Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za poljoprivredno zemljište, zaključilo je ugovore o korišćenju sredstava za uredenje nekategorisanih puteva, i otresišta sa predstavnicima 67 jedinica lokalnih samouprava sa teritorije centralne Srbije.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede, navodi se da je za uredenje nekategorisanih puteva i otresišta, budžetom za ovu godinu predvidela sredstva u iznosu od 851 milion dinara, od čega resorno ministarstvo učestvuje sa više od 249 miliona dinara.

"Ove godine planira se obnova oko 860 kilometara seoskih puteva. Uz komasaciju, uredenje poljskih puteva i otresišta je jedna od najznačajnijih mera, kojom se na komplesan način upravlja zemljištem, i kojom se poboljšavaju uslovi života i rada poljoprivrednika, ali i svih drugih ljudi koji žive u ruralnom području", rekao je državni sekretar, Velimir Stanojević, prilikom potpisivanja ugovora. 

On je rekao da se svake godine povećava broj zainteresovanih lokalnih samouprava, koje konkurišu za ovu meru ministarstva od koje će, kako je istakao, korist imati više hiljada poljoprivrednih proizvođača.

Tokom prethodne tri godine, ministarstvo je zajedno sa lokalnim samoupravama, uložilo 2,2 milijarde dinara za uredenje 2.500 kilometara atarskih puteva, navodi se u saopštenju ministarstva.

Izvor: www.dnevnik.rs

U našoj zemlji proizvodnja pačjeg mesa je slična guščijem, i iznosi oko 250 g po stanovniku godišnje. Mi jednostavno nemamo naviku da jedemo meso ovih životinja, kao Kinezi recimo, i ostali narodi Azije, kojima je meso patke na prvom mestu, a tek onda kokošje. Pod intenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka u kontrolisanom ambijentu (zoohigijensko-veterinarskim uslovima), što znači da se pačići za vreme tova nalaze u zatvorenim objektima. Ovaj način tova daje najveću sigurnost u tovu, i najbolje proizvodne rezultate. Poluintenzivan tov je tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanim uslovima, u objektima koji sadrže i ispuste. Ispusti omogućavaju da se utovi što veći broj pataka na istoj površini zatvorenog prostora. Tov je praćen sa većim rizikom.

Priprema objekta

Pod ekstenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanom ambijentu, a zatim se odnose pod nadstrešnice. Ovaj tov je praćen sa najvećim rizikom i uginućem. Da bi se pačići uselili u objekat, on mora biti prethodno pripremljen. Mora se detaljno očistiti. Kada se objekat osuši spreman je za unošenje prostirke i krugova za prihvat pačića. Posle unošenja krugova u objekat se rasprostire prostirka u debljini 5 do 8 cm. Samo čista,suvai prostirka bez plesni može se koristiti za pačiće. Zatim se unose hranilice i pojilice. Posle unošenja opreme objekat se zatvara, a otvara se 24 sata pre pristizanja pačića.Pre pristizanja pačića uključuju se grejalice 12 do 24 sata, da bi u objektu bila željena tremperatura za prijem.

Krugovi – boksevi za prijem pačića se postavljaju da bi se pačići prvih nekoliko dana držali u blizini grejalice, hranilice, pojilice i da svojom visinom zaštite pačiće od promaje. Izrađuju se od različitog materijala i različitih su dimenzija. Najkvalitetniji su izrađeni od plastične mase. Optimalna je grupa 500 jednodnevnih pačića za prijem. Optimalna naseljenost je 0,10 m² podnog prostora po pačetu. Za prihvatanje 500 komada pačića treba obezbediti boks prečnika od 2,5 do 3 m. Kod prihvatanja jednodnevnih pačića temperatura na podu ispod grejalice treba da bude 34 do 36 ˚C, a temperatura u objektu van grejalica od 24 do 26 ˚C. Nakon prijema pačića, svakog narednog dana treba smanjivati temperaturu grejalice za 1 ˚C, dok se temperatura grejalice ne izjednači sa sobnom temperaturom od 18 do 20 ˚C, a to će se dostići nakon 14 dana, u zavisnosti od drugih faktora. Veoma je važno kontrolisati temperaturu u objektu i na podu ispod grejalice, ali najbolji pokazatelj ispravnosti i kvaliteta grejanja je ponašanje pačića.

