Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak pozdravio je predlog izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

O ovom predlogu će Skupština Srbije raspravljati 24. avgusta rekavši da je velika verovatnoća da će ga podržati.

"Predlog je izuzetno značajan, jer je zamišljen da oteža prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, konkretno građanima EU, što bi značilo određene izmene u odnosu na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kojim je trebalo da od 1. septembra kupovina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji bude potpuno liberalizovana za građane EU", rekao je Čanak novinarima u Beogradu. 

Čanak je kazao da je jako važno da ne samo da izmene Zakona budu usvojene 24. avgusta već da on stupi na snagu od 1. septembra. 

Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđeno je da državljani članica EU mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali pod uslovom da najmanje 10 godina žive u lokalnim samoupravama u kojima žele da kupe zemljište, da najmanje tri godine obrađuju zemljište koje je predmet kupovine i da u svom vlasništvu imaju potrebnu opremu i mehanizaciju. 

Čanak je kazao i da izmene Zakona nisu savršene, ali da će LSV amandmanima pokušati da izmeni te nesavršenosti. "Zakon nije savršen, pokušaćemo amandmanima da to ispravimo, jer se odnosi samo na državljane EU, a ne na one koji nisu državaljani EU. To je nešto što se mora izmeniti. Ovaj zakon sam po sebi veliki je pomak u odnosu na postojeće stanje", rekao je Čanak. 

Čanak je pozvao Vladu Srbije da se što pre odrediti prema posledicama ovogodišnje suše. "Mislim da bi barem kroz neplaćanje jednog dela poreza Vlada mogla da da svoj doprinos tome da se poljoprivrednici iščupaju iz ove situacije", rekao je Čanak. 

Srbija se Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu obavezuje i da će u naredne četiri godine postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo o sticanju svojine nad nepokretnostima kako bi izjednačila građane Srbije i EU, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Izvor: www.b92.net

Početkom meseca septembra, pčelar mora ustanoviti, koja su društva sposobna za zimu, a koja nisu. Neophodno je utvrditi količinu hrane u košnicama, i vršiti dopunu zaliha, koje su neophodne za hladne dane. Pčele u ovom mesecu sakupljaju slatke sokove od šljiva i drugog jesenjeg voća i grožđa, prerađujući ih u med. Takav med nije dobar za zimovanje pčela, pa se nastavlja kontinuirano prihranjivanje zajednica. Matica polaže sve manje jaja, gde se količina smanjuje na oko sto komada dnevno.

Pregled svakog društva treba da se obavi u čistom odelu. Neprijatni mirisi poput alkohola i parfema, deluju pogubno na pčele. Društva koja nemaju maticu ili imaju lažnu maticu, nisu sposobna da prežive zimu i treba ih odstraniti. Ako je pčelinje društvo bolesno ili ako je primećena pčelinja kuga, neophodno je da se društvo uništi gušenjem. U septembru se seje uljana repica, industrijska kultura, koja je jedan od najznačajnijih pčelinjih paša. U ovom mesecu nema pčelinje paše, ali bela detelina u slučaju kišnog septembra može lučiti nektar.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u štampanom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

Prva urbana košnica i u našem gradu

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2870-prva-urbana-kosnica-i-u-nasem-gradu

Kako otkloniti stres kod pčela?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2839-kako-otkloniti-stres-kod-pcela

 

O tome kako će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u narednom periodu podržavati vinogradare, za Agrobiznis magazin govorio je Velimir Stanojević, državni sekretar, koji je istakao da se mere podrške u vinogradarstvu i vinarstvu, uključujući i rasadničku proizvodnju i aromatizovane proizvode od vina, odnose se na sve faze proizvodnje, od sadnog materijala, proizvodnje grožđa i vina, kao i na plasman vina i aromatizovanih proizvoda od vina.

Podizanje novih proizvodnih vinograda, kroz povraćaj sredstava za kupljene sadnice, postavljanje naslona, pripremu i obradu zemljišta za sadnju, kao i analizu zemljišta, u maksimalnom iznosu do 3 miliona dinara. Visina iznosa podsticaja je 40% od vrednosti troškova, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u iznosu od 55%, naglasio je Stanojević i podsetio da minimalna površina zasada za koji se može ostvariti podsticaj je 0,10 hektara, a maksimalna površina 10 hektara.

