Romanovska ovca je nastala u Rusiji sredinom 19. veka, u dolini Volge, u Jaroslavskoj oblasti, a ime je dobila po okrugu Romanovo-Borisoglebsk, okolina današnjeg grada Tutaev. Danas je u svetu Romanovska ovca ubedljivo najplodnija rasa ovaca.

U jednoj godini se od jedne ovce, kada se jagnje svakih 6 meseci, dobija u proseku od četiri do šest jagnjadi, što je popriličan broj, i do sada u praksi, ni jedna druga rasa nije postigla taj rezultat. Ova ovca je sitnije građe. Prosečna telesna masa ovaca iznosi oko 50 kg, a ovnova oko 70 kg. Imaju malu uglastu glavu sa zaobljenom lobanjom, i kratkim ustima kao, i repom koji iznosi od 10 do 15 cm. Visina grebena ovaca je od 60 do 62, a ovnova oko 64 ili 65 cm. Veoma su stabilne konstitucije, imaju kratke noge i veoma sitne kosti zbog kojih se lako jagnje. Takođe, odmah po jagnjenju, novorođena jagnjad su veoma vitalna i počinju jesti već sa 5 do 7 dana, što je dosta ranije od jagnjadi drugih rasa. Prosečna težina jaganjaca sa 90 dana iznosi 22-25 kg uz adekvatnu ishranu.

Vuna je veoma gruba, ima plavičasto siv izgled. Jagnjad se rađaju crna s belim tufnama, manjim ili većim, na glavi i na donjim delovima nogu. U starosti od 1-3 meseca, crna boja jagnjadi se menja u belu. Ovce ove rase veoma rano polno sazrevaju. Mlada grla su polno zrela sa 5-6 meseci, a u priplod ženska grla ulaze sa 10-12 meseci. Muška grla u priplod ulaze prvi put kada navrše 18 meseci starosti.

Kod ovaca ove rase, dosta dobro je izražena sposobnost za proizvodnju mleka. U laktacionom periodu od 100 dana, ovce u proseku proizvedu 100-150 kg mleka, a rekorderke proizvedu i po 200 kg mleka, pa i više.

Zbog visoke plodnosti, relativno dobre proizvodnje mleka i velike vitalnosti, ovce ove rase su uvezene u različite krajeve naše zemlje, radi ukrštanja sa domaćim rasama ovaca, gde su ostvareni veoma različiti rezultati.

Od januara 2015. godine je u oba uzgajivačka programa, i u Srbiji i u Ap Vojvodini, romanovska rasa ovaca priznata, kao rasa na našim prostorima, i uvrštena u oba odgajivačka programa. Sada je ove ovce moguće matičiti, i ostvarivati subvencije na njih. Po prvi put ove godine 27. juna je na farmi u Kuzminu rađeno licenciranje ovnova romanovske rase ovaca u Srbiji. Profesionalan pristup selekciji, i struci matične službe Agrotima pre svega, zatim selekcionara iz Regionalne organizacije, kao i instituta i departmana za stočarstvo su iznad svakog svetskog nivoa i za svaku pohvalu.

Gospođa Marina Vladilenovna, vodeći ruski selekcionar u svom autorskom tekstu navodi, da su stada elitnih produktivnih ovaca, u strogo kontrolisanim uslovima pod selekcijskim nadzorom (zvanično potvrđeni rezultati), dala najbolje rezultate kod Srba. Najplodnija ovca na svetu u našem je posedu i dala je 11 jagnjadi, u dva jagnjenja za godinu dana. Mi smo ponosni na to i nastavljamo dalje u širenju populacije elitnih ovaca u Srbiji, promociji rase i očuvanju svih rasnih odlika Carske ovce na način kakav ona zaslužuje.

 

Pogledajte kako izgleda farma Grada Minhena!
 

Tamna boja plodova aronije potiče od velikog prisustva antocijana u plodovima. Ova biljka predstavlja pravo bogatstvo, kada je u pitanju prisutvo ovog sastojka, koji važi za borca sa slobodnim radikalima.

Stručnjaci su utvrdili da aronija ima i antiinflamatorna svojstva, odnosno da smanjuje oticanje. Sok i čaj od aronije se preporučuju osobama koje imaju problem sa cirkulacijom, anemijiom, visokim krvnim pritiskom, podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija.

Aronija u svojim plodovima sadrzi veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročiscava organizam od stetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sardži i redak voćni šećer sorbitol.

Sok od aronije: Osnovna mera je ista kao i za sirup, osim što za sok od aronije ide manje šećera, odnosno: 4 kg bobica aronije, 2 l vode, 2 limuna i 1,5 kg šećera.