Pojilice i ishrana

Pojilice mogu biti priručne ili automatske i ravnomerno su raspoređene u krugove. Jedna pojilica je dovoljna za napajanje do 100 pačića. Mora se svakodnevno vršiti pranje pojilica do završetka prve faze odgoja. Kada se uklone krugovi, tada se postavljaju automatske pojilice, na rampe za napajanje, koje su za to izrađene i tu ostaju do završetka prve faze odgoja. Nikada se ne sme dozvoliti pristup hrani pačićima, ako nema u objektu vode. U prvoj fazi odgoja od 0 do 21 dana starosti, pačići se isključivo hrane starterom (poželjno je davati peletiranu hranu). Prilikom prijema jendodnevnih pačića, hrana mora biti odmah u krugovima. Najčešće se koriste hranilice u obliku tacne i cevaste hranilice. Nakon 15 dana starosti, postojeće hranilice mogu se zameniti onima u obiku valova. Jedna hranilica u obliku valova, dužine od 2 m sa prilazom hrani sa jedne i druge strane, obezbeđuje ishranu za 500 komada pataka do završetka tova.

Osvetljenje

Da bi pačići mogli konzumirati dovoljnu količinu hrane za svoj porast, mora im se obezbediti svetlo i to u prva tri dana starosti 24 sata, a nakon trećeg dana pa do kraja tova 23 sata. Prekid svetla od 1 sata obavlja se isključivo radi privikavanja pačića na mrak u slučaju nestanka struje, jer u protivnom, kod nestanka svetla dolazi do velike uznemirenosti pačića, grupisanja i ugušenja.

Ventilacija

Kvalitetna ventilacija u objektu je izuzetno važan faktor u zdrastvenom stanju i prirastu pačića. Ako je loša, u objektu dolazi do povećane koncentracije amonijaka, što izaziva upalu očnog kapka i oštećenja disajnih puteva kod pačića. U tim slučajevima pačići se slabo ili nikako ne kreću, ne dolaze do hrane i vode, zakržljavaju i na kraju dolazi do uginuća.

Mortalitet

Pošto su pačići veoma živahni i otporni, u njihovom odgoju u optimalnim uslovima su veoma mala uginuća. Ako se desi da pačići uginjavaju, leševe treba odmah iznositi iz objekta i neškodljivo ukloniti. U slučaju kada se pojavi veliki broj uginuća, mora se ispitati njegov uzrok.

Iako je za 6 meseci, na području Sokolca, mlekarama predato 975.850 litara mleka, za prvih 9 meseci ove godine, očekuje se znatan pad proizvodnje, zbog dugog sušnog perioda, i niza pratećih problema, navode romanijski mlekari.

Na imanju Saše Kapovića, jednog od najvećih proizvođača mleka na području Sokolca, pribojavaju se da će duga suša uzeti svoj danak i u oblasti mlekarstva.

Negova mini-farma u selu Podpećine, nedaleko od Sokolca, broji 8 muznih i nekoliko grla podmlatka, ali beleži osetan pad proizvodnje.

- Posledice suše osetili smo već od jula, a naše krave sada daju manje 5 do 8 litara mleka dnevno po grlu - ističe Kapović.

On navodi da su u ovakvim uslovima jedino povećane masne jedinice u mleku, zbog smanjene količine.

Na svojoj farmi Kapović je, kao i većina mlekara sa ovog područja, već počeo da hrani muzna grla senom sakupljenim za zimsku sezonu, jer se trava na pašnjacima osušila.

- Da nevolja bude veća, oplodnja krava kasni, što je posledica prošlogodišnje pojave oboljenja plavi jezik, pa je time upola smanjena laktacija kod većine muznih grla u odnosu na prošlu godinu - napominje Kapović.

Sa njegovog imanja za 6 meseci ove godine mlekari je prodato ukupno 28.400 litara sirovog mleka i već godinama je 3. na listi najboljih proizvođača na području opštine Sokolac.