Šta još mogu da očekuju proizvođači grožđa i vina od džave:

  • Proizvođači grožđa koji podižu proizvodne zasade, sa određenim karakteristikama ili na nepristupačnijim terenima, imaće pravo da ostvaruju određene bonuse, i to po 100.000 dinara po hektaru, ukoliko su zasadi: sa autohtonim ili domaćim novim stvorenim sortama; na nadmorskim visinama iznad 200 metara; na južnim ekspozicijama; na terenima sa nagibom većim od 10 stepeni, ili na terasiranom zemljištu.
  • Podizanje novih matičnih zasada vinove loze, kroz podsticanje proizvodnje sadnog materijala, sertifikacijui klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno za unapređenje rasadničarske proizvodnje vinove loze. Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala, odnosno podizanje matičnih zasada osnovne kategorije vinove loze - maksimalni iznos do 3.000.000 dinara, za sertifikaciju i klonsku selekciju – maksimalni iznos do 10.000.000 dinara.

Podrška investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju - odnosi se na kupovinu nove opreme i mehanizacije u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, i to u trenutnom iznosu od 50% od iznosa investicije, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u iznosu od 65% od iznosa investicije (nabavka mehanizacije i opreme za navodnjavanje, i zaštitu od bolesti, štetočina, korova, grada, ekstremnih temperatura).

Za vinarije do pet miliona dinara podsticaja

Podrška opremanja vinarija kroz meru Podrška investicijama u preradu i marketing - podsticajna sredstva unapređenje konkurentnosti, i dostizanje standarda kvaliteta, kroz podršku investicijama, u preradu i marketing u vinarstvu. Podsticajna sredstva su u iznosu od 50% od iznosa investicije, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u iznosu od 65% od iznosa investicije. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku iznosi 5.000.000 dinara.

Unapređenje kvaliteta vina

Unapređenje kvaliteta vina, kroz refundaciju dela troškova laboratorijskih analiza vina, u cilju poboljšanja kvaliteta, i to 50%, odnosno 65% troška (područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi). Maksimalni iznos po podnosiocu zahteva je za proizvođače vina bez geografskog porekla 25.000 dinara, odnosno 50.000 dinara (područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi); a za proizvođače vina sa geografskim poreklom je 100.000 dinara.

 

Opširnije u štampanom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar.

Informacije o pretplati na www.agrobiznis.rs 

 

Subotički Veterinarski zavod objavio je da je u prvih šest meseci zabeležio gubitak u poslovanju, uprkos rastu realizacije i smanjenom gubitku iz finansiranja.
 
U period januar-jun Zavod je zabeležio poslovni prihod od 1,1 milijarde dinara što je rast od 24,8% u odnosu na isti period prošle godine. Kompanija je uprkos tome pretrpela gubitak iz poslovanja od 131,7 miliona dinara u odnosu na minus od 127,2 miliona dinara godinu ranije, pre svega usled viših troškova materijala.
 
Neto gubitak je smanjen za petinu u odnosu na isti period 2016. godine na 145 miliona dinara. Neto dug Zavoda na kraju juna iznosio je 1,8 milijardi dinara, dok je vanbilansna pasiva ostala na ekstremno visokom nivou od 32 milijarde dinara.
 
Akcije Veterinarskog zavoda od početka godine pale su 45% na 130 dinara, što daje tržišnu kapitalizaciju kompanije od 554 miliona dinara (4,6 mil EUR), prenosi Wisebroker.

Veterinarski zavod Suboitic pripada poslovnom sistemu Victoria Group 2005. godine,, a bavi se proizvodnjom hrane za životinje - stočna hrana, ekstrudiranom hranom za pse, femofarmaceutskih preparata, vakcina, a proizvo i usluge preparate za  dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju (DDD).

 

Lubenica ima dugačak koren, i sadnja može biti otežana, tako da je mnogo bolje obaviti direktnu setvu semenom. Setva se može obaviti u proleće, u uslovima kontinentalne klime, i u zimu i proleće, u uslovima tropske klime. Klijanje se odvija u period od 6-10 dana, nakon čega se vrši selekcija proklijalih biljaka, tako što se ostavljaju najače/najrazvijenije biljke u kontejneru.

