Banjalučki velesajam” u svojim prostorijama od 10. do 13.novembra 2016. godine organizuje „Jesenji sajam 2016“. Sajmovi su u svetu prepoznati kao jedino mesto gde se određena industrijska grana i svi njeni aspekti mogu okupiti. Na jednom mestu se tako nađe proizvodnja, ponuda i potražnja. Tako Jesenji sajam spaja tri izuzetno jake industrijske grane i obuhvata sljedeće segmente privrede: lov, ribolov, ekologiju i sport, poljoprivredu i prehrambenu industriju, te turizam i ugostiteljstvo. Izlagački program sajma obuhvata: Lov & ribolov, ekologiju i sport Ribolovačka oprema, lovačko oružje, municija i oprema Kamp i outdoor oprema, lovačka, ribolovačka i sportska garderoba Literatura, karte, izložbe, stručna predavanja, radionice Borilački sportovi ( Rvanje, Karate, Džudo, Aikido), Ekipni sportovi (Fudbal, Košarka, Rukomet), Skijanje Turizam i ugostiteljstvo Turističke agencije, turistički centri, savezi i organizacije Hoteli & hosteli, restorani, banje Sportski turizam, Sportske kompanije (bicikli, rafting, skijanje) Međunarodni tur operatori Gradovi i opštine Poljoprivreda i prehrambena industrija Hrana, piće, duvan i duvanski proizvodi Sredstva i oprema za proizvodnju i čuvanje hrane Literatura i druge usluge iz gastronomije Ratarstvo, voćarstvo, vinarstvo, povrtlarstvo, pčelarstvo Sjemenarstvo i rasadničarstvo Mineralna gnojiva Konvecionalna i ekološka proizvodnja Proizvodnja i prerada mlijeka, mesa, voća i povrća Ostali usjevi Tokom četiri dana trajanja sajma, posjetioci će imati priliku vidjeti novitete na tržištu iz ovih oblasti, te ostvariti lični kontakt sa izlagačima. Očekuje Vas i bogat programski sadržaj, iz kojeg izdavajamo Live cooking show, razne degustacije, kulturno-umjetnički program, konferencije… Sprecijalni gost Jesenjeg sajma je Davor Štefanek, rvač grčko-rimskim stilom, nosilac zlatne olimpijske medalje iz Rija. Njegov nastup i prezentaciju možete pogledati na Jesenjem sajmu u petak, 11. novembra od 14 časova. Ovo je saopšteno iz uprave “Banjalučkog velesajma”, a u saopštenju se dodaje da je generalni sponzor sajma Kancelarija specijalnog predstavnika EU u BiH. 

Sve veći broj mladih ljudi u Srbiji, zbog nedostatka posla, vraća se poljoprivredi i selu, u nameri da sebi obezbede egzistenciju i pristojan život. Stefan Živković i njegova supruga Milica iz sela Metovnice kod Bora, odlučili su da nastave porodičnu tradiciju i ožive poljoprivrednu proizvodnju. Stefan je završio elektrotehničku školu u Boru, ali nije mogao na pronađe posao u struci. Zato je odlučio da se posveti poljoprivredi. "Svidelo mi se da ostanem da živim na selu. Bavim se ratarstvom i stočarstvom. Imam 14 grla krupne stoke, desetak svinja i obrađujem oko 25 hektara zemlje. Imleku dnevno predajem oko 100 litara mleka", ispričao je Tanjugu Stefan Živković. Iako su ekonomski uslovi u poljoprivredi sve lošiji, uz veliki rad i odricanje, može da se živi, poručuje Živković. "Volim to što radim, ali cene su loše. Za godinu dana cena mleka je pala za 10 dinara. Subvencije se ujedno smanjuju, a naši troškovi rastu, tako da sve više treba da se radi da bih imao istu zaradu kao lane", istakao je Stefan Živković. "Najveća podrška u poslu mi je supruga, a često mi pomažu i ostali članovi porodice. U vreme sezonskih radova angažujemo i dodatnu radnu snagu", rekao je mladi poljoprivrednik iz Metovnice. Selo Metovnica, koje se nalazi na pola puta između Bora i Zaječara, ima oko 1.100 stanovnika. Oni se mahom bave poljoprivredom, dok je manji broj poslom vezan za susedne gradove