Zaradu od mleka na Romaniji, dodatno opterećuje činjenica da proizvođači moraju da izdvajaju i za koncentrovanu hranu, u nedostatku trave na pašnjacima zbog duge suše, napominju u lokalnom Udruženju proizvođača mleka i mesa.

Viši stručni saradnik za oblast poljoprivrede u opštini Sokolac, Slaviša Knežević, saglasan je sa mišljenjem mlekara, da će suša ostaviti dubok trag u proizvodnji mleka, i uvećati troškove njegove proizvodnje u drugom delu godine.

- Istina, u prvih 6 meseci ove godine proizvodnja od 975.850 litara mleka je blago uvećana u odnosu na isti period prošle, koja je bila rekordna sa 951.750 litara, ali će se suša značajno odraziti na proizvodnju u julu, avgustu i septembru - objašnjava Knežević.

On ističe da su vremenske prilike u prvom polugodištu 2017. godine išle na ruku stočarima na ovom području, pa su obezbedili velike količine kvalitetne kabaste hrane, zahvaljujući sve češćoj upotrebi rolo-balera.

Knežević navodi da se proizvodnjom i prodajom mleka na području Sokolca bavi oko 220 poljoprivrednika. On upozorava da broj proizvođača opada, ali da, istovremno, "okrupnjavaju" veliki proizvođači i proizvode sve veće količine mleka.

- Na povećanje proizvodnje mleka, veoma povoljno bi uticala redovna isplata premija iz resornog ministarstva Srpske, koje kasne po nekoliko meseci, ali i neka od mera za ublažavanje posledica ovogodišnje suše - ocenjuje Knežević.

U lokalnom Udruženju proizvođača mleka i mesa ističu da je tokom proteklih pola godine na području ove opštine u otkupu mleka prednjačila bilećka mlekara "Pađeni" sa 777.000 litara, u odnosu na sarajevsku mlekaru "Milkos" sa 198.000 litara.

Najbolji proizvođač mleka na području Sokolca u prvih 6 meseci ove godine je Mile Lizdek sa 56.460 predatih litara. Slede ga Jadranka Kojić sa 29.600 i Tomislav Dobrilović sa 26.000 litara.

Izvor: www.blic.rs

 

Buša je autohtona rasa goveda, koja predstavlja značajan genetski resurs, balkanskog podneblja. Poznata je i pod nazivom domaće planinsko govedo, ili ilirsko govedo. Po proizvodnom tipu, buša spada u kombinovane rase goveda, sa niskim proizvodnim sposobnostima. Međutim, inteziviranjem proizvodnje u govedarstvu, i uvođenjem produktivnijih rasa, izgubio se interes za gajenjem buše. 

Više o pomenutoj temi pročitajte na linku ispod: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2903-zaboravljena-rasa-goveda

 

 

Nubijska koza pripada grupi mlečnih rasa koza. Poreklo vodi iz Nubije, Etiopije, a uzgaja se uglavnom u Egiptu, Etiopiji i Južnoj Africi. Nubijska rasa je u velikom broju zastupljena u zemljama Zapadne Evrope.

Engleski uzgajivači su uvozom ove rase od 1895. godine razvili anglo-nubijsku rasu, a najzastupljenija je u SAD. Anglo-nubijska koza je nastala u Engleskoj, kao rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, za meso i mleko. Englesko švajcarski tip ove koze je nastao sa ukrštanjem ove rase sa jarčevima iz Indije, Egipta i Etiopije. S obzirom da vodi poreklo iz Afrike, dugo se smatralo da je ova rasa neotporna na hladnoću, ali danas se uspešno gaji u Kanadi.

Smatra se najboljom rasom kombinovanih sposobnosti. Pogodna je za proizvodnju mleka, ali je i najmesnatija koza kombinovanog tipa. Laktacija traje 10 meseci, a za to vreme ova rasa daje oko 700 litara mleka. Mleko ove rase ima veći procenat mlečne masti (u proseku oko 4,5%) i proteina u odnosu na mleko alpskih koza. Samim tim se u proizvodnji sira, od iste količine mleka anglo-nubijske koze, dobije više sira u odnosu na mleko alpskih koza, ili se dobija ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Mleko je bez karakterističnog mirisa.

