Srbije povodom pojačanog uvoza mleka rekavši da su ove mere dale rezultate, ali da je bilo i kritika od strane EU. On je  naglasio da je između ostalog partnerima u EU rečeno da se ovom administrativnom merom ne štite samo primarni prozvođači već i prerađivači odnosno industrija mleka u Srbiji koju uglavnom drže velike kompanije iz EU. „Mi smo zaštitili koliko god smo mogli mlekarski sektor“ naglasio je Nedimović. Na pitanje urednika Agrobiznis magazina kada će ispuniti dato obećanje da će konačno početi sa radom referentna laboratrija za kontrolu mleka ministar Nedimović je odgovorio da se u najskorije vreme može očekivati početak analiza i da će to svakako biti pre kraja godine, kao i da će analza biti moguća na više lokacija u Srbiji. „Poljoprivrednici će moći da donose uzorke na analizu“ pojasnio je resorni ministar rekavši da na srednji rok možemo da očekujemo bolju situaciju u sektoru, a najavio je i da će 4. novembra razgovarati u Briselu o merama koje je Srbija preduzela u vezi sa mlekom, podsetivši da je EU dala 350 miliona evra za svoje mere u proteklih 6 meseci.

Imamo ideju da u 2018. godini subvencije uspostavimo na osnovu kontrole kvaliteta, da ono što je kvaitetnije više plaćamo i tako razvijamoo konkurentnost. „Moramo se osloboditi demagogije da plaćamo u poljoprivredi sve isto, onda tu nema razvoja. Meni je to ideja i daću sve od sebe, ako ne uspem daću ostavku i baviti se nečim drugim“ rekao je Branislav Nedimović pred brojnim novinarima. Moramo da donesemo i neke propise koji uređuju plaćanje u poljoprivredi podsetio je resorni ministar.

Ministri Nedimović i Židan su ovom prilikom istakli da će u obe zemlje posebna pažnja biti posvećena mladim poljoprivrednicima i da će im se omogućiti dopunske mere kako bi se stimulisali da žive i rade na selu.

Nedimović je rekao da će se mere agrarne politike sprovoditi kroz subvencije i kreditnu podršku. Sa EBRD se radi na START UP kreditima. On je najavio da će mere agrarne politke biti poznate za 20 dana nakon sastanka sa MMF-om. „Ja ću se boriti da dobijemo one mere koje pojačati konkurentnost“  zaključio je Nenedimović.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30