Čaj od aronije: Kašika osušenih listova biljke se prelije sa 250 ml ključale vode, i ostavi da kratko odstoji. Najbolje je piti jednom dnevno.

Sok i čajeve možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane, apotekama, mada i društvene mreže imaju puno proizvođača sa aronijom, treba voditi računa šta kupujete. Na sajmovima ,,Vikend dobrog ukusa” cena flaše od 7dl, košta 700 dinara.

Sirup od aronije:

  • 2 kg zamrznutih bobica aronije
  • 1 kg kristal šećera
  • 1 l vode
  • 1 limun-sok

U šerpu staviti vodu i šećer, staviti na vatru da provri (10 minuta). Dodati zamrznute bobice aronije, i dalje kuvati uz neprestano mešanje dok ne provri (20 minuta). Kada provri kuvati još 5 minuta, skinuti sa vatre i pustiti da se potpuno ohladi.

Ohlađenu smesu postepeno stavljati na cedilo, da se iscedi sok, a bobice nakon ceđenja stavljati u jednu posudu. Kašikom vaditi (po 1 kašiku) bobice aronije, i stavljati u presu za krompir i iscediti sok, a isceđene bobice stavljati posebno u jednu posudu (taj postupak traje oko 30 minuta). Kada su sve bobice isceđene, sok još jednom procediti u cediljki, obloženoj čistom gazom.

Sok izručiti u široku šerpu, i staviti na vatru da se kuva dok ne provri (10 minuta). Šerpu skinuti sa vatre, u vreo sirup dodati sok od jednog limuna, i dobro promešati. Vreo sirup sipati u tople oprane flaše, koje ste sterilizovali u zagrejanoj rerni. Flaše odmah zatvoriti, i pustiti da se potpuno ohlade, te odložiti na tamno i hladno mesto. Jednom otvorenu flašu sirupa treba čuvati u frižideru. 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode.

To najbolje ilustruje činjenica da se redovi kamiona više ne stvaraju samo pred hladnjačama u kojima se skladište maline.

Gotovo celi rod prvoklasnih jabuka iz voćnjaka s jabukama "Delta agrara" u Čelarevu već godinama završava na tržištu Rusije, a to voće je među 10 najtraženijih proizvoda u izvozu Srbije.

Na plantažama trešanja takođe na utovar čekaju kamioni koji to voće voze do najzahtevnijih svetskih tržišta.

- Ozbiljnije ulaganje u voćarstvo u Srbiji počelo je pre 15 godina, i sada se beru plodovi tog posla - objašnjava prof. dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rezultat toga je što sada Srbija bez problema prodaje znanje, odnosno u Srbiju se dolazi da bi se videli uzorni voćnjaci i da se prenese najnaprednija tehnologija u voćarstvu. A razlog za ovakvu situaciju savršeno je jasan.

Jabuke, kada dobro rode, i kada su prave sorte, mogu da daju zaradu i od 30.000 evra po hektaru. Ni sa borovnicama nije mnogo drugačije, jer se rod od 15 tona po hektaru, u najlošijem slučaju plaća dva evra po kilogramu.

Svi novi zasadi voća, kako ukazuje Keserović, opremljeni su protivgradnim mrežama, imaju najsavremenije sisteme zalivanja i prehranjivanja, prate se na računarima, a država je podizanje voćnjaka podržala adekvatnim merama, kako u nabavci sadnog materijala, tako i za ostale potrebe.

- Sada imamo situaciju da izvozimo na zahtevna tržišta gotovo 120.000 tona jabuka, da se naše borovnice u svetu plaćaju i po šest evra za kilogram, a da smo samo od izvoza trešanja, koje su u Evropi i svetu izuzetno tražene, zaradili 10 miliona dolara. Oblačinska trešnja je svetski poznat brend - ukazuje Keserović.

Voćarstvo se, samim tim, vraća na velika vrata… Međutim, naše najpopularnije i najzastupljenije voće - šljive, još zaostaje kada je u pitanju izvoz, jer se najveći deo roda i dalje prerađuje u rakiju.

Imamo godišnje između 550 i 600.000 tona šljiva, ali oko 80 odsto se preradi u rakiju - ukazuje Keserović.

Manji deo završi u izvozu kao zamrznute ili suve šljive. Mi stručnjaci imamo zadatak da tehnologiju sušenja standardizujemo, pa da suve šljive iz Srbije ponovo dođu na mesto koje su ranije imale na svetskom tržištu.