Glava Nubijske koze je kratka, skraćenog lica, širokih klopavih visećih ušiju. Boja dlake je najčešće crna, crvena ili mrka. Težina ove rase može biti od 90-100 kg. Rogove imaju raspoređene daleko jedan od drugih, leđa su ravna i duga. Dobro podnosi zimu i vrućinu, nisu zahtevne u pogledu ishrane. Podmladak linija koje daju preko 1.000 litara je skuplji od Alpskih koza, jer ova koza ima znatno veći procenat mlečne masti i proteina.

U proizvodnji sira to znači da se od iste količine mleka Nubijske koze, dobije više sira nego od Alpske, ili se dobije ista količina sira, ali boljeg kvaliteta. Sadržaj mlečne masti Nubijskih koza je preko 4,5%, uz procenat proteina koji se kreće od 3,5-4,0. Obično je tvrdoglavija od drugih mlečnih koza i karakteristično se oglašava. Čak se i jarići oglašavaju kao da se žale.

 

DRVEĆU argana, u polupustinjskoj regiji Sus, na jugu Maroka, teško je da opstane, ali naučnici su uvideli da spas mogu im da donesu koze, koje se penju na grane, jedu plodove, i kasnije ispljunu semena koja su nalik na orahe. Više o pomenutoj temi možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/2487-koze-spas-za-poljoprivredu-maroka

 

 

Lekari alternativne medicine veruju da stabla, kao što upijaju ugljen dioksid i ispuštaju kiseonik, preuzimaju naš stres i negativnost, odvodeći ih u tlo gde ih pretvara u "neškodljivu energiju". I oni koji nisu upućeni u alternativnu medicinu nagonski osećaju da je druženje s drvećem zdravo. Deca se u igri penju na stabla, a mnogi ljudi grade na drveću. Indijanski iscelitelj Gizis Mokva, poznatiji kao Sunčani medved, napisao je da drveće sprovodi energiju između neba i zemlje. "Kada dotičeš ili zagrliš drvo, osetiš njegovu energiju, koja deluje kao transfuzija krvi".Ova stabla hrane pozitivnom energijom, a među njima je najmoćniji hrast. U stara vremena mnoga su se plemena naseljavala samo u hrastovim šumama. Verovalo se da blizina ovog moćnog drveta donosi snagu i zdravlje. Na one koji ga dotiču hrast prenosi otpornost, žilavost, dugovečnost i snagu volje. Sloveni su posvetili brezu bogu žetve Potrimbi, dok su je Nordijci smatrali drvetom zdravlja i sigurnosti pa su od nje izrađivali kolevke i krevetiće. Breza pomaže protiv gripa i prehlade, fokusira energiju i pažnju i donosi svetlo i sreću. Bor štiti od zle sreće i daje energiju onima koji su iscrpljeni od depresije i anksioznosti. 
 Bagrem je drvo plodnosti i vitalnosti. Kod Slovena je bio običaj da parovi koji žele da imaju decu traže pomoć od bagrema. Dotaknu li bagrem s ljubavlju i upute li mu molbu, veruju da će uslediti trudnoća. Predmeti od bagrema čiste dom od zla i uroka. Jabuka je za Kelte bila simbol plodnosti i sredstvo za postizanje besmrtnosti. Jabuka povećava seksualnu moć, pomaže pacijentima da ojačaju posle bolesti i deluje pozitivno na emocije. Lipa se u literaturi spominje kao sveto drvo, posvećeno boginji bračne sloge Vidi. Postojalo je verovanje da lipa čuva od zla i uroka.