U radnjama bi uskoro mogle da se nađu mesne prerađevine sa oznakom "srpski kvalitet", koja bi morala da garantuje da su takvi proizvodi napravljeni isključivo od domaće sirovine.Isti žig predviđen je i za druge kategorije hrane - mleko i mlečne proizvode, voće, povrće, žitarice, uljarice, grožđe, med... Vlada Srbije usvojila je pre nekoliko dana Uredbu Ministarstva poljoprivrede po kojoj će trgovci moći da postave u trgovinama posebne rafove s oznakom "srpski kvalitet". Nacionalnu oznaku višeg kvaliteta moći će da imaju samo oni proizvodi za koje proizvođač može da dokaže da osnovna sirovina potiče iz Srbije, ali i koji su po pitanju kvaliteta iznad konkurencije. Kao i kod svakog "označavanja" postavlja se pitanje objektivnosti kao i da li ćemo moći da budemo sigurni da takva hrana zavređuje posebno mesto u marketima, a verovatno i više cene u odnosu na konkurenciju. U obrazloženju Uredbe, navodi se da će zahteve za mogućnost korišćenja žiga proizvođači hrane podnositi Ministarstvu poljoprivrede. Ministarstvo će oformiti komisiju za stručnu procenu posebnih svojstava poljoprivrednih i prehrambenih porizvoda i izdavati rešenja o pravu korićenja te oznake. Oni će, po najavama, biti upisani u poseban registar odakle mogu da budu i izbrisani ako se utvrdi da proizvod koji je označen žigom "srpski kvalitet" prestane da ispunjava uslove u skladu sa ovom uredbom. "Proizvođači će morati da dostave specifikaciju proizvoda, podatke o poreklu i kvalitetu osnovne sirovine od koje je proizveden i opis tri posebna svojstva u odnosu na propisane zahteve kvaliteta za svaku vrstu proizvoda", navodi se u tekstu uredbe. Spisak sa prvim korisnicima ove oznake biće objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede, a već sada su počela nagađanja ko bi prvi iz sektora mesne industrije mogao da se pohvali ovim žigom, iako je poznato da se proizvošači mesnih prerađevina u velikoj meri oslanjaju na uvozne sirovine. Od 2014. godine u Srbiji se sprovodi projekat "Unapređenje bezbednosti i kvaliteta proizvoda u sektoru prerade mesa", koje finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj i FAO. U okviru tog projekta, radi se i na razvoju nacionalne šeme kvaliteta, koja bi se u početku odnosila na proizvode od mesa, a kasnije postala primenjiva i na ostale proizvode. Prema ranijim informacijama, ovim povodom već je bilo dijaloga sa predstavnicima nekoliko mesnih industrija - "Karneksom", "Juhorom", Industrijom mesa Bačka Topola, "Zlatiborcem" i proizvošačem pod nazivom "Suvat". "Neke od članica EU razvile su sopstvene nacionalne šeme kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Jedna od najprepoznatljivijih je oznaka kvaliteta Label Rouge iz Francuske. Deo tog iskustva želimo da prenesemo u Srbiju", kažu za Politiku u Ministarstvu poljoprivrede. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović navodi da je ova vrsta označavanja prihvatljiva, ali da se moraju postaviti jasni kriterijumi i pravila igre, kako se projekat ne bi sveo na populizam. Autor: Politika

Ovogodišnja proizvodnja vina u francuskim vinogradima najslabija je u proteklih 30 godina i manja je za deset odsto u odnosu na prošlu godinu, ali nije toliko loša koliko se očekivalo.Prema podacima francuskog Ministarstva poljoprivrede, francuski vinogradari proizveli su 43,2 miliona hektolitara vina. "Grad, mraz i buđ uništili su francuske vinograde od proleća. Rezultat je jedna od najslabijih berbi u proteklih 30 godina, iako nije toliko loša kako je bilo predviđano", ističe se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. U saopštenju se navodi da je proizvodnja vina bila loša najviše zbog mraza u proleće kao i zbog nedostatka kiše na jugu. Autor: 021.rs