Veliku ulogu u razvoju voćarstva odigrala je i struka.

- Naš fakultet je uvek otvoren za poljoprivrednike, a posebno za voćare - jasan je Keserović.

- Dolaze nam ljudi koji dižu i po pola hektara voćnjaka, kako bi se posavetovali. Nama, naravno, to ne smeta, jer smatramo da samo uz znanje, stručnost i najnovije tehnologije voćarstvo u Srbiji može da nastavi da napreduje.

Izvor: www.telegraf.rs

Vlada Republike Srbije pozdravlja odluku Vlade Republike Hrvatske, da vrati cene inspekcijskog nadzora za voće i povrće sa 270 na 12 evra po biljnoj vrsti.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je da je odluka hrvatskih organa u ekonomskom smislu jedino ispravna, jer su povećanjem cena i jednostranim odlukama štetu trpele sve zemlje regiona.

-Vraćanje cena na pređašni nivo doprineće relaksaciji odnosa među državama u regionu, istakla je premijerka Brnabić. Saradnja u svim oblastima važna je za stabilnost, a posebno za unapređenje ekonomskog rasta, naglasila je predsednica Vlade.

Premijerka Brnabić apelovala je da se sve strane ubuduće uzdrže od jednostranih poteza, bez konsultacija i dogovora sa susedima.

-Tokom proteklih dana, potvrdili smo da se svi problemi i otvorena pitanja mogu rešiti dijalogom, na čemu Srbija uvek insistira, a posebno kada je reč o saradnji sa susedima, izjavila je Brnabić.

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić dodao je da će Vlada Srbije nastaviti komunikaciju i saradnju sa ministrima Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

-Želimo da nam se u tome priključe i predstavnici Vlade Hrvatske, sa ciljem uklanjanja svih prepreka i vancarinskih barijera između naših država, izjavio je Ljajić. On je istakao da su sve zemlje regiona pojedinačno relativno mala tržišta i da jedino slobodnim kretanjem roba, ljudi i kapitala i stvaranjem zajedničkog ekonomskog prostora možemo da obezbedimo razvoj i stabilnost čitavog regiona.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović istakao je da se nada da ovakvih stvari više neće biti i da su pojedinci "naučili" školu.

-Svaki put kad neko dovede u pitanje izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda, na ovakav način, Srbija će iskoristiti sva međunarodno dozvoljena sredstva da se zaštiti. Trgovina u regionu je od vrhunskog značaja i niko ne sme da se igra ovakvim stvarima, kao Hrvatska prethodnih dana, poručio je ministar Nedimović.

Nakon odluke hrvatskih vlasti o povećanju cena inspekcijskog nadzora za 22 puta, predsednica Vlade Ana Brnabić, na marginama Samita Američko-jadranske povelje, 2. avgusta u Podgorici, sastala se sa hrvatskim kolegom Andrejem Plenkovićem, čime je inicirala razgovore o rešavanju ovog izuzetno važnog regionalnog pitanja. Nakon inicijalnog sastanka premijera Srbije i Hrvatske, sporno pitanje rešeno je u veoma kratkom roku.

Beograd, 10.8.2017.

Origano potiče iz roda majorana, ima maslinasto zelenu boju lišća, i ljubičaste cvetove. Listovi imaju aromatičan i blago gorak ukus. Prija mu suva i topla klima, uzgaja se kao jednogodišnja biljka, a samoj biljci smeta hladnoća.

Biljka se primenjuje lokalno, i pomaže pri lečenju mnogih pormećaja sa kožom, kao što su akne i perut. Origano sadrži: vlakna, gvožđe, mangan, vitamin E, kalcijum, omega masne kiseline, triptofan. Origano je takođe bogat izvor vitamina K (pospešuje rast kostiju, održava koštanu gustinu i pospešuje proizvodnju proteina za zgrušavanje krvi.), moćan je dietetski antioksidans (poboljšava u borbi protiv infekcija).

Poseduje antibakterijske osobine, jer je ulje origana moćan antimikrob, i ima prednost u suzbijanju mikroorganizama, jer bakterije ne razvijaju otpornost, kao što razvijaju na klasične antibiotike. Zato što sadrži važna jedinjenja karvakrola (najjači poznati prirodni antiseptik), i timola iz grupe fenola. Origano poseduje jaka antiinflamatorna svojsta, zato što sadrži aktivni sastojak, poznat kao beta-kariofilen, koji se može enentualno koristiti protiv oboljenja, kao što su ostereporoza i arterioskleroza.