Tokom septembra i oktobra lepe dane možete iskoristiti za razmnožavanje perena, uklanjanje precvetalog sezonskog cveća i za popravljanje ogoljenih mesta na travnjaku. Početak jeseni je dobro vreme da se popune ogoljena mesta na travnjaku. Vremenski uslovi će podstaći dobru klijavost semena i rast korena. Pripremite teren tako što ćete temeljno izgrabuljati željeno mesti, kako biste razbili sabijenu zemlju u gornjim slojevima. Zatim dodajte tanak sloj komposta. Posle setve travnog semena, zemlju treba redovno zalivati. Travnjake treba kositi redovno, dokle god trava raste. I tokom hladnijih dana, kasnije u jesen, trava će ostati snažna, posebno ako ima dovoljno padavina. Ukoliko je podloga vlažna, odložite košenje. Ovo obezbeđuje bolji rez, i lakše košenje. Krajem ovog meseca, ili početkom sledećeg, kada se očekuje poslednje košenje, sečiva na kosačici treba podesiti niže. Ovim se izbegava visoka trava tokom zime, a što dovodi do mogućnosti oboljevanja travnjaka u proleće. Ovaj period je pogodan za vađenje lukovica gladiola. Lukovice treba očistiti, pregledati, i uskladištiti na suvo, hladno i tamno mesto do sledeće godine. Muškatle se mogu razmnožiti vegetativnim putem -reznicama. Perene se mogu razmnožavati deljenjem u septembru i oktobru. Biljku treba podeliti oštrim ašovom tako da svaki deo sadrži deo korenovog sistema i nekoliko pupoljaka. Septembar je vreme kada možete početi sa pripremom sobnih biljaka, koje ste držali na balkonu ili u vrtu tokom leta, za unošenje unutra. Biljke je dobro, ukoliko imate za to mogućnosti, aklimatizovati, tako što ćete ih uneti u neku tranzitnu prostoriju (npr.trem) gde je tamnije, i vazduh je suvlji, kako bi lakše podnele promenu mesta. Pregledajte ih od bolesti i štetočina. Izbegavajte orezivanje drvenastih biljaka i ruža u ovom periodu, jer još uvek nije vreme za to. Orezivanje će podstaći rast novih izbojaka koji mogu biti oštećeni predstojećim niskim temperaturama. Umesto toga, sačekajte do kraja vegetacije. Tokom druge polovine oktobra stiču se povoljni uslovi za sadnju, posebno ruža. Precvetalo jednogodišnje, sezonsko cveće, lišće i travu možemo da iskoristimo ostavljajući na kompostište i njime ćemo sledeće godine dobiti nov, dragocen kompost.

Od raspoloživog asortimana, kompleksnih đubriva za ovu svrhu su najpogodnije sledeće formulacije: 7:14:21, 8:16:24 ili 7:20:30 ili 5:20:30. Odnos hraniva u ovim đubrivima, odgovara potrebama vinove loze za đubrenjem. Primenom 500-700 kg spomenutih kompleks đubriva po hektaru u zemljište se unosi:

* 30-50 kg azota (N),

* 70-140 kg fosfora, (P205), i

* 110-250 kg kalijuma (K20)  po ha.

Tolikim količinama fosfora i kalijuma, podmiruju se celokupne godišnje potrebe vinograda u ovim hranivima, a sa 30 - 50 kg azota, osigurava se dovoljna ishrana loze azotom, u jesenjem i zimskom razdoblju.

Primena većih količina azota u jesen nije poželjna, i to iz dva razloga:

* prvo zato što bi preobilna ishrana azotom mogla produžiti vegetaciju i učiniti lozu osetljivom na izmrzavanje; 

* drugo zbog toga što bi došlo do gubitaka azota njegovim ispiranjem iz zemljišta. Zbog toga se vinogradi u jesen smeju đubriti fosforom i kalijumom, i manjim količinama azota.

Što se tiče đubrenja vinograda fosforom i kalijumom, stvari stoje drugačije. Naime, bez obzira što loza tokom jeseni i zime ne uzima veće količine fosfora i kalijuma, oni se neće isprati, jer se ova dva hraniva čvrsto vežu u zemljištu. Zato, fosfor i kalijum je potrebno uneti što bliže korenovom sistemu, tj. što dublje u zemljište. Istraživanja su pokazala da se fosfor i kalijum vrlo sporo premeštaju u dublje slojeve zemlje - godišnje svega 1-2 cm. Takođe je poznato da vinova loza ima najveću masu korena razvijenu u sloju zemlje između 25 i 60 cm. Dubokom jesenjom obradom zemljište u vinogradu postaje rastresitije, pa loza u takvom zemljištu može bolje iskoristiti hraniva i vlagu iz zemljišta.