Uzgoj lubenice u kontejnerima nije komplikovan proces. S obzirom da lubenica ima dugačak koren, potrebno je odabrati kontejner dubine do 70 cm i 20 cm širine. C

Lubenica zahteva svetlost i osunčanost, tako da je u skladu sa tim, treba postaviti na osvetljeno mesto. Ukoliko lubenicu gajite na balkonu, ili na krovu, često postoji prostorno ograničenje za horizontalni razvoj lubenice, te je potrebno obezbediti oslonac, kako bi razvoj habitusa biljke bio usmeren vertikalno. Oslonac treba da bude minimum 1,20 cm dužine i dovoljno stabilan da bi mogao da izdrži težinu lubenice.

Peskovito i ilovasto zemljište je pogodno za uzgoj lubenice. Idealan pH zemljišta za lubenicu je od 6 do 6,8 s tim da treba izbegavati kompaktna i sabijena zemljišta. Aerisana i dobro drenirana zemljišta, pospešuju rast biljke. Takođe, primena organskog đubriva (kravlji stajnjak ili zečiji stajnjak) poboljšava teksturu zemljišta, i obezbeđuje hraniva u dužem vremenskom period.

Lubenica zahteva dosta vode, tako da je potrebno zemljište držati u humidnom stanju, ali ne natopljeno vodom. Voda se mora lako drenirati do dna posude. Za gajenje lubenice u kontejneru potrebno je svakodnevno zalivanje, a nekada i dva puta dnevno. Kada polod počne da raste i sazreva treba redukovati zalivanje, i obavljati ga pažljivo i umereno.  Treba izbegavati krajnosti kao što je prekomerno zalivanje ili prekomerno isušivanje, jer i jedan I drugi ekstrem utiči na “slatkoću” ploda.

Đubrenje treba početi tečnim hranivima. Kada biljka počne da razvija cvet i plod, treba smanjiti koncetracije azota prilikom đubrenja. Može se i primeniti tečno đubrivo od algi, što je pre svega dostupno uzgajivačima lubenice u tropskom klimatu.

Da bi se proizvela zdrava i produktivna biljka, treba forsirati rast samo glavne stabljike. Kada je biljka mlada treba ukloniti bočne grane pre nego što porastu. Takođe, treba ukloniti oštećene i zaražene/obolele delove stabljike.

Vreža (razgranati deo lubenice) razvija i muške i ženske cvetove odvojeno. Polinatori (pčele i leptirovi) će oprašiti opa pola cvetova, ali da biste bili sigurni da je oprašivanje obavljeno potrebno je primeniti ručno oprašivanje cvetova da bi rod bio siguran. Prvi zreli plodovi pojavljuju 40 dana nakon oprašivanja cvetova.

Briga o lubenici u kontejneru je generalno jednostavna, ali ipak je u manjoj meri sklona bolestina ukoliko je izložena previše humidnim i toplim uslovima ili suviše hladnom vremenu ili poplavljenom zemljištu. Zajedničke bolesti za sve baštenske useve, pa i za lubenicu su vaši, krastavca buba i ostale štetočine koje ugrožavaju biljke iz familije Cucurbitaceae.

Vreme branja lubenice zavisi od klime, sezone i varijteta.  Obično branje počinje 80-90 dana nakon setve i 30-50 dana posle cvetanja. Cvetanje i sazrevanje je sukcesivno u trajanju od nekoliko nedelja sve dok vremenski uslovi pružaju mogućnost za to, tako da moguće imati nekoliko berbi.

U uslovima kratkog i svežijeg leta, setvu je dobro obaviti u zatvorenom prostoru, ili u plasteniku/staleniku direktno u kontejnere, ili u biorazgradive saksije.

Potrebno je đubrenje organskom materijom, jer ona obezbeđuje ishranu biljci u dužem period. Takođe, je pošeljno zagrtati bilju kompostom ili đubrivom svake 3-4 nedelje.

Ukoiliko dođe do stresa usled temperaturnih promena, štetočina ili bolesti, suficita ili deficita vode u periodu sazrevanja plodova, uticaće na smanjenje arome i šećera (slatkoće) ploda.

Trik koji se može primeniti da bi se dobio što kvalitetniji plod je da se ne dozvoli razvoj više od 2-3 veća ploda u isto vreme ili 4-5 manjih plodova.

Poželjno je obavljati sukcesivnu setvu po principu sadnje 2-4 biljke u prvoj nedelji, a sledeću setvu obaviti dve nedelje nakon prve setve.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimovic rekao je da se narednih nedelja može očekivati nacrt mera za rešavanje posledica ovogodišnje suše u Srbiji.

On je rekao da je investiranje odgovor ministarstva na posledice vremenskih neprilika.