Druge zdravstvene prednosti origana, u lečenju drugih bolesti i stanja su prehlada, bol u mišićima, umor, osip, perut, alergije, zubobolja, hroničnih glavobolja, bola u uvetu, upale sinusa, protiv nadimanja, crevnih parazita, bronhitisa, kao sredstvo za iskašljavanje, kod srčanih stanja, menstrualnih grčeva, odbija insekte.

Nedavna dešavanja otkrila su da pozitivno  na zdravlje utiče, i u borbi protiv dijabetesa, i to u kulinarskim biljkama. Naučnici za hranu su otkrili da popularne kulinarske biljke ruzmarin, origano i majoran sadrže jedinjenja koja mogu potencionalno da upravljaju dijabetesom tipa 2, na sličan način kao trenutno propisani lekovi.

Neželjena dejstva i mere predostrožnosti – Prilikom konzumiranja origana može da izazove poremećaj u želucu kod nekih ljudi. Osim toga, oni koji su alergični na biljke i porodice Lamiaceae (kao što su bosiljak, lavanda, menta, i žalfija) treba da budu oprezni, jer one mogu takođe razviti alergijsku reakciju na origano. Ova začinska biljka veoma je zastupljena u grčkoj, španskoj, italijanskoj i turskoj kuhinji. Savršen je dodatak omletu, italijanskim sosovima, jelima sa paradajzom, jagnjetinom i povrćem. U teksaško-meksičkoj kuhinji koristi se uz kim, čili, beli i crni luk. Ima široku primenu u kuhinjama i Mediteranskog basena, na Filipinima i Latinskoj Americi. U turskom kulinarstvu, origano se uglavnom koristi za začinjavanje mesa, posebno za ovčetinu i jagnjetinu. Osušeni i mleveni listovi origana se najčešće koriste u Grčkoj, da daju ukus grčkoj salati i obično se dodaje u ulje/sos od limuna i maslina, koji se koristi kao preliv za ribu, ili roštilsko meso.

 

Od davnina se zna da je borovnica lekovita. Borovnica je dobar diuretik, jača imuni sistem, dobra je kod upale grla, pluća, dobra je i kod dijareje. Plod borovnice u sebi sadrži mnoge sastojke, antiocianini, bakar, biljna vlakna, vitamin C, vitamin E, vitamin B, gvožđe, glukoza, kalijum, kalcijum, karotin, mangan, natrijum, organske kiseline, proteine, tanine, folnu kiselinu. Osim ploda, koriste se i listovi, od kojih se prave čajevi i obloge. Listovi se suše u tankim slojevima u hladu, ili u rerni na 40 stepeni. Preliveni vrelom vodom, ublažiće upalu bešike i mokraćnih kanala.

Puno se istraživalo i ustanovljeno je da deluje kao prevencija kod bolesti srca, proširenih vena, i kao dobar andioksidans. Borovnicu treba koristiti i za poboljšanje krvne slike, i može se koristiti i u trudnoći.

Sok od borovnice

Za pripremu soka od borovnice, potrebno je obezbediti: 1kg borovnice, 1kg šećera, 1 l vode, i dva limuntusa. Borovnice treba dobro oprati, preliti vodom, i dodati limuntus. Na kraju sve promešati. Ostaviti da odstoji 24h, procediti, najbolje kroz gazu, i dodati šećer. Staviti da provri nekoliko minuta, uz povremeno mešanje, i onda sipati u obavezno sterilne flaše. Kada se ohladi, staviti na tamno mesto. Sok se može praviti i bez konzervansa.

Slatko od borovnice

Borovnice se dobro operu. Ređati ih u veću šerpu, red borovnice, red šećera, ali treba voditi računa da šećer bude poslednji sloj. Ostavi 24 sata, da borovnice puste sok. Zatim se kuva oko 20 minuta, i pri kuvanju se skida pena, i dodaje po malo vanil šećara. Kada se slatko ohladi, sipa se u tegle.

Za vino od borovnica potrebno je:

- 1/2 kilograma svežih borovnica (kao zamenu možete da upotrebite smrznute)
- 1/2 kilograma bobica smreke
- 1 litar dobrog crnog vina
- pola litra jake domaće rakije
- 3 kašike meda, 3 kašike šećera

Borovnice i smreku operite, i stavite u veliku staklenu teglu. Ulijte vino, i ostavite da odstoji u frižideru 48 sati. Nakon toga u smesu dodajte rakiju, med i šećer. Sve dobro promešajte, i ostavite da odstoji sedam dana.