Osim redovnog  đubrenja mineralnim đubrivima, vinograde treba povremeno đubriti i stajskim đubrivom. To je vrlo važno zbog održavanja dobre strukture zemljišta i njegove rastresitosti. Ukoliko se đubrenje stajnjakom ne bi sprovodila, ili se organska materija u zemljištu vinograda ne bi nadoknadila na neki drugi način zemljište bi vremenom postalo sve zbijenije, pa bi njegova obrada bila znatno teža.

Da se to ne dogodi, potrebno je da se vinogradi svake treće ili četvrte godine đubre sa 20-40 t stajnjaka po ha. Treba koristiti zreli, fermentisani stajnjak, jer će tada njegovo delovanje biti najveće. U godini u kojoj se primenjuje stajnjak, količine mineralnih đubriva mogu se smanjiti za trećinu, jer npr. 100 kg stajskoga đubriva sadrži samo 0,60 kg čistoga kalijuma. Prema tome nije teško zaključiti da SAMO stajsko đubrivo ne može potpuno zadovoljiti potrebe vinove loze za kalijumom, ako želimo postići visoku proizvodnju, uz odgovarajući kvalitet grožđa, odnosno vina. Obrada zemljišta u vinogradu u jesen je istovremeno i najpogodnija prilika za unošenje stajnjaka.

 

Kako do podrške države za vinograde, rasadnike, vinariju i unapređenje kvaliteta vina?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2877-kako-do-podrske-drzave-za-vinograde-rasadnike-vinariju-i-unapredenje-kvaliteta-vina

 

Voće se sadi u jesen i u proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne. Sadnjom u jesen se izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća. Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sađenja, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije. Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sađenja, tako da se dešava da se zdrava i ispravna sadnica, često, upropasti, a najosetljivije je jagodasto voće. Ako se sadnice pravilno ne pripreme za transport, može doći do njihovog isušivanja i obavezno je da se posle dužeg transporta sadnice navlaže vodom, bilo da se sadnice sade ili trape. Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu jer će se na taj način upropastiti i najkvalitetnija i najzdravija sadnica. Takvim sadnim materijalom se ne preporučuje podizanje zasada, jer će prijem biti loš, pa ćemo morati raditi dosađivanje. Jesenjom sadnjom se ovi problemi izbegavaju pa je procenat prijema veoma visok i uglavnom nije potrebno zalivati posađene biljke, sem ove koja je ekstremno suva godina, jer dobiju dovoljno vode tokom zimskog perioda. Voćne sadnice posađene u jesen se tokom zimskih meseci 'uhvate' za zemljište i koren sa prvim lepim danima u proleće, šalje hranu u nadzemni deo biljke i biljka bolje i brže napreduje. Prolećnom sadnjom se sadnice mnogo iscrpljuju, jer koren u trapu koristi dosta rezervne hrane iz debla za zarašćivanje rana koje su nastale vađenjem iz rastila i obnavljanje žilica korena koji je neminovno pokidan prilikom vađenja. Takođe, prilikom vađenja sadnica iz trapa, sadnice dolaze u kontakt sa prolećnim suncem i može doći do isušivanja korena. Posle prolećne sadnje, koren sadnice mora prvo da stvori tanke žilice – sisaljke i da se učvrsti za zemlju, pa je momenat kretanja dosta kasniji nego kod jesenje sadnje. Iz svega gore pomenutog se vidi da je jesenja sadnja daleko bolja i isplativija. Savetujemo proizvođače voća, da uvek kad je to moguće i kad vremenski uslovi dozvoljavaju, svoje nove zasade podižu u jesen, i da ako je godina suva kao ova, zaliju svaku posađenu sadnicu sa bar 10 l. vode. Sadnja voća u jesen se može izvoditi sve dok se temperatura vazduha ne spusti ispod nule i zemljište zamrzne.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31