"U narednim nedeljama izaći ćemo sa tim nacrtom, ali su naš odgovor – investicije u sisteme za navodnjavanje, promovisanje sistema osiguranja i investicije u protivgradnu zaštitu", rekao je ministar za RTS.

Ističe da će ministarstvo utvrditi tačne posledice vremenskih neprilika, napominjući da je potreban kontinuitet investicija u poljoprivredi.

 

Izvor: www.rtv.rs

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović i ministar hrane, poljoprivrede i stočarstva Republike Turske, Ahmet Ešref Fakibaba, potpisali su danas, 22. avgusta 2017. godine u Beogradu Akcioni plan u oblasti poljoprivrede za 2017. i 2018. godinu.

Dokument je potpisan nakon bilateralnog sastanka Nedimovića i Fakibabe, organizovanog uoči otvaranja tursko-srpskog Agrobiznis Foruma, na kom učestvuje više od 150 predstavnika turskih poljoprivrednih firmi, ali i prodajnih lanaca kao mogućih otkupljivača srpskih proizvoda.

Ministar Nedimović je izjavio da je sa turskim kolegom razgovarao o izvozu junećeg mesa i rafinisanog i sirovog suncokretovog ulja iz Srbije.

Nedimović je preneo da je na sastanku bilo reči o tri teme – postojećem sporazumu o slobodnoj trgovini u oblasti poljoprivrede i mogućnosti povećanja spoljnotrgovinske razmene, investicijama u stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo i novom usaglašavanju kvota za različite poljoprivredne proizvode u korist obe strane.

Prema rečima Nedimovića, postoji jako dobar politički okvir između dve zemlje koji je stvoren između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana koji omogućava lakšu i efikasniju saradnju i u oblasti poljoprivrede.

Nedimović je naveo da su razlog za organizovanje tursko-srpskog Agrobiznis Foruma i investicije u prehrambenu industriju. 

„Srbija je otvorena za investicije iz Turske, jer su nam potrebna ulaganja i u prehrambenoj i u poljoprivrednoj industriji“, ukazao je ministar Nedimović.

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika ove godine, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, biće oko 4,22 milijarde dolara, što je gotovo 20 odsto manje nego prošle godine, procenjuju agroekonomisti. Zbog suše su pored kukuruza znatno smanjeni prinosi soje i šećerne repe. U pojedinim delovima Srbije, grad je uništio voće i povrće.

Septembar je nezamisliv bez mirisa pečenih paprika. Koliko će se one peći ove godine, zavisi prvenstveno od cene. Proizvođači tvrde da se one verovatno neće menjati.

"Dosta je posađeno, ko je pogođen nevremenom, tamo se ne sade paprike, malinari jesu i višnje, a mi sa paprikom nismo. Bila je mala oluja, ali su plastenici dignuti", ističe Marina Zdravković, proizvođač iz sela Pertate, opština Lebane.

Možda nije pogođen nevremenom, ali Vidosavu Paunoviću, povrtaru iz Baluge Trnavske, kraj Čačka, suša je prepolovila rod paprike, ali i ostalog povrća.

Prema njegovim rečima, od kupovne moći, ponude i potražnje zavisi da li će moći da naplati uloženo.

"Sve to stoji da vidimo, ništa sada ne može da se prognozira", naglašava Vidosav.

Dok proizvođači razmatraju eventualno povećanje cena, potrošači razmišljaju kako što jeftinije da naprave zimnicu.

Da bi više kupovali sirovine, a manje gotove proizvode analitičari, kažu da cene ne smeju previše da osciliraju. Ne isključuju mogućnost manjeg rasta, ali ne drastičnog.

"Prvi je razlog što je kupovna moć stanovništva mala, pogotovo je na udaru krajem avgusta, početkom septembra, kada se pripremaju i zimnice, kada se pripremaju i drva, kada se đacima nabavljaju knjige, tako da će biti malo novčanog prostora da se kupuju veće količine povrća. Drugi je razlog je što to mogu da iskoriste uvoznici ako bi došlo do rasta cena da zbog nižih cena u Albaniji, Makedoniji ili negde drugde u okruženju mogu da izvrše pritisak na domaću proizvodnju i da se smanje cene", objašnjava agroekonomski analitičar Milan Prostran.

U suprotnom sa porastom cena, redukovaće se i potražnja, a tada bi osim kupaca sa manje teglica u špajzu, na gubitku bili i sami proizvođači.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31