Srbija ima najveće perspektive da izvozi voće, povrće, goveđe meso i prerađevine i ribarske proizvode, kaže ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović. On dodaje da, međutim, nema izvoza hrane u Evropu ako ona nije u skladu sa bezbednosnim kriterijumima iz Evropske unije. - Situacija sa Rusijom je, može se reći, još komplikovanija. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine, a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam fale nam kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu - rekao je Nedimović. Najavio je da će se sledeće godine, u skladu sa raspoloživim sredstvima, za koja se još ne zna kolika će biti, ulagati i u kapacitete za skladištenje, a takođe i u mlade poljoprivredne proizvođače i u konkurentnost našeg agrara koja je sada slaba. Prema njegovim rečima, najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe meso i prerađevine te ribarski proizvodi. - Orijentacija je da u sledećoj godini sva sredstava koja budu na raspolaganju usmeravaju na povećavanje konkurentnosti našeg agrara. Tu će posebno mesto imati prerađivački sektor - rekao je ministar. Domaći proizvodi u buduće će imati oznaku porekla "Srpski kvalitet" najavio je Nedimović i dodao da će Srbija sledeće godine moći da konkuriše za sredstva iz IPARD programa EU. - Za ovu svrhu inače je za period od sedam godina, počev od 2014, namenjeno 175 mil EUR - precizirao je ministar.

Izvor: eKapija

Pera Alimpijević (67), domaćin i poljoprivrednik iz mesta Tulež u okolini Lazarevca, u svojoj bašti je odgajio glavicu kupusa od neverovatnih 8,1 kilograma! Uz veliku muku i pomoć ukućana ona je stavljena na kantar...- Glavica i dalje stoji okačena ispod trema kuće. Ne znam šta ću sa njom, preteška je za mene da bih je nosio i prodao - kaže gazda Pera. A sve je počelo kada je u julu ove godine posadio 100 semenki kupusa. Nije ni pomislio da će pet meseci nakon toga, u svom dvorištu ubrati rekordnu glavicu ovog povrća. - Kupio sam na pijaci 100 semenki sorte „srpski melez“. Kada sam došao kući, odmah sam ih zasadio. Nastavio sam redovno da ih zalivam, a dosta mi je pomogla i kiša - počinje priču Alimpijević iznenađen što je upravo u njegovom dvorištu, bez ikakvih aditiva, nikao ovaj mega-kupus. Primetio je Pera da se jedna glavica razlikuje od ostalih, ali nije ni slutio da će izrasti u ovoliku grdosiju. - Nisam koristio nikakvu hemiju, ali imao sam jedan trik. Čuo sam da bosiljak dobro utiče na kupus, tako da sam stavljao između svake zasađene glavice. POBEDIO BI I U FUTOGU I U MRČAJEVCIMA Pera Alimpijević ne namerava da učestvuje na Kupusijadi, niti na nekim sličnim takmičenjima, iako bi ove godine glatko pobedio. U Mrčajevcima najteža glavica je težila 5,1, a u Futogu šest kilograma i 150 grama. 

Izvor: Blic

Ovogodišnji rod krompira u Srbiji procenjuje se da će biti na nivou prošlogodišnjeg, kada je po hektaru proizvedeno 15,3 tona, podaci su Privredne komore Srbije (PKS). Prinos krompira koji je ostvaren u 2015. bio je za 7,9% veći nego prosečni petogodišnji prinos. U PKS-u navode da se krompir u Srbiji gaji na oko 42.000 hektara od čega se 81% tih površina nalazi u Centralnoj Srbiji. Procenjuju i da površine pod tom ratarskom kulturom u poslednjoj deceniji imaju tendenciju opadanja po prosečnoj godišnjoj stopi od 2%. Kroz registrovane tržišne kanale, kako kažu u PKS-u, plasira se 10,8% ukupne proizvodnje krompira u Srbiji, od čega polovina kroz zelene pijace. Prosečna godišnja potrošnja krompira po stanovniku u Srbiji je oko 38 kilograma. U PKS-u su kazali i da je izvoz krompira iz Srbije vrlo mali, odnosno u vrednosti oko 1,5 mil USD i to najviše u Crnu Goru i nešto manje u Rusiju, dok Srbija najviše krompir uvozi iz Holandije,Belgije i Nemačke u vrednos

Srbija Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda. Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga. U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija. Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće. Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi. Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje. Zašto učestvovati? Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku: • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu; • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte; • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta; • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje; • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju; • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu. Rastuće prilike Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć. Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano. Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa. Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku. Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika. Gledajući okolo i ispred Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme: Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020. Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina? Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina? Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha? Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje? Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti. Registracija Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije. Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30