Lek se koristi tako što se uzimaju četiri supene kašike svakog jutra i večeri. Vino se koristi tri dana ujutro, i uveče, nakon čega se pauzira dva dana. Ako vino popijete, po potrebi možete da napravite novu dozu, i da nastavite da koristite ovaj lek sve dok vaše tegobe ne prestanu.

Borovnica protiv dijabetesa

60 grama sušenih listova borovnice, skuvati u litar vode. Potom procediti i piti tri puta na dan. 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan poručio je da Srbija i Sjedinjene Američke Države (SAD) najveći prodor u unapređenju međusobnih odnosa mogu da naprave u oblasti zaštite životne sredine jer je ona, kako je istakao, neopterećena hipotekama, i predstavlja neograničeno polje za saradnju država.

Govoreći na srpsko-američkoj poslovnoj konferenciji u saveznoj državi Merilend, ministar Trivan je pozvao kompanije iz SAD da investiraju u Srbiji, posebno u oblastima upravljanja otpadnim vodama i otpadom.

„Prema postojećim procenama, Srbiji su u oblasti voda potrebna ulaganja od oko 4,9 milijardi evra, a za upravljanje čvrstim otpadom oko 900 miliona evra. Za remedijaciju i dekontaminaciju zemljišta samo na zagađenim industrijskim lokalitetima potrebno je preko 470 miliona evra“, rekao je ministar Trivan.

On je dodao da je Srbija posebno zainteresovana i za zbrinjavanje istorijskog i opasnog otpada, kao i za obnovljive izvore energije.

„Budući razvoj Srbije mogao bi da bude zasnovan upravo na investicijama u poslove u zaštiti životne sredine. Budućnost podrazumeva razmatranje nedeljivog trougla ekonomije, životne sredine i energetike“, istakao je ministar Trivan.

„Naša ambicija je da sa svim zainteresovanima u svetu razgovaramo o investicijama koje uključuju i oblasti od ekološkog turizma, preko proizvodnje organske hrane, do industrije“, naglasio je ministar Trivan i pozvao čelnike države Merilend da sa svojom privredno-političkom delegacijom posete Srbiju.

Izražavajući zadovoljstvo što imaju priliku da ugoste ministra Trivana, neki od najviših čelnika države Merilend, kao što su državni sekretar Džon Vobensmit, sekretar za životnu sredinu Ben Grambles i sekretar za prirodne resurse Mark Belton, predstavili su kapacitete Merilenda i napore koje preduzimaju na planu zaštite životne sredine. Izrazili su spremnost da Srbiji prenesu iskustva Merilenda i sagledaju oblasti u kojima je moguća međusobna saradnja.

Rod kukuruza je u ovom trenutku prepolovljen u odnosu na prošlogodišnji od 7,5 tona po hektaru, rekli su danas stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Rukovodilac Odeljenja za industrijsko bilje u tom Institutu Vladimir Miklič je za agenciju Beta rekao da je suncokretom zasejano 220.000 hektara, kao i prošle godine i da će žetva početi sedam dana ranije, jer je na peskovitim njivama suncokret sazreo ranije. 

Prinosi suncokreta u Srbiji ove godine zbog tropskih temperatura i nedostatka vlage neće dostići prošlogodišnji prosečan rod od 3,27 tona po hektaru.

"Suncokret lakše podnosi sušu od drugih ratarskih kultura ali ovako velika ne pogoduje ni suncokretu jer zbog nedostataka vlage zrno se ne nalije dovoljno, već sazri pre vremena pa je sitnije i prinos slabiji", rekao je Miklič. 

Ta industrijska biljka je ove godine prema njegovim rečima u "dobrom zdravstvenom stanju" jer su je zaobišle razne bolesti, pa bar po tom osnovu neće biti smanjen prinos. 

"Veći deo roda suncokreta će se preraditi u Srbiji, a manji deo izvesti u Bosnu i Mađarsku", rekao je Miklič. 

Rukovodilac Odeljenja za kukuruz u tom novosadskom Institutu Milisav Stojaković rekao je da "nastavak visokih temperatura i dalje negativno utiče na prinose kukuruza. 

"Rod žutog zrna će sigurno biti prepolovljen, a ako padne temperatura ispod 30 Celzijusovih stepeni biljke čiji se list nije sasušio mogle bi da se malo oporave i zrno još nalije", rekao je Stojaković. 

Dodao je da kukuruz kome su listovi suvi više ne može da se oporavi ma koliko velika kiša da padne. 

On nije mogao da precizira koliki će ukupan rod kukuruza ove godine imati Srbija sa milion zasejanih hektara jer do berbe ima dosta vremena, a neizvesni su vremenski uslovi.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30